Културна дешавања која не смете пропустити

[CosicZ]

https://www.facebook.com/narodnimuzej/posts/xxv-%D0%BC%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BC%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B5%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%B0-%D1%83-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D0%BC%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D1%83-%D1%81%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D1%83%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B0/1129773995860335/

[CosicZ]

https://www.sanu.ac.rs/dogadjanja-u-tekucem-mesecu/

ЈУН 2025.

ПРЕДАВАЊА

*
НАСЕЉАВАЊА И НАСЕЉА ЈЕВРЕЈА НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ КРОЗ ВЕКОВЕ
Проф. Бојан Алексов
У организацији Одбора за проучавање националних
мањина и људских права
Четвртак, 5. јун, 12 сати
Сала 2 САНУ

https://imus.org.rs/program-nevesinjska-puska-150-godina-od-hercegovackog-ustanka/

Програм:


Среда 4. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Између гарантних сила и Османског царства: Србија и устанак српског народа у Босанском вилајету 1875. године, др Александар Савић, Филозофски факултет у Београду.


Субота 7. јун 17 часова– Конак кнеза Милоша, Топчидер –„Коцка је бачена!” Јован Ристић и питање уласка Србије у рат са Османским царством 1876. године, др Данијел Радовић, Филозофски факултет у Београду.


Среда 11. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Од посредника до противника: Аустроугарска и устанак у Босни и Херцеговини, др Душан Фундић, Балканолошки институт САНУ.


Субота 14. јун 17 часова– Конак кнеза Милоша, Топчидер –Однос становника Невесиња и Херцеговине према Невесињској пушци 150 година након устанка, др Богдан Дражета, Институт за етнологију и антропологију, Филозофски факултет у Београду.


Среда 18. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Почетак устанка у Херцеговини у српској штампи, мср Олгица Лукановић, Историјски музеј Србије.


Субота 21. јун 17 часова– Конак кнеза Милоша, Топчидер –Војни аспекти Херцеговачког устанка: ратовање и наоружање, мср Милорад Сретеновић, Историјски музеј Србије.


Уторак 24. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Преплитање поетика у делима Ђуре Јакшића, мср Мина Миловић и мср Анђела Петровић, Народни музеј Србије.


Среда 25. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Одјеци Херцеговачког устанка у ликовној уметности, мср Марија Лакић, Историјски музеј Србије.


Четвртак 26. јун 19 часова– Галерија на Тргу Николе Пашића 11 –Вокална пракса Источне Херцеговине, проф. др Сања Ранковић, Факултет музичке уметности у Београду. Током предавања наступиће чланице ансамбла Традиција вива са Катедре за етномузикологију Факултета музичке уметности у Београду.


Субота 28. јун 17 часова– Конак кнеза Милоша, Топчидер –Европски путописци о Херцеговини у време устанка 1875. године, мср Ђорђе Бекчић, Историјски музеј Србије.


Bише информација о програму „Невесињска пушка – 150 година од Херцеговачког устанка” можете да пронађете у бесплатној истоименој публикацији: „Невесињска пушка – 150 година од Херцеговачког устанка”


Вође и јунаци из Устанка у Босни и Херцеговини, Орао велики илустровани календар, 1876.


Улаз на програм је слободан. Због ограниченог броја места, заинтересовани грађани који желе да присуствују морају да резервишу место слањем поруке на Фејсбук или Инстаграм профил Музеја, или позивом на телефон 064/ 858- 1296. Резервације се примају сваког дана, осим понедељка, у периоду од 12 до 19 часова.

Сви који нису у могућности да присуствују предавањима или благовремено не резервишу место, биће у прилици да их погледају на ју-тјуб каналу Историјског музеја Србије.

Реализацију програма помогли су Народни музеј Србије и Етнографски музеј у Београду. Програм се реализује уз подршку Министарства културе Републике Србије.

https://bgb.rs/dogadjaji/?show-all#event_5601

Библиотека града Београда и Народни музеј Краљево организују предстаљање књиге о попису становништа из 1863. Карановца и Карановачког среза
Римска дворана
05. 06. 2025. у 18:00
Учествују: Бојана Миљковић Катић и Немања Трифуновић.

Предавање „О тајнама Старине Новака“
Седмо вече циклуса предавања „Тајне Београда“
Библиотека „Петар Кочић“, Врачар
06. 06. 2025. у 18:00
Предавач: Велимир Марковић.

https://www.novosti.rs/kultura/vesti/1494783/hramovi-urala-izlozba-promocija-knjige-ruskom-domu-beogradu

IZLOŽBA "Hramovi i priroda Urala" i promocija knjiga poznatog putnika i istoričara Nikolaja Rundkvista, kao i talentovanog fotografa i dizajnera Aleksandra Baranova - biće priređena u ponedeljak, 2.juna, u Ruskom domu u Beogradu.

Posetiocima će biti predstavljene knjige "Hodočasnička putovanja", "Jekaterinburg i pokrajina", "Harmonija hramova Urala" i "Pravoslavni Jekaterinburg".

