Занимљивости из архивске грађе

[Platin]

У записима је најбитније једно слово - grnu.

[Malesevic]

Овде бих додао да је вероватно мали број нас приметио наставак, тј. речи које долазе после речи каточичке (graeci ritus) а односи се на грчки обред, дакле реч је о Римо-католицима грчког обреда, тј. унијатима који су примили папу као врховног поглавара цркве а заусзврат од Римо-католика добили право да служе по грчком (византијском, православном обреду) Свете Тајне.

Вероватно би се о овоме нашло више кад се претражи реч унијати.

Свештеник Иван Б. Делић

Управо сам из тог разлога и поставио јер је занимљиво да се владика Исајиа Ђаковић служи тим термином, тим пре што је њима вероватно била позната ситација око дешавања у Марчи и Вараждинској Крајини неких 20ак година раније, када се тамо поставља владика Павле Зорчић као са Римом сједињени владика. Управо зато мислим да је ово било тактичко писање Ђаковића:

Са једне стране, написао је то тако да католицизму привржени Немци у Бечу не могу да се побуне односно да им у том контексту проглас буде пријатан за уши, а са друге стране управо је у тумачењу термина "καθολικός" у српским круговима могао да то образложи објашњењем које је постављено у прилогу.

Неко је поставио архивску збирку коју је објавио "Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii" Франца Миклошића. На страни 559 је писмо хиландарских монаха загребачком бискупу Петру Домитровићу (врло вероватно српског порекла) из 1618, написано ћирилицом. Ту се такође примећује један другачији однос са Римском црквом и поред постојеће поделе на Источну и Западну цркву. Иначе је 17и век био добрим делом испуњен добром сарадње православних цркава и Ватикана. Верски односи ће да се заоштре више током 18-ог века (пре свега на подручју Мађарске), а на подручју Балкана да достигну озбиљне размере сукоба у другој половини 19-ог након 1. Ватиканског концила када Римска црква не само задржава одлуке Тридентинског концила, него их додатно и пооштрава.

[Amicus]

Случајно нађох ову табелу. Ове бројке су у начелу познате из литературе, али је овде практично све приказано на једној страници, и то су подаци за све цркве и верске заједнице у ФНРЈ. Иначе, документ се чува у Архиву Југославије у Београду.

Изградња и поправке црквених објеката у ФНРЈ у времену од 1950-1959 год.


АЈ, 144-40-343

[Malesevic]

Попис митрополита Стефана Стратимировића (1757-1836) који је био значајна личност српског народа у Хабзбуршкој монархији (Википедиа: https://sr.wikipedia.org/wiki/Стефан_Стратимировић)

https://ibb.co/4jgDnVN

Хрватски државни архив, Загреб.

[Malesevic]

Љубитељи књиге (а верујем да је то већина овде) добро познају главног јунака "Сеоба" Вука Исаковића Црнобарца, који је као историјска личност послужио Црњанском за књижевног Вука Исаковича.

Ево његов потпис са једног писма које се налази у Архиви СПЦ тј. САНУ у Ср. Карловцима.

https://ibb.co/V90CczV

[Vlax]

На Купинду наиђох на оглас за продају документа, тј. својеврсне потврде о пријему у католичку вјеру, издате породици Столе Тодоровића стране од Усташког стана Сански Мост августа 1941.

https://www.kupindo.com/Istorijski-dokumenti/47269737_PREKRSTAVANJE-SRBA-U-KATOLICKU-VERU-ORIGINAL-krvav-WWII

[Malesevic]

Неко ко се бави овом темом, требао би ово одмах да откупи и поклони нпр. Епархији Славонској или Музеју жртава. Цена је багателна.

[НиколаВук]

Неко ко се бави овом темом, требао би ово одмах да откупи и поклони нпр. Епархији Славонској или Музеју жртава. Цена је багателна.

Само да назначим да цена није 231 динар, већ 231 000 динара, што баш и није багателна цена. 

[Ojler]

Само да назначим да цена није 231 динар, већ 231 000 динара, што баш и није багателна цена. 

Otkud znaš, možda za Maleševca jeste

[Malesevic]

Само да назначим да цена није 231 динар, већ 231 000 динара, што баш и није багателна цена. 

Сад ми је јасније, јер ми она цена од 231 дин. није била баш јасна, па сам зато написао багетална Додуше, за овакав "комад" историје српског мучеништва, цена од нешто мање од 2.000€ није ни велика за неку од институција.

