За Вуковиће каже старац Нешо Вуковић, да су се доселили „прије 300-400 година од Сјенице“. Од Вуковића су и Красићи. Славе Св. Врачеве (1- XI).
У табели родова са приоритетом тестирања (https://www.poreklo.rs/2025/02/20/projekat-geneticko-genealoskog-istrazivanja-dragaceva/) сте навели Јовичиће, из Лиса, са славом Ђурђиц.
Јовичићи су већ тестирани и резултат је објављен овде https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=6000.msg156181#msg156181
...
Не знам да ли је од ових Поповића из Латвице недавно преминули Живан Поповић, један од најстаријих Срба (107).
Тестирани је потврдио да јесте - Живан је рођени брат његовог прадеде и познавао га је. Честита уреднику (Небојши) што их је тачно повезао у анализи :)
6. Поповић, Аранђеловдан, Латвица/Ариље, J2b-M205>Y22059
Села око Ариља нису детаљно обрађена у етнографској литератури, па ако неко зна више о пореклу ових Поповића, нека напише. Тестирани је навео да је старије презиме гласило Рабреновић.
Поздрав. У табели приоритетних родова за тестирање, навели сте фамилију Живковић, из Рогаче, са славом Стевањдан. Живковићи су већ тестирани и резултат је објавњен овде
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=4229.msg192887#msg192887 .
Живковић, Стевањдан, Рогача/Лучани, I1-Y51867>PH220
Хаплотип тестираног се на само једном маркеру DYS576 разликује од модалног хаплотипа рода Шумњака, који такође славе Стевањдан, из околине Требиња описаних у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине па је веза са овим разгранатим генетичким родом сасвим извесна. Међутим нема потпуног поклапања ни са једним до сада тестираним припадником овог генетичког рода управо због благо снижене вредности на позицији DYS576 која код тестираног износи 15 док сви остали припадници овог генетичког рода имају вредност 16.
Ердељановић у књизи Доње Драгачево о Живковић има из Рогача пише:
Са Пропадима (Пропадовићи, Перишићи) једна су породица Живковићи (обоји славе Стевањ-дан). Старином су из Страњана од Лима (з. од Сјенице). Доселили су се најпре Прерадовић у Липницу у срез трнавски, па су једни и остали тамо а други дошли у Рогачу. После се доселио у Рогачу и Живко прадед данашњих Живковића. Од ових Живковића има једна кућа одсељена у срез трнавски.
Тестирани је и навео да према породичном предању Живковићи потичу из села Доњи Страњани на Јадовника близу Пријепоља, а да је старо презиме било Пропад од којег су настали Пропадовићи, Перишићи и Живковићи.
...
15. Недовић, Аранђеловдан, Ртари, Лучани
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>FTC64765.
Недовићев хаплотип дели све маркерне карактеристике ове подгране, DYS576=15, DYS570=19, укључујући и нешто специфичнију DYS389II=30. Из тог разлога има повећи број потпуних поклапања међу FTC64765, у које спада и пар хаплотипова генетичког рода Аранђеловштака Земуновића-Корјенића. Могућу везу са њима би требало проверити обостраним дубинским тестирањем, јер нам је тренутно познато само да су Земуновићи-Корјенићи Y60799/FTC64765+.
Како Недовићи спадају у најстарије породице Ртара и суседне Паковраће (присутни од почетка 18. века), мислим да постоји солидна могућност за повезаност Недовића са нејавним резултатом припадника једног од значајнијих старовлашких родова који такође слави Аранђеловдан. Разликују се само на поменутом DYS389II на којем Недовић има повишену вредност. Ову дилему би као и евентуалну повезаност са подручјем Корјенића решили само дубински тестови, уз могућност да су оба рода повезана са њима, па би тако имали старовлашко-драгачевски подрод FTC64765 Аранђеловштака.
