Нисам сигуран да је "житоузгајач" добар назив, јер то су били пољопривредници, који су осим узгајања жита гајили и стоку (домаће животиње).
Добро, Драгане, уважавам. Можемо заједно размислити и најти најпогоднију ријеч. Ево како кажу други језици.
EEF - early European Farmer; енг. farmer - who works the land and/or who keeps livestock; anyone engaged in agriculture on a farm, а у брит. енг. more specifically, a farm owner, as distinguished from a farmworker or farmhand as a hired employee thereof. Одакле је ријеч farm још се води спор, али значила је посјед ( опорезив? ) на ком се привређује из њиве, врта или узгоја животиња; Фарма се на њемачком зове Bauernhof (сеоски двор); њем. а EEF = frühe europäische Bauern (рани европски сељаци), које одликује landwirtschaftliche Lebensweise (пољопривредни начин живљења); Наша ријеч пољопривреда настала је по узору на ову њемачку "land + wirtschaft". Италијски се служи изразом Primi agricoltori europei, од ager - поље, али у нашем смислу више њива, те cultura, од глагола colere - његовати;
Зашто не употребити термин "ратари"? Пољопривредници се деле на: ратаре, повртаре, воћаре, виноградаре, цвећаре, ливадаре, сточаре (свињаре, говедаре, козаре, ....) Бар је тако било на Пољопривредном факултету.
Или је ратарство научни термин? Неолитски ратари?!
Ратар је ријеч која је узела маха али у суштини искривљена, јер -ар твори стручна лица само из конкретних предмета ( злато>златар, свиња > свињар, стока > сточар, а ако би било ратар онда то може бити само од ријечи рат, што очигледно није); та ријеч се у сваком словјенском језику, а тако и по којекуда по нашим селом каже правилно
ратај ; види и
овдје; али она значи орач, ploughman, arator;
Пољопривреда је ријеч сатворена у новије вријеме по узору на њемачко Landwirtschaft. Постоји још Ackerbau које је земљорадња. Landwirtschaft изведено из тога пољопривреда не ограничавају се на обраду поља, него се како Драган Обреновић, каже, простире како на узгој жита и воћа тако и за узгој живине;
Размишљање и закључењеОно што одликује EEF су:
1. сједјелачки то јест
сеоски начин живота, за разлику од скиталачких (номадских) култура;
2. освим узгоја живине баве се и
узгојем жита или ратајством; од свих досадашњих култура највише их одликује да су
изумили уређаје попут рала и грнце за чување жита
3. комплексније дружствене структуре у облику породичних задруга, развиће вјерских обреда за обожавање богова природе и плодовитости;
Није згорега рећи
први европски житоузгајачи, ни
први европски ратаји јер су заиста први који узгајају жито и први који су изумили рало, док су се живиноузгојем бавили и прије њих.
Рећи
први европски пољопривредници или
први европски сељаци? Како пољопривреда укључује и дјела која су везана не само за поље, него и за шуму и за горе? То је резултат недоброга познавања њемачкога језика оних који су ту ријеч преводили с њемачкога Landwirtschaft. Пољопривреда се на русском назива дословно "сеоско господарство", а ријеч Land на њемачком не значи само поље или ледина, него и земља и село; живјети на селу се на њемачком каже
lеben auf dem Lande; зато је и превод Landwirtschaft као пољопривреда нетачан, него је прави смисао "
сеоска привреда"; Е то нимало не противорјечи радњам ван поља или сточарству; Ништа не може надвладати њемачку тачност, а ја не могу исправити криву Дрину и принудити људе, да користе ријеч сеоска привреда умјесто пољопривреда, него ако је кому стало до тачности по смислу, изволите =>
по изложеному, најпогодније је користити ријечи "сеоска привреда" или "селопривреда" те с тим у вези "први сељаци Европе" или "први селопривредници Европе"; Шта ви мислите о том?
