Аутор Тема: Песме са предзнаком Срп(б)ства  (Прочитано 4949 пута)

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Песме са предзнаком Срп(б)ства
« послато: децембар 30, 2015, 10:57:10 пре подне »

        С Р П К И Њ А

Ој'  Српкињо буд'  орна
Као што си узорна
Кажи нек се разгласи
Шта те тако краси

Бело грло и лице
Чарне очи Милице
И ружице усана
Или коса врана

Кажи нам наш крине
Да нас жеља сад мине
Кажи нам сад одма'
Кажи нек се зна:


Шта ти знам одговорит брале
Кад ме срам твоје силне хвале,
Хвалите онај цвет
Што га воли цео свет
Дична сам само ја
Што сам Српкиња

                       - Исидор Бајић

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #1 послато: децембар 30, 2015, 11:43:14 пре подне »

       СРПКИЊИЦА ЈЕДНА МАЛА

Српкињица једна мала,
По Косову цвеће брала
У три боје венац свила.
Па се њиме закитила.
Црвена је крвца била,
По Косову што се лила,
Зато црвену боју носим
И са њом се ја поносим.
Плаво небо к'о  слобода
Идеал је српског рода.
Зато плаву боју носим
И са њом се ја поносим.
Један венац три су боје,
Тробојница српска то је.
Црвено, Плаво и Бело
Њим се дичи Српство цело!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #2 послато: децембар 30, 2015, 11:57:36 пре подне »
                          СРПСКА ЂЕВОЈКА

                У МИЛИЦЕ ДУГЕ ТРЕПАВИЦЕ

У Милице дуге трепавице,
прекриле јој румен јагодице,
јагодице и бијело лице;
ја је гледах три године дана,
не могох јој очи сагледати,
црне очи ни бијело лице,
већ сакупих коло ђевојака,
и у колу Милицу ђевојку,
не бих ли јој очи сагледао.
Када коло на трави играше,
бјеше ведро, па се наоблачи,
по облаку засјеваше муње,
све дјевојке к небу погледаше,
ал не гледа Милица ђевојка,
већ преда се у зелену траву.
Дјевојке јој тихо говорише:
"Ој Милице, наша другарице!
Ил'  си луда, ил' одвећ мудра?
Те све гледаш у зелену траву,
а не гледаш с нама у облаке,
ђе се муње вију по облаку."
Ал говори Милица ђевојка:
"Нит'  сам луда, нит'  одвише мудра,
нит сам вила, да збијам облаке,
већ ђевојка да гледам преда се."

                            - народна песма

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #3 послато: јануар 18, 2016, 10:04:29 пре подне »
«Има само два осећања која су два највиша духовна богатства, поред којих и најсиромашнији човек не може бити потпуно убог: то су патриотизам и Вера. Ко воли своју Отаџбину, он увек живи у широком простору, на великом сунцу, у великој заједници, као што човек који искрено верује у Бога није никад ни сам ни безнадежан.»

• Јован Дучић

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #4 послато: јануар 18, 2016, 10:05:40 пре подне »
 
«Ми се не разликујемо од других народа, само су нам неке особине израженије. Могло би се рећи да су то пре свега инат, тврдоглавост, срдачност (која зна и да замара), гостољубивост на коју смо много поносни, мада странцима умемо да наплатимо све што може да се наплати. Затим сентименталност, носталгија и још неке друге ствари. У земљи која тренутно има највише проблема у Европи, најчешћа реченица код нас је: „Нема проблема“. Зар то није дивно?»

• Момо Капор

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #5 послато: јануар 18, 2016, 10:06:48 пре подне »
«С друге стране, по свету су се размилили писци и политичари и оговарају сопствену земљу! Не, то за мене није издајство. То је само недостатак доброг кућног васпитања. Још од малих ногу учили су нас да кријемо пред светом породичну муку.»

