Форум - Порекло
ДНК порекло => Родови и њихове хаплогрупе => Српски ДНК пројекат => Зетски родови => Тему започео: симо Новембар 14, 2017, 09:57:05 пре подне
-
Мислим да би се на табели могао издвојити и овај род, јер постоје већ тројица тестираних.
Оно што еј позитивно јесте да је један од Вукосавовића и СНП профилисан. Позитиван је на Z6065+, а на Ј2 Пројекту су га смјестили у још специфичнију хаплогрупу J2a PF4610>L26>PF5087>PF5116>Z2227>Z6065>Z7532>FGC15901?
Подграна FGC15901 је стара око 4300 година и у њој има: Турака, Арапа, Италијана, Нијемаца, Енглеза, Норвежана, Грка, Шпанаца, Јермена. Без неких још нижих специфичнијих грана тешко се може закључивати о конкретнијем поријеклу.
Пренијећу Небов текст о Сотонићима и опис овог рода:
"Сотонићи
У селу су следећа братства:
„Дукађинци“ су сви сродни и потичу од Михаила Дукађинца, „сина дукађинског бана“ који је у другој половини 15. столећа побегао од Турака Ивану Црнојевићу, коме је постао дворјан, а касније је, према предању, оженио девојку из куће Црнојевића. Њихови родови су:
„Николићи“: деле се на Николиће и Игумновиће.
„Митровићи“: деле се на Вукосавовиће и Стојановиће. Од њих су и одсељени Никићи.
„Расалићи“: деле се на Којичиће, Станковиће, Поповиће, Савићевиће, Дамјановиће и Марковиће.
„Миросаљићи“ су се сви иселили из Црмнице, а родови су Влаховићи (или Лаовићи), Матовићи и Бошковићи.
(У Дефтеру за Црну Гору из 1521. године, у попису села Сотонићи, наилазимо на нека имена која би могла имати везе са наведеним дукађинским родовима: тако има већ број пописаних домаћина са именом Никола, затим Вукосав, Стоја. Иначе, ономастика Сотонића у првој половини 16. столећа је мешана албанско-словенска, што је можда потврда дукађинског порекла ове групе родова; тако, поред словенских и хришћанских имена, наилазимо на имане апопут Љеш, Лека, Калина, Ђураш, итд)."
Засад имамо тестирану двојицу Вукосавовића и једног Стојановића. Сва тројица су из ужег братства Митровића. Било би добро кад би имали још неког из осталих братстава.
-
Мислим да би се на табели могао издвојити и овај род, јер постоје већ тројица тестираних.
Оно што еј позитивно јесте да је један од Вукосавовића и СНП профилисан. Позитиван је на Z6065+, а на Ј2 Пројекту су га смјестили у још специфичнију хаплогрупу J2a PF4610>L26>PF5087>PF5116>Z2227>Z6065>Z7532>FGC15901?
Подграна FGC15901 је стара око 4300 година и у њој има: Турака, Арапа, Италијана, Нијемаца, Енглеза, Норвежана, Грка, Шпанаца, Јермена. Без неких још нижих специфичнијих грана тешко се може закључивати о конкретнијем поријеклу.
Интересантно да Дукађинци немају никог блиског на FTDNA. Чини се да је слично и на YHRD, тј. у анонимним базама. Од недавно је на YHRD у понуди претрага "-1 поклапање". Ту на неких 12-ак "битних" маркера имају поклапање -1 са тестираним из Штутгарта (Немац) и то је све.
-
Интересантно да Дукађинци немају никог блиског на FTDNA. Чини се да је слично и на YHRD, тј. у анонимним базама. Од недавно је на YHRD у понуди претрага "-1 поклапање". Ту на неких 12-ак "битних" маркера имају поклапање -1 са тестираним из Штутгарта (Немац) и то је све.
Да, немају никог блиског. Најближи су им из неких истраживања двојица тестираних у Црној Гори (404), има један Гег Албанац, један Грк из Сјеверне Грчке и један Португалац.
Овај анонимни Португалац је интересантан јер и на ФТДНА се чини да је Сотонићима најближи 207796 Francisco de Martel abt 1640 Portugal који је такође из подгране Z6065>Z7532>FGC15901.
Наравно треба имати у виду да ово није блиско поклапање већ само најближе од постојећих.
-
Да, немају никог блиског. Најближи су им из неких истраживања двојица тестираних у Црној Гори (404), има један Гег Албанац, један Грк из Сјеверне Грчке и један Португалац.
Овај анонимни Португалац је интересантан јер и на ФТДНА се чини да је Сотонићима најближи 207796 Francisco de Martel abt 1640 Portugal који је такође из подгране Z6065>Z7532>FGC15901.
Наравно треба имати у виду да ово није блиско поклапање већ само најближе од постојећих.
Видех тог Португалца. Међутим за порекло би можда били занимљивији ови из Албаније и Грчке, мада нисам гледао колика су одступања. Углавном има ове подгране и на југу, тј. у централним крајевима Балкана.
-
Мислим да би се на табели могао издвојити и овај род, јер постоје већ тројица тестираних.
Оно што еј позитивно јесте да је један од Вукосавовића и СНП профилисан. Позитиван је на Z6065+, а на Ј2 Пројекту су га смјестили у још специфичнију хаплогрупу J2a PF4610>L26>PF5087>PF5116>Z2227>Z6065>Z7532>FGC15901?
Подграна FGC15901 је стара око 4300 година и у њој има: Турака, Арапа, Италијана, Нијемаца, Енглеза, Норвежана, Грка, Шпанаца, Јермена. Без неких још нижих специфичнијих грана тешко се може закључивати о конкретнијем поријеклу.
Пренијећу Небов текст о Сотонићима и опис овог рода:
"Сотонићи
У селу су следећа братства:
„Дукађинци“ су сви сродни и потичу од Михаила Дукађинца, „сина дукађинског бана“ који је у другој половини 15. столећа побегао од Турака Ивану Црнојевићу, коме је постао дворјан, а касније је, према предању, оженио девојку из куће Црнојевића. Њихови родови су:
„Николићи“: деле се на Николиће и Игумновиће.
„Митровићи“: деле се на Вукосавовиће и Стојановиће. Од њих су и одсељени Никићи.
„Расалићи“: деле се на Којичиће, Станковиће, Поповиће, Савићевиће, Дамјановиће и Марковиће.
„Миросаљићи“ су се сви иселили из Црмнице, а родови су Влаховићи (или Лаовићи), Матовићи и Бошковићи.
(У Дефтеру за Црну Гору из 1521. године, у попису села Сотонићи, наилазимо на нека имена која би могла имати везе са наведеним дукађинским родовима: тако има већ број пописаних домаћина са именом Никола, затим Вукосав, Стоја. Иначе, ономастика Сотонића у првој половини 16. столећа је мешана албанско-словенска, што је можда потврда дукађинског порекла ове групе родова; тако, поред словенских и хришћанских имена, наилазимо на имане апопут Љеш, Лека, Калина, Ђураш, итд)."
Засад имамо тестирану двојицу Вукосавовића и једног Стојановића. Сва тројица су из ужег братства Митровића. Било би добро кад би имали још неког из осталих братстава.
Чуди ме да ова тема није заживела? Поплашио се, могуће народ, да има "поријекло" од Албанаца, што је за мене, за сада упитно!?
Који су то Митровићи?
Да ли су то и они Митровићи (слава Аранђеловдан) који имају везе са потопљеним селом Поклонци код Никшића, између осталих места, приликом изградње бране 1954 - 1956.године (http://www.novineniksica.me/?p=1342)?
Ови Митровићи се помињу и у Марковини на Цетињу?
Може ли неко да овде постави карту простора на којем је "бивствовало" племе Сотонићи!?
-
http://www.montenegro.org.au/sotonici.html
Sotonici su malo pleme zapadno od srednjeg toka Rijeke Crmničke. Njegove granice na sjeveru, prema istočnoj Podgori, i na zapadu i na jugu, prema Gluhom Dolu, već su nam poznate. Na istoku se graniči najprije sa plemenom Limljanima, i to Rijekom Crmničkom ili Mrtvicom (tako zovu taj njen dio Limljani i Boljevići) od Rajkovića Mosta - đe u nju utiče rijeka Vranštica - pa do ušća rijeke Limštice, koja joj pritiče s desne strane. Od ušća rijeke Limštice pa do crkve Sv. Gospođe Rijeka Crmnička odvaja Sotoniće od plemena Boljevića, a od Sv. Gospođe nastaje poznata nam granica prema istočnoj Podgori (prema Orahovu).
Tako su sve ove prilike učinile, da su Sotonići kroza sve vrijeme, od kako za njih znamo, bili malo pleme, ograničeno na svoju dosta tijesnu oblast. U njemu se istina razvila i utvrdila jedna dosta jaka grupa od srodnih bratstava (koja sama, sa svojih 76 porodica, čini bez malo dvije trećine od cijelog plemena, koje broji svega 118 domova), ali se ona mogla širiti i jačati samo na račun ostalih svojih saplemenika, koji su se morali raseljavati.
U svom plemenu ima svega dva naselja: veliko "selo" Sotonići i na zapadu od njega omanje "selo" Mačuge, koje ponekad označavaju i kao "ma'alu sotonićsku".
