Аутор Тема: Племе Паштровићи  (Прочитано 13396 пута)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8029
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #40 послато: децембар 11, 2015, 03:16:25 поподне »
Занимљиво је порекло паштровске фамилије Крута (у мн: Крути или Круте):

За њих се и у Паштровићима каже да нису пореклом од паштровског племена, али данас се рачунају као братство у племену Љубиша (Близикућа). Крути су дошљаци из Скадарског краја у 16. столећу. Има их и у Грбљу, истог порекла.

Крути се помињу у Скадарском земљишнику из 1416. године у истоименом селу, као и у селима Какарићи и Самаризи.

Село Крути (Cruetin) из Земљишника није поуздано убицирано, а топоними који би се могли повезати са њим су у околини Улциња: село Крута, недалеко од њега и залив и село Круче, и нa север од Улциња село Круте. Вероватно су сва ова насеља своје називе добили по братству Крута.

Село Какарићи (у Земљишнику: Chacharichi, данашњи албански назив: Kakarriq) постоји и данас, и налази се у Задрими, на путу између Скадра и Љеша. Какарићи су се у једном делу своје прошлости бавили катунским сточарством, а летње планине су имали у Горњој Зети, што потврђује и данашња брдска област Какарицка гора источно од Подгорице. У време досељења Куча у своју садашњу област, део Какарића се територијализовао у својој планини, и они ће временом бити апсорбовани од Куча.

У селу Самаризи има већи број чисто словенских имена и патронима.

Како за Какариће, тако и за Круте, део аутора данас сматра да су они албанског порекла, као и да су у време пописа Скадарског дистрикта (почетак 15. века) били католици. Ово друго, вероисповест, је веома могуће, с обзиром на изложеност латинским утицајима у Приморју, као и млетачке власти. Међутим, што се народности тиче, у самом Земљишнику о томе нема података, али се закључци могу извести из имена и презимена, односно патронима пописаних старешина домаћинстава. Какарићи већином имају имена из црквеног именослова („светитељска“) и по неко словенско, а ни једно типично албанско, док се братственици Крута (Crutta) зову:

у Крутима: Тома, двојица са именом Павле (Palli) и Ђорђе / Ђурађ (Giergi),
у Какарићима: Стеван (Stefano) и Ђорђе или Ђурађ (Giergi),
у Самаризима: Калођурђе (Calozorzi) и његов син Ђурђе (Zorzi) и Станко (Stancho).

1440. као главар села Крута помиње се Андрија Крута.

Могуће крутско село из Земљишника је и Cruetio, које је и братствено име. Пописани домаћини сви имају светитељска имена (Ђурађ, Марко, Михаило, итд), уз једно словенско (Вуко) па је тешко донети неки закључак о народности. Божидар Вукчевић у „Срби Склавоније и Скадра XV вијека и хиландарски посјед Каменица“ наводи као највероватнију могућност да су ови Крути (?) Власи.

У 16. веку, део Крута се сели обалом на север: једни остају у Паштровићима, други у Грбљу (у селима Главати и Бигово), а део се настањује у Задру. Они први од затеченог становништва примају православну веру (уколико у истој нису били и раније?), а они који се настањују у Задру остају (или постају?) римокатолици, и данас се њихови потомци сматрају Хрватима. О задарским Крутима има у тексту (ко може да свари тај стил и језик) „Albanska obitelj Kruta i neki njezini zaslužni pojedinci“ (Lovorka Čoralić).

Дакле, од једног братства које је крајем 15. и у 16. веку (свакако под утицајем турских освајања Скадра 1479. и Улициња и Бара 1571. године) једним делом кренуло у сеобу, данас имамо потомке припаднике три народа: они који су остали у завичају данас су Албанци, они насељени у Паштровиће и Грбаљ - Срби (или Црногорци, како коме драго), а они насељени у Далмацију - Хрвати. 
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #41 послато: децембар 21, 2015, 11:16:16 поподне »
Паштровски алманах  I ; Др Мирослав Лукетић и Марко Кентера, Свети Стефан – Петровац 2014. год.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1129
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #42 послато: јун 12, 2016, 12:26:57 поподне »
Стефан Зановић доводи легендарног Вранаконте (Uranaconte, Бранило Кастриота?) са Ћудама и Зановићима.  Карл Хопф наводи албанско/македонске Ћуде у  родословним таблицама.