Nikolaj Rundkvist je poznati putnik, stručnjak u oblasti zavičajne istorije, član Saveza novinara Rusije i Ruskog geografskog društva. Aleksandar Baranov je fotograf, dizajner i umetnik čiji radovi otkrivaju lepotu Urala kroz objektiv kamere.

https://nsrnm.org/najava-dogadjaja-izlozba-hramovi-i-priroda-urala-i-promocija-knjiga-nikolaja-rundkvista-i-aleksandra-baranova/

[Јовица Кртинић]

Представљање двотомне књиге др Бојане Миљковић Катић и Немање Трифуновића "Попис становништва 1863. године":

I том: Карановац и карановачки срез
II том: Села изван карановачког среза данас у саставу града Краљева

Четвртак, 5. јун 2025, од 18 часова
Библиотека града Београда, Кнеза Михаила 56 (Римска дворана)

[Јовица Кртинић]

У Новом Саду, у малој сали Матице српске, у петак 20. јуна 2025. године с почетком у 12 часова биће одражано представљање зборника радова са међународног научног скупа одржаног 30. и 31. маја 2024. године у Темишвару, „Срби у Банату“

https://www.maticasrpska.org.rs/en/predstavae-zbornika-radova-sa-meunarodnog-nuchnog-skupa-odrzhanog-30-i-31-maa-2024-godine-u-temishvaru-srbi-u-banatu-20-06-2025-u-12h/

[CosicZ]

https://www.sanu.ac.rs/otvaranje-izlozbe-arheologija-na-papiru-i-slici-70-godina-od-osnivanja-odeljenja-za-dokumentaciju-arheoloskog-instituta-u-beogradu/

У понедељак, 18. aвгустa, у 18 сати, у Галерији науке и технике САНУ биће отворена изложба „Археологија на папиру и слици – 70 година од оснивања Одељења за документацију Археолошког института у Београду“, чији је аутор др Милан Миловановић, документалиста Археолошког института у Београду.

Рад Археолошког института започет је 1947. године када је за првог управника постављен академик Владимир Р. Петковић. У првим годинама свог пословања, Институт није имао издвојеног документалисту који би обављао послове сакупљања, инвентарисања, обраде и заштите научне и техничке документације. Августа 1955. године, у време када је управник Института био проф. Ђурђе Бошковић, Одељење за документацију почело је са радом запошљавањем археолога Љубице Зотовић као првог руководиоца.

У Одељењу документације чува се оригинална документалистичка грађа којa је настала током реализације многих теренских пројеката Археолошког института на локалитетима из различитих периода: дневници, белешке, скице, планови, фотографије, дијапозитиви, кореспонденција, архивски материјал, 3Д модели итд. Посебан инвентар Одељења налази се у кинотеци, хемеротеци и Документационом фонду Владимира Р. Петковића.

У Галерији науке и технике САНУ посетиоци ће моћи да виде одабрани материјал из богатог фонда Одељења за документацију Археолошког института, са нагласком на досада необјављене фотографије са теренских археолошких ископавања у нашој земљи, као и фотографије локалитета у страним државама које су сарадници Института начинили приликом гостујућих обилазака. Биће изложене и фотографије са испитивања Хиландара 1954. године, као и изузетно вредан материјал из Документационог фонда Владимира Р. Петковића и  Легата Ђурђа Бошковића. Најважнији део изложбе чини емитовање досад необјављених филмских записа које је дигитализовала Југословенска кинотека. Реч је о немим филмовима који су настали на разним археолошким локалитетима током 60-их и 70-их година ХХ века: Лепенски Вир, Равна, Хајдучка Воденица, Салдум, Рас и многи други.

Изложбу у Галерији науке и технике САНУ можете погледати до 6. септембра 2025. године.

[Radul]

Књига која се мора имати, „Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941–1945“ биографије хероја.

Академик Матија Бећковић пише: „Књига Дејана Ђерића и Зорана Недељковића Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941–1945 је Титаник који су својим вишегодишњим трудом изнели сунцу на видело после осамдесет година и ту нашли све живо што је у њему било. Судбина великог броја постхумно одликованих Карађорђевом звездом, палих на олтару отаџбине у борби против окупатора, најбољи је показатељ сарадње ђенерала Михаиловића и ЈВуО са окупатором. Ако се Карађорђева звезда додељивала за „подвиге који су имали пресудан значај за исход битке под врло тешким приликама“, онда су је више него заслужили и аутори ове књиге у данашњој бици за памћење.“


„Аутори књиге Витезови Карађорђеве звезде ЈВуО 1941–1945, истражујући значајне историјске догађаје тог рата, поред хронолошког прегледа многобројних догађаја и објашњења политичко-војне ситуације у тадашњој Југославији и ширем окружењу, дошли су до веродостојних биографија и оригиналних фотографија припадника ЈВуО, које описују и показују војничка лица чистих душа, бистрих погледа и патриотско-родољубивог опредељења. Читајући њихове биографије, сваки читалац ће сазнати да су добитници тог часног одличја били заслужни и најзаслужнији за достојно војниковање и војевање пре и током Другог светског рата.“
– пише генерал-потпуковник Милосав Симовић.

[CosicZ]

https://www.sanu.ac.rs/dogadjanja-u-tekucem-mesecu/

СЕПТЕМБАР 2025.
НАУЧНИ СКУПОВИ
ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО НА ЦЕНТРАЛНОМ БАЛКАНУ (XV–XIX век)
Viticulture аnd Winemaking In The Central Balkans (15th–19th Century)
У организацији Балканолошког института САНУ
Отварање у четвртак, 4. септембра, у 15.30
4. и 5. септембра
Сала 2 САНУ
*

УРЕЗИВАЊЕ УНИВЕРЗАЛНИХ ВРЕДНОСТИ: PROMETHEUS СИМПОЗИЈУМ О ДИГИТАЛНОЈ ЕПИГРАФИЦИ И ПРЕДСТАВЉАЊУ КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА
Engraving Universal Values: Prometheus Symposium оn Digital
Epigraphy аnd Heritage Representation
У организацији Балканолошког института САНУ
Отварање у четвртак, 18. септембра, у 11 сати
18. и 19. септембра
Сала 2 САНУ