Важно је истаћи да Недовић извесно није ближе повезан са другим драгачевским G2a-Y128480, Аранђеловштаком Зимоњићем из Горачића, с обзиром да се разликују на 3/23. Исто се може рећи и за Аранђеловштака Музикравића из Бечња код Чачка, разлика је 4/23. Могућа веза постоји са 23andMe резултатом Грујанца из чачанске Јежевице, што би се показало STR тестирањем.
Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тестови.
Вратоњић, Никољдан, Лиса, Ивањица
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045 роду Дробњака. Хаплотип Вратоњића је близак модалном за дробњачки род, али има и двије рјеђе вриједности: DYS390=24 и DYS439=12. Ове двије вриједности, поред Вратоњића, посједује и један необјављени хаплотип са Косова и Метохије, али са обзиром да слави другу славу и да има разлика на другим маркерима веза није поуздана. Од никољштака Вратоњићима су по хаплотипу блиски Брашњовићи из Звијезда/Пријепоље (који посједују DYS390=24), али су тестирали само 17 маркера.
Вратоњићи су поред Лисе, која им је матично насеље, присутни и у другим ивањичким насељима: Шумама (гдје се наводе као старосједиоци), Буковици (доселили из Лисе), Ивањици. У гружанском крају јављају се такође породице које предања повезују са Вратоњићима из Лисе. То су: Пантовићи-Шамановићи у Пајсијевићукод Кнића и Ћировићи у Печеногу код Краљева.
Вратоњићи имају предање да су повратници у Стари Влах из панонских крајева на сјеверу, по чему су и добили презиме. Понегдје се презиме јављало и у облику Вратоња. Неки аутори тај повратак Вратоњића смјештају у 18. вијек, вријеме сеоба, а у писаним изворима на подручју Ивањице Вратоњићи се појављују у 19. вијеку. Сам тестирани оставио је податак о поријеклу из Херцеговине.
24. Јанковић, Никољдан, Лопаш/Пожега
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC21792>FTA73226. Карактеристичан маркер DYS458=16 дијели са раније тестираним Божовићем, Никољдан, из Лопаша, тако да нема сумње да ове двије породице чине исти род. Јанковић посједује и карактеристичну вриједност DYS439=11, која је вјероватно скоријег настанка. Од осталих родова, припадника ове гране, Јанковићу је близак и Благојевић из Плетернице код Славонске Пожеге, који такође слави Никољдан, па постоји могућност неке старије предмиграторне везе.
Само село Лопаш није обрађивано у етнографској литератури, а ни тестирани није оставио податке о предањима. Божовићи из Лопаша са друге стране имају предање да су од Божовића из старовлашког села Мочиоца код Ивањице. Тамо је било више породица које славе Никољдан, па није искључено да су Јанковићи и Божовићи дио неке веће родовске групе присутне у том селу.
Препорука за даље тестирање је неки до дубинских тестова (Dante, Nebula, BIGY700).
FTA28840?
ПЛАЗИНИЋИ – ОБРАДОВИЋИ су из Моравичког Старог Влаха из Кушића. Отуда је у време Карађорђевог устанка доведен Петар Обрадовић, чија се мајка удала за Радула Плазину На његовом споменику у Плазинића гробљу уклесано је у камен: 1846. Овде Почива Петар Обрадовић Плазина 42 г. и умре 13 маја и оваи плац земље свое приложи под гробље за вјечити спомен и првие гроб ови овде. Писа Радосав Чикириз из Ртију. Под презименом Обрадовић јављају се Петрови потомци у документима читавог ХIХ века, не само у попису имовине и лица 1863. године. Данашње презиме, Плазинић, примили су од домаћина у чију је кућу доведен Петар Обрадовић. Неки од њих су после Другог светског рата одсељени у Атеницу код Чачка, али и у нека драгачевска насеља - Каона, Рти, Гуча, Лучани и Живица, а било их је и у Горачићима, одакле су по једно домаћинство засновали у Атеници код Чачка и у Београду.
