Аутор Тема: Сеобе пре сеоба  (Прочитано 52793 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #200 послато: децембар 20, 2016, 12:22:50 пре подне »
Зар горе наведено није конкретан доказ, да је цијела Далмација од Превлаке до Задра константно насељавана српским живљем и и да данашњи Хрвати нису потомци тих Срба.

То је сад друго питање, требало би се студиозније њиме позабавити да би се дао ваљан одговор, али се може претпоставити да је велики број данашњих Хрвата пореклом од етничких Срба који су се селили у те крајеве из Србије и Босне, што пред Турцима као ове ране сеобе, што под Турцима кад су то били гранични крајеви.

Sacra Congregatio de Propaganda Fide сигурно није четири века седела скрштених руку, а ми после свега немамо скоро ниједног Србина католика, што значи да су се они морали негде уклопити.
« Последња измена: децембар 20, 2016, 12:35:03 пре подне Amicus »

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4826
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #201 послато: децембар 20, 2016, 12:29:47 пре подне »
Congregatio pro Doctrina Fidei сигурно није четири века седео скрштених руку, а ми после свега немамо скоро ниједног Србина католика, што значи да су се они морали негде уклопити.

Мала исправка, у питању је Sacra Congregatio de Propaganda Fide.  ;)
https://en.wikipedia.org/wiki/Congregation_for_the_Evangelization_of_Peoples
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #202 послато: децембар 20, 2016, 12:35:33 пре подне »
Мала исправка, у питању је Sacra Congregatio de Propaganda Fide.  ;)
https://en.wikipedia.org/wiki/Congregation_for_the_Evangelization_of_Peoples

Хвала Вуче на исправци, сређено. ;)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #203 послато: фебруар 02, 2017, 05:19:38 поподне »
Мали прилог овој теми, из књиге Гезе Палфија "Povijest Mađarske - Ugarska na granici dvaju imperija (1526-1711)", загребачког издања из 2010. године.



Као што видимо, аутор у већини случајева говори о стварима које ми овде већ поменусмо, мада има и можда која коју нисмо (неких се бар ја не сећам да јесмо), као и неких које он није поменуо, а ми смо овде навели или сами пронашли. ;)

У прилогу су и две занимљиве карте верског и етничког распореда на тлу Угарске током првенствено XVI, а делом и XVII века.

Ugarske vjeroispovjesti i kultura u 16. stoljeću, str. 104-105



Etnička karta Ugarske u 16. i 17. stoljeću, str. 116-117



Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #204 послато: фебруар 04, 2017, 03:34:43 пре подне »
Присуство Срба на подручју данашње Мађарске датира из средњег века. Мајка угарског краља Гезе II била је Јелена, рођака српског краља Уроша. Током средњовековног периода српско-угарске везе биле су снажне, мада су постојали и периоди међусобног неслагања и ратовања.

Од 14. века и почетка османских освајања српских земаља на Балкану почињу сеобе Срба на север, ка подручју и земљама под управом средњовековне Угарске. У почетку су Срби служили као погранична војска у служби угарског краља.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #205 послато: фебруар 04, 2017, 03:37:17 пре подне »
Манастир Грабовац (мађ. Grábóc) је један од два постојећа манастира Српске православне цркве на подручју данашње Мађарске. Манастир се налази у жупанији Толна, јужно од Будимпеште. До манастира се долази асфалтним путем из два правца, идући од Баје (мађ. Baja) преко Батасека (мађ. Bátászék) и идући од Сексарда (мађ. Szekszárd) преко Боњхада (мађ. Bonyhád). Манастир Грабовац је некада био једно од верских и културних средишта Срба у Панонији, а данас једно од главних места окупљања српске заједнице у Мађарској.
На месту манастира Грабовац раније је постојао Бенедиктински католички манастир из 14. века, а чији се остаци и данас могу видети код постојећег манастирског гробља. Садашњи манастир Грабовац су основали 1587. године монаси манастира Драговића у Далмацији, игуман Пајсеј, са братијом, Евстатијем, Серафимом, Герасимом и Дионисијем. Разлог њиховог доласка у “унгарску земљу” описао је отац Пајсеј у Грабовачком летопису - рукописаној књизи, овим речима: “ В Далмацији бист тагда при реченом нашем монастиру Драговиче глад крепка, да опште не хотели би, нужда нам бист изити в сију земљу глада ради прекормити се ”. Било је то у доба Турске владавине Уграском, када је ова област припадала Будимском ејалату, а Сексардском санџаку. Испрва су драговићки монаси сматрали да је њихов боравак у овом крају привремен, међутим грабовачки Срби су драговићке монахе задржали због свештених потреба. [1] Они су већ 1587. године подигли дрвену црквицу, а касније и скромне конаке. Овај скромни манастир страдао је два пута крајем 17. века.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #206 послато: фебруар 04, 2017, 03:41:14 пре подне »
Срби у угарском Коморану

