Ћуприја - порекло становништва

[tinkic]

Насеље Ћуприја је насељено од давнина. Почело је од римског насеља Хореум Марги, па онда постало Равно и сада носи назив Ћуприја. Не зна се када је тачно добила модеран назив. Модерна Ћуприја је настала од три мања насеља (Жировнице, Мрчевца и Мућаве) 1834. године када је то одлучио кнез Милош. Ћуприја је од тада непрестано расла, а имала је и део града где су живели Чеси.

[tinkic]

Неке староседелачке породице (живе овде више од 200 година) Ћуприје су:
Петковићи (обухвата и Миниће, Урошевиће, Добросављевиће, Андрејиће)
Милосављевићи Тинкићи
Пешићи
Здравковићи
Дудићи
Ћурићи
...
Тих породица (ако се не варам) има још. Ево и порекла неких од тих породица:
-Милосављевићи Тинкићи су из Русије. Неки предак се доселио пре 1800. године. Стари Милосав имао синове Илију и Милутина "Тинку" по коме су прозвани Тинкићи.
-Ћурићи су из старог села Жировнице и причају да имају турско порекло.
-Петковићи су такође из Жировнице. Предак Деда Петковић имао синове Мину, Андреа, Уроша и Милоша. По Мини су Минићи, по Андреу Андрејићи, по Урошу Урошевићи а по његовом сину Добросаву Добросављевићи.

Контраверзна је тема о томе ко се сматра староседеоцем а ко не, неки тврде да су и каснији досељеници (досељени типа 1880их) староседеоци, што нису. Ни сви који су у попису из 1862. нису староседеоци.

Постоје и неке породице досељене из Баната. То су Субићи, Томићи, Црњански, итд. Иако се помињу у претходно наведеном попису, нису староседеоци (као што неки причају).

За границу између староседеоца и старије породице се ставља 1834. година. Сви досељени пре те године се могу сматрати староседеоцима, а они досељени између 1835. и 1862. су старије породице. Они који су досељени између 1863. и 1914. су ћупријске породице, јер су довољно дуго у граду да се сматрају становницима. Они досељени после 1915. су новији досељеници, да не кажем дођоши. Израз "дођош" би некима био увредљив. Ако неко зна још неку породицу (за староседеоце мора имати документован доказ да би се сматрао староседеоцем, нпр. старији попис или било шта слично) и њено порекло, нека се огласи.

[Slavodrag]

Ко је дао дефиниције овога? Староседеоци од тад до тад, старе фамилије, дођоши...? Не дај Боже да се неко пресели из Параћина у Ћуприји!? Тај не би могао да се сматра ни човеком, а не нешто више! 😁

[tinkic]

Извините на нејасној претходној поруци.
За Ћуприју је врло проблематично одредити ко је староседелац а ко није, расправе још увек трају за поједине породице (нпр. Џелатовиће). Неки их сматрају староседеоцима али када погледају документе, пописе, итд. онда неким чудом нису староседеоци. Ја сам покушао (што је поприлично безвезе) да дефинишем границу староседеоца и старијег досељеника, али без успеха. На Фејсбуку сам се расправљао приватно са неким од администратора групе "Староседеоци Ћуприје" и они су ми на мој предлог за поделу по години досељења рекли нешто типа "али биће мало породица то мора да буде више" и слично. Није циљ да има више староседелаца већ да су јасно дефинисани (ко су и шта су).
Ево и неких породица досељених између 1863. и 1914:
Ерићи
Несторовићи
Џелатовићи
Динићи
Бизетићи
Љубичановићи*
*у попису из 1862. је пописана породица Љубичан, тренутно не знам да ли се ради о истој породици. Модеран облик презимена је настао у другој половини 19. века

[нцп]

https://biblioteka.cuprija.rs/digitalna-biblioteka/zavicajno-odeljenje/varos-cuprija.pdf

ВАРОШ ЋУПРИЈА - ПОПИС СТАНОВНИШТВА И ИМОВИНЕ 1862. ... Опширније о томе: Станоје Мијатовић, Ресава
може се скинути у пдф -у.

Тако да 1862 служи као пресек затечених и пописаних породица.

Обимно је.

Креће од 35 стране са фамилијом Пеливановић.

