Али не могу да верујем какве молбе су му слали да реши :)Јагодина, 6. јуни 1823. година
Јагодина, 6. јуни 1823. годинахахахахаха
Аранђел Милосављевић кнезу Милошу-јавља о сукобу између Миленка
Муте и Ранка из Праћине
Високо милостиви господару господару здравствуј
Ја ваш покорни слуга не пропуштам вама покорно јавити заради
именоватог Миленка Муту у оне прошасте недеље идући из Катуна к
Јагодини кад био код Лугомира срео га именовати Ранко Праћинац пијан
посвадили се Ранко пијан а Миленко нем и никаки човек није се трефио да
посведочи зашто се свадили у томе извади Миленко Мута пиштољ те порани
Ранка зло га поранио бог зна оће ли остат жив Ранко а Миленка Муту
шаљемо к вама везана Сотим остајем и јесам ваш покорни слуга
У Јагодини Аранђел Милосављевић
1823. год. јунија
Оригинал, АС, КК XII, 276
161.
Јагодина, 6. јуни 1823. годинаЈа незнам, овај што му је читао ово, како је могао озбиљним и званичним тоном да чита :) :) :)
Аранђел Милосављевић кнезу Милошу-јавља о сукобу између Миленка
Муте и Ранка из Праћине
Високо милостиви господару господару здравствуј
Ја ваш покорни слуга не пропуштам вама покорно јавити заради
именоватог Миленка Муту у оне прошасте недеље идући из Катуна к
Јагодини кад био код Лугомира срео га именовати Ранко Праћинац пијан
посвадили се Ранко пијан а Миленко нем и никаки човек није се трефио да
посведочи зашто се свадили у томе извади Миленко Мута пиштољ те порани
Ранка зло га поранио бог зна оће ли остат жив Ранко а Миленка Муту
шаљемо к вама везана Сотим остајем и јесам ваш покорни слуга
У Јагодини Аранђел Милосављевић
1823. год. јунија
Оригинал, АС, КК XII, 276
161.
Е то је већ непознаница :) питање је дал је реаговао на све молбе или су неке завршиле у смећу :) Али нешто мислим да он није одговарао, него је слао људе да одговоре у пракси :) Мислим да он није слао одговоре, него само наређења или позитиван одговор у смислу наредбе
Наравно, ни ја не мислим да је књаз читао, тј. да му је читано, свако писмо... неко је други о томе имао да се стара. Али опет верујем да је око већине неки одговор морао да стигне. И књаз Милош је изгледа имао своје "ботове". ;DПа гледам редом писма, скоро сваки дан стиже по нека молба...Чисто сумњам да је баш по цео дан седео и чекао на народне јадиковке о изгубљеним воловима, одбеглим младама и пијанцима :) Знамо да је био прек али и уживао у животу, па сигурно је поставио неке , што кажеш, "ботове", "ћехаје" или од његове милости опуномоћене службенике здравог суда и његове милости хаха
Верујем да није видео ни десети део свега што му је стизало...Једино ако баш не буде нека мука код народа, па морају да потегну пут до Крагујевца и да га омету, па на лицу места реши ,као ово: :)A што каже она анегдота о Књазу "ако ли видиш гуњ обешен о тарабу, удри море, можда је у њему сељак" :) Или она: "Какво је расположење у народу? Буне се? Стискај јаче море! Ћуте?... Попуштај!!!" :)
https://www.youtube.com/v/1yZQ4GCuguI
Знао је Књаз , кад се ћути, буна се спрема...био је добар "балансеро" :)
А знате за оно чувено Милошево (писар: Вук) "Побуђеније" из 1832-ге, о блудодејству у Селевцу?
Не знам смем ли да га поставим, због експлицитног изражавања...