Sotonići
Najdalje je na sjeveru "mahala" Nikolići,
u kojoj su glavno bratstvo bili Nikolići (Igumnovići, 3 kuće, i Kraljevi, 3 kuće), a sad većinu stanovništva čine razna druga bratstva Mitrovići (4 kuće), Ulame (1 kuća), Jovetić (1 kuća), Radovići ("Kudini", 9 kuća) i Đurović (1 kuća), -
Na zapadu je od Nikolića, pod brdom Rožancem, "mahala" Gornje Selo,
u kojoj su glavno bratstvo Mitrovići (Vukosavovići, 18 kuća; Stojanovići, 11 kuća; Gaževići, 7 kuća) i osim njih još samo "Bajković" (2 kuće).
- Na jugu je od Nikolića, a više potoka Bistrice, "mahala" Rasalići.
U njoj su glavno bratstvo Rasalići (Kojičići, 7 kuća; Damjanovići, 3 kuće; Savićevići, 2 kuće; Markovići, 3 kuće; Popovići, 6 kuća; Stankovići, 10 kuća), a ostala su bratstva: Srzentići (2 kuće), Đuranović (1 kuća) i Todorović (1 kuća).
- Istočno je od Rasalića i niže, k "Polju", "mahala" Mirosaljići,
u kojoj su Mirosaljići-Boškovići (1 kuća), "Nikić" (2 kuće, od Mitrovića - Vukosavovića iz Gornjeg Sela) i Vlahović (ili "La'ović", 1 kuća).
Četiri glavna bratstva - Nikolići, Mitrovići, Rasalići i Mirosaljići - sve su od jednog pretka, a razgranala su se i dobila prezimena od njegova četiri sina.
Ostala su bratstva svako zasebnog porijekla.
Mačuge
Ovo "selo" po stranama u izvorištu rječice Bistrice. U njemu žive četiri bratstva zasebnog porijekla: Dobrkovići (10 kuća), Đukanovići (5 kuća), Đurnići (3 kuće) i Milić - Bjelica (1 kuća)
-
Који су то Митровићи?
Да ли су то и они Митровићи (слава Аранђеловдан) који имају везе са потопљеним селом Поклонци код Никшића, између осталих места, приликом изградње бране 1954 - 1956.године (http://www.novineniksica.me/?p=1342)?
Немају везе с никшићким Митровићима.
-
Немају везе с никшићким Митровићима.
Хвала Небо!
Отворих посебну тему о њима у оквиру теме Црна гора!
https://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2922.0
-
Пренијећу Небов текст о Сотонићима и опис овог рода:
"Сотонићи
У селу су следећа братства:
„Дукађинци“ су сви сродни и потичу од Михаила Дукађинца, „сина дукађинског бана“ који је у другој половини 15. столећа побегао од Турака Ивану Црнојевићу, коме је постао дворјан, а касније је, према предању, оженио девојку из куће Црнојевића.
Da li je rijec o Mici sinu Progona iz poisa dzemata vojvode Radosava? Mica ili Mihajlo.
Dzemat vojvode Radosava
Petar sin Brajka ( ili Branka ), Hlapen sin Vlaha ( pis.: Iflah), Brajk njegov sin, Radjelja sin Bogavca, Vukoje sin Gudese (?), Dobrac sin Brajka, Ratko ( pis.: Radko) sin Radovana, Brajilo sin Nikole, Vuca sin Vojina, ... sin Novaka, Radonja brat njegov, Radic sin Dimitrasa, Djuradj sin Bratula, Dimitras sin Petra, Stjepan sin Radica, Djuradj sin Radica, Vuksan sin Heraka, Radosav sin Stojcina ( pis.: Istoycin), Vukosav sin Ratka ( pis.: Radko), Mica (?) sin Progona, Bjeloka sin Mrkse, Vuk sin Vukse, Vuksan sin Dobroga ( pis.: Dobri), Radonja sin Bogdana, Radjelja sin Grube, Radonja sin ..., Ratko ( pis.: Radko) sin Bokce, Miokus sin Vladoja, Radic sin Vladoja, Nikola sin Radoja, Djuras sin Vladoja, Gvozden ( pis.: Igvozden) sin Djina (?), Vukja sin Bogdana, Vukas sin Vejka, Vuleta sin Milica, Vuceta sin Vejka, Petko sin ..., Paun sin Petoja (?), Radic sin Vukse, Ratko ( pis.: Radko) sin Mirka, Dakoje (?) sin Bogdana.
Kuca vojvode Radosava 44 sa glavarom dzemata.
-
То је попис Бјелопавлића из 1477. године. Мада, Дукађинци су и једни и други. Ипак, ове гране Ј2а нема у Бјелопавлићима нити било где у близини, да би било вероватно да су преци Сотонића дошли из тог краја.
-
Иначе, оно "Mica" би могло бити Мица или Мића или Мича, а, по мом мишљењу, највероватније - Миха. Сва ова четири слова (Ц, Ћ, Ч, Х) пишу се веома слично на писму које је коришћено у писању османских дефтера, а представља мешавину арапског и персијског писма. Искрено, не верујем да постоји глас Ћ ни код једних ни код других. Персијанци имају гласове Ц и Ч, Арапи не. Зато ми најреалније звучи да се ради о слову Х и имену Миха.
-
Slazem se da ih nema u Bjelopavlicima, ali sam obratio paznju na njihovo predanje da je Mihajlo pobjegao od Turaka i nasao skloniste kod Crnojevica. Postoje predanja bjelopavlicka o tom sukobu izmedju Crnojevica i Bjelopavlica. Obije price govore o tom periodu, a i ovaj izvor iz turskog deftera daje Mihu Progonovog. Bjelopavlici i Dukadjinci su bili pomjesani oko Skadra bar jednom bracnom vezom, a misljenja sam da je iz te veze jedna grana bjelopavlicka priridjena dukadjincima. O tome i Muzaki pise, da su bile dvije grane Dukadjinaca. Vrijeme ce potvrditi nadam se autenticnost Sotonicke grupe. Jedan uzorak nije dovoljan. Ali ovaj nalaz ove haplogrupe, sa autenticnom plemenskom pricom koja se uklapa u vremenski period, je vrijedan. Dukadjinci imaju istorijski izvor iz 1281 na Otranskim vratima, kao albanski dux Gjin Tanasius.
-
Вукосавовићи на FTDNA имају блиска ДНК поклапања са Срзентићима и једним Дамјановићима. И Срзентића и Дамјановића је било у Сотонићима, одакле су и Вукосавовићи.
-
Вукосавовићи на FTDNA имају блиска ДНК поклапања са Срзентићима и једним Дамјановићима. И Срзентића и Дамјановића је било у Сотонићима, одакле су и Вукосавовићи.
Врло битан резултат. Срзентићи су познато братство из Паштровића, одакле су се исељавали у Љуботињ. О њиховом пореклу је било разних нагађања, па чак и да потичу од Никшића. Ево шта је Јован Вукмановић забележио о Срзентићима из Сотонића:
Срзентићи казују да су заједничког поријекла са Срзентићима у Паштровићима. По предању сототнићких Срзентића њихов предак је давно насељен у Сотонићима. Он је рано умро и његова жена са два сина оде у Паштровиће, у Брда. Тамо су синови били у млетачкој служби и добили презиме од италијанске ријечи сертенте (наредник). Један остане у Паштровићима, а други се врати у Сотониће. Њихови братственици су се раније међусобно посјећивали.
Дакле, према овом преду Срзентићи из Паштровића и Љуботиња потичу из Сотонића. Сада видимо да су и генетски сродни осталим братствима из овог села (такозваним Дукађинцима).
-
1. Dukadjinsko poreklo Sotonica - se pojavljuje u knjizi Jovana Vukmanovica - Crmnica. Vukmanovic citira knjigu Rada Turova Plamenca - Memoari - mjedjutim, ta knjiga niti pominje sina Dukadjinskog bana Mihalja Dukadnjinca niti da Sotonici su poreklom Dukadjinci.
2. Nepostoji istorijski dokaz da je Mihajlo Dukadjinac postojao. Ban, ili plemic, Pal Dukadjinac je imao cetri sina - ni jedan nije bio Mihajlo. U drugoj polovini 15. veka Dukacjinci su bili veoma bliski Veneciji ili su postali Otomaski vazali - nelogicno bi bilo da oni postanu sluge Ivanu Crnojevicu i da se nastane u jednom malom selu u Sotonicima kada ima dovoljno dokaza sa su cesto odlazili i ziveli na Venecijanskoj teritoriji.
3. Ako postoji Dukadjinska veza, logicnije je da su se Sotonici se naselili od izbegliza iz Skadra - koje je na drugoj strani jezera (Skadar je do tada bilo pod vlascu Venecijanaca i Dukadjinaca) - Turci su osvojili Skadar 1479 godine a Ivan Crnojevic je vec 1482 godine napisao da su stanovnici Sotonica zaposeli imanja obliznjeg manastira.
4. Sa druge strane, Plamenac pominje dokument koji je bio u jednom manastiru u Crmnici, i koji je Petar Petrovic Njegos uzeo i odneo za Cetinje. Dokument je tvrdio da su porodice iz Sotonica poreklom i jedne stare/plemicke srpske porodice iz Raske/Stare Srbije (Plamenac koristi rec "srbin" za sve juzne slovene - ukljucujuci i Bugare, Hrvate, cak i Dukadjince)
5. Postojalo je predanje u Sotonicima da su oni dosli iz Vizantije.
6. Risto Kovijanic - u knjizi "Pomen Crnogorskih Plemena u Kotorskim Spomenicima zakljucuje da je Ljes Gojcin, muselin Sotonica (iz Ottomanskog deftera 1521 godine) jedan od Crnojevic-a.
Puno intepretacija, a malo dokaza.