САВРЕМЕНЕ МИГРАЦИЈЕ МАЊИНА ИЗ СРБИЈЕ
У организацији Одбора за проучавање националних мањина и
људских права САНУ
Петак, 26. септембар, 10 сати
Свечана сала САНУ

ЕКСПЕРТСКИ ПАНЕЛ
ЕТНО-КОНФЕСИОНАЛНЕ МАЊИНЕ У СРБИЈИ:
РЕЛИГИЈА, ИДЕНТИТЕТ И ЈАВНИ ДИСКУРС
У оквиру пројеката „Етно-конфесионалне мањине у Србији:
изазови и перспективе људских права”
Понедељак, 22. септембар, 12 сати
Сала 3 САНУ

ПРЕДАВАЊА
СРПСКА ДИЈАЛЕКТОЛОГИЈА И ЛИНГВИСТИЧКИ АТЛАСИ
Др Марина Јуришић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Уторак, 9. септембaр, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ТРИБИНА БИБЛИОТЕКЕ САНУ
120 ГОДИНА СРПСКОГ ДИЈАЛЕКТОЛОШКОГ ЗБОРНИКА
Српски дијалектолошки зборник. Књ. 70/1, 70/2 и 71 / главни уредник Слободан Реметић. – Београд : САНУ : Институт за српски језик САНУ,
2023–2024
Уторак, 30. септембар, 13 сати
Свечана сала САНУ

https://bgb.rs/dogadjaji/#event_5865

Поводом Године археологије 2025. Српског aрхеолошког друштва, Народни музеј Зрењанин у сарадњи са Завичајним музејем Рума, представља изложбу „Animalia et populus – животиње и људи-суживот посведочен археолошким записом“
Галерија Атријум
02. 09. 2025. у 19:00
Изложба је отворена до 22. септембра.

[CosicZ]

https://imus.org.rs/subota-u-istorijskom-muzeju-prateci-program-izlozbe-cekajuci-stalnu-postavku-tokom-meseca-septembra/

Програм „Субота у Историјском музеју” за месец септембар:

Субота, 6. септембар у 13 часова – Тематско вођење „Владарски портрет српског средњег века”, Данило Спаић, историчар.
Вођење кроз средњовековни део изложбе „Чекајући сталну поставку” биће посвећено портретима српских владара. Међу православним народима, у српским задужбинама средњег века сачувао се највећи број владарских и властеоских портрета. Богато наслеђе нашло је места и на зидовима Историјског музеја Србије, где су изложене копије најзначајнијих ктиторских композиција. Анализа већине изложених фресака послужиће као начин да се посетиоцима приближи дух српског средњег века и ближе појасне мотиви који су владаре упутили ка ктиторству.

Субота, 13. септембар у 13 часова – Тематско вођење „Жене средњовековних српских владара”, Лазар Сакић, кустос.
Владарски брак био је много више од брачне заједнице мушкарца и жене, посебно у средњем веку. Преплитање утицаја аристократских породица, савеза и наследстава били су важан део брачне институције, па је бирање животне сапутнице на српском двору одувек било од посебног значаја. Ове суботе тематско вођење посвећујемо управо њима – женама наших средњевековних владара, њиховим животописима и судбинама.

Субота, 20. септембар у 13 часова – Стручно вођење кроз изложбу „Чекајући сталну поставку”, Небојша Дамњановић, музејски саветник.
На стручном вођењу кроз изложбу „Чекајући сталну поставку” посетиоци ће бити у прилици да се детаљније информишу о историји српског народа, пролазећи кроз све сегменте изложбе: средњовековни део са реконструкцијама владарских круна и бројним оригиналним предметима тога доба, део посвећен династији Обреновић и њиховом добу, као и део посвећен династији Карађорђевић, у коме су изложене инсигније, круна и плашт краља Петра I Карађорђевића.

Субота, 27. септембар у 13 часова – Радионица за децу „Владарске круне”, Марија Лакић, кустос и Ксенија Јовановић, историчар.
Од свих предмета приказаних на изложби „Чекајући сталну поставку”, реконструкције круна српских средњовековних владара и њихових супруга привукле су можда и највише пажње. Надахнути њима, наши најмлађи посетиоци имаће прилике да направе своје верзије круна у пуном њиховом сјају. Радионица је намењена деци узраста од 6 до 12 година. Пријава путем имејл адресе [email protected] је обавезна. Цена учешћа у радионици је 400 динара по детету.

Посетиоци музеја ће вођењима из програма "Субота у Историјском музеју" моћи да присуствују по цени регуларне музејске улазнице у износу од 400 динара, односно 150 динара за ученике, студенте и пензионере. За радионице, цена учешћа је 400 динара по посетиоцу.

https://imus.org.rs/nove-rekonstrukcije-srednjovekovnih-srpskih-insignija-na-izlozbi-cekajuci-stalnu-postavku/

Реконструкцију могућег изгледа круне Михаила I Војисављевића, владара из преднемањићке епохе, израдила је златарска радионица Марсела и Симона Чивљака по угледу на ктиторску фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу. Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и специфична је по томе што се овакав облик круне среће у кратком историјском периоду само код владара Енглеске, Немачке и Норвешке. Урађена је од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, као и зеленим ахатом, зеленим ониксом, жадом, хризопрасом, плавим синтетичким сафиром и аметистом, обрађеним у облику овала, правоугаоника и круга.

Реконструкцију могућег изгледа севастократорског венца Стефана Првовенчаног је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на фреску у манастиру Студеница. Круна првог овенчаног тј. крунисаног краља династије Немањић, због чега је у народу прозван Првовенчани, урађена је од позлаћеног сребра и раскошно декорисана турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и слатководним бисерима.

