4) Za Ivana Vukicevica. Mislim da ti svoje zakljucke izvlacis uglavnom iz knjige Jovicevica o Malesiji. To je pogresno jer ta knjiga koju je on napisao je vrlo povrsna, neprecizna i puna netacnosti kao i knjiga o Plavu i Gusinju. Boge, Lajqi i Muriqi su Klimenti a ne kako ti pisies "pridruzeno pleme" ili "starosedeoci". A pleme je prvenstveno teritorijalna organizacija a ne rodovska.
Напротив, па већ сам споменуо недоречености у Јовићевићевој књизи о Плаву и Гусињу која исто као и књига о Малесији не може по квалитету ни да се пореди са његовом књигом о Ријечкој нахији. Није тешко уочити када неко пише на основу података које је лично сакупио, а када на основу прича из треће руке.
Нису сва племена имала исту организациону структуру. Огромна већина племена јесу била територијална, али племена која носе назив по родоначелнику чије потомство чини већину становништва су пре свега била крвна, па тек онда територијална.
Боге, Љајићи и Мурићи јесу Клименти у територијалном смислу, али не и у крвном. Клименти у крвном смислу су једино припадници три фиса која воде порекло од родоначелника племена Климента. Постоји више извора у којима се наводи да су Боге биле засебно племе које се временом придружило Климентима јер им је требала заштита, рецимо "The Tribes of Albania: History, Society and Culture" (Robert Elsie). Чак су и географски потпуно одсечени од остатка племена.
То да су потомци родоначелника племена увек гледали са висине остале племенике, а поготову мања братства (да не говорим о томе како су их третирали ако су ковачи), је појава која је била присутна свуда. У Андријевици су рецимо пре само 70 година сва братства која не воде пореклом од Васа називали "дошљацима" иако су нека од њих ту била преко 100 година и далеко дуже од неких Васојевићких породица које нико тако није називао. У Бјелопавлићима су староседеоце презриво називали Лужанима и Шпањима, примера има стварно доста.
Да не буде да сам се ухватио за твоје Клименте, има више племена у Црној Гори која су названа по родоначелницима чији су потомци чинили већину становништва, то су Бјелице (од Бјела), Бјелопавлићи (од Бијелог Павла), Братоножићи (од Брата), Васојевићи (од Васа), Озринићи (од Озра) и Шаранци (од Мијајла Шарца).
Чак су и међу неким територијалним племенима постојала братства која су чинила већину и која су једино себе сматрала "правим" племеницима (рецимо Горњаци и Доњаци у Цеклину).