-
Да освјежимо тему нови резултатом
Српском ДНК пројекту на FTDNA приступио је
Срзентић, Никољдан, Сотонићи, Бар, J2a-Z6065
Срзентић се лепо уклапа у генетички род Сотонића-Дукађинаца. Са Вукосавовићима из Сотонића има 2 разлике на 25 маркера. На 37 маркера, на колико је и тестиран, има по 4 разлике са Вукашинима и Дамјановићима (нису поделили маркере на FTDNA).
-
Улама, Аранђеловдан, Сотонићи, Бар, J2a-L26>Z6065
Уламе су, према предању, пореклом из Куча (16. век). Чине исти генетички род са осталим припадницима J2a-Z6065 из Сотонића (Вукосавовићи, Стојановићи и Срзентићи).
"Улама је најстарије братство у племену. Породично предање говори да су поријеклом из Куча, гдје им је очувано кућиште. На ријеци Ораховштици су, кажу, имали своје мјесто за
рибе, звано Каца Уламина. Због крвне освете предак им је прешао у Сотониће. Предање тврди да је мајка донијела мушко дијете у лами да би избјегла крвну освету. Братственичко предање набраја данас само тринаест пасова: Александар — Миодраг – Михаило — Стево — Мило — Марко — Стојан — Савић- Филип — Иван — Јоко – Вуко — Вуле. По Вулу се зове Вулов долац. Презиме Улама може бити и туђег поријекла."
(Јован Вукомановић, Црмница, 1988)
Код припадника ове подгране, којих има све више, назире се и одређена развноврсност хаплотипова. Прецизније речено, понављају се неке мутације на одређеним маркерима. Тако се дешава да поједини родови имају и до 3-4 разлике на оном распореду од 23 маркера. То условно може значити и солидну старост на том подручју (Црмница и околина). По некој слободној процени, до 1000 год.
-
Иако је хаплогрупа J2a-M410 веома ретка тамо, на северу Албаније (Геге) је присутан кластер Сотонића-Дукађинаца:
ALB079MO ALB GHEG: 12 23 14 10 13-16 11 14 11 30 17 16 19 11 15 9 21 J-L27 (x M67,M92)
извор: Shared language, diverging genetic histories: high-resolution analysis of Y-chromosome variability in Calabrian and Sicilian Arbereshe
-
Pozdrav,
Prilicno sam nov u svemu ovome.
Da li se moze nesto vise reci jos o ovome mozda? Kom onda poreklu pripadaju Sotonici (Vukosavovici, Stojanovici, Srzentici...Ulame...), albanskom ili srpskom? Recimo ovo:
Иако је хаплогрупа J2a-M410 веома ретка тамо, на северу Албаније (Геге) је присутан кластер Сотонића-Дукађинаца:
ALB079MO ALB GHEG: 12 23 14 10 13-16 11 14 11 30 17 16 19 11 15 9 21 J-L27 (x M67,M92)
извор: Shared language, diverging genetic histories: high-resolution analysis of Y-chromosome variability in Calabrian and Sicilian Arbereshe
Sta taj pomenuti "klaster" znaci? Takodje:
Код припадника ове подгране, којих има све више, назире се и одређена развноврсност хаплотипова. Прецизније речено, понављају се неке мутације на одређеним маркерима. Тако се дешава да поједини родови имају и до 3-4 разлике на оном распореду од 23 маркера. То условно може значити и солидну старост на том подручју (Црмница и околина). По некој слободној процени, до 1000 год.
Zasto kazete "uslovno moze znaciti"?
Deo Vukosavovica se odselio za USA i preziva se Vukas po mom saznanju. Drugi deo je ostao u Sotonicima, tacnije Baru. Stojanovica ima u Sotonicima ali su i u Srbiju neki odselili, Francusku i Makedoniju
. Ulame su mahom u Crnoj Gori u Sotonicima, Podgorici i tako dalje. Za Srzentice ste sve tacno napisali. Jeste deo u Pastrovice odselio, ali zarad tacnosti podataka to je planina/predeo iznad Crmnice i preko puta Sotonica prakticno. Nekoliko desetina kilometara od Sotonica. Doduse daleko nekad je i to bilo.
Hvala puno na dosadasnjim informacijama. Ja sam clan jedne od porodica iz Sotonica ali ne razumem se u DNA projekat. Ostao bih anoniman ali otvoren za saradnju. :)
-
Pozdrav,
Prilicno sam nov u svemu ovome.
Da li se moze nesto vise reci jos o ovome mozda? Kom onda poreklu pripadaju Sotonici (Vukosavovici, Stojanovici, Srzentici...Ulame...), albanskom ili srpskom? Recimo ovo:
Sta taj pomenuti "klaster" znaci? Takodje:
Zasto kazete "uslovno moze znaciti"?
Deo Vukosavovica se odselio za USA i preziva se Vukas po mom saznanju. Drugi deo je ostao u Sotonicima, tacnije Baru. Stojanovica ima u Sotonicima ali su i u Srbiju neki odselili, Francusku i Makedoniju
. Ulame su mahom u Crnoj Gori u Sotonicima, Podgorici i tako dalje. Za Srzentice ste sve tacno napisali. Jeste deo u Pastrovice odselio, ali zarad tacnosti podataka to je planina/predeo iznad Crmnice i preko puta Sotonica prakticno. Nekoliko desetina kilometara od Sotonica. Doduse daleko nekad je i to bilo.
Hvala puno na dosadasnjim informacijama. Ja sam clan jedne od porodica iz Sotonica ali ne razumem se u DNA projekat. Ostao bih anoniman ali otvoren za saradnju. :)
Zdravo....uključen sam u testiranje bratstava iz Sotonića. Skoro sva ispitana bratstva iz Sotonića pripadaju J2a-Z6065 do sada. Marko Vukosavović i ja smo bili uključeni u finansiranje testova za Vukosavovića, Stojanovića, Srzentića i Ulamea....Ako ste zainteresovani za testiranje, kontaktirajte me. Možete mi poslati privatnu poruku ako želite.
Ne govorim srpski, pa koristim onlajn prevodioca sa engleskog.
-
I have responded in private messages./Odgovorio sam u privatnoj poruci.
-
Zdravo....uključen sam u testiranje bratstava iz Sotonića. Skoro sva ispitana bratstva iz Sotonića pripadaju J2a-Z6065 do sada. Marko Vukosavović i ja smo bili uključeni u finansiranje testova za Vukosavovića, Stojanovića, Srzentića i Ulamea....Ako ste zainteresovani za testiranje, kontaktirajte me. Možete mi poslati privatnu poruku ako želite.
Ne govorim srpski, pa koristim onlajn prevodioca sa engleskog.
I have responded in private messages. / Odgovorio sam u privatnoj poruci.
-
I have responded in private messages. / Odgovorio sam u privatnoj poruci.
I have no new messages. I will clear my inbox...Try again maybe...Sorry.
-
I have no new messages. I will clear my inbox...Try again maybe...Sorry.
Please, seems like the forum system do not send at all my private mesages when I send them. Maybe the reason is that I do not have enough privilegies to send private message first, because I am new member.
Be kind please and send me private message and than I will respond. I can respond to messages that members send to me first. I tested that.
Thanks.
-
Please, seems like the forum system do not send at all my private mesages when I send them. Maybe the reason is that I do not have enough privilegies to send private message first, because I am new member.
Be kind please and send me private message and than I will respond. I can respond to messages that members send to me first. I tested that.
Thanks.
I sent you a message.
-
Please, seems like the forum system do not send at all my private mesages when I send them. Maybe the reason is that I do not have enough privilegies to send private message first, because I am new member.
Your messages are sent, but they will not appear under sent items unless you select option that you want to make a copy of sent message before you send it. That option is "Сачувај копију у сандучету Послато" in Serbian.
-
Your messages are sent, but they will not appear under sent items unless you select option that you want to make a copy of sent message before you send it. That option is "Сачувај копију у сандучету Послато" in Serbian.
You can also permanently set the option to keep your sent messages:
(https://i.postimg.cc/0jzvcgyj/image.png)
(https://i.postimg.cc/gJXdKFJJ/image.png)
-
I sent you a message.
J. legendo haplogrupe J2 sa fejsbuka, pričaj srpski da te ceo svet razume. And remember, one litre of Rakia a day keeps the doctor away. Pozdrav.
-
And remember, one litre of Rakia a day keeps the doctor away.
Златно правило српске народне медицине :)
-
Марковић из Сотонића се појавио на FTDNA. Радио је BIGY тако да сада знамо и дубљу подграну за читаву ову групу - J-FTC88072.
Срзентић, Сотонићи/Бар, Никољдан
Улама, Сотонићи/Бар, Аранђеловдан
Дамјановић, Сотонићи/Бар, Аранђеловдан
Вукосавовић, Сотонићи/Бар, Аранђеловдан
Стојановић, Сотонићи/Бар, Аранђеловдан
Марковић, Сотонићи/Бар, Аранђеловдан
-
Марковић из Сотонића се појавио на FTDNA. Радио је BIGY тако да сада знамо и дубљу подграну за читаву ову групу - J-FTC88072.
Срзентић, Сотонићи/Бар, Никољдан
Улама, Сотонићи/Бар, Аранђеловдан
Дамјановић, Сотонићи/Бар, Аранђеловдан
Вукосавовић, Сотонићи/Бар, Аранђеловдан
Стојановић, Сотонићи/Бар, Аранђеловдан
Марковић, Сотонићи/Бар, Аранђеловдан
Два нова резултата са FTDNA, која се појављују у блиским поклапањима тестираним Дукађинцима: Митровић и Краљ.
-
Небојша мијења ли ова дубља подграна нешто у смислу твог виђења читаве генезе Сотонића? Шта се дубље може закључити?
