Аутор Тема: Сердари  (Прочитано 3375 пута)

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 934
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Сердари
« послато: април 12, 2016, 07:09:51 поподне »
Како се прије у Црној Гори добијало сердарство? Ко је могао бити сердар? Гдје се може наћи нешто о овој титули?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сердари
« Одговор #1 послато: април 12, 2016, 10:36:16 поподне »
Сердар је турцизам, са основом сер-, персијског порекла, који означава главара. Неки аутори и етноним С(е)рби изводе из ове основе (али, не бих о томе, да ме не оптуже за ширење деретићевизма  ) На ову основу додају се други наставци. Тако војна звања сераскер, сархат (имамо и презиме Сератлић у ЦГ). Сердар би био заштитник поданика. Код Турака је обично употребљаван за заповеднике пограничних области.
Код Црногораца, ово звање / титула се појављује у 17. веку. Први је сердарску титулу понео поп Станиша Радоњић од његушких Радоњића. У 18. веку, забиљежена су двојица сердара, на Његушима – Саво Петровић и Вуко Станишин Радоњић. Радоњићи касније постају гувернадури Црне Горе. Према „Хрватској енциклопедији“ сердарство у ЦГ носили су појединци из братстава Петровића (Његуши), Вукотића (Озринићи), Ђурашковића (Цеклин), Мартиновића (Цетиње), Перовића (Цуце), Пламенаца (Црмница), Дрекаловића (Кучи), Мијушковића (Пјешивци), Бошковића (Бјелопавлићи), Божовића (Пипери), Дуловића (Морача), Меденица (Морача), Влаховића (Ровца) и Лакетића (мислим да су они из Мораче).
Било је и других познатих сердара: Јоле Пилетић, Вуле Аџић, итд.
У писму црногорских и брдских главара из 1796, којим честитају руском цару Павлу ступање на престо, између осталих помињу се и сердари: Раде Маркићевић из Спича, Лазар Мандић из Комана, Андрија Вукасовић из Грахова, Мина Бошковић из Катунске нахије, Николај Лазаревић из Климената, Станко Зотовић из Хота.
У једној одлуци црногорског сената из 1830. године, потписник је и сердар Марко из љешанског братства Ускоковића.
Последњи црногорски сердари, закључно са 1916-ом, када је пропала Краљевина ЦГ, били су Јанко Вукотић, Јоко Јовићевић, Раде Пламенац, Илија Беговић, Миро Гаговић и Машан Божовић.
Сердарство у ЦГ није било ни војно ни управно, већ више почасно звање. Отуд није било искључено да се титуле удвоје, нпр. исто лице могло је бити сердар и војвода, или сердар са неким високим војним чином (нпр. бригадир). Сердарство су делили господари ЦГ, према сопственом нахођењу, односно, према заслугама. Утолико, није било ни наследно, за разлику од војводског или кнежевског звања. Изузетак су Радоњићи и Вукотићи, код којих је сердарска титула наслеђивана у оквиру братства. Премда, било је и других братстава где је више знаменитих братственика носило сердарску титулу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сердари
« Одговор #2 послато: април 12, 2016, 10:38:05 поподне »
Сердарства је било и у другим србским крајевима.

У Србији је то била титула управне власти. О томе на:
file:///C:/Users/nbabic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.IE5/58IMZ9AG/Srpska%20lokalna%20samouprava.pdf

У Старом Влаху било је сердара у 18. и почетком 19. века.

У ужичкој нахији (Рујно, златиборски крај) , био је чувени сердар Јован Мићић. О његовом животу укратко на:

file:///C:/Users/nbabic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.IE5/15ZQG953/rujanskiserdarjovanmicicivucicevabuna1842.pdf

Занимљиво је да му је Тарабић, у време кад је Мићић био на врхунцу моћи, прорекао да ће умрети од глади. Касније се тако и догодило.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сердари
« Одговор #3 послато: април 12, 2016, 10:38:37 поподне »
Што се извора тиче, лично не знам да постоји нека књига која се бави посебно сердарством. Ако неко од форумаша зна за неку такву, нек напише. И ја бих волео да прочитам нешто шире о овоме.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1838
  • I2>Z17855>BY210265
Одг: Сердари
« Одговор #4 послато: април 13, 2016, 10:01:10 пре подне »

У ужичкој нахији (Рујно, златиборски крај) , био је чувени сердар Јован Мићић. О његовом животу укратко на:

file:///C:/Users/nbabic/AppData/Local/Microsoft/Windows/Temporary%20Internet%20Files/Content.IE5/15ZQG953/rujanskiserdarjovanmicicivucicevabuna1842.pdf

Занимљиво је да му је Тарабић, у време кад је Мићић био на врхунцу моћи, прорекао да ће умрети од глади. Касније се тако и догодило.