Имам и фотографију тог документа, али не знам како се то поставља...
https://postimg.org/image/4zdset4o5/
Овај препис изгледа није бољи од оног оригиналног што се чува у Архиву. :)
Али поенту смо ухватили, ако неко није, писано је на ову тему у Телеграфу (http://www.telegraf.rs/vesti/848501-originalno-kako-je-knez-milos-resavao-probleme-sa-seksualnim-slobodama-1832-foto).
Књаз Милош им баш спустио. :D
https://postimg.org/image/4zdset4o5/Наравоученије Селевачког случаја: не мешати се у туђа посла, јер је Господарева последња. На два мјеста стоји: ... да се у ........ Селевчана не мешамо ни мало..."
Како каже Амиџа
Ево тог портрета:
(http://www.photo.rmn.fr/CorexDoc/RMN/Media/TR1/TVTRLC/15-655990.jpg)
Само није у Лувру, већ у Версају.
Mislim da je nekoliko puta na forumu spominjano pitanje najstariji matičnih knjiga u Srba. Ja sam prilično siguran da je najstarija matica krštenih ona crkve Svetog Ilije u Zadru. To je u ranija vremena inače bila zajednička grčko-srpska parohija, ali mislim da to ne mijenja stvari, pogotovu jer je kasnije samo srpska.
Ove matice počinju 1637. godine. Evo jednog upisa s prve stranice.
(https://s8.postimg.cc/jn7ykfrk5/record-image_3_QSQ-_G99_X-_K8_SG.jpg)
Paroh je očito Grk jer se zove Dionisije Petropulos. Nisam detaljno čitao ove matice pa nisam previše upoznat s rukopisom ali čini mi se da je krštenik "Giovn Vucich." Otac mu je "Radissa" a mati "Vuziana." Roditelji su iz Islama.
Ove matične knjige su dostupne na Familysearch-u: https://www.familysearch.org/search/catalog/674716?availability=Family%20History%20Library
U čitavoj BiH postoje samo dvije parohije s matičnim knjigama starijim od dolaska A-U: Tešanj i Sarajevo. U oba slučaja, nisu puno starije i počinju oko 1850.
Нисам још видео својим очима, али за парохију Толишку, одакле су моји, стоји да су им најстарије матице из 1856. године (в. Епархија зворничко-тузланска (http://www.eparhijazt.com/sr/265.toliska.html/)). Пре коју годину био сам тамо, али књиге нису, биле су послане у епархију, да ли на рестаурацију, дигитализацију или само утврђивање њиховог физичког стања, не сећам се сад тачно, мислим да ни сам свештеник није знао тачан разлог да наведе.
Сад видех још један сличан пример, у књизи Православље у усорском крају, аутор Алекса Касаповић наводи Протокол умрлих парохије Тешањске (1853. год.) и Протокол крштених новорођенчади парохије Тешањске (1853. год.).
Тако да их је вероватно било још, али не у неком значајнијем броју, бар од онога што је сачувано до данас. Уосталом, било би занимљиво видети и колико је активних православних храмова у Босни и Херцеговини било до доласка аустроугарске власти у БиХ.
A govoreći o tom kraju, meni je nevjerojatno da župa Komušina koja je u tursko vrijeme bila ogromna i protezala se od Komušine do Dragolovaca, ima gotovo neprekinute matice od 1710. na ovamo. Crkva i župna kuća su izgrađene tek 1860. pa su matične knjige 150 godina čuvane po kućama raznih župljana i tek kad bi se došlo do kraja jedne knjige(20-30 pa i više godina) bi ih župnici slali u Fojnicu. I da nisu izgubljene, uništene, propale u požarima koji su se tad toliko često događali u kućama pokrivenim slamom da je glavni razlog manjka katoličkih matica iz XVIII stoljeća u nekim župama požar.