• Момо Капор

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #6 послато: јануар 18, 2016, 10:08:01 пре подне »
«НЕБЕСКА СРБИЈА»

Где најлепше сунце сија?
Зна се да је ту Србија.
Где најбољи људи, где су?
У Србији они јесу.
Најлепше су Србкиње, уз то су јунакиње.
Јединствени ми смо људи,
на целој земаљској кугли.
Са нама се сви пореде,
да би знали кол'ко вреде.
Небески смо народ зна се.
Ми смо људи „више расе“.
Ко је друге народности,
Србин њему све опрости.
Ал' по Вери никад брату,
не опрашта реч задату.
Недостојан Србског рода,
свога брата, који ода.
Ми, за Србе такве, знамо,
име друго, да им дамо.
Брату никад не опрости,
дајемо му народности.
Тако многи, Срби зна се,
добили су име за се.
Тешко њима, јесте теже,
језик их за прошлост веже.
Кад им име друго дамо,
повратка им нема, знамо.
Па у њима револт расте,
желе да нас упропасте.
Повратка им нема, знају,
предали су се очају.
Никад Срби они више,
у књизи живота пише.



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #7 послато: јануар 18, 2016, 10:09:16 пре подне »
ОПРОСТИ ИМ БОЖЕ

Драга браћо моја, лоше нам се пише,
Губи се полако наше ПРАВОславље,
Издајица има све више и више,
Руше нам животе и ментално здравље.

Без корена свога Србија остаје,
Манастири падају као снопље жита,
И докле ће само то тако да траје,
Да се Србски народ за ништа не пита.

Борише се стари у времена тешка,
Изградише земљу наши славни преци,
А сада се чини историјска грешка,

Да немамо ништа оставити деци.
„Опрости им Боже не знају шта раде!“
Руше своју земљу уместо да граде!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #8 послато: јануар 18, 2016, 10:11:44 пре подне »
«МОЛИТВА ЈЕДНОГ ПИСЦА — Овако се Иво Андрић обраћао Богу»

Нобеловац и писац Иво Андрић забележио је у својој књизи „Знакови поред пута“ и једну искрену и лепу молитву. Ако сте у могућности, читајте је стално:

„Боже, не допусти да срце наше остане празно, него дај – пошто од Твоје воље све зависи – да увек желимо и да се надамо, и да то што желимо буде добро и стварно и да наша нада не буде испразна.

Дај да предмет наших жеља буде виши и лепши од нашег живота и да се доброј нади никад не изневеримо због кратких и варљивих остварења која заклањају видик и лажно обећавају одмор.

Дај нам прав пут, са пролазним посртањима, а са миром и славом на крају. И дај нам мудрости и храбрости, кад нам дајеш искушења.

И ма куда ишли и лутали, не дај да на крају останемо изван Твоје свеобимне хармоније, јер то сваке секунде, на сваком месту, сваким делићем бића желимо.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #9 послато: јануар 18, 2016, 12:26:00 поподне »
Милица Миладиновић
Дели се јавно  -  31.08.2015.
 
«СРБИЈА — ШУМАДИЈА»

Недра су ти, увек, топла и широка,
племенито срце брижно ко у мати,
док искра живота светлуца из ока,
Србин ће те својом Отаџбином звати.

Земљо јунака, богатства си пуна,
још шајкача твоја подсећа на славу,
у времена љутих ратова и буна,
за тебе су многи положили главу.

С' молитвом и Вером, јача си од бола,
све док се веселиш уз трубе и кола,
блистаће ти очи као реке течне!

Шумадијо, сестро, од напретка било,
свако твоје чедо које се родило,
за будућност нашу и Србије вечне!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #10 послато: јун 03, 2016, 10:27:29 пре подне »

С р б и ј и

Данас пламсаш само од крви најбољих
што су мачу дали своја тела справна;
блештећи у духу и у чистој вољи,
божанствена света земљо Православна;
Јуче, ти си била моћна и велика,
и за усне деце млеко, мед и вино,
док се не скрхаше под градом челика
груди твоје деце, Српска Краљевино.
Сутра, сабирући и данас и јуче,
засјаћеш у духу и у живој моћи,
јер ће славу слома унуци да уче
као зору спаса иза тешке ноћи.
Ал’ ни нови народ, нити понос међа
никад неће више да ти овај врати
поносити поглед иза храбрих веђа
што су знале дивски у понор гледати:
Твоје мирно чело под претњом удеса
и вијањем ветра справе и страхоте;
и молитву тамну у плава небеса;
Твој’ је данас време највеће лепоте.

