Читао сам да је овај обичај постојао од Ескима / Инуита у Северној Америци. За наше крајеве нисам чуо.
Јесте, и ја негде чуо. Разлог је једноставан: негостољубива средина са веома малом популацијом, смањене могућности избора партнера, укрштање блиских сродника, пород ослабљен, па је то разлог зашто се странци користе за "јачање" потомства.
Негде и ја прочитах за (један) случај из Црне Горе, када је један јунак боравио у некој кући, па му домаћин пошаље једну од снаха да и та "кућа добије јунака".
Има и прича о деспоту Стефану Лазаревићу када је био на угарском двору: дођу два дворјанина код деспота и кажу му да је неко од деспотових војника дошао са расним коњем али не да да његов коњ најаше угарске кобиле, деспот се наљути и каже да тај војник мора то да дозволи. Навече, у деспотову собу уђоше две голе Мађарице, расније да не могу бити! Деспот хте да негодује, али се присети тога дана и случаја са војниковим коњем, слегну раменима и приону на посао. Можда је затражио и трећу, не сећам се.
Има и прича о рату два грчка полиса. Јачи полис навали на мањи. Види краљица опкољеног полиса да ће бити потпуног уништења, војници ће бити побијени, жене и деца биће одведени у ропство... Каже свом мужу-краљу да се не меша, сазове све племкиње и удате жене и изда наредбу. Краљица и све удате жене дођу на трг, задигну хаљине и натрте се ка капији, а краљица нареди да се капија широм отвори. Уђоше непријатељски војници... тако се та два полиса братимише и посташе савезници. За ову последњу причу се сећам где сам је прочитао: био је то стручни часопис "Старт", давно, за време војног рока.