Проследићу информацију даље у сваком случају

[melkijades]

Ево једне занимљивости на коју сам набасао истраживајући матичне књиге цркве у Паунама. 
(необични додатак који је поп дописао)

[Malesevic]

У једном запису загребачког бискупа Петра Петретића, помињу се у години 1658 следећи власи Иванићке крајине:

Јован Чага, влашки судија (већ преминуо), Чверко војвода, Ђурашин војвода, Јован Савић, Стојан Петковић, Вуковој Пуховић, Габор Будојевић, Иве Латиновић, Драгић војвода син, Тудор Ђурђевић, Марко Рајчевић, Микула млади војвода.

Налетех данас на овај запис, па да пренесем.
Извор: Хрватски државни архив, Архив загребачке надбискупије, Acta archivi episcopatus (Almae Ecclesiae Zagrabiensis) XXIV. B. vol. I.

[Vlax]

У једном запису загребачког бискупа Петра Петретића, помињу се у години 1658 следећи власи Иванићке крајине:

Јован Чага, влашки судија (већ преминуо), Чверко војвода, Ђурашин војвода, Јован Савић, Стојан Петковић, Вуковој Пуховић, Габор Будојевић, Иве Латиновић, Драгић војвода син, Тудор Ђурђевић, Марко Рајчевић, Микула млади војвода.

Налетех данас на овај запис, па да пренесем.
Извор: Хрватски државни архив, Архив загребачке надбискупије, Acta archivi episcopatus (Almae Ecclesiae Zagrabiensis) XXIV. B. vol. I.

Малешевићу, хвала на овим подацима! Мислим да је ово најстарији помен презимена Латиновић на који сам наишао.
Оно што је занимљиво јесте да у 19. веку имамо Латиновиће у Дубрави и Врбовском, неких 20ак километара од Иванић Града. Могуће је да су потомци горепоменутог влаха Иве Латиновића

[Malesevic]

Малешевићу, хвала на овим подацима! Мислим да је ово најстарији помен презимена Латиновић на који сам наишао.
Оно што је занимљиво јесте да у 19. веку имамо Латиновиће у Дубрави и Врбовском, неких 20ак километара од Иванић Града. Могуће је да су потомци горепоменутог влаха Иве Латиновића

То је дакако врло могуће. Тај списак који Петретић спомиње се односи на једну молбу тих горепоменутих Влаха Иванићке крајине. Можда је дотични Латиновић већ тада живео у неком од тих села јер Иванић Град је био центар Иванићке крајине, али је она подразумевала једно шире подручје око Иванића.

[Malesevic]

Неколико презимена које владика Павле Зорчић спомиње у једном писму вараждинском вицегенералу.

Вучић Пребег из Св. Ивана (Жабно), Стојић Павић из с. Калиновац, Јован Јуровић (или Југовић) из Св. Ивана, Драгић Драгаљевић из с. Цепидлак, Јован Ђукић из с. Брезна (у близини Св. Ивана постоји с. Брезница, не знам да ли је то идентично), Теодор Дамјановић, Јован Дамјановић, Остоја Цимешић.

Ради се о особама противи којих епископ подноси жалбу због живота у нерегуларном браку. Писмо је из 1673. године.

[ДушанПан]

Ево једне занимљивости на коју сам набасао истраживајући матичне књиге цркве у Паунама. 
(необични додатак који је поп дописао)

Зна ли се где му је гроб? 

[melkijades]

Зна ли се где му је гроб? 

Вампир је Милица супруга Маркова.  Ђурђевачко гробље је мало колико се сећам. Планирам да идем тамо током лета, па ћу потражити и њен гроб.

[ДушанПан]

Вампир је Милица супруга Маркова.  Ђурђевачко гробље је мало колико се сећам. Планирам да идем тамо током лета, па ћу потражити и њен гроб.

Ax, пардон, моја грешка.

Бели лук, глоговац и у акцију. 

[Malesevic]

Да ли постоји случајно дигитални архив Весника српске цркве?

[Antigona]

Interesantan primer tlačenja sopstvenog naroda i zloupotrebe položaja od strane „srpskih" knezova u oblastima Starog Vlaha, vršen u periodu od 1690 – 1706.

Primer nalazimo u defteru mukate Stari Vlah iz 1708. godine. Gde je izvršen popis baština u oblasti pomenute mukate, koju su činile tri kaze: Novi Pazar (Yeni Pazar), Stari Vlah (İstar Eflak) i Priboj (Priboy). U sklopu svake kaze bilo je nekoliko nahija, tako je kaza Novi Pazar sadržala nahije: Ras, Jeleč, Vrače i Sjenicu; Stari Vlah: Moravicu, Ostatiju i Bobolj (iako, to nije u defteru navedeno); Priboj: Banju.

