Лепеница - генетички резултати

[нцп]

Мирашевац (Рача)

Аџић, Ђурђиц, Мирашевац, Рача Крагујевачка

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP343>YP371>Y87252>Y632423. На припадност овој подграни, којој припада род (R1a) Дробњака из Ибарског Колшина, могла би указивати карактеристична повишена вредност DYS438=12. Са друге стране, Аџић поседује неколико вредности које одступају од модалног хаплотипа овог рода (DYS19=15, DYS460=11, DYS456=15), па је могуће да се ради и о нешто даљем сродству, уколико заиста припадају истој подграни. Најближе поклапање има са Дмитровићем из Превршца код Костајнице од ког се разликује на 2 од 23 маркера, док се од Јовановића из Црнча код Јагодине и Мартића из Брезојевице код Плава разликује на 3 од 25. Сва тројица наведених славе Ђурђевдан. Како би недвосмислено утврдио да ли припада овој подграни, препорука Аџићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Босне, као и да им је старије презиме било Топаловић. Презиме (Х)Аџић носе од 1880. године, по претку који је ишао на хаџилук. Слично је забележено и у литератури, где се наводи да су преци Аџића једни од оснивача села:

https://www.poreklo.rs/2015/04/30/poreklo-prezimena-sela-mirasevac-i-mali-mirasevac-raca/

[Лука]

Једна мапа и једна табела, можда неком буде занимљиво...

Наравно да је занимљиво, и све похвале на труду и оваквом прегледу.

Само једна напомена у вези рода Божићa, наиме сви досадашњи резултати тестираних родова са Усековањем са подручја Рашке и Централне Србије указују на то да сви ови родови изворно припадају хаплогрупи J2-Y14439, па је самим тим прилично извесно да је то и изворна хаплогрупа поменутих Божића. Што се конкретно тестираног Матијашевића тиче, ако ме сећање добро служи поједине специфичне вредности његовог хаплотипа указују на потенцијалну везу са једним тестираним из околине Битоља у данашњој Северној Македонији, који је потврђен као припадник хаплогрупе I2-Y1320>Z17855. Узимајући то у обзир, рекао бих да тестирани Матијашевић није изворни припадник рода Божића из Бораца, и претпостављам да је највероватније пореклом од неког рода који припада јужноморавско-вардарској струји досељеничког становништва у Лепеници.

[Лука]

Мирашевац (Рача)

Аџић, Ђурђиц, Мирашевац, Рача Крагујевачка

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>YP343>YP371>Y87252>Y632423. На припадност овој подграни, којој припада род (R1a) Дробњака из Ибарског Колшина, могла би указивати карактеристична повишена вредност DYS438=12. Са друге стране, Аџић поседује неколико вредности које одступају од модалног хаплотипа овог рода (DYS19=15, DYS460=11, DYS456=15), па је могуће да се ради и о нешто даљем сродству, уколико заиста припадају истој подграни. Најближе поклапање има са Дмитровићем из Превршца код Костајнице од ког се разликује на 2 од 23 маркера, док се од Јовановића из Црнча код Јагодине и Мартића из Брезојевице код Плава разликује на 3 од 25. Сва тројица наведених славе Ђурђевдан. Како би недвосмислено утврдио да ли припада овој подграни, препорука Аџићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Босне, као и да им је старије презиме било Топаловић. Презиме (Х)Аџић носе од 1880. године, по претку који је ишао на хаџилук. Слично је забележено и у литератури, где се наводи да су преци Аџића једни од оснивача села:

https://www.poreklo.rs/2015/04/30/poreklo-prezimena-sela-mirasevac-i-mali-mirasevac-raca/

Податак о крсној слави тестираног Аџића се не слаже са податком о њиховој крсној слави који је наведен у литератури и који се боље уклапа у сам резултат тестираног Аџића.

[Христифор]

Требало би да спадају у Лепеницу: Ђурђевић, Ђурђевдан, Ђурисело, Крагујевац, E-V13  Живадиновић, Стевањдан (прислужба: Летњи Стевањдан), Горње Јарушице, Крагујевац, E-V13,  Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац, E-V22, Бјелетић, Крагујевац,  R1a- Z280, Ђаковић Стевањдан, Ресник, Крагујевац, R1a-М458>L1029, Петровић, Аранђеловдан, Велике Пчелице, Крагујевац  R1a-Z280, Јовановић, Вартоломијевдан, Велика Сугубина, Крагујевац.

[нцп]

Податак о крсној слави тестираног Аџића се не слаже са податком о њиховој крсној слави који је наведен у литератури и који се боље уклапа у сам резултат тестираног Аџића.