Јоковићи су потомци старога Јока, њихова чукундеда, који се у време Првог устанка доселио од Никшића у Црној Гори. Причају да су му четири сина била годину дана са Карађорђем у рату. Када је Јоко дошао затекао је Домановиће у Лисицама. Јоко се двапут женио и друга му је жена довела у кући из Трнаве једно мушко дете. Јоко посини тог доводца, та се и он назове Јоковић, али задржи своју славу Никољдан, док остали Јоковићи славе Лучиндан.
У Вичи су најстарије породице:
–Маричићи, славе Петровдан.
–Пајићи, славе Никољдан.
–Стевановићи (Зипаре), славе Никољдан.
–Јаћимовићи, славе Томиндан.
–Марковићи, славе Аранђеловдан.
–Шишковићи (Јовановићи), славе Никољдан.
–Лазовићи, славе Ђурђевдан.
–Вуксановићи, славе Ђурђевдан.
Све ове породице су староседеоци, јер се не зна да су досељене. За Маричиће и Пајиће веле да спадају у најстарије породице Горњег Драгачева.
Отприлике 1860. године долазе три брата у Висибабу. Место где су раније живели - Плужине код Никшића. Тамо више нема Марјановића. Слава је Стевањдан, и по предању никада није мењана. Старији кажу да ни презиме није мењано. Од 1860. на овамо имена: Недељко/Радосав/Чедо/Лазар/Горан/Божидар.
–Марјановићи су из Пчелица, има их 3 куће, славе Стевањдан.
Родоначелник Новичића је Новица Матковић, син кнеза Богића, учесника Хаџи-Проданове буне. Дошао је или Богић или отац његов крајем 18. века по предању "од Никшића".
Новичићи (6 к, Лучиндан) верују да потичу од војводе Новака Петковића из Горачића, што није тачно и спада у домен легенде. Више одговара истини податак, на кога неки од њих указују, да су пред сам крај XVIII века у Горачиће дошли из Санџака, где су стили „од Никшића“.
–Ђуђе (Стевановићи, Гиловћи, Пантелићи, Сретеновићи, Сарићи, Мијајловићи и Лазовићи) су ово име добили по имену свог претка – Ђуђе и овде су још „од Косова“, славе Никољдан.
КРЉАНЦИ су добили презименску одредбу по засеоку Крљани горњостуденичког села Коритник, из којег су се доселили у време Првог устанка. Уз ту завичајну ознаку јављају се и презимена Милутиновић, Миловановић и Радивојевић. Најпре се помињу Јован и Грујица Крљанац (1822), затим Јован и Радивоје Милутиновић (1833-1839), као и Периша, који је 1835. године "одсељени у с. Вирово".У књизи Зеоке-Тијање-Пухово, села Драгачева Раденка Поповића се за Крљанце из Зеока још наводи и податак да славе Ђурђевдан што је вероватно била оригинална породична слава.
Gajovići i Vasovići poreklom su od jedne porodice, koja se zvala Derviši (zajednička slav Sv. Stevan). Derviši su se doselili od nekud od Lima najpre u Ovčarsku Banju, zatim na Bijelu Stijenu pod Ovčar i odatle u dučalovački zaselak Sadljike. Prezivaju se po dvojici braće: Gaju i Vasu.
Имамо ли неки списак порпдица чији су узорци прикупљени досад (а да нису још увек објављени резултати)?
ПУЗЕ (ФИЛИПОВИЋИ, НИКОЛИЋИ, ЛАЗАРЕВИЋИ, ДМИТРИЋИ и ДОЛОВИЋИ) један су род. Предак им се негде призетио, отуда заједничко презиме Пуза. Досељени cy околине Требиња пре скоро четири века. Пошто и они славе Ђурђиц, а судећи и по казивању најстаријих памћеника, истог порекла су и ВУЈИЧИЋИ, ПАУНОВИЋИ, ПЕТРОНИЈЕВИЋИ, ВЕЛИСАВЉЕВИЋИ, ЈЕШИЋИ, РАДИВОЈЕВИЋИ и МАРИНКОВИЋИ. Свима су презимена изведена из имена предака.