Na kraju samog deftera nalazi se beleška pisara (kâtib) koja govori da je pre ratnih dešavanja, stanovništvo pomenutih kaza bilo u dobrom stanju, i da je u svakom „konaku“ bio postavljen knez na osnovu berata, da vrši službu prikupljanja državnih prihoda i naseljavanje stanovništva na opustela mesta. U toku austrijsko-turskih ratova, čitava oblast S.V. je doživela pustošenje, tek nakon završetka došlo je do stabilizacije u demografiji, tako je pomenuta oblast bila sačinjena od starosedelaca i novih doseljenika iz Hercegovine. Kako se u belešci navodi, veliki deo sela ostao je pust. Takvu situaciju je iskoristilo njih četrdesetak hrišćana, koji su uspeli da pribave nezakonito zemljište i berate, kako bi počeli da vrše dužnosti kneza. Oni su, kako kaže, nametali svoja naređenja, prikupljali dažbine i vanredne poreze. Od kojih su se bogatili i osiromašili veliki deo raje, uzimajući više novca nego što je to defterima propisano. Zbog toga se donosi ferman, na osnovu kog će se izabrati devet novih knezova, koju raja izabere, i svim knezovima mimo njih će biti oduzeti berati.

Takođe je izvršena raspodela knezova po „konacima“ (kazama i nahijama). Tako je Stari Vlah dobio 3 kneza, Priboj 2, Novi Pazar 4.

Ono što sam na brzinu uspeo da uočim, jeste, da je knez Filotije, koji je bio prevodilac (dragoman), držao sela (bi-ma’rifet-i knez Filotiye): Dajiće, Arbulić, Brusnik, Vionicu, i verovatno još neka. Postojalo je nekoliko kneževskih baština u selima Opaljenik i Močioci, koje su bile u pritežavanju Bratula, sina Janka, i oslobođene od plaćanja poreza (knez mu'âfdır bâ-berât-ı). U Selu Močioci, kao bivši vlasnik je upisan knez Aleksandar, a pritežavao ju je (knez) Bratul, sin Janka. Simpatično je uporediti ova imena, sa nekim imenima koja se pominju kod kneževske porodice Rašković iz tog perioda, kao što su Bratul Rašković, njegov sin Atanasije, Aleksandar Rašković, itd. Zanimljivo je i to, da je 1722. godine, Atanasije dobio berat, sa kojim nasleđuje njegovog oca Bratula na mesto kneza i dobija na upravu sela među kojima su Opaljenik i Močioci. Naravno, ovo je samo simpatična paralela, ne znači da su ovo Raškovići popisani u defteru 1708. Bitno je pomenuti, Avrama Rajića Raškovića, unuka Gavrila Rajića, koji se pominje kao vlasnik dve kneževske baštine u selu Štitkovo.

Knez se oslobađa, na osnovu berata; Baština Ivana, u pritežavanju Avrama, sin Alekse, [odsekom] 350
(knez mu'âfdır bâ-berât-ı baştina-i İvan tasarruf-ı Avram veled-i Aleksa ber-vech-i [maktû] fi 350)

[/font]

Izgleda da se praksa dodatnog i nemarnog naplaćivanja nameta, kod „srpskih“ knezova, ipak nastavila. Na osnovu nacrta fermana iz 1714. godine, koji je sastavio Zabit Husejin, saznajemo da je došlo do smenjivanja kneza Ostatije, drugo ime Podgor, Arsenija i postavljanje izvesnog Simona na njegovo mesto. Kako piše, iako nije imao dozvolu za to, Arsenije je uzimao namet od stanovništva i pokazo nemarnost u prikupljanju državnog prihoda.
Neobjavljeni Izvori
Başbakanlık Osmanlı Arşivi (BOA):
- Maliyeden Müdevver Defterleri (MAD), 4480.
- İbnülemin Maliye, 115/10937.
Objavljeni izvori
Vojislav Subotić, Knezovi Raškovići u istoriji Srba, Beograd (2001).
Prilog faksimila:

Beleška pisara o slučaju zloupotrebe kneževskog položaja

Raspodela knezova po „konacima“

Nacrt fermana iz 1714. godine, kojim se oduzima dužnost kneza, Arseniju i dodeljuje Simonu