Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)

[Христифор]

Често је презиме код Чеха и Пољака Брож/Брожек.

[Nebo]

Биће на крају и Тито I2-PH908. 

Ако су маршал Тито и бравар Јосип Броз уопште иста особа 

[Шарпланинац]

Јаћимовић (Стојчови), Никољдан, Кметовце, Гњилане, J2a-L24

Стојчови (11 к., св. Никола), пресељени из Панчела на купљено имање.

Хвала за ову информацију. Ја сам се надао да су G-Z17887 :-)

[Небојша]

Које су хаплогрупе ови Стојчови ? Овде фали та имформавија. Хвала унапред.

То је родовско име Јаћимовића.

[Небојша]

Шиљак, Аранђеловдан, Илино Брдо/Пљевља, I2-S17250

"Шиљци у Хоћевини су из Блишкова (бјелопољски крај). Вероватно потичу од Рабрена. Шиљци су дали доста свештеника. Око половине прошлог века бивало је у исто време по 17 свештеника Шиљака. Имали су и 4 владике. Службовали су по многим местима и ван пљеваљског краја. Памте имена предака од Мића (1835) који је рођен на Лађани, а био је поп. Не знају одакле су дошли. Мићови синови су: Јање, Тане, Павле, Јово и кћерка Софија." (Милета Војиновић, Пљеваљски крај, 1997)

Вранешевић, Св. Врачи, Буковица/Топуско, I2-S17250

Будисављевић, Стевањдан, Лика, I2-S17250

Зеленовић, Никољдан, Коњиц, I2-S17250

Милошевић, Јовањдан, Убоско/Љубиње, I2-S17250

Пураћ, Надаљ/Србобран, I2-S17250

Коровљевић, по свему судећи Славонија, I2-S17250
   
Беслаћ, Ђурђевдан, Добросело/Доњи Лапац, I2-S17250

Шукало, Босна и Херцеговина, I2-S17250

Видојевић, Коњиц, I2-Z17855

[Небојша]

Ћурковић, Томиндан, Нуглашица/Босанско Грахово, E-V13

"Село Нуглашица, Ћурковићи доселили из Далмације давно и одселили у околину Гламоча. Славе Св. Тому. Било је повратних сеоба Нуглашица-Гламоч око 1864. године."

"Околина Прова (Ливно), Ћурковићи око 1879. године доселили из Бителића код Сиња (Далмација), где их и данас има. У Рујанима се спомињу 1814. године. За даље порекло не знају. Има их у Купрешком и Гламочком пољу. У Кукавици код Купреса, Ћурковић је дошао из Врила, где је био у најму код Идриз-бега."

Резултат који по свему судећи потврђује да слављеници Томиндана из овог краја припадају роду Матаруга: E-V13>Z5017>A18844>FT104106 (Радић, Томиндан, Губин/Ливно)

Бојовић (Васојевићи), Аранђеловдан, Андријевица, E-V13

[Небојша]

Танасковић, Јовањдан, Лапово, R1a-Z280>CTS1211

Танасковићи припадају веома разгранатом роду Петровића (Прешића).

"Петровићи из Сјенице (Прешићи, Ивковићи, Голубовићи, Пауновићи, Лукићи, Вујичићи, Ненадовићи и Танасковићи – Св. Јован)" (Тодор Радивојевић, Лепеница, 1911)

Пејић, Шековићи, R1a-Z280>CTS3402

Пријић, Никољдан, Срб/Грачац, R1a-M458>YP417

[Небојша]

Дутина, Савиндан, Поцрње/Љубиње, I1-P109

Клисура, вероватно околина Прибоја, I1-M227


Матовић, Аранђеловдан, Радећа/Подгорица, R1b-Z2103>CTS9219


Радојевић, Алимпијевдан, Сепци/Рача, J2b-M205

Радојевићи припадају разгранатом роду Лопарица. Један Величковић из овог рода тестиран је раније у склопу ДНК пројекта.

Величковић, Алимпијевдан, Сепци, Рача, J2b-M205>Y22066

Величковићи су део шире групе Лопарица. У питању је најстарији, а изгледа и најбројнији род у селу:

Лопарице (Радојевићи, Радивојевићи, Милашиновићи), 17 к. Слава: св. Алимпије. Доселила се браћа Милоје, Милован, Марко и Милашин Јерковићи из Кусатка, а старином су од Сјенице. Они су први „ударили колац“ у Сепцима. Куће су им биле код данашње школе. У Кусатку су им род Лопарице. Четврто су колено од досељавања.

За Лопарице из Кусадка се каже следеће:

"Лопарице (Симићи, Гајићи) 32 к. Слава: св. Алимпије. Стра породица; досељени са Косова. Има их одсељених у Сепце (Јасеница)." (Боривоје М. Дробњаковић, Смедеревско Подунавље и Јасеница, 1925).

Дуганџија, Јовањдан, Старо Село/Оточац, J2b-M205

Калуђерски, Војводина, J2b-M205

[Небојша]

Ескић, Јовањдан, Буљетовина/Илијаш, N2-P189.2


Мирјачић, Аранђеловдан, Бршно/Никшић, J2a-M92

"МИРЈАЧИЋ, Бршно (Жупа Никшићка), раније: ПОТОЛИћ, огранак Шурбатовића. Досељеници из Пјешиваца" (Презимена у Црној Гори)

Ђуровић, Никшић, J2a-M92 (презиме такође присутно у Пјешивцима)

Лакићевић, вероватно Кривошије, J2a-M92

Лакићевићи из Кривошија сродни су Мијановићима из Требиња и припадају хаплогрупи I2-PH908. Видећемо шта је овде случај.