Шушићи и Бјелобрци су једна породица. По причању осамдесетогодишњег старца Бјелобрковића његов се чукундед доселио из предела Колашина (можда из села Котора; ово је село у јужној подгорини планине Мокре Горе), где их, вели, и сад има са презименима: Грујичићи и Станковићи. – Породица Шушића веома је разграната и растурена по многим селима рудничког округа. Тако Шушића има још: у срезу љубићском у селима Тавнику, Лађевцима и Цветкама (Чоловићи); у срезу трнавском у Липници; у срезу жичком у Прогорјелици; у Којиновићима близу Ивањице; а од скорашњих досељеника из Старог Влаха сазнало се, да их има и у Бијелом Пољу. И сви, где год их има, славе Јовањдан. – Шушићи у срезу љубићском тврде, да су дошли из Којиновића.
21. Лазаревић, Ђурђиц, Бели Камен, Лучани
Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480.
Хаплотип Лазаревића одликује изразито ретка DYS393=14, која је до сада била присутна само код појединих припадника херцеговачког рода Бијелића-Муљана. Низ других маркерних вредности их ипак разликује од Лазаревића, па бројку на DYS393 код њега пре треба посматрати као засебно насталу. Све остале вредности Лазаревићевог хаплотипа су модалне.
Рекао бих да је Лазаревић ближе повезан са Делићем из Горичана код Чачка који такође слави Ђурђиц. Изузев поменутог поклапају се на преостала 22 маркера. Делићи су у Горичане прешли из суседне Липнице у другој половини 19. века, а у Липницу су по предању доселили 1809. од Сјенице, што би одговарало ширем подручју Моравичког Старог Влаха. Лазаревићи припадају старом и разгранатом роду Пуза, па би и њихова старина на подручју Горњег Драгачева поред хаплотипа, славе и предања Делића ишла у прилог међусобној повезаности.
Веза са неким од херцеговачких G2a-Y128480 родова није доказива без подробнијих анализа у виду Big Y-700/WGS тестова, па предање о сеоби из Требиња не треба априори одбацити.
Микановићи и Мишевићи су се доселили од реке Пиве (Црна Гора.) пре 120 год. Они су једна породица и славе Игњатијев–дан. Кад су се доселили настанили су се на месту где су данас Микановићи, и кад су се браћа Микан и Мишо поделили. Мишевићи су прешли на десну страну Живичке Реке.Тестирани је навео да су пореклом из некакве "Куле" из Црне Горе, али није јасно где би се тачно могао налазити тај локалитет.
29. Микановић, Игњатијевдан, Живица/Лучани I2-Y3120
У литератури је о Микановићима забележено следеће:Тестирани је навео да су пореклом из некакве "Куле" из Црне Горе, али није јасно где би се тачно могао налазити тај локалитет.
Хаплотип тестираног обилује ретким вредностима: DYS390=25, DYS391=10, DYS385a=13, DYS385a=14, DYS458=16. У бази ДНК резултата нема никога за кога би се могло тврдити да је близак Микановићу.
Било би занимљиво генетички проверити предањску везу Микановића са Мишевићима.
А знаменити летњи (пошто је преко зиме углавном био непроходан) пут "Пећ-Кула-Рожаје"? :) Кула или Кулина је превој близу Рожаја, на око 1800 м надморске висине. И чини ми се да је у Пећи било Микановића...али давно је то било, не гарантујем за овај податак.Не знам може ли бити та Кула у питању. Литература каже да су из Пиве, а ова Кула је скроз на другом крају Црне Горе. Осим тога, село Дациће којем та Кула административно припада је 100% албанско.
Не знам може ли бити та Кула у питању. Литература каже да су из Пиве, а ова Кула је скроз на другом крају Црне Горе. Осим тога, село Дациће којем та Кула административно припада је 100% албанско.Не заборавимо Црновршане који су по топониму добили презиме,немамо додуше хаплотип али су север. Црни врх код Рожаја.