Prepisujući spiskove vojnika iz Druge banske pukovnije(Petrinja) iz 1807. godine, naletjeh na dvije osobe koje nose ime Tit. U prvo slučaju se radi o osobi iz Brđana kod Sunje a u drugoj o osobi iz obližnjeg sela Drljača. Ovo vjerojatno nije slučajnost da su sela udaljena samo par kilometara, ali ne znam je li u tom kraju postojao neki kult Svetog Tita. Ime je inače zapisano kao "Thitt" i "Tith." Ovaj svetac ima svoj dan u kalendaru(7.9.) ali inače mi se čini kao malo poznat. Ja nisam nikad naišao na slučaj da neki rod slavi Tita kao krsnu slavu. Da ne zbijam sad šale o partijskim članovima i 7.5. :D
Prepisujući spiskove vojnika iz Druge banske pukovnije(Petrinja) iz 1807. godine, naletjeh na dvije osobe koje nose ime Tit. U prvo slučaju se radi o osobi iz Brđana kod Sunje a u drugoj o osobi iz obližnjeg sela Drljača. Ovo vjerojatno nije slučajnost da su sela udaljena samo par kilometara, ali ne znam je li u tom kraju postojao neki kult Svetog Tita. Ime je inače zapisano kao "Thitt" i "Tith." Ovaj svetac ima svoj dan u kalendaru(7.9.) ali inače mi se čini kao malo poznat. Ja nisam nikad naišao na slučaj da neki rod slavi Tita kao krsnu slavu. Da ne zbijam sad šale o partijskim članovima i 7.5. :D
Mjesto iz kojeg je Simul zove se Rudaria, i zvučalo mi je poznato, no brzo shvatih da je ime selu kasnije promijenjeno. Danas se zove Eftimie Murgu, po rumunjskom revolucionaru, pustolovu i četrdesetosmašu. Na rumunjskoj Wikipediji vidjeh da je rođen 1805., da mu je ocu ime "Samu" i da je otac bio krajiški časnik. Onda vidjeh da u kući ovog Simula žive s njim dva sina, od kojih se stariji zove Eftimie. Teško se čita zbog uveza, ali Eftimie ima 13 godina. Kako je popis iz 1819., to znači da se bez sumnje radi o ovom Eftimiu po kom se selo danas i zove.
Znači, u jednom upisu imamo i tadašnje i današnje ime mjesta, i objašnjenje za promjenu. :D
Почетно "Е" у имену је у тим старим књигама у руском стилу, па се чита као "Је" :)
Нпр. на средини странице је Георг(ије) Бабић, и ћерка му Јелисавета... Немци то пишу мало другачије :)
Јефтимије је такође познато име из књига - данас врло ретко.
п.с. занимљив запис Паво :)
Зашто је Неђељко стављен у ову групацију? ;D
Vrlo zanimljiva je rumunjska antroponimija iz Ilirsko-vlaške pukovnije, pogotovu kad se uporedi sa srpskom. Kod Srba su prezimena ili patronimska(ogromna većina), ili toponimska, ili u najrjeđem slučaju po nekom zanimanju kao što je kolar ili kovač. Ja ne govorim rumunjski, ali poznajem ga dovoljno da mogu razlikovati prezimena po postanku. Kod Rumunja ima patronimskih prezimena koja završavaju na -escu u nekim dijelovima Banata, kao i prezimena gdje jednostavno slavensko ime tipa Novak, Veselin ili Stojko služi kao prezime bez nastavka. Ima i prezimena kao Munćan, Almažan i slično koja ukazuju na podrijetlo osobe. U jednom selu sam našao i prezime Bosneag što očito ukazuje na osobu iz Bosne. No, većina prezimena su nekakvog neobičnog, valjda nadimačkog postanka. Evo primjera sela Bănia iz kraja koji se zove Almaž i iz kojeg je izvorno dosta rumunjskih rodova koji su naseljeni u današnjem srpskom dijelu Banata. Ovaj kraj je nekih 25-30 kilometara zračnom linijom istočno od Bele Crkve. Ovo su svi vojnici koji su 1819. služili iz tog sela:
Albu
Badrilla
Bain
Ballan
Berkach
Boana
Borosan
Brebu
Csutta
Derlian
Dugalia
Gembir
Gollimba
Henda
Herbu
Hershilla
Hotzu
Kattana
Kershobez
Kloza
Krakoshin
Krianga
Macsiariu
Nedelkoа
Netedu
Passuy
Peppa
Percsiu
Pirtia
Pleshiu
Puja
Reka
Schushara
Sirbu
Stroka
Suban
Syrbu
Syrman
Therba
Urosh
Wasillie
Zinka
Na prvi pogled je stvarno teško pogoditi koji bi jezik ovi ljudi govorili i radi li se uopće o indoeuropskom jeziku.