Такође доста старијих људи говори у Црмници да су у Сотониће доселили са подручја Косова, тачније из околине Вучитрна. Постоји и топоним сличан негде у близини на Косову по имену Церница како кажу. Такође усмено је предање да је један од предака Бијели Павле, што Сотониће доводи у везу са Бјелопавлићима.
Опет је све ово усмено предање. Како ти видиш сва та предања и поклапају ли се гдје са резултатима?
-
Небојша мијења ли ова дубља подграна нешто у смислу твог виђења читаве генезе Сотонића? Шта се дубље може закључити?
Такође доста старијих људи говори у Црмници да су у Сотониће доселили са подручја Косова, тачније из околине Вучитрна. Постоји и топоним сличан негде у близини на Косову по имену Церница како кажу. Такође усмено је предање да је један од предака Бијели Павле, што Сотониће доводи у везу са Бјелопавлићима.
Опет је све ово усмено предање. Како ти видиш сва та предања и поклапају ли се гдје са резултатима?
Са Бјелопавлићима веза не постоји, они су генетички добро профилисани и славе другу славу. Порекло, као што само име каже, упућује на простор Дукађина. Тамо и имају једно потпуно поклапање (Геге). У узводним гранама налазе се углавном тестирани са простора Блиског истока: https://www.yfull.com/tree/J-Y160568/
Старост саме J-FTC88072 иначе пада негде у период око 100. године нове ере (TMRCA око 2000 год).
-
Потпуно јасно. Може ли се знати или је рано још увек који је то век када је дошло до насељавања простора Црмнице и Сотонића са дукађинских простора? Пре или по Косовској бици?
Опет по мом скромном сазнању Дукађинска територија је обухватала и делове Косова (територије српске покрајне Косова и Метохије данас) односно простор о коме и усмено предање и говори.
Ко би по твом мишљењу и на којој дубини из Сотонића требало још да се тестира да би добили још јаснију слику?
-
Потпуно јасно. Може ли се знати или је рано још увек који је то век када је дошло до насељавања простора Црмнице и Сотонића са дукађинских простора? Пре или по Косовској бици?
Опет по мом скромном сазнању Дукађинска територија је обухватала и делове Косова (територије српске покрајне Косова и Метохије данас) односно простор о коме и усмено предање и говори.
Ко би по твом мишљењу и на којој дубини из Сотонића требало још да се тестира да би добили још јаснију слику?
Мислим да сад треба тестирати неке даље днк рођаке, у Сотонићима је ситуација мање-више јасна. Појавиће се свакако неки генетички рођак у једном тренутку.
-
Колико год сам лично истраживао за Сотониће и "дукађинце" све се везује за Бјелопавлиће и Бијелог Павла "војводу дукађинског".
Тако да сам ближи мишљењу да је немогуће да веза са Бјелопавлићима не постоји када све породице из Сотонића кажу да су у директној вези са братом Бијелог Павла, Михаилом и да су имали још једног брата који је у Далмацији.
Многу чланови овог форума то потврћују...између остлог... па чак овде истакнути члан Небо пише о томе:
Да наставим о већим исељеним родовима из Бјелопавлића:
....
У Црмници:
У Сотонићима: Митровићи, досељени из Бјелопавлића у 18. веку. славе Аранђелов-дан.
У Глухом Долу: Ђурановићи, из Бјелопавлића. славе Аранђелов-дан.
У Лимљанима: Бошковићи су добегли из Бјелопавлића због крви у 18. столећу, славе Никољ-дан.
Ваља рећи да ове славе које славе наведени црмнички родови не одржавају право стање, јер су у питању сеоске славе из Црмнице које су дошљаци прихватили.
Од Михајла у Сотонићима је пет синова, од којих је један Митар од кога су "Митровићи"...па Раслав (Расалићи, доње село), па Ђуро (Ђурнићи у Мачуге који је засеок Сотонића)...па Никола (Николићи)...па Мирослав (Миросаљићи)...
За Бијелог Павла иначе кажу да је потомак Леке (Александра) дукађинског што се поклапа са везом Леке и Михаила...
Наставиће се...
-
Колико год сам лично истраживао за Сотониће и "дукађинце" све се везује за Бјелопавлиће и Бијелог Павла "војводу дукађинског".
Тако да сам ближи мишљењу да је немогуће да веза са Бјелопавлићима не постоји када све породице из Сотонића кажу да су у директној вези са братом Бијелог Павла, Михаилом и да су имали још једног брата који је у Далмацији.
Многу чланови овог форума то потврћују...између остлог... па чак овде истакнути члан Небо пише о томе:
Од Михајла у Сотонићима је пет синова, од којих је један Митар од кога су "Митровићи"...па Раслав (Расалићи, доње село), па Ђуро (Ђурнићи у Мачуге који је засеок Сотонића)...па Никола (Николићи)...па Мирослав (Миросаљићи)...
За Бијелог Павла иначе кажу да је потомак Леке (Александра) дукађинског што се поклапа са везом Леке и Михаила...
Наставиће се...
Само да појасним: кад напишем "из Бјелопавлића", то је географска одредница, дакле - дошли су из области племена Бјелопавлића, што не указује да су од тог племена. Да сам хтео рећи да потичу од племена Бјелопавлића, написао бих - "од Бјелопавлића" или "они су Бјелопавлићи", итсл.
Како год, само сам извукао податке из етнографске грађе.
-
Само да појасним: кад напишем "из Бјелопавлића", то је географска одредница, дакле - дошли су из области племена Бјелопавлића, што не указује да су од тог племена. Да сам хтео рећи да потичу од племена Бјелопавлића, написао бих - "од Бјелопавлића" или "они су Бјелопавлићи", итсл.
Како год, само сам извукао податке из етнографске грађе.
Добро, разумемо се. Усмено предање Сотонића се поклапа са твојом констатацијом о вези са Бјелопавлићима, а већ ако не о вези на родном пореклу, а оно на географском и миграционом пољу постоји веза. Зато што породице редом у Сотонићима инсистирају на томе да су Бијели Павле и Михаило били браћа и да су имали још једног брата који је у Далмацију отишао али не знају му име.
Да ли је исто родно порекло 100% искључено са Бјелопавлићима и зашто јесте, може ли појашњење? Јер ако јесте искључено онда усмена теза о Леки (Александру) Дукађину и три сина 1. Бијели Павле (од којих Бјелопавлићи?!), 2. Михајло (од Којих Сотонићи) и 3. трећи брат у Далмацији не стоје или 1. можда Бјелопавлићи иако тврде нису од Бијелога Павла или 2. се не ради о истом Бијелом Павлу?!
Иначе да напоменем, све се у усменом предању везује за преткосовски период што се тиче досељавања на подручје Црмнице Сотонића ”дукађинаца”.
А о преткосовском периоду и битке 1389. године везане за ”дукађинце” може се рећи да су се Сотонићи звали Љубичани далеко пре тог периода. Јелена Анжујска (1236-1314 - иначе света, канонизована) им је променила име у Сотонићи (”мали ђаволи” јер су били непослушни изузетно и непокорни ауторитетима). Јелена Анжујска је сахрањена у манастиру Доњи Брчели. А као потврда широке распрострањености и убеђености у то предање иде у прилог чињеница да постоји иницијатива манастира Горњи Брчели (женски манастир недаеко од доњег манастира) да се врати име Љубичани уместо Сотонићи. Брчели су пар километара удаљено село али поред Сотонића.
О томе имате и на овом форуму као и на чланцима овог форума записе: https://www.poreklo.rs/2024/04/05/narodna-predanja-o-svetoj-kraljici-jeleni-anzujskoj/ и у књигама Саво Лекић: Најстарији помен црмничких насеља.
Према томе, иако се Сотонићи помињу у 15. веку (1482 године) први пут у повељи Ивана Црнојевића и назив није словенског порекла, због живота Јелене Анжујске и догађаја око Љубичана (Сотонића) говоре о томе да су племе Сотонићи макар три стотине година раније дошли на ту територију. односно током 12. века, ако не и раније. Јер ако су досељени у 15. веку, како би гонили Јелену Анжујску до Бара у 13. веку, наравно немогуће.
Сва околна села се помињу једну или две стотине година раније као на пример Брчели или Орахово, а она се граниче буквално са Сотонићима и може се закључити да су и Љубичани, односно Сотонићи у истом периоду насељавали тај део само нису били у историјском фокусу толико значајни да би се у архивима историјске грађе поменули до 15. века.
Осим тога у Сотонићима постоје две цркве, Једна је светог Атанасија и подигнута је у 14. веку и занимљивост је да је то најмања црква у Црној Гори, а и шире вероватно јер је подигнута по предању за 24 часа. А друга црква је из 16. века, а интересантно за њу је да има два олтара посвећена Архангелу Михаилу и светом Јовану.
-
Добро, разумемо се. Усмено предање Сотонића се поклапа са твојом констатацијом о вези са Бјелопавлићима, а већ ако не о вези на родном пореклу, а оно на географском и миграционом пољу постоји веза. Зато што породице редом у Сотонићима инсистирају на томе да су Бијели Павле и Михаило били браћа и да су имали још једног брата који је у Далмацију отишао али не знају му име.
Да ли је исто родно порекло 100% искључено са Бјелопавлићима и зашто јесте, може ли појашњење? Јер ако јесте искључено онда усмена теза о Леки (Александру) Дукађину и три сина 1. Бијели Павле (од којих Бјелопавлићи?!), 2. Михајло (од Којих Сотонићи) и 3. трећи брат у Далмацији не стоје или 1. можда Бјелопавлићи иако тврде нису од Бијелога Павла или 2. се не ради о истом Бијелом Павлу?!