Стефан Зановић,Пакао или небо, Побједа, 1979
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9255
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #43 послато: јун 12, 2016, 12:58:04 поподне »
Греговић из Паштровића (12 маркера) има пуно поклапања на западу Европе. Међу Србима из СДП нема блиских хаплотипова.

Хаплогрупа I2-M223 изгледа постоји у солидном проценту на југу Балкана, али такође нема сличних хаплотипова.

Од Балканаца, Греговићу би најближи могао бити Бугарин Заприанов, пореклом из хасковске области (Крепост, Димитровград).

Penio Zaprianov, b.1899 d.1969, Bulgaria, I-M223:

14 24 15 10 15-16 11 13 11 13 12 29 17 8-9 11 11 24 14 20 25 14-15-15-16 11 10 19-21 14 16 18 20 33-35 12 10



Ово може бити интересантно зато што велики број Паштровића негује предање о пореклу из Старе Србије.

Издвојићу део Небовог текста са Порекло.рс, где се јасно може уочити веза овог племена са јужним, тј. источним крајевима Балкана:

"Приметно је да код већине паштровских племена постоји предање о пореклу из Старе Србије и Македоније (у различитим периодима, углавном 13. и 14. столеће), а ту су и упечатљиви братствени називи Мацедоновић и Булгаровић, затим презимена Штиљановић, Миџор и Арменко..."

http://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/

Ван мреже Crni Kralj

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 87
  • R1a Z280 Y2902 PH3519 волго-карпатска подграна
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #44 послато: јун 12, 2016, 03:07:37 поподне »
Паштровића има у Сомбору,али су римокатоличке вере,и изјашњавају се као Буњевци.У књигама крштених Римокатоличке цркве у Сомбору,први пут се спомињу 1699.године.Сасвим је јасно,они су српског порекла,и највероватније покатоличени по доласку у Сомбор (велика сеоба 1690.године).Миленко Бељански,аутор књиге "Сомборске породице",наводи да је празавичај сомборских Паштровића Свети Стефан,код Боке.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1129
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #45 послато: јун 12, 2016, 04:54:42 поподне »
Под условом да су Љубише/Близикуће I-M223, ондах би се дало шпекулисати да су потомци Caños-а (заосталих Каталонаца у Староi Србиiи/Македониiи/Бугарскоi)
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8029
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #46 послато: јун 12, 2016, 06:50:51 поподне »
Под условом да су Љубише/Близикуће I-M223, ондах би се дало шпекулисати да су потомци Caños-а (заосталих Каталонаца у Староi Србиiи/Македониiи/Бугарскоi)

Сол, тестирани I-M223  је од Греговића који нису од Љубиша / Близикућа, већ од племена Давидовића.

Љубише, по предању, потичу из Херцеговине, одакле су дошли око 1300. године.

Али, Давидовићи су занимљивији, јер имају предање о пореклу из Старе Србије.

О самом презимену Греговић, писах на порталу у тексту о Паштровићима:

Презиме Греговић може се повезати са надимком Грего, изведеног од имена Грегор, Гргур, Григорије. Али, занимљиво тумачење даје црногорски историчар Радослав Ротковић који у књизи „Саздање Цетиња“ каже: повезује ово са талијанским Greco – Греко, локално – Грего, Грк. „У овом запису из 1468. помиње се препоштени и премудри Божидар Грк, логотет, а то значи шеф канцеларије. Претпостављало се да би то могао бити млади Божидар Вуковић, доцнији војвода и штампар у Млецима… То што се Божидар назива Грком не треба да збуњује јер тако на једном мјесту стоји и за Николу „логотета господина Ивана“. Грк је синоним за православног. Пошто је Никола носио монашку одјећу, он је за котoрског нотара био greco или grego (одатле презиме Греговић), то јест православни, припадник грчко-источне цркве (chiesa greco-orientale).“

http://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/

Дакле, имамо Стару Србију и Грега - Грка, па кад томе додамо овог Бугарина о којем је писао Небојша и оне Каталане - Кањоше, има ту нечега.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1129
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #47 послато: јун 12, 2016, 07:03:04 поподне »
Сол, тестирани I-M223  је од Греговића који нису од Љубиша / Близикућа, већ од племена Давидовића.