Реконструкцију оклопа цара Душана из времена битке код Велбужда 1330. године израдио је архитекта Стеван Стевановић на основу представе на житијној икони Стефана Дечанског у манастиру Дечани и бројних аналогија са представама витезова израђених у бронзи и каменим ефигијама са простора Балкана, јужне Италије и Шпаније, док је реконструкцију мача цара Душана по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу у Северној Македонији израдио мајстор ковач мачева Слободан Маринић. Оклоп је делом прекривен финим брокатним тканим платном са аутентичним мотивом, док су украси на оклопу и мачу позлаћени. На мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар”.

Реконструкција одежде краљице Каталине је израђена по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу, задужбини њеног мужа краља Стефана Драгутина, јахачка одежда Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у његовој задужбини манастиру Лесново у Северној Македонији, а одежда краља Стефана Првовенчаног по узору на фреску из манастира Милешева. Одежда једног од најугледних велможа и војсковођа цара Душана, а након проглашења царства 1346. године и титуларног деспота, раскошно је украшена бисерима које је поклонио познати колекционар антиквитета и уметничких дела Витор Ристовић у спомен на свог сина Видоја.
Одежде су рад костимографкиње Јелене Стокуће и тима сарадника, и представљене су на посебно дизајнираним луткама које је урадио вајар Дарко Кузмановић.

[Сол]

црни србски витешки оклоп одговара опису из битке код Ангоре 1402 г.

"The Serbian troops wore heavy black plate armour which was very effective against the Timurid arrows. Timur admired the Serbian troops who according to him "fight like lions"

https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Ankara

[CosicZ]

https://www.sanu.ac.rs/dogadjanja-u-tekucem-mesecu/

ОКТОБАР 2025.
НАУЧНИ СКУПОВИ
*
ОСМА НАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА ВИЗАНТОЛОГА
Отварање у понедељак, 27. октобар, у 9.30
Од 27. до 29. октобра
Свечана сала САНУ

ПРЕДАВАЊА
САКУПЉАЊЕ И ОБЈАВЉИВАЊЕ НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
КАО ПОЛИТИЧКИ АНГАЖМАН
Проф. др Јеленка Пандуревић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 6. октобар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

*
ШТА ДАНАС ЗНАЧИ ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК?
Академик Тибор Варади и академик Зоран Пауновић
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
Уторак, 21. октобар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

ОКРУГЛИ СТОЛОВИ
СРБИ У СЛОВЕНИЈИ – ИСТОРИЈА, ДЕМОГРАФИЈА, ОРГАНИЗОВАНОСТ,
СТАТУС И ПРАВА
У организацији Одбора за проучавање националних мањина
и људских права САНУ
Понедељак, 13. октобар, 11 сати
Сала 3 САНУ

ПАНЕЛ
ЕФИКАСНИ ОДГОВОРИ НА ДЕМОГРАФСКУ КРИЗУ
У организацији Одбора за проучавање становништва САНУ
Среда, 15. октобар, 11 сати
Свечана сала САНУ

СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ
100 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА АКАДЕМИКА ДЕСАНКЕ КОВАЧЕВИЋ КОЈИЋ
Петак, 3. октобар, 12 сати
Свечана сала САНУ

ПРОМОТИВНЕ АКТИВНОСТИ
*
Промоција књиге
ЗБОРНИК РАДОВА „ПАСТИРСКА ЛЕКСИКА ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКИХ ГОВОРА”
ОГРАНАК САНУ У НОВОМ САДУ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
У суорганизацији са Институтом за српски језик САНУ
Среда, 22. октобар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

https://www.sanu.ac.rs/stogodisnjica-rodjenja-akademika-desanke-kovacevic-kojic/

https://domomladine.org/debate/promocija-monografije-srbi-i-aristokratija-na-teritoriji-danasnje-rumunije-sase-jasina/

[Nebo]

Barcelona Gipsy BalKan Orchestra (BGKO) је занимљив бенд основан 2012. године у Барселони. Бенд је мултиетнички, чине га већином држављани Шпаније (Каталонци, Шпанци, један Баск), а поред њих и по један Србин, Украјинац, Француз. Свирају неку врсту етно-џеза, углавном обраде шпанске, јеврејске, циганске и балканске народне музике.

https://bgko.org/?lang=en

Занимљиво је чути Шпањолку која пева на србском или руском језику:

<a href="https://www.youtube.com/v/PRnLazcAark&amp;list=RDPRnLazcAark&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/PRnLazcAark&amp;list=RDPRnLazcAark&amp;start_radio=1</a>

Одржали су сјајан концерт у „Сава центру“ 2018. године:

<a href="https://www.youtube.com/v/TVBFPV_X0-k&amp;list=RDTVBFPV_X0-k&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/TVBFPV_X0-k&amp;list=RDTVBFPV_X0-k&amp;start_radio=1</a>

У међувремену су променили певачицу (нова је Италијанка). Она претходна, Sandra Santiago, била је жива ватра и сјајан вокал. На турнејама увек имају гостујуће музичаре, па је тако на концерту у Београду сјајан наступ имао легенда Бора Дугић, који је и иначе често гост на концертима BGKO:

<a href="https://www.youtube.com/v/s_Diwp5PyBM&amp;list=RDs_Diwp5PyBM&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/s_Diwp5PyBM&amp;list=RDs_Diwp5PyBM&amp;start_radio=1</a>

Ко воли овакву музику, концерт је у „Сава центру“ 17. октобра.

https://tickets.rs/tour/barcelona_gipsy_balkan_orchestra_2090

[CosicZ]

https://www.facebook.com/photo/?fbid=1278095651028639&set=tribinaslovenska-mitologija-i-religija-tema-sa-mnogo-puteva-i-metodolo%C5%A1ki-proble

Dom kulture Studentski grad

TRIBINA
Slovenska mitologija i religija: Tema sa mnogo puteva i metodološki problemi-šta znamo?