Родови који потичу од истог претка Топаловића (по предању) су се пиделили, па једни славе Светог Николу, а други Ђурђевдан. Ово ми је лично познато. Зашто је то тако? Не знам. Е, сад  није редак случај да они који славе Ђурђевдан почну да славе Ђурђиц. Исти је светитељ.

[нцп]

Војна топографска карта Лепенице из 1952

Једна веома лепа мапа Шумадије и њених области. Лепеница је од Крагујевца до Раче или обрнуто.

[Лука]

Нена Мирашевца и Поповића (општина Рача).

На почетку објаве је наведено да се ради о родовима са највећим бројем кућа, а не о свим тестираним родовима са подручја Лепенице.

[Лука]

Е, сад  није редак случај да они који славе Ђурђевдан почну да славе Ђурђиц. Исти је светитељ.

Једино ако се тако нешто догодило скорије односно у 20-ом веку, јер свечари Ђурђевдана и Ђурђица у већини случајева не припадају истим генетичким родовима.

[нцп]

[/img]

Једино ако се тако нешто догодило скорије односно у 20-ом веку, јер свечари Ђурђевдана и Ђурђица у већини случајева не припадају истим генетичким родовима.

Распитаћу се. Можда су се браћа поделула да би ишли једни код других на славу.


'
'Аџићи - црвено

[НУки ⚔🦅⚔]

Наравно да је занимљиво, и све похвале на труду и оваквом прегледу.

Само једна напомена у вези рода Божићa, наиме сви досадашњи резултати тестираних родова са Усековањем са подручја Рашке и Централне Србије указују на то да сви ови родови изворно припадају хаплогрупи J2-Y14439, па је самим тим прилично извесно да је то и изворна хаплогрупа поменутих Божића. Што се конкретно тестираног Матијашевића тиче, ако ме сећање добро служи поједине специфичне вредности његовог хаплотипа указују на потенцијалну везу са једним тестираним из околине Битоља у данашњој Северној Македонији, који је потврђен као припадник хаплогрупе I2-Y1320>Z17855. Узимајући то у обзир, рекао бих да тестирани Матијашевић није изворни припадник рода Божића из Бораца, и претпостављам да је највероватније пореклом од неког рода који припада јужноморавско-вардарској струји досељеничког становништва у Лепеници.

Хвала, Лука.

Везано за Божиће, слажем се да су изворно највероватније J2-Y14439. Пошто за сада имамо свега два резултата из тог рода, а Матијашевић је једини са Пројекта, ипак сам навео оба.

Да напоменем да су све Y-ДНК линије у табели на основу тестираних припадника рода, без претпоставки.

[НУки ⚔🦅⚔]

Нена Мирашевца и Поповића (општина Рача).

Као што је написао Лука, табела је преглед најбројнијих родова (са више од 30 кућа), у Мирашевцу и Поповићу су родови мање бројни па их зато нема.

Потрудићу се да урадим сличан преглед али свих до сада тестираних родова према истом раду "Лепеница".

[НУки ⚔🦅⚔]

Требало би да спадају у Лепеницу: Ђурђевић, Ђурђевдан, Ђурисело, Крагујевац, E-V13  Живадиновић, Стевањдан (прислужба: Летњи Стевањдан), Горње Јарушице, Крагујевац, E-V13,  Рајић, Ђурђиц, Страгари, Крагујевац, E-V22, Бјелетић, Крагујевац,  R1a- Z280, Ђаковић Стевањдан, Ресник, Крагујевац, R1a-М458>L1029, Петровић, Аранђеловдан, Велике Пчелице, Крагујевац  R1a-Z280, Јовановић, Вартоломијевдан, Велика Сугубина, Крагујевац.

Ако се држимо литературе, Страгари су Јасеница, a Пчелице и Сугубина Левач.
Ђаковићи су огранак Радивојевића, редни број 28. у табели.
Остали родови су мање бројни.

[нцп]

Као што је написао Лука, табела је преглед најбројнијих родова (са више од 30 кућа), у Мирашевцу и Поповићу су родови мање бројни па их зато нема.

Потрудићу се да урадим сличан преглед али свих до сада тестираних родова према истом раду "Лепеница".

Никад и неће бити за та 2 места. Зато што су 90% родова потомци можда до 10 појединаца (да не кажем 5-7).

Тестирањем 'Аџића (Хаџића) из Мирашевца добио се резултат још бар 10-ак породица у Мирашевцу и у Поповићу, осим ако.... неко није "скренуо с пута". "Родовско" би било "ТОПАЛОВИЋ", а појединачно су разна презимена по кућама. Написаћу ових дана. Само ме занима која је извирна слава: Свети Ђорђе или Свети Никола.

Али, небитно,  Лукину карту очигледно  нисам добро схватила.