Тако је у почетку и гласила тема, "Озгорастовићи R1b, или I2a"? Нешто у том стилу. Али се временом издвојила група родова која чини основу тог "племена" у Крајини, Миљевићи-Трнинићи-Добријевићи, сви R1b-U152.
У принципу је све ово што си написао тачно, али се као по правилу, код тих већих родова из Крајине, назире и једна хаплогрупа (дакле група родова повезана по мушкој линији), која чини стожер одређеног "племена". У случају Озгорастовића то би заиста могла бити R1b-U152.
ДНК рођаци ове крајишке групе R1b-U152 пронађени су на простору источне Херцеоговине, што одговара поменутом предању.
Овде би био занимљив резултат Роквића који славе Стевањдан. За сада делује да највише шанси имају за R1b-U152 јер су углавном сконцентрисани на западу Босне као и остали досадашњи U152 са Стевањданом, мада на крајњем западу Босне и у Лици има и I2-PH908 (Бајић из Дрвара и Дукић из Лике) па можда није искључено да припадају и овој хаплогрупи. У сваком случају, још раније је издвојено више генетских група тј. родова на подручју западне и средње Босне који славе Стевањдан, то су:
I2-PH908 прва група:
- Берић из Ламовите код Приједора
- Дукић из Дерингаја код Грачаца у Лици
- Бајић из околине Дрвара
- Кркљић из Горњих Врбљана код Рибника
- Јеж из Горњих Петровића код Босанске Групе
- Слијепчевић из Герзова код Мркоњић Града
- Благојевић из Дренове код Прњавора
- необјављени резултат из околине Костајнице (Босанске)
- необјављени резултат из околине Мркоњић Града
Што се тиче ове, прве групе, рекло би се да је њено матично подручје на северозападу област Санице код Кључа, а на југоистоку област Герзова код Мркоњић Града. Свакако да се одатле овај род померао тј. исељавао на запад, у Далмацију и Лику. У самом роду, генетски би се могла направити подела између "саничких" и "герзовачких" припадника овог рода пре свега на основу вредности маркера 458 која је код Кркљића, Берића и Јежа нешто виша, а код осталих нешто нижа. У сваком случају, било је речи на форуму да би досељавање овог рода на поменуто подручје тј. у област између Санице и Герзова могло бити повезано са турским освајањем Јајца у 16. веку. Оно што би у вези овог рода могло још бити занимљиво је то да се 1882. године у шематизму Бајићи са славом Стевањдан спомињу у Бараћима код Мркоњића и у Герзову код Мркоњића, док се Дукићи са славом Стевањдан спомињу у Живиници код Кнежева, али је нејасно да ли се ради о досељеницима са запада непосредно пре или после аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, или су Бајићи и Дукићи на западу заиста очували презиме јако дуго у континуитету. На сајту 23andme има неких Ожеговића I2a. Највећи број Ожеговића у Крајини слави Стевањдан, па је могуће да и они припадају овом роду. Овом роду би генетски могле бити блиске две породице из околине Чапљине исте славе и хаплогрупе што би евентуално упућивало на даље порекло читавог рода, мада је у питању мали број маркера па блискост и није баш сигурна.
I2-PH908 друга група:
- Бранковић из Липовца код Челинца
- Кљајић из Горње Лупљанице код Дервенте
- Кудић из Засеља код Котор Вароши
- Жунић из Смртића код Прњавора
Као што се из приложеног види, матица овог рода је очито подручје између реке Врбас и реке Босне, мада би по подацима из шематизма из 1882. године распростирање овог рода могло ићи и до Змијања на западу и на истоку до Озрена и Требаве. Оно што је занимљиво је то да у необјављеним истраживањима постоји једна породица из западне Србије (околина Ивањице) која слави такође Стевањдан и која се на малом броју маркера уклапа у овај род. Због малог броја маркера веза и не мора постојати, али је свакако интересантно напоменути тако нешто. Ова породица из околине Ивањице је по предању старином из околине Гацка, па би даља старина овог рода могла да се потражи у источној Херцеговини тј. на њеном подручју.
R1b-U152>L2>Z49>Y4355:
- Миљевић из Јелашиноваца код Санског Моста
- Добријевић из Јелашиноваца код Санског Моста
- Трнинић из Лакташа (пре 1878. године Дрвар)
О овом роду је писано доста на овом форуму. У сваком случају је јасно да је његова концентрација искључиво на крајњем западу Босне. Оно што треба пре свега напоменути у вези овог рода је то да у необјављеним истраживањима овај род има несумњиву генетску везу са источном Херцеговином, мада ни једна од тих тестираних породица из Херцеговине не слави Стевањдан (те тестиране породице из Херцеговине славе више крсних слава али као што рекох ни једна не слави Стевањдан). У необјављеним истраживањима делује да и у Крајини припадника овог рода има са више крсних слава.