Аутор Тема: Најхрабрије жене Србије  (Прочитано 1441 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1216
Најхрабрије жене Србије
« послато: јун 24, 2016, 04:36:52 пре подне »
Вука Попадић је била најхрбрија жена у Београду током Првог светског рата и спасила на стотине живота. Има код Срба још таквих несебичних жена, које су заборављене.

http://www.dijaspora.gov.rs/vuka-popadic-najhrabrija-beogradjanka-u-velikom-ratu/

Ван мреже Вучина

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 84
Одг: Најхрабрије жене Србије
« Одговор #1 послато: јун 24, 2016, 06:42:46 поподне »
Јелена Шаулић Бојовић

Јелена Шаулић Бојовић, учитељица и хероина Првог светског рата. Са оцем Перком је учествовала у Топличком устанку 1917. године, а потом се придружила чети војводе Бошка Бојовића, за којег се касније удала.



Школовала се за учитељицу, али историјске прилике су је учиниле ратницом. Желела је да учи ђаке, не слутећи да ће уместо креде држати пушку и бацати бомбе. Да је живела другачије и у неком другом добу, можда би јој струка подигла споменик. Овако јој је, на Пљеваљском градском гробљу, споменик подигло Удружење ратника и поштовалаца ратова 1912-1918. Јер, то је својим деловањем заслужила Јелена Шаулић Бојовић - неустрашива хероина Првог светског рата, која је сасвим сигурно задужила отаџбину.

Ћерка свештеника Перка, најмлађа од петоро деце, рођена је 1896. године у селу Јунча До испод Дурмитора. Како је, причало се, отац дошао у сукоб са црногорским двором, породица Шаулић се преселила у Медвеђу, у којој је Јелена одрастала. Описивали су је као крупну девојку црне косе, продорног погледа и бритког језика, изузетне лепоте, па је у народу остала узречица "Лепа као Јелена Шаулић". А како је, иако прилично стидљива, тиха и ненаметљива, интелигенцијом одскакала од средине, за кратко време је успела да заврши учитељску школу. Било је природно да изузетна ученица знање преноси на млађе генерације. И почела је да подучава ђаке, али не задуго. Бугари су 17. фебруара 1917. године убили њену мајку Стану (рођену Кнежевић), а четири дана касније букнуо је Топлички устанак, којим је на кратко створена слободна република. Међу Србима, који су се подигли против бугарског зулума, били су и свештеник Перко са ћерком Јеленом.

Млада учитељица није могла мирно да седи док је трајао Први светски рат, већ се придружила чети Косте Војиновића на Радан планини. Постала је борац Гајтанског одреда, а публициста Ђорђије Остојић, који се много бавио њеним ликом и делом, наводи да је била неустрашива и да је врло брзо овладала оружјем. Нарочито се показала вешта у бацању бомбе, па се глас о њој као претња проширио међу непријатељима, а међу српским устаницима као нада да је отпор могућ. Млада ратница је веровала да ће њен народ истрајати у овој бици, а сама је постала опасност зулумћарима широм Радан планине. Иако је Топлички устанак угушен 25. марта, то није био крај народном, па ни Јеленином војевању, која је била једна од "вила са Гајтана".

Са татом и групом четника је наставила пут Црне Горе, где се придружила комитској чети војводе Бошка Бојовића, која је ратовала против аустроугарског окупатора. Кажу да је тада могла да парира и највећим ратницима. Остојић бележи подвиге младе Дурмиторке, која се нарочито истакла у сукобу комита и жандарма на Врелима, почетком 1918. године. У то време је већ имала довољно искуства и самопоуздања, а у другима је изазивала страхопоштовање, па је добила задатак да лично стреља једног од заробљеника, озлоглашеног Османа Јогуницу из Босне. У том обрачуну је погинуло 97 непријатеља, док је двадесетак заробљено.

Први светски рат је завршен, а Јелена је из њега изашла као славна ратница и заљубљена жена. Између ње и ратног пријатеља војводе Бошка Бојовића, догодила се љубав, коју су крунисали браком и оснивањем породице у Пљевљима. Она је коначно могла да одложи оружје и врати се учитељском позиву. Чинило се да је нови живот пред њом и да је најзад дошло време да оствари своје снове. Јер, мир је склопљен, она сада има породицу и сигурну наду у боље сутра. Међутим, рат је оставио трага на њено здравље, па се брзо по окончању сукоба озбиљно разболела. Сви су мислили да ће се извући, јер је толике битке извојевала, показавши колико је снажна. Међутим, ову је изгубила. Тек је напунила 26 година, када је, 21. марта 1921. године преминула.