Не знам може ли бити та Кула у питању. Литература каже да су из Пиве, а ова Кула је скроз на другом крају Црне Горе. Осим тога, село Дациће којем та Кула административно припада је 100% албанско.Не знам ни ја, само ми је пало на памет због асоцијације на пут "Пећ-Кула -Рожаје". То је једина Кула за коју знам у тој области.
Чубрићи (2 к, Митровдан) су досељени после другог српског устанка однекуд из Санџака. Дошао је, кажу, неки Паун Чубрић са женом, а у Горачићима су изродили синове Обрена и Алексу. Надимак им је уједно и скраћено презиме – Чубраци. Има, међутим, индиција и да су се знатно касније, средином XIX века, доселили.
Протићи су пореклом из Чепова у моравичком срезу, одакле су се доселили, како веле, скоро пре 200 година. И породица Протића је данас велика и разграната: има од ње 23 куће и све су готово у Раздољу. Све су данашње породице Протића од два брата: од једнога су садашњи Протићи а од другога су: Симеуновићи, Марковићи, Спасојевићи, Дмитровићи, Милосављевићи и Павловићи. Сви славе Никољ-дан.
По причању попа Добре Протића из Негришора ова је породица старином из Херцеговине. Он прича овако: Кад су једном неки од старих Топаловића путовали ради трговине по Херцеговини, запазе тамо једну лепу девојку, испросе је за једнога од њих и доведу у Негришоре. Али девојци беше тешко, што јој је родбина тако далеко и непрестано је жалила за својом браћом. Онда се Топаловићи дигну у Херцеговину и склоне браћу те девојке да се преселе к њима. И тако дођу три брата: Никола, Арсеније и Јоксим, од којих је један био свештеник, и настане се у Раздољу, где су пре тога живели неки Бацељи. Ово је, вели, било пре 200 година. Јоксим је умро, а од друга два брата, разроде се сви данашњи Протићи.
12. Маричић, Петровдан, Вича, Лучани
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује хаплотип близак модалном, једине донекле ређе вредности су снижене DYS391=10 и DYS481=28. Међу тестираним припадницима ове гране који славе Петровдан, једино блиско поклапање има са Вучковићем из Заблаћа код Чачка, разликују се на само два од 23 маркера. Од Срдановића из Зеока код Лазаревца и Ђурковића из Белољина код Прокупља (колонизовани из Цоковића код Новог Пазара) разликује се на 4 од 23, односно на 4 од 25 маркера, па ни веза са њима није искључена, поготовo што и они као и Маричић и Вучковић поседују снижену вредност DYS391=10. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700).
https://www.poreklo.rs/2014/07/22/poreklo-prezimena-selo-vica-lucani/ (https://www.poreklo.rs/2014/07/22/poreklo-prezimena-selo-vica-lucani/)
Isto su tako stara porodica, kojoj se ne zna poreklo, Zeočani ili po starom prezimenu Berjani (Berjanovići). Oni su najveća porodica u selu (do 25 kuća) i čine gotovo sami ceo zaselak Zeoke, a zajedničko poreklo poznaje im se i po istoj slavi, Sv. Arhanđelu. Sad imaju deset prezimena: Risimovići, Jankovići, Nikolići, Gavrilovići, Ilići, Mićići, Petrovići, Vukovići, Savići i Mandići. Oni su se već toliko razrodili, da se uzimaju među sobom. U ovu porodicu spadaju i Tupajići u zaseoku Skoku.
Зечевић, Ивањица, према предању из Васојевића, J2b-M205.
Ово су по свему судећи Зечевићи са славом Никољдан:
"Зечевићи, 6 к. (Никољдан), имају надимак Кречари, јер се баве печењем креча. Воде порекло од Мијамановића, у Васојевићима. Има их y Лијевој Ријеци и Доњим Васојевићима. Данас их има у: Краљеву (2), Чачку (2), Гучи и двојица су у Француској."
