Срби-Морлаци у архивима далматинских градова

[Синиша Јерковић]

У посљедње вријеме објављена су два значајна рада хрватског историчара Кристијана Јурана, која се баве проучавањем грађе углавном шибенског архива за период од доласка Турака. Први рад смо већ помињали у вези са Власима Мириловићима и Власима Радонићима у залеђу Шибеника, за које јасно стоји да су досељени из Херцеговине. Јесенас је објављен рад који покрива подручје од Кипарског рата 1570. до Кандијског рата 1645. Објављена грађа је заиста драгоцјена за изучавање поријекла далматинских Срба, јер се нека касније уобичајена презимена појављују први пут у писаним изворима. На крају другог рада аутор даје и прилог, табелу, помена појединаца са мјестима поријекла. Обрађено је значајно раздобље, за које нема млетачких писаних извора, а турски пописи нису довољни да би се реконструисало поријекло појединих родова. Tакође то је период када се распада стара, из херцеговине донесена, влашка катунска структура и становништво се мијеша. Остају спомени неких влашких већих група на простору Далмације: Угарака, Малешеваца, Радонића, Мириловића. Такође види се колико је трговина између далматинских градова и Босанске крајине била развијена. Овдје сам први пут видио помене неких насеља из околине Бања Луке: Лакташа и Маховљана. У сваком случају драгоцјена грађа за крајишке Србе.

Ово су линкови на оба рада:

https://www.academia.edu/8737594/Doseljavanje_Morlaka_u_opustjela_sela_%C5%A1ibenske_Zagore_u_16._stolje%C4%87u

https://www.academia.edu/21634851/Morlaci_u_%C5%A0ibeniku_izme%C4%91u_Ciparskoga_i_Kandijskog_rata_1570._-_1645._

[Посо]

Код Јурана се у два наврата наводе Рашковићи и то на локацији гдје им је матица и у новије доба:

Butinščica - 1606. Rašković Margarita pok. Jurja

Žagrović (Zagouich appresso Chnin) - 1634. Jovan Rašković

Овдје је занимљиво што се у попису мустахфиза из 1550. године, у околини Книна, спомиње - "баштина Рашковића".
Ово може да укаже на то да се ради о предосманском роду.

[Посо]

По овоме, баштина Рашковића је била уписана и у дефтер из 1540. године:



Харамбаша који се ту наводи могао би бити Павал, син Иваниша:

[Посо]

Интересантан је и спомен свештеника Санка Михајловића из Рађа, 1631. године.
Он се појављује код Марка Јачова ("Католичка мисија на Балкану током Кандијског рата"). На страници 284. прве књиге стоји да је 1648. имао 50 година.

На истим мјестима (стр. 284. и 296.) спомиње се и свештеник Вукадин (Кричка), рођен 1608. године. Други пут је наведен као Vucadin Diavlascich.

[Посо]

Опорука Раосава Вукадина Мочивуне, 1658 (стр. 333):
https://hrcak.srce.hr/file/395276

[drajver]

Опорука Раосава Вукадина Мочивуне, 1658 (стр. 333):
https://hrcak.srce.hr/file/395276

Чини ми се да се у опоруци помиње капетан Вуко Кашиковић (ако добро читам). Не сјећам се да је ово презиме било присутно код Срба у Далмацији, али је присутно код Срба у Херцеговини. Зна ли се нешто о овом Кашиковићу из других докумената?

[Посо]

Ово у опоруци Chasicuouich/Cassicuich, мислим да се односи на презиме Касивуковић/Кашивуковић:
1636. pre Gregor Hassiuuchouich
1638. Fra Gregorio Cassivucovich, P[ad]re Gregorio Cassiuncovich
1709. Zuanne Chassiuuch из Височана

[Јовица Кртинић]

Ово у опоруци Chasicuouich/Cassicuich, мислим да се односи на презиме Касивуковић/Кашивуковић:

А Кашиковић?

[Посо]

Друга опција: Будући да се ради о професионалној војсци, Вуко је могао ступити у ову јединицу и у Боки (или било гдје), јер таква врста војске није била стационирана на једном мјесту. То би објаснило презиме Кашиковић.

[Посо]

Вукино презиме из тестамента је дефинитивно било Cassiuuchouich/Cassiuucouich.

Овдје се види како је у два наврата (као Вуле/Вулин) био кум на крштењу:





Он је кумовао фамилији Лапчић, раније Клапчић, из Пољица.
Исти Лапчић је на другом мјесту кумовао на крштењу Божице, кћерке Вулина Арбанаса. Овдје постоји могућност да се ради о Вулину Cassiuuchouich-у:




Иако је Грујић у Лици забиљежио име рода Кашивук, можда се ово презиме можда може читати и као Хаџивуковић.