Љубише, по предању, потичу из Херцеговине, одакле су дошли око 1300. године.

Али, Давидовићи су занимљивији, јер имају предање о пореклу из Старе Србије.

О самом презимену Греговић, писах на порталу у тексту о Паштровићима:

Презиме Греговић може се повезати са надимком Грего, изведеног од имена Грегор, Гргур, Григорије. Али, занимљиво тумачење даје црногорски историчар Радослав Ротковић који у књизи „Саздање Цетиња“ каже: повезује ово са талијанским Greco – Греко, локално – Грего, Грк. „У овом запису из 1468. помиње се препоштени и премудри Божидар Грк, логотет, а то значи шеф канцеларије. Претпостављало се да би то могао бити млади Божидар Вуковић, доцнији војвода и штампар у Млецима… То што се Божидар назива Грком не треба да збуњује јер тако на једном мјесту стоји и за Николу „логотета господина Ивана“. Грк је синоним за православног. Пошто је Никола носио монашку одјећу, он је за котoрског нотара био greco или grego (одатле презиме Греговић), то јест православни, припадник грчко-источне цркве (chiesa greco-orientale).“

http://www.poreklo.rs/2015/10/27/bratstva-plemena-pastrovica/

Дакле, имамо Стару Србију и Грега - Грка, па кад томе додамо овог Бугарина о којем је писао Небојша и оне Каталане - Кањоше, има ту нечега.

Знам Небо, управо зато и написах под условом I-M223 (iер за сада нема тестираних Љубиша). То iе предуслов, да би била одржива предпоставка Кањош-Caños
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8029
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #48 послато: јун 12, 2016, 07:13:53 поподне »
Знам Небо, управо зато и написах под условом I-M223 (iер за сада нема тестираних Љубиша). То iе предуслов, да би била одржива предпоставка Кањош-Caños

За Кањоше се баш и не зна поуздано имају ли везе с Љубишама, па није искључена ни веза Кањоши - Давидовићи / Миковићи - Греговићи.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1129
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #49 послато: јун 12, 2016, 07:38:09 поподне »
За Кањоше се баш и не зна поуздано имају ли везе с Љубишама, па није искључена ни веза Кањоши - Давидовићи / Миковићи - Греговићи.

Зборник Матице Србске,1956



https://de.scribd.com/doc/294889635/Ivan-Božić-Nemirno-Pomorje-15-veka



Независно од Кањоша/Canos-a/ Близикућа, на страни 134. Иван Божић наводи да iе родоначелник Перазића био 1426. Переза Режевић
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8029
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #50 послато: јун 12, 2016, 07:43:55 поподне »
Свака част, одличан податак.
Имаш ли идеју о значењу оног каталанског Caños?
Прво што ми пада на памет је веза са латинским canis, што не би било далеко од истине, јер су Каталонци били оновремени "пси рата"  :)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1129
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #51 послато: јун 12, 2016, 07:53:18 поподне »
Свака част, одличан податак.
Имаш ли идеју о значењу оног каталанског Caños?
Прво што ми пада на памет је веза са латинским canis, што не би било далеко од истине, јер су Каталонци били оновремени "пси рата"  :)

Caños може бити управо од canis :), а може и од седе/беле косе/влàси
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9255
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #52 послато: јун 12, 2016, 08:13:59 поподне »
С обзиром да се помиње каталонска теорија, хтео бих да напоменем да овакви хаплотипови постоје у Ирској, Енглеској и Шкотској. Нема их превише по Шпанији (где је I2-M223 иначе релативно слабо заступљена).

Алмогавери звуче занимљиво пре свега због Бугарске/Македоније (ангажовање у бици код Велбужда), али мислим да порекло ове гране I2-M223 треба тражити на другом месту.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1129
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #53 послато: јун 12, 2016, 08:35:04 поподне »
С обзиром да се помиње каталонска теорија, хтео бих да напоменем да овакви хаплотипови постоје у Ирској, Енглеској и Шкотској. Нема их превише по Шпанији (где је I2-M223 иначе релативно слабо заступљена).

