Аутор Тема: Срби у Ердељу  (Прочитано 1133 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7092
  • I1 P109 FGC22045
Срби у Ердељу
« послато: март 13, 2017, 11:02:26 поподне »
Ово ми је увек била загонетка, Срби у Ердељу, и коначно нађем који редак на ту тему. Па како ствар није од мале важности, преписах овај кратки преглед историје Срба у Ердељу, а за који се надам да ће послужити као добар темељ неке будуће дискусије, или макар основа за прикупљање даљих података о Србима на том не баш познатом нам простору.


Историјски Ердељ - светло жута

Некад у већем, а некад у мањем броју, Срби на јужном и западном подручју Ердеља живе више од пола миленијума. На ову територију, у различитом броју, српско становништво се насељавало у више таласа.

Први талас српских насељеника дошао је после пада Смедерева, 1439. године, када је Банат био непосредно изложен турској агресији. Срби су се тада населили у Ланкерск и Сасварош, јужно од Мориша, према Сибињу. Турска освајања Баната (1552) и Кришане (1566), условила су нове сеобе Срба у Ердељ, кад асе неколико хиљада избеглида населило на подручје Алба Јулије, односно Ердељског Београда, како су га назвали. По броју избеглица, најмасовнија сеоба Срба у Ердељ догодила се после пропасти устанка у Банату, 1594. године, када се на територију узводно од Ердељског Београда према Тевишу, односно Трнову, како су га Срби прозвали, населило око десет хиљада Срба. Овде су основали и своју епархију. После неколико деценија, 1655. године, на позив ердељског кнеза, Срби из источних делова Кришане долазе на подручје Ердељског Београда. Током читаве турске владавине Банатом, српско становништво се пребацивало и на територију југозападног Ердеља, према Моришу, посебно у насеља Деву и Добру.

У XVII веку, Срби у Ердељу су достигли висок степен културе и економску моћ. Трново и Ердељски Београд били су ретка градска насеља у којима су живели изван Отоманске империје. О моћи српске ердељске дијаспоре сведоче подаци о изградњи цркава, штампарије и о оснивању митрополије.

После Великог рата и Велике сеобе Срба, 1690, када је бројно становништво српске народности населило Панонску низију и тамо прешли центри економске моћи и културе, Ердељ се нашао на периферији догађаја. Ово је имало за последицу осетно смањивање броја Срба у овој истуреној етничкој енклави. Зато се присуство Срба у Ердељу у XIX веку свело на неколико хиљада, а у XX веку на неколико стотина. О томе сведочи и попис из 1992. године, када је забележено 335 Срба. Иако у малом броју, Срби су се највише одржали у срединама где су у ранијим вековима били највише присутни. Тако је 108 Срба пописано у Сибињу, 76 у Деви и Добро, 34 у Брашову, 20 у Алба Јулији, 16 у Клужу, и по десетак у другим деловима Ердеља.

Извор: Љубивоје Церовић, Срби у Румунији, Нови Сад, 1997, стр. 500-501