Аутор Тема: Шекулар  (Прочитано 98613 пута)

симо

  • Гост
Одг: Шекулар
« Одговор #480 послато: јун 22, 2017, 11:35:18 поподне »




Ови наводи око Латина и Самограда су интересантни због резултата Мараша из Мојстира за које сам својевремено претпостављао саско поријекло.

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=57.msg20429#msg20429

"Не знам да ли смо спомињали раније, али твоји Мараши из Мојстира који кажу да су поријеклом Васојевићи, заправо ништа погрешно не причају о свом поријеклу. Они додуше нису Васојевићи по крви, али су зато из области Васојевића из села Пријелоге југозападно од Бијелог поља. Тамо се зна за старинце Мараше који су отишли пут Рогозне. Чак у том селу постоји и крај Мојстириште, па треба видјети да ли је то повезано са вашим Мојстиром.

Мени је било интересантно што вас тај топоним Мојстир прати. Недалеко од Пријелога је и манастир Мајсторовина, а у самом селу Пријелогу је стари средњовјековни град Самоград (Божији град). Не тако далеко (око 20км) ваздушном линијом од Пријелога је и средњовјековни рудник Брсково. Због свега овога, а и славе Михољдана, за твоје резулатате  сам претпостављао неко рударско, саско поријекло. Поготово јер су Остојићи из Срезојеваца, теби генетски блиски, такође познати као мајстори и поријеклом из Осата, још једног рударског краја.

Генетско поријекло је и у једном и другом случају германско. За разлику од Z58, која је више западногерманска грана, I1-M227 више вуче ка сјевероистоку, сјеверу Њемачке, Пољске, Пруске и Балтика.

Као што видиш и сам, грана М227 није толико бројна и слабо је препознатљива, тек предстоји да се детаљније испита."

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 917
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #481 послато: јун 23, 2017, 12:10:58 пре подне »
Simo, uprvo sam zbog tih Sasa postavio ovu legendu za analizu. I u Šekularu i oko Brzave se javlja svjedočenje da je bilo katolika, "latina". I u Šekularu i okolo Brzave se u defterima javljaju imena poput Pavel. Na obije lokacije se javljaju toponimi koji upućuju na zapadnoslavenske jezike a znamo da Jireček tvrdi da su Sasi na ove prostore došli iz Spiša, danas u Slovačkoj. Volio bih da neko pokrene temu o Sasima a na ovom mjestu sam htio da isprovociram i neka druga razmišljanja o Šekularu.
Samo da napomenem da ja nisam istoričar, ni amater istoričar, jednostavno se zabavljam istražujući porijeklo svojeg prezimena pa su moguće i grublje greške u mojim pisanjima.
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #482 послато: јун 23, 2017, 09:53:26 пре подне »
 Исправка - Жупан је носилац световне власти.

Ван мреже aleksandar I

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 836
  • I2-Z16982
Одг: Шекулар
« Одговор #483 послато: јун 23, 2017, 10:03:28 пре подне »
Na obije lokacije se javljaju toponimi koji upućuju na zapadnoslavenske jezike a znamo da Jireček tvrdi da su Sasi na ove prostore došli iz Spiša, danas u Slovačkoj..

Није баш Шекулар, али помињање тврђава Спиш ми је интересантно!

Из Словачке, а једно вријеме прије одласка у САД, у Спишу је живјела поридица Поповић (понекад се може наћи скраћена верзија Попи).

Ево тестираног под бројем N16360 Popovich/Friedman Jan Popovits, 1749, Brutovce,Spis, Slovakia
Позитиван је на S17250. Да ли је нешто даље тестирао не зна се. Својевремено сам размијенио пар порукуа са његовом сестром.
Она је тад написала:

Zapolsky left Croatia and came to Brutovce and for a while lived in the famous Spis Castle.   My research seems to indicate (my/our)  very earliest ancestors were likely part of Zapolsky caravan out of Croatia into the Spis Region


Е сад временска раздобља се не слажу, мислим на долазак саских рудара на ова подручја, али ко зна?



