Занимљиво је порекло паштровске фамилије Крута (у мн: Крути или Круте):
За њих се и у Паштровићима каже да нису пореклом од паштровског племена, али данас се рачунају као братство у племену Љубиша (Близикућа). Крути су дошљаци из Скадарског краја у 16. столећу. Има их и у Грбљу, истог порекла.
Крути се помињу у Скадарском земљишнику из 1416. године у истоименом селу, као и у селима Какарићи и Самаризи.
Село Крути (Cruetin) из Земљишника није поуздано убицирано, а топоними који би се могли повезати са њим су у околини Улциња: село Крута, недалеко од њега и залив и село Круче, и нa север од Улциња село Круте. Вероватно су сва ова насеља своје називе добили по братству Крута.
Село Какарићи (у Земљишнику: Chacharichi, данашњи албански назив: Kakarriq) постоји и данас, и налази се у Задрими, на путу између Скадра и Љеша. Какарићи су се у једном делу своје прошлости бавили катунским сточарством, а летње планине су имали у Горњој Зети, што потврђује и данашња брдска област Какарицка гора источно од Подгорице. У време досељења Куча у своју садашњу област, део Какарића се територијализовао у својој планини, и они ће временом бити апсорбовани од Куча.
У селу Самаризи има већи број чисто словенских имена и патронима.
Како за Какариће, тако и за Круте, део аутора данас сматра да су они албанског порекла, као и да су у време пописа Скадарског дистрикта (почетак 15. века) били католици. Ово друго, вероисповест, је веома могуће, с обзиром на изложеност латинским утицајима у Приморју, као и млетачке власти. Међутим, што се народности тиче, у самом Земљишнику о томе нема података, али се закључци могу извести из имена и презимена, односно патронима пописаних старешина домаћинстава. Какарићи већином имају имена из црквеног именослова („светитељска“) и по неко словенско, а ни једно типично албанско, док се братственици Крута (Crutta) зову:
у Крутима: Тома, двојица са именом Павле (Palli) и Ђорђе / Ђурађ (Giergi),
у Какарићима: Стеван (Stefano) и Ђорђе или Ђурађ (Giergi),
у Самаризима: Калођурђе (Calozorzi) и његов син Ђурђе (Zorzi) и Станко (Stancho).
1440. као главар села Крута помиње се Андрија Крута.
Могуће крутско село из Земљишника је и Cruetio, које је и братствено име. Пописани домаћини сви имају светитељска имена (Ђурађ, Марко, Михаило, итд), уз једно словенско (Вуко) па је тешко донети неки закључак о народности. Божидар Вукчевић у „Срби Склавоније и Скадра XV вијека и хиландарски посјед Каменица“ наводи као највероватнију могућност да су ови Крути (?) Власи.
У 16. веку, део Крута се сели обалом на север: једни остају у Паштровићима, други у Грбљу (у селима Главати и Бигово), а део се настањује у Задру. Они први од затеченог становништва примају православну веру (уколико у истој нису били и раније?), а они који се настањују у Задру остају (или постају?) римокатолици, и данас се њихови потомци сматрају Хрватима. О задарским Крутима има у тексту (ко може да свари тај стил и језик) „Albanska obitelj Kruta i neki njezini zaslužni pojedinci“ (Lovorka Čoralić).
Дакле, од једног братства које је крајем 15. и у 16. веку (свакако под утицајем турских освајања Скадра 1479. и Улициња и Бара 1571. године) једним делом кренуло у сеобу, данас имамо потомке припаднике три народа: они који су остали у завичају данас су Албанци, они насељени у Паштровиће и Грбаљ - Срби (или Црногорци, како коме драго), а они насељени у Далмацију - Хрвати.