Алмогавери звуче занимљиво пре свега због Бугарске/Македоније (ангажовање у бици код Велбужда), али мислим да порекло ове гране I2-M223 треба тражити на другом месту.

Слажем се Небојша. Каталонска компаниiа и Алмогавери нису искључиво били састављени од Каталонаца и Шпанаца, било iе ту и Немаца (као рец. њихов вожд Роџер де Флор/ Rüdiger Blum /Ruggero Flores /Roger de Flor) и других, ниiе немогуће да iе Кањош био неки Шкот презименом Cann или Енглез Cain, коiе iе мало прилагодио каталоско шпанској већини. Негде нађох да су добар део Алмогавера чинили ибериiски десперадоси тi. Цигани.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1129
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #54 послато: јун 12, 2016, 11:14:58 поподне »
https://de.scribd.com/doc/294889635/Ivan-Božić-Nemirno-Pomorje-15-veka
Независно од Кањоша/Canos-a/ Близикућа, на страни 134. Иван Божић наводи да iе родоначелник Перазића био 1426. Переза Режевић

У прилог паштровскe/старосрбиiанскe/македонско/бугарске/каталонске везе, осим већ поменутог Кањош-Caños - иде и горе наведено шпанско име/презиме Perez.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9255
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #55 послато: јун 12, 2016, 11:32:22 поподне »
У прилог паштровскe/старосрбиiанскe/македонско/бугарске/каталонске везе, осим већ поменутог Кањош-Caños - иде и горе наведено шпанско име/презиме Perez.

Сол, Перазићи из Црмнице воде порекло са севера Албаније (Клименти). Мислим да су у некој вези са овим Перазићима из Паштровића.

У сваком случају, ово Переза више упућује на Албанију, него на Шпанију. Чини се да је ово презиме каректеристично управо за те крајеве (Приморје-Зета-Црмница).

Што се Каталонаца тиче, мислим да се не може успоставити веза са овом граном I2a-M223. Треба проверити каквих је све продора са севера било у средњем веку, тј. шта је могло донети ову хаплогрупу на Балкан.

За Пјешивце не бих рекао да су Алмогавери. Поред тога што је хаплогрупа J2a-M92 слабије заступљена у Шпанији, нема је ни на том бугарско-македонском подручју у неком већем проценту.

Код нас се јавља углавном код Срба, а хаплотипови из Црне Горе (Пјешивци) показују јасну везу са Италијом и донекле Блиским истоком.

Распрострањеност хаплогрупе J2a-M92


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8029
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #56 послато: јун 12, 2016, 11:45:06 поподне »
Да, и паштровски Перазићи имају предање о доласку из Климената у 16. веку. Ова сеоба се подудара са доласком Климената у Цеклин, па може бити део исте сеобе.

Име Переза (или Пераза) има типичан наставак какав се среће у Малесији и граничним областима са Брдима, као што су Ивеза, Никеза, Вукеза, итд.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1129
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #57 послато: јун 12, 2016, 11:54:56 поподне »
Перазићи-Режевићи 14/15.век.

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8029
  • I2a S17250 A1328
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #58 послато: јун 13, 2016, 06:12:01 поподне »
Перазићи-Режевићи 14/15.век.



Сол, и Божић пише "можда је он родоначелник...". Можда јесте, а можда су Перазићи у Режевиће дошли касније.
Сами Перазићи се не сматрају огранком старог братства Режевића. Но, све опције су отворене.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1129
Одг: Племе Паштровићи
« Одговор #59 послато: јун 13, 2016, 06:46:50 поподне »
Сол, и Божић пише "можда је он родоначелник...". Можда јесте, а можда су Перазићи у Режевиће дошли касније.
Сами Перазићи се не сматрају огранком старог братства Режевића. Но, све опције су отворене.

Да Небо, све је могуће (и за садa у суштини - ирелевантно, док имамо само Греговића као iединог тестираног). Занима ме, да ли се име/презиме Кањош икада ван паштровског контекста помиње?
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