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8079
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #484 послато: јун 23, 2017, 02:55:55 поподне »
    Шекуларско војводство и легендарни војвода  Петар Шекуларац ( епска пјесма Рајко војвода и Маргита ђевојка) итекако имају везе са Будимљом. У Будимљи  војвода  Петар Шекуларац је имао дворац. У атару села Будимље - Рудеш (некадашња индустријска  зона - сада гробље пропалих предузећа, Фабрике целулозе и папира...)  постоји топоним Шекуларевине.  То је простор ђе се налазила циглана ( које више нема - све је срављено за земљом). Шире се тај простор зове Батуне. Ево шта је написао Радоје Кастратовић: "Послије смрти војводе Петра, Турци разрушише његов дворац, те мјештани те рушевине назову Шекуларевине, како се мјесто и данас зове, а ферман признаду само за породицу војводе Петра, тј. за Шекулар. Тако су потомци војводе Петра, како је напријед речено, живјели у Шекулару и били војводе само Шекулара".
 Наведено ми је и лично познато, јер је моја маленкост првих пет година живота провела на Рудешу, а на Шекуларевини - Батунама смо имали непокретност - њиву, коју је пок. отац продао након пензионисања 1959.године.
 Шекулар и  Будимља нијесу далеко.  Од  Будимље - Шекуларевина , преко Доњих Луга, Доње Ржанице и Шекуларских  Роваца се раније, пјешке, на коњу ишло до Шекулара.
 Давно сам читао наведену књигу Радомира Губеринића.
 Тачно је да је било  католика у Горњем Полимљу. Зна се  за  жупана Латинина. Жупан Латинин је имао своју паству - вјернике. Овим не спорим постојање православаца и Будимљанске  епископије. Па раскол на  православце и католике је био 1054. године.
 
 Најстарији становници Шекулара су биле Мацуре - Латини.     И за некадашњу цркву  у Ћелијама - топоним  у Шекулару, ( постоје и Ћелије у Калудри) се причало да је латинска.  Клизањем земљишта се спустила близу садашње школе у Шекулару... О Мацурама  у Шекулару се причало на овом форуму.

Видоје, Брзава је Шекулару близу колико и Колашин или Рожаје. Не може се рећи да је баш суседство. Нарочито у крајевима где је терен такав какав је у нашем завичају.

То што су људи из Шекулара ишли планинским путевима до Берана, није ништа необично. Мени су причали да у време кад су Шекуларци престали ићи на пазар у Беране и Плав након 1878. године, да не би долазили у сукоб с локалним муслиманима, наши су људи одлазили на пазар чак у Подгорицу и Скадар.

Чињеница да је Петар Шекуларац управљао Будимљом и имао двор на Рудешу не значи и да су Шекуларци живели у Будимљи, још мање на Брзави. То потврђује и чињеница да је, након турских освајања 1455. године, престала свака власт Шекулараца у Будимљи, а Шекулар сведен на оно што је и данас (тако и пописан дефтером 1485. године). Што показује где је живело племе.

Мислим да је "Шекуларско војводство" каснија конструкција, из времена кад су Шекуларци покушавали да се прошире на околне запустеле крајеве (крај 17, прва половина 18. века), па су то правдали чињеницом да је то све некада било шекуларско, самим тим што је том облашћу управљао војвода Петар.

Жупа Будимља није била у саставу Шекулара, већ је шекуларски главар био војвода у Будимљи. Постављањем Петра Шекуларца за војводу у некој жупи не значи аутоматски да је та жупа постала саставни део територије војводиног племена. Па, тако ни становништво племена (вероватно) нема много везе са Будимљом и Брзавом...