Шајкаши су чинили најстарију српску етничку заједницу у Словачкој, који су населили подручје Горње Земље, коју су населили у средњем веку. Иштван I је давао племићка звања Шајкашима у јужним деловима Краљевине Мађарске, а Бела IV је Србима доделио Коморан као посед.



Значајније досељавање Срба у Коморан десило се веома рано, већ у 15. веку, о чему сведочи и печат српске цркве из 1511. године. Овај део тадашње Угарске Срби су називали Горњом земљом. Потом су следила још два таласа насељавања, под притиском Турака. Први Срби су били шајкаши, граничари. Касније се насељавају Срби грађанског порекла из Српског Ковина, а у последњем таласу, 1690. године Срби високог рода, свештеници и племићи.

Град је током раздобља 18. века био једно од средишта српског живља северним деловима тадашње Угарске, заједно са не тако далеким Сентадрејом, Будимом, Стоним Београдом (Секешфехервар) и другим градовима северног дела тадашње Угарске (тзв. „Горње Земље"). Средином 18. века српска заједница у Коморану бележи свој врхунац; Она броји око 2 хиљаде припадника и гради се српска православна црква.

1751. године долази до укидања војне границе у овом делу Подунавља, па се већина коморанских Срба сели у данашњу Шајкашку у Бачкој. Током 19. века њихов број се стално смањује, па већ крајем века у Коморану је живело свега око 100 српских душа. После Првог светског рата један део Срба се иселио у матицу, па су преостали Срби били само сенка некадашње заједнице[4].

Поред Коморана један број Срба је живео у Трнави, после Велике сеобе Срба крајем 17. века. Центар њиховог окупљања је била Црква Свете Тројице у Штефаликовој улици 20, престала је са радом 1950. године. Обнова ове цркве почела је 2013. године.[5]
« Последња измена: фебруар 04, 2017, 06:19:08 поподне Amicus »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #207 послато: фебруар 04, 2017, 03:44:58 пре подне »
Комарно , које је данас у Словачкој, је било најсевернија тачка масовнијег насељавања Срба у петнаестом веку...Слика изнад, је гравира Комарна са шајкашима

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1252
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #208 послато: фебруар 04, 2017, 03:59:43 пре подне »
Комарно , које је данас у Словачкој, је било најсевернија тачка масовнијег насељавања Срба у петнаестом веку...Слика изнад, је гравира Комарна са шајкашима
Кад смо код Коморана, пронашао сам пре неки дан у дигитализованим архивима Чешке несумњиво претка, Јевту Милинова (прабабина страна по очевој мајци, настањени у шајкашком селу Шајкашу), као потпоручника пешадијске регименте из Коморана.
Пронашао сам још пар предака са презименом Путник (директна бабина линија, али не конкретно у Коморанској регименти већ у Шајкашком батаљону).


Презиме Милинов у ''Речник презимена Шајкашке''
Ш означава Шајкаш
Ч означава Чуруг
Мош означава Мошорин
Гос означава Госпођинце
Ж означава Жабаљ
Ђ означава Ђурђево
БГ означава Бачко Градишке
Г означава Градиште
Бројеви у загради означавају број људи са тим презименом у годинама (нпр од 1795 до 1867 је у Шајкашу живело 119 Милинова).

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1252
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #209 послато: фебруар 04, 2017, 04:02:07 пре подне »
Да додам само, хвала Петру који ми је показао ове дигитализоване архиве Хабзбуршке монархије и Аустроугарске, права су драгоценост за неког ко изучава претке из тог историјског раздобља на тим просторима.  :)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 383
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #210 послато: фебруар 04, 2017, 10:07:38 пре подне »
Јел можете послати линк за Шајкашки батаљон на Крамеријусу?