Predavač: Miodrag Simović, etnolog i antropolog

▶️ Ponedeljak 20. oktobar
🕖 19.00
📍 Klub Magistrala „Dragan Ve Ignjatović”

Već dvesta godina traje potraga za starim bogovima Slovena i predanjima i mitovima o njima. Ova tema izaziva posebno interesovanje u XIX veku, u vreme kada su se značajno proširila zanimanja i za druge slične, zaboravljene sisteme verovanja (Nemce, Kelte, Stare Induse...).

Ali, istraživanje ovog problema dalo je oskudne rezultate i više se razvila pseudo-nauka i umetnost nego što smo došli do stvarnih saznanja.

Ipak, rezultati nisu izostali i, uprkos svemu, došlo je do nekih značajnijih sinteza i pomaka. Posebno u zadnje vreme, od druge polovine XX veka, a naročito od početka XXI veka, mi imamo značajne zaključke koji dolaze iz pera nekih od najeminentnijih slavista, kao što su: Roman Jakobson, Patris Lažoa, Huan Antonio Alvarez-Pedrosa, Enrike Santos Marinas, Oleg Kutarev, Zmago Šmitek, Mirjam Mencej, Monika Kropej, Nikos Čausidis, Andrej Pleterski, Roman Zarof i mnogi drugi. Među velikim imenima koja danas rasvetljavaju ovu mračnu temu značajan doprinos dali su i istraživači sa našeg, srpskohrvatskog govornog područja: Aleksandar Loma, Ljubomir Radenković, Mirjana Detelić, Marija Ilić, Đorđina Trubarac Matić, Radoslav Katičić, Vitomir Belaj, Juraj Belaj...

Ova tema je, u suštini, interdisciplinarna, pa su tako i navedeni istraživači iz raznih oblasti. Među njima ima lingvista, arheologa i etnologa, naravno, uz neophodne osvrt i na istorijske izvore i pripomoć istorijske nauke.

U ovom predavanju probaćemo da damo što je moguće iscrpniju sintezu dosadašnjih istraživanja, da razrešimo neke značajne nedoumice i da vidimo šta se zna, kao i da se objasne problemi. Cilj je upoznati slušaoce sa odgovorima na osnovna pitanja: Kako su Sloveni videli svet? Koliko je nivoa svet imao? Koji su bili glavni bogovi? Kakvi su odnosi vladali među njima? Koje su im funcije? Kakvi su početak i kraj sveta? Kakav je život posle smrti?

[CosicZ]

68. МЕЂУНАРОДНИ БЕОГРАДСКИ САЈАМ КЊИГА
https://sajamknjiga.rs/sr/pocetna/
Хала 1
Хала 1 галерија
Хала 2А
Хала 4
Хала 4 галерија
https://sajamknjiga.rs/wp-content/uploads/2025/10/sajam_knjiga_vodic_2025.pdf

[CosicZ]

http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/predavane-ko-je-vladao-pre-nemani-a/

Ко су владари који су владали пре Немањића? Историју памтимо углавном по оним најважнијим владарима и династијама, међутим, постоје владари који нису толико познати, а који су итекако били значајни и утицали на обликовање историје онакве какву је данас знамо. На предавању у Народном музеју осврнућемо се на оне мање познате владаре који су владали пре Немањића. Предавање води археолог Марко Алексић, а претходне пријаве нису потребне. Програм је бесплатан за све посетиоце.

[CosicZ]

https://www.sanu.ac.rs/dogadjanja-u-tekucem-mesecu/

НОВЕМБАР 2025.
НАУЧНИ СКУПОВИ

*
СРПСКА НАУЧНА КРИТИКА ДО ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА
Отварање у понедељак, 24. новембра, у 10 сати
24. и 25. новембра
Свечана сала САНУ
*
ДВА ВЕКА ЂУРЕ ДАНИЧИЋА
Отварање у четвртак, 27. новембра, у 10 сати
27. и 28. новембра
Свечана сала САНУ

ПРЕДАВАЊА
ИДЕНТИТЕТСКЕ ОДРЕДНИЦЕ ПРАВОСЛАВНИХ МОНАХА И ПОКРОВИТЕЉА МАНАСТИРА НА БАЛКАНУ
ПОД ОСМАНСКОМ ВЛАШЋУ (15-18. ВЕК)
Огњен Крешић
У организацији Балканолошког института САНУ
Уторак, 4. новембар, 12.30
Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију САНУ

*
ТЕРЕНСКА АНТРОПОЛОШКО-ЛИНГВИСТИЧКА ИСТРАЖИВАЊА У 21. ВЕКУ:
ОДАКЛЕ СМО ПОШЛИ И ДОКЛЕ СМО СТИГЛИ
Др Светлана Ћирковић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 6. новембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу
*
СТРАТЕГИЈЕ ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ У ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ
РЕТОРИЦИ 15. И 16. ВЕКА
Ирена Плаовић
У организацији Балканолошког института САНУ
Уторак, 18. новембар, 12.30
Аудиовизуелни архив и центар за дигитализацију САНУ

*
ОЈКАН СРБA ИЗ ДРЕЖНИЦЕ: СИСТЕМАТИЗАЦИЈА И ЗНАЧЕЊА ПЕСАМА
Проф. Бранко Ћупурдија
Уторак, 25. новембар, 14 сати
Сала 2 САНУ