Иначе да напоменем, све се у усменом предању везује за преткосовски период што се тиче досељавања на подручје Црмнице Сотонића ”дукађинаца”.
А о преткосовском периоду и битке 1389. године везане за ”дукађинце” може се рећи да су се Сотонићи звали Љубичани далеко пре тог периода. Јелена Анжујска (1236-1314 - иначе света, канонизована) им је променила име у Сотонићи (”мали ђаволи” јер су били непослушни изузетно и непокорни ауторитетима). Јелена Анжујска је сахрањена у манастиру Доњи Брчели. А као потврда широке распрострањености и убеђености у то предање иде у прилог чињеница да постоји иницијатива манастира Горњи Брчели (женски манастир недаеко од доњег манастира) да се врати име Љубичани уместо Сотонићи. Брчели су пар километара удаљено село али поред Сотонића.
О томе имате и на овом форуму као и на чланцима овог форума записе: https://www.poreklo.rs/2024/04/05/narodna-predanja-o-svetoj-kraljici-jeleni-anzujskoj/ и у књигама Саво Лекић: Најстарији помен црмничких насеља.
Према томе, иако се Сотонићи помињу у 15. веку (1482 године) први пут у повељи Ивана Црнојевића и назив није словенског порекла, због живота Јелене Анжујске и догађаја око Љубичана (Сотонића) говоре о томе да су племе Сотонићи макар три стотине година раније дошли на ту територију. односно током 12. века, ако не и раније. Јер ако су досељени у 15. веку, како би гонили Јелену Анжујску до Бара у 13. веку, наравно немогуће.
Сва околна села се помињу једну или две стотине година раније као на пример Брчели или Орахово, а она се граниче буквално са Сотонићима и може се закључити да су и Љубичани, односно Сотонићи у истом периоду насељавали тај део само нису били у историјском фокусу толико значајни да би се у архивима историјске грађе поменули до 15. века.
Осим тога у Сотонићима постоје две цркве, Једна је светог Атанасија и подигнута је у 14. веку и занимљивост је да је то најмања црква у Црној Гори, а и шире вероватно јер је подигнута по предању за 24 часа. А друга црква је из 16. века, а интересантно за њу је да има два олтара посвећена Архангелу Михаилу и светом Јовану.
Бјелопавлићи су као род већ профилисани, тестирало их се неколико десетина и више њих из братстава која несумњиво припадају том роду. Препоручујем вам да прочитате следећи чланак, односно део где се у њему помињу Бјелопавлићи:
https://www.poreklo.rs/2017/11/19/geneticki-rodovi-starobalkanskog-porekla-u-crnoj-gori/
Дакле, род Бјелопавлића припада грани E-V13>Z13591, док су Сотонићи потпуно друга хаплогрупа, тако да генетске везе Сотонића са родом Бјелопавлића нема.
Колико је мени познато, краљица Јелена је сахрањена у својој задужбини, манастиру Градцу на Голији.
-
И мени је било једино познато за Градац. А по усменом предању у Црмници су Јеленини остаци као и остаци лажног цара Шћепана Малог у манастиру Доњи Брчели. Што више истражујем све је више конфузије. За мене је то изненађење велико јер се први пут срећем са тако опречним информацијама, усменим предањем у односу на резултате. Колико видим то је нормална ствар овде.
Хвала пуно на линку. Усмена традиција изгледа пада у воду потпуно да је Михаило дукаћинац брат Бијелога Павла. Такође изненађујућа је тотално информација да немају везе Бјелопавлићи ни са Леком дукађинцем или Леком капетаном или Бијелим Павлом уопште.
На једном линку ево нађох и помен Михаила дукађинца као родоначелника неких Сотонића:
J2a-Z6065>Y13341>Z7515>FGC15877>FGC15895>FGC15923>YP879
Сотонићи су род који чине Дукађинци и Срзентићи чија је матица у Сотонићима у истоименом племену у Црмници, али немају предање о заједничком пореклу.
Дукађинци предању потичу од Михаила Дукађинца, сина дукађинског бана. Дукађин је област у североисточној Албанији, а овај назив се временом проширио и на некада чисто српску Метохију. У Сотонићима има и албанских топонима, тако да овај род вероватно потиче из претежно албанске области. Деле се на Миросаљиће, Митровиће, Николиће и Расалиће и чине већину становништва у племену. Славе Аранђеловдан.
Где се може наћи више информација о Михаилу дукаћинцу, сину дукађинског бана?
И имате ли препоруку за неку видео на српском или енглеском јеѕику да би се боље схватили сви ови низови слова и бројева којима ви тако лако баратате?
-
Е да...иначе се братства Вукосавовићи, Стојановићи и Николићи слажу око заједничког претка Михајла Дукађинца без разлике, наравно усмено предање, а поклапа се са цитатом изнад и зато поменух.
-
1. Prvo pominjanje Sotonica – je bilo mnogo ranije nego u povelji Ivana Crnojevica iz 1482 godine. U Dubrovackim dokumentima iz 1313 se pominje Bogdan Tolanovic iz Sotonica (objavio M. J. Dinic). Ne samo da se Sotonici pominju gotovo 200 godina ranije, nego i ime osobe ukazuje na barem delimicni “solvenski” karakter sela.
2. Ime Sotonici – gotovo sigurno potice od dvije Italijanske rijeci “Sotto” (Ispod) i “Noce” (Orah) – ili – Ispod Oraha – sto i ima smisla posto su Sotonici sa druge strane sela Orahova i rijeke Orasnice. Takodje ukazuje na Venecijasnki uticaj.
3. Porijeklo porodica iz Sotonica. – Postoji puno predanja i vjerovanja ali i pokusaja istrazivanja – narocito zato sto su Sotonici nekarakteristicni u poredjenju sa ostalim plemenima – naprimjer jedino pleme u Staroj Crnoj Gori koje nemaju pasnjake. Rade Turov Plameac (po babi iz Sotonica) je tvrdio ( “Memoari”) da su stanovnici iz Sotonica (sredinom 19th vjeka) vjerovali da su poreklom iz Raske oblasti i da su se doselili tokom Ivana Crnojevica. Takodje su vjerovali da je jedan od krasavulja iz mnastira Vranjina (17 dokumenanta – Djordje Bubalo je izdao knjigu o ovome) povezan sa porodicama iz Sotonicia. Jedno od starijih predanja iz Sotonica (i zapisano u rodoslovu Crmnica) je da imaju vezu sa Vizantijom. Risto Kovijanic (“Pomeni Crnogorskih Plemena u Kotorskim Spomenicim”) vjeruje da su porodice iz Sotonica potomci od Crnojevica. U Cetinjskoj Arhivi se drze pisma prepiske izmedju Jovana Erdeljanovica i pola Sava Vukosavovica iz Sotonica o porijeklu Sotonica - bez indikacije o porijeklu vezanu za MIhajla Dukadjinca (nepostoji istorijski dokazi o ovoj osobi) . Po svemu ovome, porijeklo vezano za Mihajla Dukadjinca je vjerovatno novijeg datuma, sto neznaci da ovo predanje nije staro i istinito – medjutim nema dokaza.
4. Genetska povezanost Sotonickih porodica sa porodicom Ulame (po vjerovanju jedna od najstariji porodica u Crmnici) – potencijalno ukazije na mogucnost da su porodice iz Sotonici bile na prostoru Crmnice i prije Ivana Crnojevica.
-
Ime Sotonici – gotovo sigurno potice od dvije Italijanske rijeci “Sotto” (Ispod) i “Noce” (Orah) – ili – Ispod Oraha – sto i ima smisla posto su Sotonici sa druge strane sela Orahova i rijeke Orasnice. Takodje ukazuje na Venecijasnki uticaj.
Soto + Nuci. Nije italijanski ali bili ste blizu.
-
Увек сам се чудио откуд такав "демонски" назив, али сада ми је јасно о чему се ради :)
-
Није толико страшно, само су волели орахе.
-
Није толико страшно, само су волели орахе.
Ораси су ђавоља работа,то зна свак ко их је клапио😊
-
Само умерено, и никако са медом.
-
Само умерено, и никако са медом.
Клапити орахе,бар у мом крају, значи одвајати их од коре да би дошао до опне и тако их касније сушити...а ђе је себе мед,дуга прича😂
-
Ја прочитао клопао :)
-
1. Prvo pominjanje Sotonica – je bilo mnogo ranije nego u povelji Ivana Crnojevica iz 1482 godine. U Dubrovackim dokumentima iz 1313 se pominje Bogdan Tolanovic iz Sotonica (objavio M. J. Dinic). Ne samo da se Sotonici pominju gotovo 200 godina ranije, nego i ime osobe ukazuje na barem delimicni “solvenski” karakter sela.
2. Ime Sotonici – gotovo sigurno potice od dvije Italijanske rijeci “Sotto” (Ispod) i “Noce” (Orah) – ili – Ispod Oraha – sto i ima smisla posto su Sotonici sa druge strane sela Orahova i rijeke Orasnice. Takodje ukazuje na Venecijasnki uticaj.