Некадашње присуство Латина и Мацура у Шекулару није спорно. Неки ДНК резултати из Шекулара можда баш вуку на страну да је ту било католика досељених из рударских крајева Средње Европе, и то знатно касније од Мацура, а након црквеног раскола.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8079
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #485 послато: јун 23, 2017, 03:00:32 поподне »
I u Šekularu i okolo Brzave se u defterima javljaju imena poput Pavel. Na obije lokacije se javljaju toponimi koji upućuju na zapadnoslavenske jezike a znamo da Jireček tvrdi da su Sasi na ove prostore došli iz Spiša, danas u Slovačkoj.

Ево тестираног под бројем N16360 Popovich/Friedman Jan Popovits, 1749, Brutovce,Spis, Slovakia
Позитиван је на S17250.

Na ovom forumu, u ovoj temi, se moglo pročitat da su neki Babići iz Šekulara otišli u Kaludar a u defterima se vidi da sa javlja karakteristično ime Pavel i u Kaludri i u Šekularu.


Како је кренуло, испоставиће се да смо потомци средњевековних словачких рудара  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #486 послато: јун 23, 2017, 03:30:11 поподне »
Видоје, Брзава је Шекулару близу колико и Колашин или Рожаје. Не може се рећи да је баш суседство. Нарочито у крајевима где је терен такав какав је у нашем завичају.

То што су људи из Шекулара ишли планинским путевима до Берана, није ништа необично. Мени су причали да у време кад су Шекуларци престали ићи на пазар у Беране и Плав након 1878. године, да не би долазили у сукоб с локалним муслиманима, наши су људи одлазили на пазар чак у Подгорицу и Скадар.

Чињеница да је Петар Шекуларац управљао Будимљом и имао двор на Рудешу не значи и да су Шекуларци живели у Будимљи, још мање на Брзави. То потврђује и чињеница да је, након турских освајања 1455. године, престала свака власт Шекулараца у Будимљи, а Шекулар сведен на оно што је и данас (тако и пописан дефтером 1485. године). Што показује где је живело племе.

Мислим да је "Шекуларско војводство" каснија конструкција, из времена кад су Шекуларци покушавали да се прошире на околне запустеле крајеве (крај 17, прва половина 18. века), па су то правдали чињеницом да је то све некада било шекуларско, самим тим што је том облашћу управљао војвода Петар.

Жупа Будимља није била у саставу Шекулара, већ је шекуларски главар био војвода у Будимљи. Постављањем Петра Шекуларца за војводу у некој жупи не значи аутоматски да је та жупа постала саставни део територије војводиног племена. Па, тако ни становништво племена (вероватно) нема много везе са Будимљом и Брзавом...

Некадашње присуство Латина и Мацура у Шекулару није спорно. Неки ДНК резултати из Шекулара можда баш вуку на страну да је ту било католика досељених из рударских крајева Средње Европе, и то знатно касније од Мацура, а након црквеног раскола.



 Небо, ја Брзаву ниђе не поменух у контексту ове твоје интерпретације. Брзаву сам поменуо у вези топонима Бискуповине, и исправио грешку да су Бискуповине у Бубањама, како је то и објаснио познавалац тог терена Ранко Бубања.
 Будимљу и Шекулар повезује  топоним Шекуларевине и дворац војводе Петра Шекуларца.
 Откуд Шекуларци у Жупском Александровцу са хг Е V13 ? И они силни исељени родови са славом Св. Јован и приславом  Св. Илија? Једини одговор је са територије бившег шекуларског војводства, које је шире од   " девет села међу девет брда" ( Голуб Бракочевић), у који простор су  Шекуларци  стијешњени,  услијед борбе са  сусједним  брђанским племенима, који су као своје покровитеље имали  моћне Шабанагиће и друга агаларска братства. Можда гријешим?