РОМОЛОШКА ТРИБИНА
МУЗИКА РОМА: ЕТНОМУЗИКОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА
Уторак, 25. новембар,12 сати
Сала 3 САНУ

ПРОМОТИВНЕ АКТИВНОСТИ
Промоција аудиофонског издања
ОЈ, ЈАБУКО ЗЕЛЕНИКО:
РАДИОНИЦЕ СРПСКОГ ТРАДИЦИОНАЛНОГ ПЕВАЊА И ЊЕГОВИ НАСТАВЉАЧИ
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 3. новембар, 18 сати
Сала Лесковачког културног центра

*
Представљање монографије
ТЕФТЕРИ СА ПРОСТОРА ЈУГОИСТОЧНЕ СРБИЈЕ КАО ИЗВОРИ ЗА ЈЕЗИЧКА ИСТРАЖИВАЊА (XVIII И XIX ВЕК)
Аутор: доц. др Јелена Стошић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Понедељак, 17. новембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА
СЛИКА ЧОВЕКА У МИКРОТОПОНИМИЈИ ЗАПЛАЊА
Др Сандра Савић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 20. новембар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

https://www.sanu.ac.rs/predavanje-identitetske-odrednice-pravoslavnih-monaha-i-pokrovitelja-manastira-na-balkanu-pod-osmanskom-vlascu-15-18-vek/
https://www.sanu.ac.rs/wp-content/uploads/2025/10/FORMIDOX-program.pdf

[CosicZ]

https://www.sanu.ac.rs/dogadjanja-u-tekucem-mesecu/

ДЕЦЕМБАР 2025.

СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ
200 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ЂУРЕ ДАНИЧИЋА
Среда, 10. децембар, 18 сати
Свечана сала Огранка САНУ у Новом Саду

ИЗЛОЖБЕ
Галерија САНУ
Отварање изложбе
ЂУРO ДАНИЧИЋ – ОДАНОСТ ЈЕЗИКУ
У оквиру обележавања Године академика Ђуре Даничића
Ауторка: академик Злата Бојовић
Отварање у уторак, 23. децембра, у 19 сати
Од 23. децембра 2025. до 15. марта 2026.

КОНЦЕРТ У ГАЛЕРИЈИ САНУ
„КОСОВО И МЕТОХИЈА У УМЕТНИЧКОЈ И ИЗВОЂАЧКОЈ ПЕРЦЕПЦИЈИ – ОД ТРАДИЦИЈЕ ДО САВРЕМЕНОСТИ“
На програму: Мокрањац, Деспић, Јевтић, Големовић, Аранђеловић Расински, Гњатовић, Огњановић, Илић
Понедељак, 8. децембар, 18 сати
Галерија САНУ

https://www.etnofilm.org/index.php/rs/

34. издање Интернационалног фестивала етнолошког филма одржаће се од 4. до 7. децембра 2025. године, уз пројекције у Етнографском музеју и Југословенској кинотеци.
Фестивал ће представити богат такмичарски програм од 19 филмова из 17 земаља, који се баве заједничким темама као што су духовност, идентитет, заједница и однос према традицији и савремености.

Под слоганом „Са колена на колено” желимо да истакнемо значај преношења наслеђа на неформалне и традиционалне начине.
Поред тога, фестивал ће приказати игране филмове инспирисане етнолошким и антрополошким темама у оквиру свог нетакмичарског и специјалног програма.
Земља у фокусу ове године је Бразил, са посебним програмом посвећеним филмовима о аутохтоним културама Бразила.

Цена карата за програме документарног филма је 120 динара по термину.
Цена карата за ревијални програм играног филма је 300 динара.
Цена карата за програм у Југословенској кинотеци је 250 динара.

Улазнице се могу купити у продавници Етнографског музеја на адреси Студентски трг 13 или online на https://biletarnica.etnografskimuzej.rs/repertoar.php#danas од 27. новембра 2025.

https://www.etnofilm.org/files/KATALOG_2025_MFEF.pdf


https://media.danubeogradu.rs/2025/12/festival-etnoloskog-filma-2025-program.jpg
https://www.danubeogradu.rs/2025/12/festival-etnoloskog-filma-2025/

[CosicZ]

https://domomladine.org/debate/promocija-knjige-arheologija-biblijskog-sveta-najznacajnija-otkrica-2022/

Učestvuju: Jovan Blagojević (autor), Biblijski kulturni centar; Sergej Beuk, Dom omladine Beograda i Velibor Martinović, teolog i arheolog. Moderacija: Dušica Stojković.

Arheologija postaje sve više snažan izvor za razumevanje drevnih religija. Brojna otkrića ne samo da potvrđuju ili opovrgavaju pisane izvore na kojima su utemeljene religije, već otkrivaju fenomene i motive koji su na specifičan način predstavljeni u pisanim izvorima, bogoslužbenim tekstovima, himnama i mitovima. Na ovaj način moguće je, a to je veoma značajno, objektivnije prepoznavanje fenomena i, što je možda i značajnije, upoznavanje sa načinom na koji su ti fenomeni uobličeni i motivisani, kao i transmisija pomenutih motiva u različitim religijama.

Autor knjige “Arheologija biblijskog sveta – najznačajnija otkrića 2022.” daje opširan prikaz najznačajnijih otkrića za navedenu godinu, ukazuje na njihov značaj, način na koji pomenuta otkrića utiču na razumevanje biblijskog teksta i otvara diskusiju (nudeći svoje shvatanje) o razlici između biblijske arheologije i arheologije biblijskog sveta.