Мајка сердара Јована Мићића (који је био итекакав моћник, док није завршио у затвору), била је рођена сестра Радована - Рака Селаковића, једног од најстарије двојице браће Селаковића који су дошли у Кремна (моја фамилија). По тој линији, Раков син Јован био је кмет кремански пуних 50 година.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Сердари
« Одговор #5 послато: април 13, 2016, 03:33:15 поподне »
U nas u Ljubinju je najznamenitiji muslimanski rod Serdarevići. Doselili u Ljubinje posle 1687, iz Herceg Novog

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 934
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Сердари
« Одговор #6 послато: април 13, 2016, 10:05:41 поподне »
У овој књизи пише да су сердари до 18. вијека били именовани од спахија http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=2154455150334333. Такође у књизи аутор Нико Ст. Вујовић пише о спахијама Вујовићима са Љуботиња који су имали извјесну власт у ЦГ.

Што се тиче сердарства Вукотића, знали се од када постају сердари? Да ли се можда њихов први сердар звао Вукота? У Збирци Андрије Лубурића у архиву, нашао сам помен да Вукота постаје сердар.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 934
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Сердари
« Одговор #7 послато: април 13, 2016, 10:19:15 поподне »
У овој књизи пише да су сердари до 18. вијека били именовани од спахија http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?id=2154455150334333. Такође у књизи аутор Нико Ст. Вујовић пише о спахијама Вујовићима са Љуботиња који су имали извјесну власт у ЦГ.

Што се тиче сердарства Вукотића, знали се од када постају сердари? Да ли се можда њихов први сердар звао Вукота? У Збирци Андрије Лубурића у архиву, нашао сам помен да Вукота постаје сердар.

Књига се зове Гњијездо слободе - Нико Ст. Вујовић

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сердари
« Одговор #8 послато: април 13, 2016, 10:21:09 поподне »
Радуле, која ти је ово слика (аватар)?

Вукотићи преузимају (купују?) сердарство од Радоњића. Има о томе доста у историјској грађи. Погледај на Монтенегрини. Не волим њихово антисрбско настројење, али, ипак, има тамо доста доброг материјала.

Спахије Вујовићи су друга прича. О томе, такође, има доста грађе, и код нас на Пореклу.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 934
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Сердари
« Одговор #9 послато: април 13, 2016, 10:32:19 поподне »
Радуле, која ти је ово слика (аватар)?

Вукотићи преузимају (купују?) сердарство од Радоњића. Има о томе доста у историјској грађи. Погледај на Монтенегрини. Не волим њихово антисрбско настројење, али, ипак, има тамо доста доброг материјала.

Спахије Вујовићи су друга прича. О томе, такође, има доста грађе, и код нас на Пореклу.

Био Сергије Живановић.

Да, о Вујовићима је писао на Пореклу Бубања, то сам читао. Преузимање сердарства се одиграло када? У Збирци Лубурића, пише да " средарство одузето Милошу Радуловићу( Башино Село), те је прешло на Вукоту"; пошто се то десило негдје у првој половини 18. вијека, зна ли се које Вукота?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сердари
« Одговор #10 послато: април 13, 2016, 10:43:22 поподне »
Био Сергије Живановић.

Видех да ми је позната слика  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сердари
« Одговор #11 послато: април 13, 2016, 10:49:26 поподне »
Да, о Вујовићима је писао на Пореклу Бубања, то сам читао.

Има о Вујовићима у много других текстова које можеш наћи на мрежи. Не бих да сад испадне да се промовишем, али види и на тексту о Љуботињу на порталу: http://www.poreklo.rs/2016/02/06/bratstva-plemena-ljubotinj/
Обавезно прочитај о љуботињским Вујовићима и код Риста Ковијанића ("Помени...").
Све је то магловито око њих, има више различитих верзија.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8076
  • I2a S17250 A1328
Одг: Сердари
« Одговор #12 послато: април 13, 2016, 10:52:06 поподне »
Преузимање сердарства се одиграло када? У Збирци Лубурића, пише да " средарство одузето Милошу Радуловићу( Башино Село), те је прешло на Вукоту"; пошто се то десило негдје у првој половини 18. вијека, зна ли се које Вукота?

Сердарство са Радоњића на Вукотиће се одиграло средином 18. века. Сад, немам тренутно код себе те текстове да ти кажем тачније. Али, мало потражи по интернету, има доста текстова о томе (сердари Радоњићи / Вукотићи...).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 934
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Сердари
« Одговор #13 послато: април 13, 2016, 11:02:33 поподне »
Интересује ме прије свега шта је сердарство, мало о томе има на нету... Нисам знао да се могло ад хок додјељивати; а интересује ме и ово о што је Лубурић записао. Код Вујовића је чини ми се напсано да су сердари били именовани од Вујовића.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 934
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Сердари
« Одговор #14 послато: јун 21, 2016, 11:07:44 поподне »
О титули:

Сердар је у Црној Гори титула највиших војних заповједника, а сама титула је била насљедна. Свака нахија је бирала сердара или више њих , у зависности од величине, а потврђивао их је владика. Из овог се види да је и насљедник титуле морао бити виђен и да ужива поштовање свог племена и нахије. Касније ово право избора узурпирале су владике, почевши од Петра Првог, да би за књаза Данила прешло потпуно у руке владара.

- Племе Пјешивци : крајина Старе Црне Горе