Верујем да је повезивање са Васојевићима због Зечевића-Мијомановћа (Аранђеловдан). Због славе и генетике, није искључено да постоји генетичка веза са већом групом Y22059 Никољштака 456=13 из овога краја (Костићи, Белићи, Поповићи и други).
Илића чукундед дошао је од Нове Вароши.
Млађеновић, Никољдан, Модран, Бијељина, E-V13>Z1057
Хаплотип тестираног поседује карактеристичне вредности маркера DYS389i=14, DYS448=21 и DYS570=22. Вредност маркера DYS389i=14 је типична за грану E-V13>Z1057>Y30977>Y37092, са чијим припадницима Млађеновић има најближа поклапања хаплотипова, гледајући само број различитих маркера. Међутим, услед за ову грану веома повишене вредности маркера DYS570=22, не може се тврдити да Млађеновић припада грани Y37092.
Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.
За Карађорђа доселили су се:
Радосављевићи и Марићи, славе Арханђелов-дан. Доселили су се од Сјенице.
ТУТУНОВИЋИ (12 к, Аранђеловдан) су раније били Силистрићи. У Слатину је под крај ХVIII века дошао Јово Силистрић, пореклом из околине Даниловграда у Црној Гори. Није јасно порекло његовог старог презимена. Он је тајно у Србију уносио тутун (дуван), па му отуда и ново презиме. У једном таквом походу остао је у Србији. Најпре се 1780. године настанио у Радаљеву код Ивањице, одакле су његови прешли у Рајац и разишли се по околним чачанским селима (Липница, Кукићи и Виљуша).
42. Рудинац, Аранђеловдан, Горњи Дубац, Лучани, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894>PH1395Ово ми је била шанса да ухватим аутосомал мислећи да ће бити ближи са Пурићима али много је 7 разлике на 17 а слава штима. И даље мислим да су Пурићи са тих страна,неодустајем.
Припада роду Васојевића и поседује модални хаплотип за овај род.
Коста Јовановић у свом раду о Горњем Драгачеву из 1908. године наводи да су се Рудинци у Горњи Дубац доселили из Рудина у Студеничком срезу пре 150 година тј. око 1758. године.
Рудине су данас заселак Мланче: https://mapcarta.com/14018268
У Рудинама има Васиљевића који славе Аранђеловдан, док у самој Мланчи има Јовановића који славе исту славу и потичу из Васојевића:
https://www.poreklo.rs/2017/11/05/poreklo-prezimena-selo-mlanca-kraljevo/
Из Мланче још нема тестираних.
Знамо да је Отовић S17250+, због чега је било могуће овај род спустити са гране I2-Y3120 на грану I2-S17250. Било би свакако боље ако би се могли профилисати и неким од геномских тестова, с обзиром да сада већ знамо за осморицу припадника овог рода.
По антропогеографским проучавањима Доњег Драгачева етнолога др. Јована Ердељановића из 1898. и 1899. године напомиње се да је Ериће у Гучу са собом довео Кара-Ђорђе у повратку од Новог Пазара (1809) и да су Ерићи "од некуд озго". Славе Лучиндан. Непотврђени извори казују да су Ерићи са тромеђе Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, неки говоре да воде порекло из Херцеговине, а неки да су се претходно презивали Јовановић па променили презиме у Ерић. Из разлога што је син Ерић Л. Сретен умро (1855) пре оца Ерић Луке (1856) није се пренела реч са оца на сина односно са деде на унуке (Луков унук Милија имао само 6 година када му је отац Сретен умро односно односно 7 година када је његов деда Луко умро). У тефтеру пореских глава у Гучи из 1839. видимо да су на Ерића брду, село Гуча порески обвезници били (мушке главе преко 18 година) Ерић Луко и Сретен син му, као и Ерић Спасоје синовац Ерић Луке. Ерић Луко и Ерић Спасоје су учесници устанака 1804-1815.