Organizacija: Dom omladine Beograda i Biblijski kulturni centar

[CosicZ]

Још само пар дана.

https://beogradskevesti.info/grcki-vlasi-cincari-u-konaku-kneginje-ljubice/

Muzej folklora i etnologije Makedonije – Trakije, u saradnji sa Muzejom grada Beograda, otvara u petak, 21. novembra u 13 časova, u Konaku kneginje Ljubice izložbu:

„Grčki Vlasi (Cincari) u srpskim krajevima tokom 18. i 19. veka. Radeći za dobrobit zavičaja i nove domovine“

Od 18. veka, grčki Vlasi iz severne Grčke (Makedonije i Epira) iz svojih metropola Moshopolisa, Vlasti, Nimfeja, a posebno Kleisure, naseljavali su se u Srbiju i tadašnju Austrougarsku imperiju (Beograd, Zemun, Novi Sad, itd.) kao prevoznici (kiraji), trgovci i učitelji. Zajedno sa ostalim Grcima, osnovali su zajednice, škole i crkve, a kasnije su se istakli kao trgovci i naučnici. Posebno u srpskim krajevima osnivali su zajednice, grčke škole i pravoslavne crkve, od kojih su najvažnije bile one u Novom Sadu (En Neophyto Philogenis Adelphotita Grekon i Grekovlachon) i u Zemunu-Semlinu (En Zemuni Romaion i Macedonovlachon Adelphotita). U Beogradu, njihovo prisustvo nije prošlo nezapaženo, posebno u srpskoj književnosti i istoriografiji, kao što je prisustvo Stevana Sremca i Dušana Popovića, koji detaljno skiciraju trgovački genije Cincara, ističući njihovu ulogu kao suštinskih nosilaca i ambasadora grčke kulture i grčke pravoslavne tradicije na osmanskom Balkanu i tadašnjem Austrougarskom carstvu.

Filantropi i naučnici su imali materijalne i nematerijalne koristi i od svoje matice Grčke i od svoje nove domovine Srbije. Među njima su bile istaknute ličnosti, poput grčkog naučnika Hipokrata Georgija (Vladan Đorđević) koji se istakao kao premijer Srbije i osnivač Beogradskog medicinskog fakulteta i Srpskog Crvenog krsta. Porodice Spirta, Antula, Šonda i Leko igrale su vodeću ulogu u ekonomskom, naučnom i obrazovnom napretku svoje zemlje, osnivanju škola, banaka, industrija, pa čak i prve fabrike čokolade. Alkibijad Nuša (Branislav Nušić) bio je najveći srpski komičar, Nikolaos Kikis je doprineo izgradnji škola i bolnica, dok je Dimitrios Vijalu obezbedio kontinuitet grčkog obrazovanja u Zemunu do tada; Dimitrios Darvaris je preveo važna hrišćanska dela poput „Hristomatije“ i „Kristijanikos Katreptis“ sa grčkog na slovenski jezik. Danas, potomci ovih ličnosti nastavljaju da poštuju svoje korene, čuvajući istorijsko sećanje na prosperitetno grčko-vlaško prisustvo koje je igralo važnu ulogu u istoriji moderne Srbije, suštinski jačajući grčko-srpske veze do danas.

Trajanje izložbe: od 21. novembra do 21. decembra 2025. godine.

https://sowa-media.org/izlozba-grcki-vlasi-cincari-u-srpskim-krajevima-tokom-18-i-19-veka-u-konaku-kneginje-ljubice/
https://belgrade-beat.rs/lat/desavanja/izlozba-grcki-vlasi
https://lookerweekly.com/izlozbe/grcki-vlasi-cincari-u-konaku-kneginje-ljubice/

[CosicZ]

http://www.kolarac.rs/predavanja/predstavljanje-knjige-15-1-2026-u-19-30-mala-sala/


https://www.sanu.ac.rs/dogadjanja-u-tekucem-mesecu/

ЈАНУАР 2026.

ПРЕДАВАЊЕ
ЛЕКСИКОГРАФСКА ОБРАДА ДИЈАЛЕКАТСКЕ ЛЕКСИКЕ С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПАСТИРСКУ ЛЕКСИКУ ПРИЗРЕНСКО-ТИМОЧКЕ ДИЈАЛЕКАТСКЕ ОБЛАСТИ
Др Милица Стојановић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Среда, 28. јануар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ПРЕДСТАВЉАЊЕ РЕЗУЛТАТА ПРОЈЕКAТА
НИШ И ПОНИШАВЉЕ У АНТИЦИ И СРЕДЊЕМ ВЕКУ:
ПРЕДАВАЊЕ О ЖИВОТУ И РАДУ ЂОРЂА МАНО-ЗИСИЈА
Координатор пројекта: академик Љубомир Максимовић
Руководилац пројекта: проф. др Јасмина Шаранац Стаменковић
Говоре: Проф. др Јасмина Шаранац Стаменковић,
проф. др Ирена Љубомировић
др Милан Виденовић
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Четвртак, 22 јануар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ИЗЛОЖБЕ
Галерија САНУ
Изложба у току
ЂУРO ДАНИЧИЋ – ОДАНОСТ ЈЕЗИКУ
У оквиру обележавања Године академика Ђуре Даничића
Ауторка: академик Злата Бојовић
Од 23. децембра 2025. до 15. марта 2026.