Занимљиво, занимљиво... Још само ако би неко ставио на нет црквене књиге за то место... Барем нешто да сазнамо, пошто у званичним верзијама нема скоро ничега.
"Високо милостиви Господару Господару здравствујте!
Ја ваш покорни слуга, не пропуштам, вама покорно јавити: како су
синоћ неки људи дошли из Битоља, и које су ми казали за Грце па су се с
Шкодра пашом побили и толико му војске изгинуло сами Латина, 4. хиљаде и
њега у ногу ранили, и затворили га Грци у муахеру.
Најстарији документ који се односи на Смедеревски санџак, који је сачуван и изложен у нашој сали, из 1476. је године. У питању је детаљан попис Смедеревског санџака....
Нама треба 50 преводиоца... да раде 10 година.Нити имамо 50 преводиоца који знају османски, нити имамо 50 историчара који се тиме баве. Имамо укупно 5-6 људи који су историчари, баве се тим периодом и познају османски језик. Одмах одузмите два који "нису подобни" па никада неће добити тај посао и видите колико их остаје. Значи да већина докумената неће ни доћи до стадијума да се истражује, не у наредних 10, него бар у наредних 50 година.
И потом 50 историчара да буду вредни, иначе џаба нам количина докумената. Броје се открића, а не количина... Количину има кромпир.
Најстарији документ који се односи на Смедеревски санџак, који је сачуван и изложен у нашој сали, из 1476. је године. У питању је детаљан попис Смедеревског санџака.Јел постоји могућност да се баци поглед на овај документ, макар у оригиналу, нека фотокопија, дигитални снимак и сл.?
Познајући шта наши архиви раде... А пошто смо ми добили дигиталну копију... Верујем да ће моћи да се добије копија, нешто типа "скенирања", око 150 динара по А4 формату, на диск.
Само у архиву Србије постоји један рачунар на ком може нешто дигитализовано да се прегледа на екрану, мада нисам користио, не знам детаље.
У архиву Београда то немају, мада је било приче... једног дана.
Био сам протекле седмице у Хрватском државном архиву и прегледао Архиву православне горњокарловачке епархије Плашки за период 17-ог и делом 18-ог века.
Нисам нашао ништа посебно занимљиво. Већина архиве је везана за парницу између манастира Гомирје и српских села контра власти у Огулину.
Ту је и једно писмо Марије Терезије из 1750. године упућено у манастир Гомирје.
Има такође неколико преписа земље коју верници поклањају манастиру Гомирје, те једна диплома цара Леополда из 1735. којом се Вуји Мирковићу потвруђује стаж и заслуге у рату.
Ознака овог архивског картона је HR-HDA 675.
Занимљив је почетак прогласа реченицом: "Nos catholici graeci ritus et nationis populi, utpote in Graecia, Bulgaria, Bosnia, Hercigovia, Dalmatia, Podgoria, Jenopolia..."
Maло о термину католичка:
http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%9E_%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%22%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B0%22_%D0%B8_%22%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0%22
Занимљив је почетак прогласа реченицом: "Nos catholici graeci ritus et nationis populi, utpote in Graecia, Bulgaria, Bosnia, Hercigovia, Dalmatia, Podgoria, Jenopolia..."Овде бих додао да је вероватно мали број нас приметио наставак, тј. речи које долазе после речи каточичке (graeci ritus) а односи се на грчки обред, дакле реч је о Римо-католицима грчког обреда, тј. унијатима који су примили папу као врховног поглавара цркве а заусзврат од Римо-католика добили право да служе по грчком (византијском, православном обреду) Свете Тајне.