Свакако да сам и сам ближи да прихватим верзију по којој топоним и племенски назив Сотонићи долази од млетачке кованице, него да је настао по патрониму Сотона, или по оној легенди о проклетству краљице Јелене, али ипак то треба прихватити са резервом. Ако се топоним Сотонићи помиње почетком 14. века, то значи да је он настао раније и да је требало одређено време да се он уврежи међу живљем да би као такав постојао. Да ли је у то време, дакле ради се о 13. веку, био такав значајан и дуготрајан млетачки (талијански) утицај у Црмници? Није. То је време кад у Црмници преовлађује утицај државе Немањића, па није реално очекивати било какав јак језички утицај из Венеције / Италије који би оставио траг у топонимији овог краја. Поготову што видимо да је велика већина црмничких топонима изразито словенског порекла. Досељеници из Албаније би, евентуално, могли донети језички уплив са те стране, с обзиром да су били под млетачким утицајем, али тај утицај је са краја 14. и из 15. века, тако да није могућ извор настанка овог топонима, уколико се он заиста јавља још почетком 14. века. Оно што ја знам је помен из времена Ивана Црнојевића.
-
Постојање личног / братственог / племенског имена Сотонић уопште није немогуће. Имамо и презиме Сотоница на северу Славоније. Откуд такво презиме, требало би утврђивати. Пада ми на памет стара словенска реч "сотник" - војнички чин, стотинаш, командир чете.
-
Па не мора нужно бити млетачка (италијанска) кованица, нису ни Дурмитору име дали Млечани :) Ако сам добро разумео Ивицу коме је влашки матерњи језик, тај назив би могао бити и влашка кованица?
Ивице, појасни шта си мислио са оним "Није италијански, али били сте близу". Јеси ли хтео да кажеш да и на влашком "сото нуци" значи "испод ораха"?
-
Soto - ispod, nuci - orah.
-
Свакако да сам и сам ближи да прихватим верзију по којој топоним и племенски назив Сотонићи долази од млетачке кованице, него да је настао по патрониму Сотона, или по оној легенди о проклетству краљице Јелене, али ипак то треба прихватити са резервом. Ако се топоним Сотонићи помиње почетком 14. века, то значи да је он настао раније и да је требало одређено време да се он уврежи међу живљем да би као такав постојао. Да ли је у то време, дакле ради се о 13. веку, био такав значајан и дуготрајан млетачки (талијански) утицај у Црмници? Није. То је време кад у Црмници преовлађује утицај државе Немањића, па није реално очекивати било какав јак језички утицај из Венеције / Италије који би оставио траг у топонимији овог краја. Поготову што видимо да је велика већина црмничких топонима изразито словенског порекла. Досељеници из Албаније би, евентуално, могли донети језички уплив са те стране, с обзиром да су били под млетачким утицајем, али тај утицај је са краја 14. и из 15. века, тако да није могућ извор настанка овог топонима, уколико се он заиста јавља још почетком 14. века. Оно што ја знам је помен из времена Ивана Црнојевића.
Па не мора нужно бити млетачка (италијанска) кованица, нису ни Дурмитору име дали Млечани :) Ако сам добро разумео Ивицу коме је влашки матерњи језик, тај назив би могао бити и влашка кованица?
Ивице, појасни шта си мислио са оним "Није италијански, али били сте близу". Јеси ли хтео да кажеш да и на влашком "сото нуци" значи "испод ораха"?
Можда није у питању ни италијански, ни источноромански ("влашки"), већ изумрли далматоромански који се говорио у Приморју.
Soto - ispod, nuci - orah.
Зар не би требало да је sub у влашком и румунском? Soto је типично италијански.
-
Суб се каже код Влаха на истоку Србије, али има Влаха и у Албанији и Грчкој. Код Аромуна се каже сото, и дан-данас. И суб и сото су настали од исте речи subtus и значе исто. Што се далматског тиче, до 19. века када нестаје, код њих се такође говорило sotto. Проблем је у речи орах јер су они орах звали nugola. Због тога мислим да је много већа шанса да је реч потекла од предака Аромуна, односно ових који су живели дубље на Балкану. У млетачком италијанском се говорило sotto + noce, али Млеци нису шпартали тим крајевима у то време, већ много касније. Мада не треба искључити ни могућност неке млетачке трговачке испоставе, за коју узгред буди речено нема помена на том простору и у то доба. Бар нема у нашој библиотеци.
-
Суб се каже код Влаха на истоку Србије, али има Влаха и у Албанији и Грчкој. Код Аромуна се каже сото, и дан-данас. И суб и сото су настали од исте речи subtus и значе исто. Што се далматског тиче, до 19. века када нестаје, код њих се такође говорило sotto. Проблем је у речи орах јер су они орах звали nugola. Због тога мислим да је много већа шанса да је реч потекла од предака Аромуна, односно ових који су живели дубље на Балкану. У млетачком италијанском се говорило sotto + noce, али Млеци нису шпартали тим крајевима у то време, већ много касније. Мада не треба искључити ни могућност неке млетачке трговачке испоставе, за коју узгред буди речено нема помена на том простору и у то доба. Бар нема у нашој библиотеци.
Ја у оном цинцарском речнику који имамо у дигиталној видех да користе реч sum у значењу "испод". Што се тиче ове далматороманске речи, проблем је што је далматоромански више скуп дијалеката заједничког порекла али географски удаљених него што је то био језик у правом смислу, те с тим у вези можда у дијалекту који се некад користио на Црногорском приморју није иста реч за орах као у нпр. најдокументованијем дијалекту, вељотском, који се говорио на севернојадранском острву Крк.
-
Pokušavam da nađem jedan jutjub video u kome sam čuo tu reč soto, trebalo bi da sam ga bukmarkovao. Koriste oni i sub i soto samo što tu postoji razlika koji mi na istoku ne pravimo. Soto je izraz koji koristi kada se govori o nečemu što je u fizičkom (ispod oraha na primer ili soto casa - ispod kuće) ili figurativnom smislu ispod, a sub se koristi za geografske ili češće hijerarhijske odnose. Dakle ako bi trebali da prevedemo soto to bi kod nas trebalo da znači i ispod ali i dole (ispod necega).
(https://i.postimg.cc/wvwRvQLm/Screenshot-2025-02-26-115313.png) (https://postimages.org/)
-
Можда није у питању ни италијански, ни источноромански ("влашки"), већ изумрли далматоромански који се говорио у Приморју.
Ово је свакако реалније од млетачког.
-
Видим да сте ушли у ситна цревца и респект за то,то значи да сигурно није значење које асоцира на сотону? Баш позитивно, ја сам увијек тај топоним сврставо међу оне "злог" призвука типа Проклетије,Јадовник...
-
Бигу хвала, нема никакве везе са нечастивим :D У осталом на мапи има топонима у непосредној околини где се на српском јасно помињу ораси, Орахово, Ораховштица.
(https://i.postimg.cc/Kc6r0Cyp/Screenshot-2025-02-26-165711.png) (https://postimg.cc/RqTHFshw)
-
Бигу хвала, нема никакве везе са нечастивим :D У осталом на мапи има топонима у непосредној околини где се на српском јасно помињу ораси, Орахово, Ораховштица.
(https://i.postimg.cc/Kc6r0Cyp/Screenshot-2025-02-26-165711.png) (https://postimg.cc/RqTHFshw)
У време кад сам те крајеве обилазио било је битније пробавати вино јал' од Остојића јал' од Ђуровића јал' од Ђоновића још ако је било димљеног крапа...ех, младости 🙂
-
Не треба искључити ни ово што су људи рекли. Може бити далматски, чак и талијански. Да ли неко има фотографију записа најстаријег помена тог топонима? Помогло би.
-
Istinita prica: kada su 1980-tih navijaci Crvene Zvede culi navijace Liverpula kako dobro pjevaju, olducili su da kopiraju njihovu cuvenu pjesmu. Ali umesto “You’ll never walk alone!” pjevali su “Idemo okolo!” posto je slicno zvucalo.
Neslovensko porijeklo naziva, ne samo Sotonica, nego i vecine sela u Crmnici je dobro poznato medju istoricarima. U domacim izvorima neka od Crmnickih mjesta se vec pominju u 13-tom vijeku, medjutim logicno je zakljuciti da su nazivi ovih sela postojali u istom ili slicnom (modifikovanom) obliku i prije ovog vremena. Od prvog pomena Sotonica kod italijana u 16. vijek oni koriste termin “Sotto” za ime sela - sa dva “t” - sto ukazuje da su smatrali de je znacenje “ispod”.
Sloveni su cesto davali odredjene/specificne nazive selima, planinama i rijekama – zato se mogu naci Bistrice, Golije, itd., u vecini slovenskih zemljama. Medjutim, nazivi velikog broja sela u Crmnici su unikatni i nepostoje u drugim regionima sa dominantnim slovenskom populacijom.
Takodje, latinski i italijaski uticaj (direktni ili indirektni) kroz Ilire, Vlahe, itd) je neosporiv. Za neka sela prevodi sa Italiajskog/Latinskog daju bolje objasnjenje nego sa slovenskog:
Par primjera da navedem: Virpazar – “Vir” i “Pagare” na latisnkom su “covjek” i “platiti” sto ima vise smisla da je Virpazar mjesto gde ljudi pazare; Selo Mijele – Italijaski “miele” je “med” – proizvodnja meda je bila velika aktivnost u Crmnici; Selo Dupilo – Italijaski “duplo’ ili “dvojno (duplo)” - Eredljanovic je pisao da je da se u stara vremena pod Dupilom podrazumevala dva bliska naselja u planini – Dupilo i Papratnica. Bokovicka Skala – “Scala” znaci merdovine, stepenice – kako ta oblast i izgleda. A ima jos puno primjera. Opet, nemora biti direktno Italijasnki uticaj, moze indirektno kroz druge grupe.
Svakako, sve je ovo moze biti velika koincidencija. Ali, ako se uzme da je Crmnica na granici sa primorjem ova objasnjenja mozda i nijesu slucajna.
