Пророк Јеремија приповеда: „Слушајте, говори пророк, доводим изнад вас Кућо Израел, из даљине један народ, један моћан народ, један стари народ, један непобедиви народ; чији говор ти не разумеш, јер ти његов језик не знаш, његове корице су отворени гробови, сви су сујетни дивови. То су Скити (Срби) са њиховим страховитим нападима, који из унутрашњости Азије, већ у далекој прошлости на једну страну до Тихог, или Великог океана, се проширише, и код Кинеза и Јапанаца оставише њихове успомене. На другој страни до обале Мале Азије, и даље до Египта се проширише, где временом и Палестину обухватише, у којој град Скитополис, на брду Табор, у провинцији Галилеја, саградише“(с. V. 15).
Апостол Павле о Србима, које он назива Скитима, из уста Јозефа Фресла: „У каквом високом угледу су Срби код првих римских царева стајали као народ, и како стајаше изнад свих других потврђује једна велика личност, чије се мишљење као одлучујуће овде мора навести. Тај који се овде за Србе залаже није нико други него Апостол Павле. У свом писму Колосејцима, граду у Фригији, стоји на признатом грчком и латинском тексту с.III, V. 9, 10, 11 … Није само да Србин није овде варвар, него међу неварварима има главну улогу, чак највишу… Он њих не истиче само због ових упоређења, него и због њихових физичких и духовних особина, које апостол Павле није ни код ниједних других народа, у тој мери приметио, па је он одлучио да њих не само узвиши изнад других него да их стави на врх неварвара. Пошто су Павлова путовања више пута водила кроз… а Србе је свуда сретао, може се претпоставити да је он имао довољно прилика да њих добро упозна… да Павле није њих само површно познавао, види се и по положајима које је он њима поверавао, јер је он био у њих убеђен“.
Фресл, Ј.: „…Старци тврде без милосрђа да су Скити – Срби најстарији народ на свету“. (Саки и Скити 1886.).
Роберт, С.: „Илирски Срби су најстарији међу Словенима. Све што је данас код других народа легенда, живи још данас у овој непроменљивој Илирији као живи елемент“. „Срби је прастаро, најповољније и најодомаћеније заједничку име свих Словена“.
Левек X.: „Грци, Латини, Немиџ, Срби, су истог порекла, и били су некада исти народ“.
Херодот: „Трачани (Срби) су највећи народ после Индијаца.“
Клерк, Г.: „Име Србин је у старости означавало словенски народ“.
Ансхајм: „Из седам старих извора се зна да су пра народ Норика скитскк Венди“.
Орбин, М.: „Главни народ свих Словена су Срби“.
Минс, енглески археолог: „Венди су без сумње Словени“.
Руски археолози: „Венди су Протословени“.
Фресл, Ј.: „Арнолд В. тврди да су Келти (Срби) населили Галију већ 2000 година пре Христа. Није он тако далеко отишао назад, него ми смемо још 500-1000 година томе додати“. Култура Скита (Срба) и Бактријанаџа (азијских Срба), је најстарија од свих аријских народа. По томе је морао тај народ пуно раније постојати, јер само тако је он могао достићи тако високи степен културе. Ми читамо код Јустина (II,3), о победничким ратовима Скита над Египћанима под вођством Весосиса, а мислио је сигурно на Сесостриса. Овај је владао од прилике од 1394. до 1328. год. пре Христа. Од истог аутора се дознаје да је Азија Скитимав(Србима), 1500 година плаћала трибут, и да их је Нино, краљ Асирије, ове обавезе ослободио. Ако се претпостави да је овај легендарни владар владао само у 16. веку пре Христа, онда су Срби Азију морали освојити већ крајем четири хиљадитих година пре Христа, из чега видимо да су они пуно раније морали бити велики, многобројни и самосталан народ. Да 6и они могли извести овакав огроман ратни подухват, преко хиљаде километара, у њиховој источној отаџбини су морали бити тако многобројни, да 6и могли скупити огромне ратне контигенте“.
Вељтман, А.Ф.: „Балтички Срби су били познати под изопаченим именима Кимбри, Кам6ри, Цимбри, Симбри“.
„Овид назива становнике града Томи (данас Констанца) Скити, дели их у Сармате и Готе, разликује готски језик од сарматског, али не види у чему је та разлика. Он пише импертору Августу: Ја живим у сред Сармата, Беса и Гета (Trust. L III F1. XI), ја живим међу Скитима и Тетима (Trust. L III F1. XI), Сармати и Тети ће читати моја дела (Trust. L IV F1), овде чак Сармати и Тети знају за тебе (Pont. L III Ep. 2), ја сам њима о твојој склоности према мени причао, јер сам ја њихов језик савладао, трачко-скитски већ ми непрестано звучи у ушима, и изгледа ми да бих ја већ мирно могао писати на гетском (Trust. L III F1. 14), ох срамоте, написах стихове на гетском са употребом наших правила у варварском језику, честитај ми, они мене славе и уврштавају ме међу њихове поете“ (Pont. L IV Ep. 3).