 Аугустин Тин Ујевић (1918)


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #11 послато: јун 03, 2016, 11:34:05 пре подне »

Доситеј Обрадовић (1804)

Востани Сербије

Востани Сербије! Востани царице!
И дај чедом твојим видет твоје лице.
Обрати серца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Ти воздигни твоју царску главу горе,
Да те опет позна и земља и море.
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.

Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Теби сад помаже и небесна воља
И сад ти се показује и судбина боља.
Сви ближњи твоји теби добра желе
И даљни се народи твом добру веселе.

Востани Сербије!
Давно си заспала,
У мраку лежала.
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #12 послато: јун 03, 2016, 11:35:36 пре подне »

Јован Дучић

Аве Сербиа

Твоје сунце носе сад на заставама,
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.

Још си уз нас, света мајко, коју муче:
Све су твоје муње у мачева севу,
Све у нашој крви твоје реке хуче,
Сви ветри у нашем осветничком гневу.

Ми смо твоје биће и твоја судбина,
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,
Твој је удес писан на челу твог сина,
На мач његов реч ти страшна, неизречна.

Млеком своје дојке нас си отровала,
У болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала -
Мученик и херој, кап сузе и крви.

Ти си знак у небу и светлост у ноћи,
Колевко и гробе, у колевки сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
Једини пут који води до врхунца.

Ми смо твоје трубе победе и вали
Твог огњеног мора и сунчаних река;
Ми смо, добра мајко, они што су дали
Свагда капљу крви за кап твога млека.

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #13 послато: јун 03, 2016, 11:43:14 пре подне »
ОСКАР ДАВИЧО

СРБИЈА

Ја знам сва твоја лица, свако шта хоће, шта носи,
гледао сам твоје очи, разумем шта кажу, шта крију.

Ја мислим твоју мисао за челом ти у коси,
ја знам твоја уста шта љубе, шта пију.

Еј, пију од туге, од зноја, од муке,
од ноћи, од сијерка који се тешко меље,
Ја сам у млину, сред буке
жрвња, чуо све твоје жеље.

И бриге твоје, ој, Србијо међу песмама међу шљивама
ој Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама, међу стадима,
ој Србијо, песмо међу народима.

Песмо тужна, мека си милошта
што плаче као крв грожђа, као суза моста,
као онај пољубац, онај мирис перја што утка
у гугутање своје гугутка.

Ој, милошто мека, клик си дивље пловке
над јармом из које стаса

Црвени угаљ сунца
у зрну сваког класа.

Али боса песмо глуве жалопојке,
кад престају песме, кад почињу псовке?
Гладна руке, слепе јадиковке,
кад ће хајдук буне из тебе да груне?

Псовке и псовке, еј, у чије здравље
залуд је орање, залуд је летина?
Клетве и клетве, за чије трупло кравље
набрекла Мачва од жита, отекло Поморавље,

Буре у буне, за чије се зубе лавље
дими од млека овца и дими планина,
кад Мачва није сита, кад Мачва није сита?

Кроз мукле ланце дана кожа сувоњави.
Сву су је продерали дубоки ровови бора.
Од рововског рата од земље поплави
и скори се лице преко глади - кора;

То лице што није лице, ти дани што нису дани,
ти дани рањених лица, та лица као табани;
трње им не може ништа и ништа - удари...
А свако од туге за дан
као век читав остари

И збрчка се, ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој Србијо међу људима
на њивама,
ој Србијо међу песмама, мећу брдима,
ој Србијо,
песмо међу народима.

Тужна песмо, мајко стара,
брат нам је у таљигама довукао из града
камену плочу, каменог динара,
за мед нашег зноја, вино нашег рада.

А ђикају деца у лазигаћама, под косом,
у блату, међу свињама, међу паткама,
храниш их Србијо, друже, више просом, више постом,
више бајкама, успаванкама, више гаткама,

И покриваш их мраком што тако тешко пада
да гнев по целе ноћи до облака пали
буном из колиба, поља, винограда,
певајући срцем што себе не жали
низ седму рупу на крајњој свирали,

Ој, Србијо међу бунама, међу шљивама,
ој, Србијо међу људима
на њивама,
ој, Србијо међу песмама у грудима,
ој, Србијо,
буно међу народима.