45. Радовић, Врачевдан (прислужба: Јовањдан), Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
47. Радовић, Врачевдан, Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
48. Радовић, Врачевдан, Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
49. Лазовић, Врачевдан, Властељице, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
50. Кнежевић, Врачевдан, Властељице, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
Сва петорица припадају роду Властељица чија је матица у истоименом селу. Истом роду припада и тестирани Властелица (Врачевдан, Липница/Чачак), чијим је дубљим генетичким тестом утврђено да овај род припада грани E-FTC12132. Старост ове гране је процењена на 1050 година:
https://www.yfull.com/tree/E-FTC12132/
У оквиру рода се јављају следеће вредности маркера које одступају од модалног хаплотипа:
- Хаплотипови тројице Радовића поседују повишену вредност маркера DYS635=22 и снижену вредност маркера DYS456=16.
- Хаплотипови двојице Радовића поседују снижену вредност маркера DYS576=18.
- Хаплотип Лазовића поседују повишене вредности маркера DYS449=32 и DYS576=20.
- Хаплотипови Кнежевића и Властелице поседују снижену вредност маркера DYS385a=15.
Коста Јовановић у свом раду Горње Драгачево наводи следеће:
Име селу.
У народу постоји прича о постанку и имену села. Ево како је ту причу забележио М. Милићевић:
Када је Сибињанин Јанко пропао са војском на Косову и отуда се вратио сам-самцит, преко планина и врлети, дође он у данашње село Властељицу једноме човеку на конак. То је било уочи Св. Врачева, кој падају 1. новембра (по старом календару). Домаћин је био свечар, Јанка он прими као путника како је најбоље могао не знајући ни ко је ни шта је. За вечером дође време и здравицама. Између многих других гости напију и за здравље војовди Сибињанин Јанку, где је да је – нека му Бог помогне да сатре силу Турску!
То је Јанко слушао и гледао али се није хтео казати. Идућег дана крене да иде; домаћин га поведе, да га као човека који не познаје терен упути. На растанку Јанко се каже ко је и шта је било са његовом војском.
-Него хвала на дочеку, рече он домаћину – и да Бог да ти се власт никад не укратила, него да си богат и властан до века.
Тај се човек прозове после Властељица, али како су за Турака из те породице бивали кнезови, фамилија се доцније прозове Кнежевићи а име Властељице остане селу и до данас.
...
У овом селу су најстарије породице:
–Кнежевићи, Станишићи, Лазовићи, Терзићи и Марковићи, сви славе Св. Врачеве и:
–Велимировићи, славе Ђурђевдан.
Све су ове породице старе и не зна се када су и одакле досељене. Они су староседеоци и спадају у најстарије породице у Драгачеву. Сељаци веле, да су све породице, осим Велимировића, једног порекла о чему нас уверава и заједничка слава. Да ли су те породице раније имале исто презиме – о том нико не зна ништа да каже док се из приче о постанку имена села види како су Кнежевићи то (през)име добили. Старији људи причају да је је име Кнежевића прво постало а тек касније по именинима или занимању појединаца из те продице постала презимена осталих поменутих породица.
Радовићи су у Каону дошли из суседних Властељица 1805. године.
45. Радовић, Врачевдан (прислужба: Јовањдан), Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
47. Радовић, Врачевдан, Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
48. Радовић, Врачевдан, Каона, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
49. Лазовић, Врачевдан, Властељице, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
50. Кнежевић, Врачевдан, Властељице, Лучани, E-V13>Z5017>Y3761>CTS9320>Z17264>Y7168>FTC11923>FTC12132
Сва петорица припадају роду Властељица чија је матица у истоименом селу. Истом роду припада и тестирани Властелица (Врачевдан, Липница/Чачак), чијим је дубљим генетичким тестом утврђено да овај род припада грани E-FTC12132. Старост ове гране је процењена на 1050 година:
https://www.yfull.com/tree/E-FTC12132/
Радовићи су у Каону дошли из суседних Властељица 1805. године.
