Знаш како, Руси су сад од тог округлог здања направили туристичку атракцију, а ту није на одмет свака врста мистификације. Ово о чудним геометријским облицима као и о Хорватима и њиховом грбу имаш на оном снимку који сам горе окачио. Јесте да је на руском, али вјерујем да ћеш добар дио разумјети.
Оно што је мени у сваком случају интересантно код грађевине је што још нису успјели да схвате која јој је сврха. Здање нема просторија, само два цилиндра један у другом са вратима и прозорима.
Тј. можда има и претјеривања, али неке ствари заиста у вези са тгом грађевином изгледају чудно.
Наравно, и у то нема сумње, али оно што мени прво пало на ум кад сам уопште видео ову слику, јесте она зграда која је подигнута на месту потписивања Карловачког мира 1699. године.
Да ли какве везе то има или нема, вероватно нема, али нека слична симболика је могла бити у питању. Ни овде не видимо неку специјалну намену тог објекта, данас служи као изложбени простор, а колико видим из ентеријера та зграда је таквом нечем и прилагођена.
А кроз централни цилиндар пролази степениште, које се диже на спрат и спушта у подрум, што није ништа необично. Степениште је могло само тамо или кроз спољашњи цилиндар да прође, а пошто је било предвиђено као унутрашње, очигледно су нашли за сходно да иде кроз средишњи цилиндар.
Овдје ми је чудно да једна српска породица, која тек добија племство и долази из војничког сталежа за грб бира једну тако "бизарну и мистериозну сцену са пеликаном"
Нема ту ништа чудно, симбол је такав, баш сам гледао, у Краљевини Угарској тог времена, доста чест симбол (код Срба, видех сад рецимо
грб Бошковића, пореклом из Орахова Дола у Херцеговини,
грб барона Бајића од Варадије,
грб Закa, у челенци). Чак и једна модерна српска породица са модерним грбом има управо овај мотив на грбу (
Стајковић, у челенци), као и насеље,
Ириг.
Да, овај податак који је нашао Александар дјелује сумњиво, и добро би било ако би постојао и неки кредибилан извор. Логичније дјелује ово твоје објашњење.
Са друге стране, питање је да ли су Хорвати могли доћи у Великој сеоби, ако су племство од Леополда добили још 1689. године, а Сеоба се десила 1690. Не знам како стоји са осталим породицама са јужног правца, да ли су племићке дипломе добијали и прије сеобе или након?
Хорвати су у околину Арада могли доћи у време сеобе 1690. године или нешто касније, раније нису јер је Арад био у Турској.
Мислим да је довољно уобзирити чињенице
да се презивају Хорват и
да Банат и тај простор око Баната нису правци сеоба Хорвата, јер ту углавном обитавају
Раци,
Бугари и
Оласи, па да буде јасно да се ради о
постосманској сеоби на тај простор.
Што се тиче примања племства, племства су добијана у току целог рата, а пошто се водио добрим делом на турској територији, стицали су га и хришћани који су се исказали војничким вештинама у борби против Османлија, те који су повлачењем аустријске војске пошли заједно с њима или непосредно за њима у сеоби под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем.