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #487 послато: јун 23, 2017, 03:38:48 поподне »
 Дуго, дуго до доласка комунистичке власти, осим планинских путева од Шекулара до Гусиња, Скадра, касније  Плава, Андријевице, Берана (насталих 1862.год.) и није било.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #488 послато: јун 23, 2017, 03:48:48 поподне »

Како је кренуло, испоставиће се да смо потомци средњевековних словачких рудара  ;)

 Да се унесе мало "динамике", пред одлазак на годишње одморе.
 Било како било, у Горњем Полимљу осим старих  шекуларских родова и шекуларских Дробњака, који су I2 динарик ( сјевер  или југ)  не знам да има међу досад тестираним?  Ту су и  Бубање, Гурешићи.  У сусједству у Бихору Кочани... Коначну ријеч ће рећи генетичка генеалогија!

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #489 послато: јун 23, 2017, 04:04:48 поподне »
Дуго, дуго до доласка комунистичке власти, осим планинских путева од Шекулара до Гусиња, Скадра, касније  Плава, Андријевице, Берана (насталих 1862.год.) и није било.

 Заборавих Пећ и пут преко Ругове.  Гусиње сједиште нахије, у Скадру везир, у Пећи Махмутбеговићи, Плав у засјенку Гусиња, Андријевица  ( почетак вођеница и хан Андрије Кршикапе, има и других прича), Беране ( почеше синови проћераних  Пашића из Гусиња). Толико о путевима у вријеме турске власти.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8079
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #490 послато: јун 23, 2017, 04:09:08 поподне »
Било како било, у Горњем Полимљу осим старих  шекуларских родова и шекуларских Дробњака, који су I2 динарик ( сјевер  или југ)  не знам да има међу досад тестираним? 

Има: Величани (Черини) динарик јужни, Савић из Пепића - северни.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Шекулар
« Одговор #491 послато: јун 23, 2017, 10:05:06 поподне »
Даље од Пепића код Мурине није било католика то јест Албанаца. Ту је до 1912 била етничка граница између Албанаца и Срба.

Сви Албанци су дошли као католици а 1912 били су остали једино Цурановићи (Curanaj) у Вишњево код Гусиња и Марковићи (Маркај) у Пепиће. Ових у Пепиће су били само једна кућа.

Ја за приче да је било Албанца даље према Беранама, нисам чуо а нема ни у литатури.

Прије 1912 су из Цецуна потиснути последни Клименти и населили су се као католици у Богајиће код Плава. Ту су исламизирани и данас се презивају Цецуњанин, то је велико братство и данас су Бошњаци.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Шекулар
« Одговор #492 послато: јун 23, 2017, 10:09:17 поподне »
Заборавих Пећ и пут преко Ругове.  Гусиње сједиште нахије, у Скадру везир, у Пећи Махмутбеговићи, Плав у засјенку Гусиња, Андријевица  ( почетак вођеница и хан Андрије Кршикапе, има и других прича), Беране ( почеше синови проћераних  Пашића из Гусиња). Толико о путевима у вријеме турске власти.

До средине 19 века постојала су само три вароши на територији која се описује:

Гусиње, Рожаје и Пећ. Андријевица и Беране нису постојали а Плав је био село.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1064
Одг: Шекулар
« Одговор #493 послато: јун 23, 2017, 11:27:15 поподне »
До средине 19 века постојала су само три вароши на територији која се описује:

Гусиње, Рожаје и Пећ. Андријевица и Беране нису постојали а Плав је био село.

  Тачно тако.

Ван мреже Voljen od Boga

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 917
  • I-Y4460*
Одг: Шекулар
« Одговор #494 послато: јун 24, 2017, 08:12:56 поподне »
Тачно је да је било  католика у Горњем Полимљу. Зна се  за  жупана Латинина. Жупан Латинин је имао своју паству - вјернике. Овим не спорим постојање православаца и Будимљанске  епископије. Па раскол на  православце и католике је био 1054. године.

 Најстарији становници Шекулара су биле Мацуре - Латини.     И за некадашњу цркву  у Ћелијама - топоним  у Шекулару, ( постоје и Ћелије у Калудри) се причало да је латинска.  Клизањем земљишта се спустила близу садашње школе у Шекулару... О Мацурама  у Шекулару се причало на овом форуму.[/b]
Evo još nešto o tim crkvama što su lećele :)



Ima smisla ime Šekular dovesti u vezu sa statosom crkve !
Evropa je jedna velika porodica.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8079
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #495 послато: јун 24, 2017, 11:53:33 поподне »
Ima smisla ime Šekular dovesti u vezu sa statosom crkve !

