Ово је Синишин коментар везан за област која је означена на карти разграничења Германа и Словена, где су приказани Срби...
Дефинисана је нова подграна унутар хаплогрупе I2a Динарик Југ, коју бисмо условно могли назвати њемачком. За сада је чине три тестирана Нијемца: Roeder, Kraus и Heidrich.
Филогенетски ова група је дефинисана СНП-ом А8740 и њен положај је сљедећи: S17250>Z16983>A8740
Као што се види, она је само млађи огранак гране Z16983, којој са наших простора припадају: Марковић, Озимковић и Дапчевић, а на сјеверу још и ходска породица Блахник из западне Чешке. Старост подгране A8740 је око 1000 годину (на основу 67 маркерних хаплотипова ова три тестирана) и судећи по томе, не би је требали очекивати ван њемачке зоне, мада је могуће да је буде и у граничном подручју према Чешкој.
Дакле, сад по старости имамо сљедећи случај: S17250 грану, којој припадају сви I2a Динарик Југ, али и дио Динарик Сјевера, која је стара 1850 година, од ње се одваја специфична грана Динарик Југа са вриједношћу 448=19 пре око 1750 година, затим се одваја подграна Z16983 прије око 1650 година, а након тога ова новоткривена "њемачка" грана А8740 прије око 1000 година.
Овакво филогенетско грањање у потпуности потврђује тезу многих историчара и археолога, о сеоби Срба са простора данашње Чешке и Њемачке на југ, на наше просторе.
Ови њемачки хаплотипи би представљали директне потомке германизованих Срба, који су у раном средњем вијеку живјели на простору данашње Баварске, Франконије и Саксоније.
Грана Z16983 је ту кључна јер је вјероватно посљедња заједничка мутација између сјеверне и јужне популације. Чешка породица Блахника која јој припада, припада специфичној популацији под називом Хода,која се у многим чешким изворима спомиње и под називом Набских Срба, о чему сам већ писао раније.
Занимљиво је да нико од наших аутора (па чак и оних који су заговарали тезу о доласку Срба из Бохемије) није споменуо Набске Србе, тј. Србе са Ријеке Нааб у источној Баварској, док их чешки и њемачки извори редовно спомињу.
Генетика је кроз хаплогрупу I2a Динарик Југ директно потврдила везу Набских и Јужних Срба.
Ево неких чешких навода о Набским Србима/Ходима:
"Velký význam však sehrálo přijetí Nábských Srbů (Chodů) Boleslavem I. za strážce západní hranice."
"Poučná je též kapitola Sen o životě bez Němců. Zde je uváděn i požadavek na připojení části území srbských Glomačů a v české historii téměř zcela opomíjených Nábských Srbů na jih od Šumavy."
"Další skupiny osadníků, pocházející z vnitřních Čech, se usazovaly převážně u řeky Naab /Nábští Slované/, poslední osidlovací směr na Pomohaní /Pomohanští Slované/ a k řece Regnitz /Regničtí Slované/ z největší pravděpodobností vycházel od srbských kmenů v Posálí."
"Poslední zprávy o původu Chodů se kloní k tomu, že Chodové byli jihoslovanského původu. Rozšířili se po obou stranách Šumavy a později, pod tlakem bavorské kolonizace, se dostali na českou stranu Šumavy. Názor, že Chodové jsou srbského původu, vyslovil již plzeňský historik Fridolín Macháček a před ním obhajoval srbský původ Chodů znalec chodského nářečí J.F. Hruška. Dokazoval, že chodské nářečí má podobnosti a souvislosti srbské. Srbskému původu by odpovídala i ta skutečnost, že nejstarší jejich sídliště bylo u Srbice a tento název ukazuje na srbský původ."
Као што видимо неки чешки аутори су чак и нарјечје Хода повезивали са српским језиком. Треба рећи да су Ходи били слободни сељаци граничари, слично крајишким Србима, и да су исто као и крајишки Срби страдали од католичке Цркве и Хабсбурга.
О тој њиховој борби говори роман Psohlavci по којем је снимљен и познати чешки историјски филм.