Свака част, Икавац.
Одмах сам у претрази нашао оца мог таста.
Познати београдски сликар и професор Универзитета, Бранко Поповић, родом Ужичанин.
Убијен у јесен 1944, на правди Бога. Био је антикомуниста, неспорно, али ни једним својим поступком није подржао немачку окупацију. Напротив. Као познати англофил, био је на удару немачке окупационе власти и више пута, током окупације, привођен, саслушаван и притваран од гестаповаца. Али, ни ослободиоци нису били више милосрдни према њему. Припадао је кругу "буржоазије" којој није било места у новом поретку. Стрељан је, без пресуде, оглашен "народним непријатељем", негде крајем октобра 1944, незнано где по околини Београда. По свој прилици, сахрањен је у заједничкој гробници у порти Манастира Ваведење на Сењаку.
Његов син, познати београдски адвокат, Пријезда Поповић, покренуо је поступак рехабилитације, који је окончан пресудом Окружног суда у Београду (мислим из 2008. године), по којој је поништена срамна одлука по којој је Бранко Поповић, патриота, мајор србске војске, рањаван у Првом светском рату, -оглашен "народним непријатељем" (можда је, као србски патриота, био непријатељ неког другог народа?). То је био завршни чин животног дела Бранковог сина, да рехабилитује неправедно убијеног оца (Пријезда Поповић је умро 2012. године).
Оно што је највећа иронија у целој причи је да је Бранко Поповић, као професор Техничког факултета у Београду, многе студенте, СКОЈ-евце, спасао гестаповских рација, пуштајући их да из његовог кабинета побегну кроз прозор, а он је то прикривао ауторитетом универзитетског професора, и то се десило више пута током окупације. То показује колики је патриота, иако антикомуниста, био.
Његова ликвидације је тесно повезана с нечасним ликом и делом једног познатог Титовог сликара, који је био Поповићев ученик, а који је издејствовао себи ликвидацију свог учитеља, е да би приграбио његов атеље и светски вредне слике.
О Бранку Поповићу се данас, наравно, мало зна, јер је до 1990-их био историјска личност о којој није било баш подобно много говорити. Данас је то, захваљујући његовим потомцима, мало кренуло на видело.