41. Мирчетић, Јовањдан, Лопаш, Пожега
Припада хаплогрупи R1a-Z280, док се млађа подграна не може поуздано утврдити на овом броју маркера. Поседује већи број карактеристичних повишених вредности: DYS389=14-31, DYS448=21, DYS533=13 и DYS635=24. Нема блиских поклапања са мање од 4 разлике на 23 маркера, а управо на 4 маркера се разликује од јединог тестираног који би му могао бити близак у нашој бази. У питању је Поповић из Заблаћа код Чачка, а у прилог потенцијалној вези могла би ићи и иста слава Јовањдан. Како би се утврдила терминална грана испод Z280 препорука је даље тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS ил BigY-700). Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о даљем пореклу, а ништа више се не може пронаћи ни у тексту о Лопашу на нашем порталу, где се једино наводи да је крајем 19. века у селу била само једна кућа Мирчетића.
https://www.poreklo.rs/2021/02/28/poreklo-prezimena-selo-lopas-pozega/ (https://www.poreklo.rs/2021/02/28/poreklo-prezimena-selo-lopas-pozega/)
У селу је најстарија породица: Миливојевићи, славе Лазарев-дан. Они су староседеоци и овде су одкад се памти.
Јоковићи и Кудузовићи су једна породица, досељена пре 60 година од некуд из среза моравичког.
46. Шулубурић, Никољдан, Лиса, Ивањица, E-V13>Z5018>S2972>Z16661>BY168279>Y174869>BY165837
Припада роду Куча. Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS458=18, DYS456=17 и DYS576=21 и снижену вредност маркера DYS643=11.
Шулубурићи су по предању од Куча и сродни су са Ракићевићима из Губереваца.
Љубомир Марковић и Светислав Марковић у свом раду Становништво моравичког Старог Влаха наводе следеће:
Шулубурићи, 41 K. (Никољдан), насељавају онај део Лисе који је окренут према Вучковици. Тај крај је богат шумом и кречњаком, а ова фамилија је позната по производњи креча и ћумура.
Јоковићи и Кудузовићи су једна породица, досељена пре 60 година од некуд из среза моравичког.
Икодиновић, Никољдан, Гуча/Лучани
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује сљедеће карактеристичне вриједности маркера: DYS385ab=13-15 и DYS458=16. По основу ових вриједности и славе могли би бити повезани са Павловићем из Камендола/Гроцка (2/23), као и са Лековићима из Павиног Поља/Бијело Поље и Михаиловићима из Бистрице/Лазаревац. Блиска му је и група Савинштака из Павиног Поља и Пријепоља, у првом реду Миликић (1/23). О хаплогрупи I1-P109 може више да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/
Икодиновићи се сматрају једном од три најстарије породице у Гучи. Ипак имају предање о досељавању од прије 400 година. Из ове породице су били првобитни свештеници гучанске цркве.
Треба поменути да су тестирани и Икодиновићи из Атенице са истом славом, али да припадају другој хаплогрупи (R1a).
Величковићи (Величковићи, Пантелићи, Павловићи, Лазаревићи и Марковићи). Милован и Петар доселили су се из Дежеве, па су вероватно за време Кочине Крајине бежали у Срем, где су провели три године; одатле се вратили у једно село „горе у Шумадију“, па се на наваљивање чукунбабе врате опет у Петропоље. Симовићи у Дрлупи су им фамилија. Славе Томиндан.
17. Новичић, Лучиндан, Горачићи, Лучани
Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>Y52621>FT190799>Y189944, роду Никшића. Од модала одступају повишена вредност DYS19=17 и снижена DYS439=11. Међу припадницима рода Никшића најближе поклапање има са Драшковићем из Ђуђевине код Колашина, разликују се на 2 од 23 маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).
Тестирани је у упитнику оставио следеће предање о пореклу:
У литератури је забележена нешто другачија верзија:
https://www.poreklo.rs/2019/11/18/poreklo-prezimena-goracici-lucani/ (https://www.poreklo.rs/2019/11/18/poreklo-prezimena-goracici-lucani/)