Мени се све више чини да је најсмисленија она прича о пореклу назива од Szeklervar (писано је о томе раније). Секељи су могли доћи као рудари или као плаћенички одреди, и имати своје седиште у планинама у Горњем Полимљу.
Једино не знам како би се у то могао уклопити онај некадашњи Шекулар у близини Гољемада у Љешанској нахији...
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8079
  • I2a S17250 A1328
Одг: Шекулар
« Одговор #496 послато: август 01, 2017, 02:45:27 поподне »
Како је Шекулар остао без Шекуларске ријеке, воде, пастрамке, путева… и побуна Шекулараца (април, јун 2016, фебруар 2017):

<a href="https://www.youtube.com/v/7Nfs5zACYFc" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/7Nfs5zACYFc</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/hHtHzohM4lE" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/hHtHzohM4lE</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/VxwhO2ztltM" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/VxwhO2ztltM</a>

Министарка ћера своје, инструментализација, прописи и сл, и узалуд је слика са лица мјеста…
Добро каже власник пилане, Бракочевић, - „зна се ко добија“.

Баба Рада једино прећера са Давидовићима, - најчувеније братство у Шекулару  :D
"Наша мука ваља за причешћа"

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3815
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Шекулар
« Одговор #497 послато: август 01, 2017, 06:05:12 поподне »
Мени се све више чини да је најсмисленија она прича о пореклу назива од Szeklervar (писано је о томе раније). Секељи су могли доћи као рудари или као плаћенички одреди, и имати своје седиште у планинама у Горњем Полимљу.
Једино не знам како би се у то могао уклопити онај некадашњи Шекулар у близини Гољемада у Љешанској нахији...
https://www.familytreedna.com/public/HungarianBukovinaSurnames?iframe=ycolorized

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1117
  • I1 P109
Одг: Шекулар
« Одговор #498 послато: август 01, 2017, 06:33:10 поподне »
Како је Шекулар остао без Шекуларске ријеке, воде, пастрамке, путева… и побуна Шекулараца (април, јун 2016, фебруар 2017):

<a href="https://www.youtube.com/v/7Nfs5zACYFc" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/7Nfs5zACYFc</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/hHtHzohM4lE" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/hHtHzohM4lE</a>

<a href="https://www.youtube.com/v/VxwhO2ztltM" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/VxwhO2ztltM</a>

Министарка ћера своје, инструментализација, прописи и сл, и узалуд је слика са лица мјеста…
Добро каже власник пилане, Бракочевић, - „зна се ко добија“.

Баба Рада једино прећера са Давидовићима, - најчувеније братство у Шекулару  :D
Жалосно. Овако нешто чека и моју Буковицу. План је да се извор, Глава Буковице, каптира а онда уз помоћ пумпи одведе на Жабљак за снабдевање града водом. Само ће се вишак преливати у старо корито. А она је жила куцавица Горње и Доње Буковице, Тимара и Тушиње. Још планирају да између Тушиње и Тимара направе брану и мало језеро. Џабе петиције, џабе побуна јер је један од бивших председника општине Шавник то одавно одлучио.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1139
Одг: Шекулар
« Одговор #499 послато: август 01, 2017, 07:20:20 поподне »
За разматрање ие могућност, да Шекулар име носи по келтском племену Siculotae (Старе Рашкa), кое веома на ердељске Siculi / Секеље личи



http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2237.msg59193#msg59193

Ставка коиа томе иде у прилог, ие днк сличност Секеља и Албанаца (заедничка средњоевропска J2b-M241?)

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=941.msg16378#msg16378


Интригантно - у контексту Ћића, да се Сикули/ Секељи именуиу и - Ciculi

СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