[CosicZ]

https://www.sanu.ac.rs/dogadjanja-u-tekucem-mesecu/

ФЕБРУАР 2026.
НАУЧНИ СКУП
Међународна конференција
ПИЈЕ XII И ТОТАЛИТАРИЗАМ У ЈУГОСЛАВИЈИ: НОВИ ПОГЛЕДИ
У организацији Балканолошког института САНУ
Петак, 20. фебруар, 9.30 сати
Сала 3 САНУ

ПРОМОЦИЈЕ ЗБОРНИКА

ШУМАДИЈА: ИСТОРИЈА, ЈЕЗИК, КУЛТУРА
Учествују: академик Милош Ђуран
Проф. др Владимир Поломац
ЦЕНТАР САНУ У КРАГУЈЕВЦУ
Среда, 11. фебруар, 12 сати
Народна библиотека „Вук Караџић“, Крагујевац
*
РОМИ СРБИЈЕ ПРЕМА ПОПИСУ 2022. ГОДИНЕ: СТАЊЕ И ПЕРСПЕКТИВА
ОГРАНАК САНУ У НИШУ
Петак, 27. фебруар, 12 сати
Мултимедијална сала Универзитета у Нишу

ИЗЛОЖБЕ
Галерија САНУ
Изложба у току
ЂУРO ДАНИЧИЋ – ОДАНОСТ ЈЕЗИКУ
У оквиру обележавања Године академика Ђуре Даничића
Ауторка: академик Злата Бојовић
Од 23. децембра 2025. до 15. марта 2026.
*
Камерна изложба
МИЛИСАВ ЛУТОВАЦ
Поводом 125 година од рођења
Од 25. фебруара до 13. марта

https://domomladine.org/debate/tribina-pismo-jezik-sveto-pismo/

Različiti mitovi jednoglasni su u prepoznavanju pisma kao dara bogova. Mesopotamski Nabu, egipatski Tot, grčki Hermes… svi oni su darovatelji pisma i mudrosti, oni koji prenose poruke između svetova. Pismenost je shvaćena kao hijerofanija – javljanje sa više ravni, a samo pismo kao hijeroglif – znak koji dolazi iz viših svetova. Kako se razvijalo pismo, od piktografskog, preko slogovnog do alfabetskog? Kako je to uticalo na religijski svet i iskustvo? Šta znamo o biblijskim jezicima, i kako je Biblija svojim jezikom i knjiženošću uticala na savremene jezike i kulture uključujući i Slovene?

http://www.kolarac.rs/predavanja/predstavljanje-knjige-10-2-2026-u-18-mala-sala/


http://www.kolarac.rs/predavanja/predstavljanje-knjige-11-2-2026-u-18-mala-sala/


http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/razgovor-sa-konzervatorom-miroslavlevo-jevan-ela/

http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/struchno-vo-ene-miroslavlevo-jevan-ele-2/

Поводом празника Сретења и Дана државности Републике Србије, Мирослављево јевађење биће отворено за јавност.
Мирослављево јеванђеље настало је крајем 12. века по наруџбини хумског кнеза Мирослава, брата великог жупана Стефана Немање и најстарији је сачувани ћирилички рукопис српске редакције старословенског језика. Јеванђеље је вероватно било намењено цркви Светог Петра у Бијелом Пољу, задужбини хумског кнеза.

Како настају илуминирани рукописи, по чему нам је Мирослављево јеванђеље посебно значајно и како је доспело у Народни музеј, заинтересовани посетиоци имаће прилике да сазнају на стручном вођењу у недељу, 15. фебруара, у 14 часова.

Говориће кустос Доротеа Ашћерић.
Улаз је слободан, а претходне пријаве нису потребне.

http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/otvarane-izlozhbe-hleba-i-ribe-dona-branevina/

Поводом нових открића на археолошком налазишту Доња Брањевина, Народни музеј Србије приређује изложбу „Хлеба и рибе – Доња Брањевина“ којом ће бити представљени најновији резултати вишегодишњих истраживања.

Локалитет Доња Брањевина једно је од најранијих европских села неолитских пољопривредника који су пре осамдесет векова стварали свет какав данас познајемо. Локалитет је откривен још пре шездесет година, био је предмет вишедеценијских ископавања, а истраживања су интензивирана у претходних пет сезона (2020–2025), након што је Музеј добио на дугорочну позајмицу чувену фигурину Црвенокосу богињу. Тада је тим Народног музеја, у сарадњи са стручњацима специјалистима, применио модерне приступе и савремене истраживачке технологије. Резултати досадашњих открића и сазнања биће приказани уз најважније археолошке предмете са Доње Брањевине, физичке и дигиталне (3Д, холограмске) реконструкције једног ранонеолитског гроба, рибарске мреже, па и плочника и трга између кућа.

Аутори изложбе су виши кустос Андреј Старовић и кустос Ненад Јончић.
Улаз је слободан.

http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/razgovor-upoznajmo-legat-makedonska-tambura/
http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/knizhevno-veche-i-predstavlane-knige-lilane-chubri-znamenite-zhene-srpske/
http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/otvarane-izlozhbe-muzej-irilitse-iz-bajine-bashte/
http://www.narodnimuzej.rs/dogadjaj/struchno-vo-ene-nasle-e-nemani-a/

Фрагменти фресака, иконе, камена пластика, предмети примењене уметности и накит на сталној поставци Народног музеја Србије на посредан начин илуструју причу о значају личности из династије Немањић.
Немањићи су градњом и опремањем својих задужбина заслужили да вечно буду памћени не само као владари, већ и као и покровитељи цркве и у ширем смислу, српске културе.

Стручно вођење ,,Наслеђе Немањића“ кустоскиње Дене Бабајић биће одржано 28. фебруара са почетком у 18 часова.

Програм је бесплатан за све посетиоце, а претходне пријаве нису потребне.