Тачно, само што су Зорчића Срби покушали да убију, а Краљевића су Аустријанци пензионисали због отпора народа који га није признавао.
Занимљив опис односа Срба према унијатском епископу Зорчићу дао је савременик збивања крањски племић Јанез Вајнкард Валвазор у свом дјелу Слава војводине Крањске из 1687. године. Валвасор тако пише:
"У Крајини додуше немају владику, али у Крабатима стално обитава један од Светих Крстова, мада тада , када сам ово утврдио, већ тада ниједан није упражњавао ту службу, јер у свему пре неких годину дана владика
Pauli Sorziz је требао погинути. Исти је , како то казују Власи у Хрватској, многе Влахе протерао у Турску, падајући у крајност након стицања владическог достојанства. Међутим Власи га нису, све у свему, много поштовали, јер није потекао од калуђера (или монаха). Како се управо чује од Његове Краљевске Висости: да Вицегенерал од Траутманс села треба да понуди Влашким поповима и калуђерима један Synodum или скупштину са наредбом да они овога Pauli Sorziza прихвате као владику: ипак они овога не признају , јер он раније није био калуђер (или није био верник).
К овоме се наглашава да, према грчком црквеном правилу, не може бити владика онај који претходно није био калуђер, пошто у Грчкој Цркви морају једнако и патријарси, и митрополити, и виши владике и владике припадати реду калуђера. Зато су они (Власи) били у толикој мери огорчени против овога , од вицегенерала постављеног, владике, да су помишљали да га убију. Власи (који се налазе у Крабатима на нашим границама) истоме омогућују, да он са дозволом вицегенерала целе ноћи путује једну туру.
У једној механи, мислећи да је сам сигуран и довољно пажљив, он је водиче, са којима је изашао, сваки пут изгонио ван. Није значи могло боље, након што је владика вероватно једног водича коначно оставио код себе, који га је требао напоље извести; и било је док је нови владика спавао, да је коначно један, који је ноћу кроз прозор изашао, кроз прозор на њега пуцао; који пуцањ ипак убици није донио остварење немаре, иако је погодио сасвим добро. Наиме владика је свом срећом имао капут пребачен преко главе и у њему преносну врећу са златним динарима, који су му заштитили главу, јер је зрно клизнуло по злату и овај је остао неозлеђен. Пошто је врећа изгледала нешто испупченија гађао је у њу уместо у главу, или је капут у најмању руку проузроковао да глава није лежала ниско колико врећа златника, тако да је зрно нанишањено тамо где је погодило злато. Стога и потом, од тога времена хрватски Власи (то су они Власи који живе у Крабатима) за разлику од наших (наиме оних који у Ускочким планинама живе), немају владику. Због тога жели ли њима неко бити поп или свештеник, тај мора бити управљан од стране Грчког Патриајрха или Вицепатријарха."