Kada je Vialla de Sommieres posjetio Crnu Goru oko 1812 godine, on je zabelezio da deo sela u Crmnici imaju dvojna imena (cega nije bilo u drugim Crnogorskim nahijama). Evo tri primjera: Orahovo – Ulranina, Limljani – Graziani; Gluhi Do – Glaxjedo.
Na kraju, stvaranje komparacije je bitan deo mnogih tradicionalnih prica i pjesama: odnos dobrog i zla, junaka i kukavice, siromah i bogat, mudrac i dvorska luda. Iz tog razloga moguci cilj price o nazivu dva sela – Gluhi Do i Sotonici (Dobri Do i Ljubicici) nije da se ukaze na prijasnja imena, nego da se pokaze "pravi" karakter stanovnika tih sela.
-
Ne znam ti ja to, ja navijam za FK Rad ;D
Nije ispravna teza da Vir na latinskom znači čovek, niti može da se kombinuje sa Pagare da naziv mesta znači: mesto gde ljudi plaćaju. Nije ni fonetski ni gramatički tačno. Reč Vir znači muškarac a ne čovek. Pagare znači platiti ali se ne kombinuje sa vir. Kombinuje se samo Homo+pagat/pagare. Mislim da je vir od vodeni vrtlog (vir u jezeru u ovom slučaju) a pazar je trgovište (У историји Црне Горе Вирпазар је имао важну трговачку и саобраћајну улогу, wiki). Sa Talijanima treba biti obazriv jer vole da se prave pametni, te često misle da pravilno prenose reč transkripcijom na italijanski. Otud ono Gluhi Do / Glaxjedo.
-
Neslovensko porijeklo naziva, ne samo Sotonica, nego i vecine sela u Crmnici
Хајде поткрепи мало ово чињеницама.
Осим Сотонића, Мачуга и Лимљана, од 20-ак црмничких насеља ја не налазим ни једно несловенско.
-
Mislim da je vir od vodeni vrtlog (vir u jezeru u ovom slučaju) a pazar je trgovište (У историји Црне Горе Вирпазар је имао важну трговачку и саобраћајну улогу, wiki). Sa Talijanima treba biti obazriv jer vole da se prave pametni, te često misle da pravilno prenose reč transkripcijom na italijanski. Otud ono Gluhi Do / Glaxjedo.
Старији назив Вирпазара је управо Вир (помиње се у 13. и 14. веку као село Вир) и долази од словенске речи вир, водени вртлог. Због трговишта у овом месту, у османско време насеље је добило и овај додатак пазар (пазариште).
-
Svekako da nema neoborivog dokaza o porijeklu imena vecine sela u Crmnici – nepostoje ni dokumenti, niti arheoloska i istorijska znanja. Nikad ozbiljna analiza nije radjena.
Nase razmisljanja o znacenju imena su ideje ili hipoteze, ali ne i dokazi. Da li su Sotonici “Sotto” i “Noce” je hipoteza koja se zasniva na pdredjenoj logici, ali to nije dokaz. Isto je sa imenom Virpazara, pominjanje Vira u 13 vijeku nije dokaz da je slovensko ime, samo cinjenica da je to ime tada postojalo.
Da bi se doslo do prihvatnjivog zakljucka o porijeklu imena, a bez mogucnosti da se ima dokaz, potrebno je primjeniti odredjene kriterijume - testirati. Na primjer za Crmnici sledeca pitanja su znacajna:
1. Da li je ime sela slovenska rijec
2. Da li je ime sela neslovenska rijec a u upotrebi kod slovena
3. Da li je ime sela karakteristicno za ostale regione sa slovenskim stanovnistvom
4. Da li je ime sela karakteristicno za ostale regione sa ne slovenskim stanovnistvom
5. Da li se znacenje imena sela podudara sa karakteristikama (prirodnim, geografskim) sela
6. Da li je ime sela derivacija drugog imena
Na primjer, kod slovena cecto je prisutno ime sela Bukovica, ali rijetko Bukovik. Bukovik postoji gotovo iskljucivo u (planiskim) oblastima gde su se sekla drva bukva. Bukovik u Crmnici neodgovara tom opisu. Mozda je nekad tu bila bukova suma? Mozda je naziv sela dala osoba koja je dosla iz oblasti sa sjevera koja se zvala Bukovik? Ili je Bukovik vezan za Italijansku rijec “Buco” – udubljenje – sto mozda i odgovara ovom opisu (a mozda ne?).
Jos jedna zanimljiva stvar o Crmnici je veliki broj sela sa imenom koje pocinje na “B” i koja su veoma blizu jedan drugomee – Brceli, Bukovik, Brijege, (bilo jos par sela sa “B” u defteru 1521 godine), itd. Slicno ovo postoji u Karpatima u Rumuniji (sa slicnim imenima) – Da li ovo znaci uticaj Vlaha? Sto je jos zanimljivije, u vrijeme anticke Grcke znalo se da na Balkanu postoje plemena koje nijesum mogla da izgovore odredjena slova (recimo “F”) i izgovarali su sa “B”. Zna se da jedno od Makedonskih plemena nisu znali da kazu izgovarali “Filip” Makedonski nego su izgovarali “Bilip” Makedonski.
Moje razmisljanje, bez velike analize je:
NE-Slovenaka Imena – Sotonici, Limljani, Brceli, Dupilo, Macuge, Miele
MOZDA NE -Slovenska Imena – Vir, Popratnice, Utrg, Ovtocic, Godinje, Gluhi Do
DA-Slovenska Imena – Seoce, Boljevici, Tomici, Trnovo, Orahovo, Krusevica, Podgor, Komarno
-
Limljani može biti i slovenski (sa Lima), a Miele znači jagnje. Macuge može biti i od batina, štap (močuga). Ne razumem baš najbolje kuda ide ovo, šta želite da dokažete?
-
Svakako, moguce je.
Poenta nase diskusije je da se tradicionalne price nemogu uzeti kao absolutna istina, nego kao refleksija kuture i razumevanje istorije u vremenu kada su price nastale. Svakako, to neznaci da tradicionalne price nisu istinite.
-
Limljani može biti i slovenski (sa Lima)
Сам топоним Лим није словенски, тако да вероватно није ни Лимљани. Не знам да ли ова два топонима имају неку међусобну везу, али бих предност дао латинском или неком другом пореклу ових топонима, а не словенском.
-
Isto je sa imenom Virpazara, pominjanje Vira u 13 vijeku nije dokaz da je slovensko ime, samo cinjenica da je to ime tada postojalo.
Почетна теза била је да неки топоними у Црмници вуку корене из италијанског језика. Чињеница да се топоним Вир помиње у 13. веку вероватно обара могућност да је то италијански језички утицај. Што не оповргава могућност да је из неког старобалканског пресловенског језика. С обзиром на чињенице да се ово насеље налази на језеру, као и да је овде био јак словенски утицај у средњем веку (најпре вероватно због старијег становништва Црмнице за које не сумњам да је било словенско, а тако и због утицаја државе Немањића), мислим да је излишно тражити објашњење топонима у неком другом језику, нарочито у речима као што су "човек" или "мушкарац".
Овде бих да те цитирам:
Da li se znacenje imena sela podudara sa karakteristikama (prirodnim, geografskim) sela
Вир(пазар)у се име одлично уклапа у природне карактеристике.
Оваква кратка реч сигурно се може наћи у разним језицима са различитим значењима. Коме је циљ да докаже да топоним није словенски, може да се ухвати за било које значење и гура ту тезу. Не би било први пут... Питање је колико су таква тумачења смислена.
-
Da bi se doslo do prihvatnjivog zakljucka o porijeklu imena, a bez mogucnosti da se ima dokaz, potrebno je primjeniti odredjene kriterijume - testirati. Na primjer za Crmnici sledeca pitanja su znacajna:
1. Da li je ime sela slovenska rijec
2. Da li je ime sela neslovenska rijec a u upotrebi kod slovena
3. Da li je ime sela karakteristicno za ostale regione sa slovenskim stanovnistvom
4. Da li je ime sela karakteristicno za ostale regione sa ne slovenskim stanovnistvom
5. Da li se znacenje imena sela podudara sa karakteristikama (prirodnim, geografskim) sela
6. Da li je ime sela derivacija drugog imena
Избор критеријума ти није лош.
Што се тиче овог под 2), није овде поента доказивања да ли је словенска реч у основи словенске етимологије или је позајмљеница, овде је поента доказати ко је насељу дао назив и са каквим значењем. Рецимо нпр, реч "кнез" није словенске етимологије, већ је позајмљена из германских језика. Али, на Балкан су је донели Словени и у контексту овог разматрања о топонимији, она се мора третирати као словенска. Тако да неки топоним настао од ове речи - Кнежевац, апсолутно јесте словенски.
Што се тиче теза под 3) и 4) ту треба бити опрезан и не доносити уопштене закључке. Јер становништво је променљиво, а топонимија дуготрајнија. Нпр, у источној Србији налазимо влашко становништво у области где преовлађује словенска топонимија. Или, да се приближимо Црмници, када се загребе по топонимији доброг дела северне Албаније, испод изобличених данашњих топонима наћи ћемо словенски корен. А Словена тамо данас више нема.
-
Na primjer, kod slovena cecto je prisutno ime sela Bukovica, ali rijetko Bukovik. Bukovik postoji gotovo iskljucivo u (planiskim) oblastima gde su se sekla drva bukva. Bukovik u Crmnici neodgovara tom opisu. Mozda je nekad tu bila bukova suma? Mozda je naziv sela dala osoba koja je dosla iz oblasti sa sjevera koja se zvala Bukovik? Ili je Bukovik vezan za Italijansku rijec “Buco” – udubljenje – sto mozda i odgovara ovom opisu (a mozda ne?).