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #14 послато: јун 03, 2016, 11:49:24 пре подне »
Пркосна Песма

Ја,
Раб Божји,
Србин,
са проседом брадом
изјављујем радовољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!
Крив сам што сам неко,
а не нико и нетко.
Крив сам што у доба општег србобрста
идем у православну цркву
додуше, поретко
и што се крстим овако
с’ три прста!
Крив сам што јесам,
а треба да нисам.
Крив сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо, уместо у траву.
Крив сам што се дрзнух против кривде,
крив сам
што опет славим своју крсну славу!
Крив сам што пишем и читам ћирилицом,
крив сам што певам
смејем се и псујем
(а понекад и лајем)
крив сам, и признајем
да не знам што знам, да знам што не знам.
Крив сам, и да завршим
са највећом кривицом
(пре него што се заценим од смеха).
Крив сам, тврдоглавац
што сам Православац
и Светосавац, и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!
Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју земљу да кидише.
Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које, као најлепше диве
цветају трешње, јабуке и шљиве.
Па ево,
признајем и то
за спас рода.
Ја више не постојим
скините ме с’листе
ја сам од сад само ваздух, светлост и вода
три елемента која вам користе,
а ово што пред вама говори и хода
то је оно што ви од мене створисте!
Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
а то је слика ваше свести и подсвести
То нисам ја, споља
то сте ви – изнутра!
Мој душманине са хиљаду руку
с хиљаду слугу и слушкиња лажи
убрао си ми Сунце к’о булка ражи.
Моји ће потомци пити јед и чемер,
а твоји већ пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш чемер
распродајући моју дједовину.
Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
и тек тада ће се мало разданити
или ће планета од срамоте пући
и све нас у исти амбис сахранити!
Много сте важне
земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
истина и правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле кривда и неправда.
Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које, као најлепше одиве
цветају лепе,јабуке и шљиве.
Шта ће овде џихадлије
крсташи
амери
који Ти черече синове и кћери?
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они тако били људи.
Господо тужиоци
суци и џелати
исписали сте ми своје заповести
по зеницама
најфинијем стаклу.
Што теже живим, лакше ћу умрети.
Зашли сте много у ноћ поодмаклу
али узалуд ћете линчовати
најгостољубивији народ на планети
(због чега ћете горети у паклу)
јер људско срце,
чудо над чудима,
неће да се прими у вашим грудима!
Ми се не плашимо смрти
црне куге –
већ ропског живота и болести дуге.
Смрт је честа појава међ’ нама Србима
као што су пролеће,
лето,
јесен,
зима
и није страшнија
поготову дању
од суше,
поплаве,
земљотреса, мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа!
Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал’ не може ми нико забранити
да певам и да се смејем, умирући
а то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад вам се рађа!
Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
као ваши праоци што су мога праоца
Исуса Христа Назарећанина.
Ја ћу да вас гледам
а ви зажмурите
иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица.
Само пожурите!
Што ме пре разапнете,
пре ћу васкрснути!!!

Добрица Ерић


Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #15 послато: децембар 17, 2016, 06:19:43 пре подне »
Пуковник Стеван Ђуровић — „Сретење“

На КосМету где нам свићу дани,
Ведро небо изнад Божјег Храма,
Сабор држе на пустој пољани,
Преци наши вјећају о нама.
Газиместан стражари, не спава,
Уз Немању Сава десно стоји,
Са Душаном Лазар васкрсава,
Крај њих Милош никог се не боји.
Деспот Стефан стигао међ’ њима,
Карађорђе с Марићке јаруге,
Синђелић се заклиње пред свима:
„Сви за једног, један за све друге“.
На Сабору преко океана,
Тесла вечни родној груди броди,
Ту је Његош са Ловћенских страна,
Арсеније још сеобе води.
А Краљ Петар преко Албаније,
Са Мишићем на тај Сабор стиже,
Славни преци, понос историје,
Збор зборују и о нама бриже.
И остали бројни великаши
Дучић, Андрић и Патријарх Павле,
Див јунаци, бесмртници наши,
Свих векова Светосавске Лавре.
Док збор сунце са небеса грије,
Траже начин Србе да обоже,
Моли Свеце Свети Василије:
„Спасавајте што се спасти може“.
Бог Свевишњи поручује с Неба:
„Не чешите тамо ђе не сврби,
Пропаст тешка прети вам и вреба,
У памет се дозовите Срби.“
На Сретењу вишњем свако мио,
Кад је Исус приступио Богу,
Сретните се, јад вас не убио,
И крените у свесрбску слогу.
Нико од вас наћи места неће,
У камену скривени и дрвљу,
Нема Србству напретка ни среће,
Не крчмите што платисмо крвљу.
Нек у главе свим Србима уђе,
Вековна се не продаје жетва,
Ко да Србско као да је туђе,
Стићи ће га Лазарева клетва.
Продајете свога рода главе,
Зар вам срце не дрхти и зебе,
Издаје се ко победе славе,
Кад све дате, продали сте себе.
Без Призрена неме су нам речи,
У Пећи смо остали без вида,
Душа нам се Дечанима лечи,
Грачаница Србске ране вид