Кажу да се годину дана после њене смрти међу припадницима племена Дробњак, којем је припадала, нису чуле гусле ни песма. Сва славља су остављена по страни. Иако је постхумно одликована Карађорђевом звездом са мачевима, која се додељује за изузетну храброст, а 2005. године добила спомен обележје на Пљеваљском градском гробљу где је сахрањена, Остојић сматра да је "српска Јованка Орлеанка" морала да добије много више. Остала је упамћена као хероина устаничке Топлице и непокорног Дурмитора.

ЧИНИЛА САМ СВЕТУ И ПЛЕМЕНИТУ ДУЖНОСТ

У дневнику који је водила, остале су забележене њене речи о ратних походима и ономе што је за отаџбину учинила:

- Сматрала сам да чиним једну свету и племениту дужност. А вазда сам желела да умрем само као достојна Српкиња. Па и под непријатељским бајунетима, тој би се смрти насмејала и без успреге и страха на сусрет изашла.

Преузето са сајта Новости

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6466
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Најхрабрије жене Србије
« Одговор #2 послато: јун 24, 2016, 08:08:50 поподне »
Рускиња дала живот за Србе

Болничарка Дарја Александровна Коробкина, хероина из битке на Гучеву. Погинула у саставу Дринске дивизије другог позива 2. октобра 1914.



ЛОЗНИЦА - Млада Рускиња, болничарка Дарја Александровна Коробкина, оставила је трајни белег помажући рањеним српским јунацима током Гучевске битке, па заслужује трајни спомен, тако што би нека установа: школа, болница или улица, свеједно, понела њено име. На ово данас, када се обележава век од почетка Великог рата, указује и проф. др Мирко Керкез - члан Српске краљевске академије и председник њеног научног већа - подсећајући да је први на челу те институције био Лозничанин, проф. др Јован Цвијић, по многима наш најсвестранији научник...

- Из пијетета према Цвијићу, родоначелнику Српске краљевске академије, те јунацима из Великог рата, локалној самоуправи у Лозници проследили смо иницијативу да Дарја не буде заборављена, баш као ни јунаци из две битке које су се одиграле на овом простору: Гучевска и Церска - каже професор Керкез.

А, поменута Рускиња је, са 26 година - по доласку у Београд, те упућивању у Ваљевску болницу - инсистирала на томе да иде на Гучево, да помаже српским јунацима у чувеној „Бици под облацима“. У саставу Дринске дивизије другог позива, током збрињавања рањеника - 2. октобра 1914. - погинула је код Еминових вода, у борбама око Аде Курјачице. Зато у парку код Специјалне болнице у Бањи Ковиљачи стоји пано, као знак сећања на руску хероину у српским редовима. Нажалост, то је све...

- Најпримереније би било да нека здравствена установа у подножју Гучева понесе њено име - закључује професор Керкез.

ОБЕЋАНА УЛИЦА

- ЛОКАЛНА власт ће, сходно овлашћењима, једну улицу назвати по Дарји Александровној Коробкиној, баш као што смо на Лагатору сачували успомену на најмлађег поднаредника у Европи, Момчила Гаврића, којем је у Првом светском рату масакрирана читава вишечлана породица, па се он, са само 12 лета, прикључио српској војсци и прошао све најважније битке - најављује Видоје Петровић, градоначелник Лознице.

Извор: Вечерње Новости

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 469
  • I2-PH908 (Динарска Јужна)
Одг: Најхрабрије жене Србије
« Одговор #3 послато: јун 27, 2016, 11:20:07 пре подне »
Пано посвећен Дарји испред Ресторана под Кулом (назире се с леве стране):



Овако изгледа изблиза:



Спомен костурница на врху Гучева:







Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1270
Одг: Најхрабрије жене Србије
« Одговор #4 послато: јун 27, 2016, 04:52:01 поподне »
Можда није наша оргинално, али ју нам је историја додијелила

Делфа Мусић Иванић-ћерка војводе поповско-љубињског дон Ивана Мусића.


Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1702
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Најхрабрије жене Србије
« Одговор #5 послато: март 03, 2017, 11:17:14 поподне »

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1702
  • Y-DNA: I2-PH908* | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Најхрабрије жене Србије
« Одговор #6 послато: март 17, 2017, 02:18:13 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/9keBK_jBbc0" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/9keBK_jBbc0</a>

Цитат
Publicistkinja iz Edinburga Luiz Miler posvetila je život istraživanju Prvog svetskog rata i britanskih dobrovoljki u Srbiji koje su pomagale unesrećenom narodu i ratovale rame uz rame sa srpskim vojnicima. Autor je knjige "Naš brat: život kapetana Flore Sends".

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 377