Овде бих додао да је вероватно мали број нас приметио наставак, тј. речи које долазе после речи каточичке (graeci ritus) а односи се на грчки обред, дакле реч је о Римо-католицима грчког обреда, тј. унијатима који су примили папу као врховног поглавара цркве а заусзврат од Римо-католика добили право да служе по грчком (византијском, православном обреду) Свете Тајне.Знате ли оче шта сам ја приметио...Ми никако да утврдимо да ли смо Грци или Римљани, вријеме је да преломимо већ једном..
Вероватно би се о овоме нашло више кад се претражи реч унијати.
Свештеник Иван Б. Делић
Овде бих додао да је вероватно мали број нас приметио наставак, тј. речи које долазе после речи каточичке (graeci ritus) а односи се на грчки обред, дакле реч је о Римо-католицима грчког обреда, тј. унијатима који су примили папу као врховног поглавара цркве а заусзврат од Римо-католика добили право да служе по грчком (византијском, православном обреду) Свете Тајне.
Вероватно би се о овоме нашло више кад се претражи реч унијати.
Свештеник Иван Б. Делић
Овде бих додао да је вероватно мали број нас приметио наставак, тј. речи које долазе после речи каточичке (graeci ritus) а односи се на грчки обред, дакле реч је о Римо-католицима грчког обреда, тј. унијатима који су примили папу као врховног поглавара цркве а заусзврат од Римо-католика добили право да служе по грчком (византијском, православном обреду) Свете Тајне.
Вероватно би се о овоме нашло више кад се претражи реч унијати.
Свештеник Иван Б. Делић
Са једне стране, написао је то тако да католицизму привржени Немци у Бечу не могу да се побуне односно да им у том контексту проглас буде пријатан за уши, а са друге стране управо је у тумачењу термина "καθολικός" у српским круговима могао да то образложи објашњењем које је постављено у прилогу.
Неко ко се бави овом темом, требао би ово одмах да откупи и поклони нпр. Епархији Славонској или Музеју жртава. Цена је багателна.
Само да назначим да цена није 231 динар, већ 231 000 динара, што баш и није багателна цена. :)
Само да назначим да цена није 231 динар, већ 231 000 динара, што баш и није багателна цена. :)
У једном запису загребачког бискупа Петра Петретића, помињу се у години 1658 следећи власи Иванићке крајине:
Јован Чага, влашки судија (већ преминуо), Чверко војвода, Ђурашин војвода, Јован Савић, Стојан Петковић, Вуковој Пуховић, Габор Будојевић, Иве Латиновић, Драгић војвода син, Тудор Ђурђевић, Марко Рајчевић, Микула млади војвода.
Налетех данас на овај запис, па да пренесем.
Извор: Хрватски државни архив, Архив загребачке надбискупије, Acta archivi episcopatus (Almae Ecclesiae Zagrabiensis) XXIV. B. vol. I.
Малешевићу, хвала на овим подацима! Мислим да је ово најстарији помен презимена Латиновић на који сам наишао.
Оно што је занимљиво јесте да у 19. веку имамо Латиновиће у Дубрави и Врбовском, неких 20ак километара од Иванић Града. Могуће је да су потомци горепоменутог влаха Иве Латиновића
Ево једне занимљивости на коју сам набасао истраживајући матичне књиге цркве у Паунама. :)
(необични додатак који је поп дописао)
(https://imagizer.imageshack.com/img924/4509/wq53j4.png)
Зна ли се где му је гроб? :o
Вампир је Милица супруга Маркова. :) Ђурђевачко гробље је мало колико се сећам. Планирам да идем тамо током лета, па ћу потражити и њен гроб.