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #16 послато: децембар 26, 2016, 10:07:02 пре подне »
НАШИ ДАНИ – Владислав Петковић Дис

Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата;
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова
Васкрсли смо све пигмеје и репове;
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова

Остала нам још прашина на хартији
К'о једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа;
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.

1910.




Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #17 послато: децембар 26, 2016, 10:08:15 пре подне »
ПЕСМА

Мој добри роде, сви су лагали,
И твој су видик сав помрачили;
За својом срећом само трагали,
И свуда крали и све тлачили.

И место млека, крв су сисали,
У страдањима твојим дугима.
Твоје су светло име брисали,
Да не знаш ко си међу другима.

С убицама су Цркве стварали,
И с издајником горде тврђаве;
У заклетви те свакој варали,
На води дигли мосте рђаве!

На згаришту ти држе говоре,
На губилишту подло пирују,
На буњиштима саде ловоре...
И мртве уче сад да мирују.

Мој добри роде, сви су рђави,
Вапај твој не чују што тугује!
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује.

Ломан је, роде, мост на провали,
Свуд су у причест отров ставили...
С лупежом све су новце ковали,
С кривоклетником завет правили.

1943.
                       - Јован Дучић

Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #18 послато: фебруар 03, 2017, 10:15:06 пре подне »

         ТАМО ДАЛЕКО (КРАЈИШКА)

Тамо далеко, крај плавог Јадрана.
Тамо је земља моја, тамо је Крајина.

Тамо гдје срцу најтоплије прија.
Тамо је њива моја, тамо је Славонија.

Тамо далеко, гдје Крка избија.
Тамо је Динара моја, тамо је Далмација.

Тамо гдје бразда оста'  без орања.
Тамо је Копачки рит, тамо је Барања.

Tамо далеко Велебит је дика.
Тамо су Плитвице моје, тамо је Лика.

Тамо гдје Корана поздравља Вељун.
Тамо је Петрова гора, тамо је Кордун.

Тамо далеко најљепше сунце сја.
Тамо је ријека Глина, тамо је Банија.

Тамо гдје Нови Град поздравља Сана.
Тамо је Кључ и Козара, тамо је Крајина.

Свуда по свијету Олуја нас разбаца.
Али је близу дан, нашега повратка.

Без Отаџбине, у далеко живим ја.
Али ипак поносно кличем: Живела Крајина!

                                                                       Аутор непознат

                                             Песма преузета са сајта www.zapadnisrbi.com



Ван мреже vojislav.ananic

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1251
Одг: Песме са предзнаком Срп(б)ства
« Одговор #19 послато: фебруар 03, 2017, 11:59:23 пре подне »
Након изјаве Аднана Муховића, у којој исмијава Црногорце и вријеђа Његоша, чувени пјесник епске поезије Славко Перошевић, написао је пјесму, као одговор Аднану Мушовићу, а ова пјесма ће ући у његову најновију збирку епских пјесама „Трагом струна кроз огањ плотуна“.