[Небојша]

Поповић, Ђурђиц, Лојанице/Владимирци, I2-M223>P78

Поповићи су најбројнији род у селу. Сродни су им вероватно и Ђаковићи.

"Поповићи (37 к., Ђурђиц). Из Срема, из Голубинаца досељени одавно. Четири попа била од њих што памте: Љубинко, прота пре 65 година, пре њега распоп Јанко, а пре њих Нинко и Милован, први. Богосављев (76 год.) прадеда Радован."

"Ђаковићи (4 к., Ђурђиц). Савков (24 год.) чукундеда Јован први он из села знао „ђака” знао да чита. Заједно са Поповићима дошли из Срема, из истог села у исти дан." (Војислав С. Радовановић, Шабачка Посавина и Поцерина, 1949)

Смичиклас, Аранђеловдан, Жумберак, I2-M223>P78

[Ojler]

...
Видојевић, Коњиц, I2-Z17855

Видојевићи у Коњицу славе Стевањдан.

[НиколаВук]

Пријић, Никољдан, Срб/Грачац, R1a-M458>YP417

Да ли су ови Пријићи истог порекла као и они из Бискупије код Книна, који такође славе Никољдан?

Пријић (21) дошли 1689 из Гламоча, а њихов предак је арамбаша Радован Пријић, славе Никољдан.

Смичиклас, Аранђеловдан, Жумберак, I2-M223>P78

Овиме смо сазнали хаплогрупу хрватског историчара и политичара Тадије Смичикласа. Нисам знао да је он пореклом био Србин унијат.

https://hr.wikipedia.org/wiki/Tadija_Smi%C4%8Diklas

[Небојша]

Да ли су ови Пријићи истог порекла као и они из Бискупије код Книна, који такође славе Никољдан?

Пријић (21) дошли 1689 из Гламоча, а њихов предак је арамбаша Радован Пријић, славе Никољдан.

Врло вероватно. У том делу Лике око Грачаца било је јаке досељеничке струје из околине Книна.

Овиме смо сазнали хаплогрупу хрватског историчара и политичара Тадије Смичикласа. Нисам знао да је он пореклом био Србин унијат.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Tadija_Smi%C4%8Diklas

Иако веома ретка на простору Крајине, I2-P78 се јавља код Пралица из Поткозарја, који славе управо Аранђеловдан.

[Ивица Јовановић]

Овиме смо сазнали хаплогрупу хрватског историчара и политичара Тадије Смичикласа. Нисам знао да је он пореклом био Србин унијат.


То унијаћење је спроведено пре његовог рођења. Притисци су трајали од почетка 17. па до друге половине 18. века, али то је дуга, друга и тужна прича.

[Иван Вукићевић]

Матовић, Аранђеловдан, Радећа/Подгорица, R1b-Z2103>CTS9219

Матовићи су грана Драгишића из Радеће. Од раније имамо резултат Филиповића из истог места, који су такође грана Радишића и припадају роду Пипера, тако да је ово додатна потврда.

[Иван Вукићевић]

Мирјачић, Аранђеловдан, Бршно/Никшић, J2a-M92

"МИРЈАЧИЋ, Бршно (Жупа Никшићка), раније: ПОТОЛИћ, огранак Шурбатовића. Досељеници из Пјешиваца" (Презимена у Црној Гори)

Овај резултат је разрешио дилему да ли Шурбатовићи потичу од Потолића из Пјешиваца или од Вукашиновића са Чева, пошто постоје два предања о њиховом пореклу.

[Небојша]

Ђуровић, Никшић, J2a-M92 (презиме такође присутно у Пјешивцима)

Ђуровић слави Зачеће Св. Јована и пореклом је из Пјешиваца. Невероватни су ови J2a-M92. "Држе" пола Црне Горе на 23andMe.

[Bej Voč]

У Дедијеровој биографији о Титу он налази неког судију (судца) Броза у Бакру код Ријеке, крајем средњег века или нешто после. Мајка му је Словенка, с оне стране Сутле (аустријско-мађарска граница).Углавном, шта би значило ,,Броз", тј етимологија презимена?

Пуна верзија презимена је Амброз,ово "ам" је с временом избачено,изгубило се.Чешког је поријекла и значи бесмртан

[Небојша]

Вуксановић, Тења, Осијек, I2-S17250
Павков, Ђурђевдан, Стапар, Сомбор, I2-S17250
Анђелковић, Горње Романовце, Сурдулица, I2-M423
Стојменовић, Аранђеловдан, Жбевац, Бујановац, I2-M423

Вуковић, Савиндан, Стожер, Бијело Поље, E-V13

Пилиповић, Алимпијевдан, Приједор, R1a-CTS3402
Станојчић, непознато, R1a-CTS1211

Вељић, Никољдан, Водице, Смедеревска Паланка, I1-P109
Кнежевић, Србија, I1-P109
Настић, Сарајево, I1-M227

Анђеловић, Македонија, R1b-L23
Булат, Митровдан, Крајина, R1b-L23
Кажанегра, Никољдан, Паштровићи, R1b-CTS9219
Миловић, Аранђеловдан, Грахово, Никшић, R1b-CTS9219

Лукач, Стевањдан, Бања Лука, J2b-M205

Гак, Никољдан, Рашће, Нови Град, N2-P189.2
Галогажа, Мратиндан(?), Гвозд, Вргинмост, N2-P189.2

Хаџи-Танчић, Лесковац, I2- A427

Милетић, Србија, T-L446

[Зрно]

Кажанегра, Никољдан, Паштровићи, R1b-CTS9219
Миловић, Аранђеловдан, Грахово, Никшић, R1b-CTS9219

Миловић би онда био први припадник Z2705 у широј околини Никшића, а Кажанегра је изгледа род са Дабковићем са Светог Стефана.