А можда и за енглеску реч "book" ??? Шалим се, наравно.
Топоним Буковик и те како постоји и другде на нашем језичком подручју. Нпр:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BA_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8)
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BA_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8)
Мислим да нема сумње да је словенски назив. Добро закључујеш да је "можда некад ту била букова шума". Знамо да је због прекомерне сече шуме и, утолико, ерозије тла, Катунска нахија из корена променила изглед. Некада (у средњем веку) шумовита област се великим делом претворила у голи камењар. Није немогуће да је у Црмници тада постојала букова шума које више нема. Са друге стране, постоји и реч "бук" - место где из стене избија вода (по њима се и западни део Маљена назива - Букови), па можда не треба искључити ни ово порекло топонима.
-
Jos jedna zanimljiva stvar o Crmnici je veliki broj sela sa imenom koje pocinje na “B” i koja su veoma blizu jedan drugomee – Brceli, Bukovik, Brijege, (bilo jos par sela sa “B” u defteru 1521 godine), itd. Slicno ovo postoji u Karpatima u Rumuniji (sa slicnim imenima) – Da li ovo znaci uticaj Vlaha? Sto je jos zanimljivije, u vrijeme anticke Grcke znalo se da na Balkanu postoje plemena koje nijesum mogla da izgovore odredjena slova (recimo “F”) i izgovarali su sa “B”. Zna se da jedno od Makedonskih plemena nisu znali da kazu izgovarali “Filip” Makedonski nego su izgovarali “Bilip” Makedonski.
Ово ти је натегнуто да не може даље... Концентрација три села чији називи почињу на "Б" и повезивање с Карпатима. Оваквих случајева има небројено. При чему су два од три та топонима засигурно словенског порекла. А можда су их донели Словени из Карпата ???
-
Свакако би било занимљиво анализирати неке топониме који нису недвосмислено словенског или несловенског порекла.
Ту бих издвојио:
Овточићи, Браћени, Брчели, Дупило, Мачуге, као и Сотонићи од којих је све почело.
За остале немам двојбе.
Нарочито за Глухи До - чист влахо-романски топоним ;)
-
А можда и за енглеску реч "book" ??? Шалим се, наравно.
Топоним Буковик и те како постоји и другде на нашем језичком подручју. Нпр:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BA_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8)
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%91%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BA_(%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D1%83_%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B8)
Мислим да нема сумње да је словенски назив. Добро закључујеш да је "можда некад ту била букова шума". Знамо да је због прекомерне сече шуме и, утолико, ерозије тла, Катунска нахија из корена променила изглед. Некада (у средњем веку) шумовита област се великим делом претворила у голи камењар. Није немогуће да је у Црмници тада постојала букова шума које више нема. Са друге стране, постоји и реч "бук" - место где из стене избија вода (по њима се и западни део Маљена назива - Букови), па можда не треба искључити ни ово порекло топонима.
Ово ће вам вероватно бити изненађење, на данском се буква пише Bøg а изговора се kao боук,с тим што ово оу је заиста нешто између о и у. Ми то тешко изговарамо. Е сад да ли је етимологија словенска или нордијска нек процене лингвинсти.
-
Ово ће вам вероватно бити изненађење, на данском се буква пише Bøg а изговора се kao боук,с тим што ово оу је заиста нешто између о и у. Ми то тешко изговарамо. Е сад да ли је етимологија словенска или нордијска нек процене лингвинсти.
Немам двојбе да је топоним данског порекла. 1/1. Познато је да су дански гусари више пута робили Црмницу, тако да је по буковини од које су прављени њихови дракари без даљег настао и топоним Буковик. Не би ме зачудило да археолози нађу и остатке њихових бродова негде у Вељем Блату. Код Вирпазара ;)
-
Немам двојбе да је топоним данског порекла. 1/1. Познато је да су дански гусари више пута робили Црмницу, тако да је по буковини од које су прављени њихови дракари без даљег настао и топоним Буковик. Не би ме зачудило да археолози нађу и остатке њихових бродова негде у Вељем Блату. Код Вирпазара ;)
Спрдњи никад краја😊 Викиншко словенске везе су много дубље од онога што се овде перцепира а то је да је то спало на једно слово тј.Новљане Дробњаке, но како то није тема нећу је даље ни форсирати. И нисам ништа тврдио само сам потенциро на заједнички корен поменутог дрвета,ох изроди се и двосмисленост корени,дрво,гране...
-
Ово ће вам вероватно бити изненађење, на данском се буква пише Bøg а изговора се kao боук,с тим што ово оу је заиста нешто између о и у. Ми то тешко изговарамо. Е сад да ли је етимологија словенска или нордијска нек процене лингвинсти.
Око речи за букву у прасловенском је, између осталог, својевремено поведена читава "препирка" међу лингвистима у вези са њеним пореклом и импликацијама за простор на коме се развио прасловенски. Реч "буква" је позајмљена у прасловенски из протогерманског, и то по свему судећи из његове западне варијанте. Око тога се потом повела расправа у вези са природним ареалом букве и претпостављеним недостатком домаће (пра)словенске речи за букву, што би даље значило да словенску прадомовину треба тражити негде ван тог ареала. Искрено, мислим да има и знатно једноставнијих објашњења за појаву ове позајмице код Словена од тога да њихови преци нису живели у ареалу где природно расте буква. :) Али да не затрпавам даље тему о Сотонићима.
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/buk%D1%8A
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/buky
-
Око речи за букву у прасловенском је, између осталог, својевремено поведена читава "препирка" међу лингвистима у вези са њеним пореклом и импликацијама за простор на коме се развио прасловенски. Реч "буква" је позајмљена у прасловенски из протогерманског, и то по свему судећи из његове западне варијанте. Око тога се потом повела расправа у вези са природним ареалом букве и претпостављеним недостатком домаће (пра)словенске речи за букву, што би даље значило да словенску прадомовину треба тражити негде ван тог ареала. Искрено, мислим да има и знатно једноставнијих објашњења за појаву ове позајмице код Словена од тога да њихови преци нису живели у ареалу где природно расте буква. :) Али да не затрпавам даље тему о Сотонићима.
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/buk%D1%8A
https://en.wiktionary.org/wiki/Reconstruction:Proto-Slavic/buky
Хвала на појашњењу.
-
Ihhhh gde vi odoste. I niko mi ne odgovori na temu Mihaila Dukadjinskog...i gde se moze naci vise informacija o toj istorijskoj licnosti?
-
Svekako da nema neoborivog dokaza o porijeklu imena vecine sela u Crmnici – nepostoje ni dokumenti, niti arheoloska i istorijska znanja. Nikad ozbiljna analiza nije radjena.
Nase razmisljanja o znacenju imena su ideje ili hipoteze, ali ne i dokazi. Da li su Sotonici “Sotto” i “Noce” je hipoteza koja se zasniva na pdredjenoj logici, ali to nije dokaz. Isto je sa imenom Virpazara, pominjanje Vira u 13 vijeku nije dokaz da je slovensko ime, samo cinjenica da je to ime tada postojalo.
Da bi se doslo do prihvatnjivog zakljucka o porijeklu imena, a bez mogucnosti da se ima dokaz, potrebno je primjeniti odredjene kriterijume - testirati. Na primjer za Crmnici sledeca pitanja su znacajna:
1. Da li je ime sela slovenska rijec
2. Da li je ime sela neslovenska rijec a u upotrebi kod slovena
3. Da li je ime sela karakteristicno za ostale regione sa slovenskim stanovnistvom
4. Da li je ime sela karakteristicno za ostale regione sa ne slovenskim stanovnistvom
5. Da li se znacenje imena sela podudara sa karakteristikama (prirodnim, geografskim) sela
6. Da li je ime sela derivacija drugog imena
Na primjer, kod slovena cecto je prisutno ime sela Bukovica, ali rijetko Bukovik. Bukovik postoji gotovo iskljucivo u (planiskim) oblastima gde su se sekla drva bukva. Bukovik u Crmnici neodgovara tom opisu. Mozda je nekad tu bila bukova suma? Mozda je naziv sela dala osoba koja je dosla iz oblasti sa sjevera koja se zvala Bukovik? Ili je Bukovik vezan za Italijansku rijec “Buco” – udubljenje – sto mozda i odgovara ovom opisu (a mozda ne?).
Jos jedna zanimljiva stvar o Crmnici je veliki broj sela sa imenom koje pocinje na “B” i koja su veoma blizu jedan drugomee – Brceli, Bukovik, Brijege, (bilo jos par sela sa “B” u defteru 1521 godine), itd. Slicno ovo postoji u Karpatima u Rumuniji (sa slicnim imenima) – Da li ovo znaci uticaj Vlaha? Sto je jos zanimljivije, u vrijeme anticke Grcke znalo se da na Balkanu postoje plemena koje nijesum mogla da izgovore odredjena slova (recimo “F”) i izgovarali su sa “B”. Zna se da jedno od Makedonskih plemena nisu znali da kazu izgovarali “Filip” Makedonski nego su izgovarali “Bilip” Makedonski.
Moje razmisljanje, bez velike analize je:
NE-Slovenaka Imena – Sotonici, Limljani, Brceli, Dupilo, Macuge, Miele
MOZDA NE -Slovenska Imena – Vir, Popratnice, Utrg, Ovtocic, Godinje, Gluhi Do
DA-Slovenska Imena – Seoce, Boljevici, Tomici, Trnovo, Orahovo, Krusevica, Podgor, Komarno
Kako Gluhi do i Godinje mogu biti neslovenska imena?