АДНАНУ МУХОВИЋУ

Ево јутрос у новине
Ја прочитах, Боже жали,
Да је Његош геноцидан
А ми да смо народ мали!
Из Бихора из Петњице
Муховић нам Аднан пише
Да Бошњака његовијех
Од нас има пуно више!
И с презиром некаквим се
Подсмјехује Црној Гори
Па ми рука перо узе
И вако му одговори:
Је’ли храброст, Муховићу,
Мога рода била мала
Кад је глава Ченгићева
Под Мирковом сабљом пала!
Је л’ Џаковић војевода
На турскоме мосту стрека
Ђе стајаше звек ханџара
И плотуна турских јека!
Је’л’ се Никац уплашио
Кад на Чевска Убла бану
И силноме Ћехај паши
Смртоносну зада рану!
Да о томе историја
Кроз вјекове дуге пише
Њих је било четрдесет
А Турака стопут више!
Ђе год да се бој водио
И битка се била нека
Никад није Црногорац
Пред душманском силом стрека’!
Ђе је врела крв точила
Ђе год да је било клање
Побједе смо односили
Иако нас бјеше мање!
Јер оружје бој не бије
Нит бој бије бројност јака
Но бој бије, Муховићу,
Храбро срце у јунака!
Је л’ Поповић Ђоко с Цуца
У грудима страха има
На До Вучји с јатаганом
Кад излеће пред Селима!
И главу му посијече
Да сви виде и сви знаду.
Је л’ се Мина уплашио
Кад је сјек’о Мекић Каду!
А крвава Вртијељка
Још Пивљанин памти Баја
Што до задње капи крви
На бранику српства стаја!
На Крусима, Муховићу,
Док јечаше битка љута
Је л’ се силни Новак Вуков
Уплашио од Махмута!
Да ли памти историја
Такве бруке и срамоте
Кењо Станков сам са четом
Град жабљачки кад вам оте!
Је л’ Миљанов Марко с Куча
Једног нама давног љета
У крваву Подгорицу
Сам на хату улијета!
Кано Пеко, кано Јоле
И јунаци многи други
Је л’ Османа, Новак Рамов
У крвавој смак’о Дуги!
Је ли силног Туран-бега
На мегдану Јован смака
Вас је вазда било много
А нас само једна шака!
Истина је да ни сада
Ми нијесмо пуно бројни
Ал’ кад трубе ратне јекну
И поклич се чује бојни.
Кад ка нама облак крене
Тмурни када дођу дани
Сваки од нас полетјеће
Да огњиште своје брани!
Уплашит нас неће никад
Звек ничијих бајонета
Јер слобода Црне Горе
Свакоме је од нас света!
С понижењем ти говориш
Мање нас је од Тузлака.
Зар орлова мање нема
Од врабаца и од сврака!
Твоја ријеч са презиром
Љагу на мој народ баца
Зар вукова у планини
Нема мање од оваца!
Па нек ове р’јечи моје
У твој мали мозак уђу
Да не блатиш Црногорце
И светињу дираш туђу!
Ако Његош није добар
И ако ти има ману
Шта у Црној Гори тражиш
Што не идеш Ердогану!
Није Његош, Муховићу,
У Азију Малу иша’
Ножевима турску нејач
Да сијече и каиша!
Нит је рају набијао
На мачеве и на коље
Но јуначки Османлије
На крваво чек’о поље!
И живио ко вук горски
У врлетне камењаре
Ал’ не хтједе продат душу
За богатство и за паре!
И сва сила није могла
Да његову храброст сломи
Када вјеру за вечеру
Прода плахи и лакоми!
Народ гладан и напаћен
На борбу је подстрекива
И окружен турским морем
Слободу је српску снива’.
И пишући Горски в’јенац
Себи вјечну славу зида
А ти данас на њ’ га хулиш
Без срамоте и без стида!
Да у глави ишта имаш
Видио би, мој Аднане,
Да не могу бит злочинци
Они што праг кућни бране!
Још се народ српски сјећа
Нечувених турских зала
Пет вјековног робовања
Оштрог коља и вјешала!
Од Стамбола па до Беча
Свирепост се турска чула
Лобањама српске дјеце
Зидана је Ћеле-кула!
Па у својим осудама
Мораш имат више мјере
Јер и ти си ипак Србин
Само што си друге вјере!
На тавану код свог ђеда
Још крст имаш и свијећу
Нико није, Муховићу,
У издаји наш’о срећу!
Па те зато савјетујем
Да освјетлаш образ црни
Буди човјек, храброст скупи
И српској се вјери врни!
Ако нећеш – не сиј мржњу
И с нама се не инати
Своје воли, али туђе
Не нападај и не блати!