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1252
  • G2a-L42>YSC33
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #211 послато: фебруар 04, 2017, 10:56:06 пре подне »
Јел можете послати линк за Шајкашки батаљон на Крамеријусу?
Нема потребе за персирањем.  :)
Не постоји стриктно линк за Шајкашки батаљон, већ се тражи по презименима.
Дакле, најбоље је та уђете у ове подсекције:
Österreichischer Militär-Almanach 1792, 1793, 1797, 1801
Schematismus der Kais. Königl. Armee 1804, 1805, 1804-1808, 1810-1814,
Ту имате бирање по годинама, када су вршени та уписивања у јединице, и када уђете у неку од тих година, онда у претрази са леве стране куцате презиме које вас занима, најбоље је (ако је презиме на ић) куцати Petrovich.
У овом случају сам уместо Putnik (девојачко презиве очеве мајке) куцао Putnick, јер тако најбоље претражи.
Када вам избаци резултате, уђете на неки од понуђених линкова испод (најбоље је да све ово радите преко Mozile јер она у себи садржи софтвер за читање таквих докумената).

Након тога, када уђете у неки од тих линкова и избаци вам та документа тачно на страну где се налази презиме (уколико вас занима о којој јединици је реч, најбоље да прегледате пар страна испред оне која вам је понуђена).

Ево линка: http://www.vorarlberg.at/vorarlberg/bildung_schule/bildung/landesarchiv/weitere/nuetzliches/schematismen.htm
Пс. верујем да сте упознати са овим сајтом чим сте написали ''Крамеријус'', али ето написах упутство јер се можда нађе неко кога то занима а није упућен у опције сајта.  :)
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 383
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #212 послато: фебруар 04, 2017, 11:17:21 пре подне »
Хвала на линку. Ја сам Крамеријус претраживао пре пар година због аустроугарских губитака у Првом светском рату, сећам се да сам морао да инсталирам неку апликацију тада, користио сам Хром.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #213 послато: фебруар 04, 2017, 05:15:43 поподне »
Кад смо код Коморана, пронашао сам пре неки дан у дигитализованим архивима Чешке несумњиво претка, Јевту Милинова (прабабина страна по очевој мајци, настањени у шајкашком селу Шајкашу), као потпоручника пешадијске регименте из Коморана.
Пронашао сам још пар предака са презименом Путник (директна бабина линија, али не конкретно у Коморанској регименти већ у Шајкашком батаљону).


Презиме Милинов у ''Речник презимена Шајкашке''
Ш означава Шајкаш
Ч означава Чуруг
Мош означава Мошорин
Гос означава Госпођинце
Ж означава Жабаљ
Ђ означава Ђурђево
БГ означава Бачко Градишке
Г означава Градиште
Бројеви у загради означавају број људи са тим презименом у годинама (нпр од 1795 до 1867 је у Шајкашу живело 119 Милинова).

Нисам очекивао да има потомака Коморанаца :) Свака част :)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #214 послато: фебруар 04, 2017, 05:16:46 поподне »
Уствари, наравно да има, али да ће тако брзо да се јави неко :)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #215 послато: фебруар 04, 2017, 05:19:51 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/5nSHTUO5Obg&amp;feature=youtu.be" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/5nSHTUO5Obg&amp;feature=youtu.be</a>
« Последња измена: фебруар 04, 2017, 06:21:55 поподне Amicus »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #216 послато: фебруар 04, 2017, 05:20:44 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/SZAMhFl2JNg&amp;feature=youtu.be" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/SZAMhFl2JNg&amp;feature=youtu.be</a>
« Последња измена: фебруар 04, 2017, 06:22:28 поподне Amicus »

Ван мреже Rimidalv

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 383
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #217 послато: фебруар 04, 2017, 05:36:54 поподне »
Отворио сам ја раније посебну тему о Шајкашком батаљону, где сам и окачио линкове за емисије које су рађене у продукцији РТВ.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3630
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #218 послато: фебруар 04, 2017, 05:57:23 поподне »
Отворио сам ја раније посебну тему о Шајкашком батаљону, где сам и окачио линкове за емисије које су рађене у продукцији РТВ.
ok

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7174
  • I1 P109 FGC22045
Одг: Сеобе пре сеоба
« Одговор #219 послато: фебруар 04, 2017, 06:25:27 поподне »
ok

Вучко, наведи изворе одакле си преузео податке, оне за прилоге о Грабовцу и Коморану. :)