[tinkic]

У "Ресави" Станоја Мијатовића, колико се сећам, нисам нашао нешто посебно за Ћуприју. Обухвата нека околна села која припадају ћупријској општини али ваљда за само насеље нема ништа.

[нцп]

Неке староседелачке породице (живе овде више од 200 година) Ћуприје су:
Петковићи (обухвата и Миниће, Урошевиће, Добросављевиће, Андрејиће)
Милосављевићи Тинкићи
Пешићи
Здравковићи
Дудићи
Ћурићи
...
Тих породица (ако се не варам) има још. Ево и порекла неких од тих породица:
-Милосављевићи Тинкићи су из Русије. Неки предак се доселио пре 1800. године. Стари Милосав имао синове Илију и Милутина "Тинку" по коме су прозвани Тинкићи.
-Ћурићи су из старог села Жировнице и причају да имају турско порекло.
-Петковићи су такође из Жировнице. Предак Деда Петковић имао синове Мину, Андреа, Уроша и Милоша. По Мини су Минићи, по Андреу Андрејићи, по Урошу Урошевићи а по његовом сину Добросаву Добросављевићи.

Контраверзна је тема о томе ко се сматра староседеоцем а ко не, неки тврде да су и каснији досељеници (досељени типа 1880их) староседеоци, што нису. Ни сви који су у попису из 1862. нису староседеоци.

Постоје и неке породице досељене из Баната. То су Субићи, Томићи, Црњански, итд. Иако се помињу у претходно наведеном попису, нису староседеоци (као што неки причају).

За границу између староседеоца и старије породице се ставља 1834. година. Сви досељени пре те године се могу сматрати староседеоцима, а они досељени између 1835. и 1862. су старије породице. Они који су досељени између 1863. и 1914. су ћупријске породице, јер су довољно дуго у граду да се сматрају становницима. Они досељени после 1915. су новији досељеници, да не кажем дођоши. Израз "дођош" би некима био увредљив. Ако неко зна још неку породицу (за староседеоце мора имати документован доказ да би се сматрао староседеоцем, нпр. старији попис или било шта слично) и њено порекло, нека се огласи.

У књизи НА МОРАВИ ЋУПРИЈА посвећеној пре свега НОБ-у можете наћи неке податке о породицама пре пописа из 1862 (у одељку Хроника Ћуприје).

https://znaci.org/00003/636.pdf

[tinkic]

У књизи НА МОРАВИ ЋУПРИЈА посвећеној пре свега НОБ-у можете наћи неке податке о породицама пре пописа из 1862 (у одељку Хроника Ћуприје).

https://znaci.org/00003/636.pdf

Нисам знао да књига постоји и у дигиталном облику. О тим породицама не пише ништа посебно, углавном се помињу неки појединци из тих породица који су били значајни а има и по нешто о друштвеном статусу тих породица и за неке Банаћане пише тачно место одакле су. Јел постоји још нека литература за Ћуприју? Има објављен онај попис и ова књига која је већим делом чиста пропаганда. За друге књиге не знам

[нцп]

Нисам знао да књига постоји и у дигиталном облику. О тим породицама не пише ништа посебно, углавном се помињу неки појединци из тих породица који су били значајни а има и по нешто о друштвеном статусу тих породица и за неке Банаћане пише тачно место одакле су. Јел постоји још нека литература за Ћуприју? Има објављен онај попис и ова књига која је већим делом чиста пропаганда. За друге књиге не знам

Па и то је нешто.

Распитајте се, у сваком случају,  у Архиву који је тај крај надлежан и у Музеју.

.

[нцп]

Часопис BALCANIKA издање САНУ

ЋУПРИЈСКА НАХИЈА - Ресава у време Иванковачке битке 1805. године
Ћупријски округ

https://dais.sanu.ac.rs/bitstream/handle/123456789/11721/bitstream_46695.pdf?sequence=1&isAllowed=y

Што се иде дубље у прошлост наилази се на податке о значајним појединцима или савременицима тога доба. Већином се наводе имена, али има и презимена наравно. То би били,  условно говорећи "староседеоци" али је тај појам осетљив.

Да ли су за вас староседеоци они који су ту живели нпр 1805 године (ако се могу идентификовати) и који и данас имају изданке (под ко зна кохим презименима) или их немају зато што су изумрли?

А, било је мислим и Цинцара у Ћуприји, можда мање него у Крушевцу.

[tinkic]

Па и то је нешто.

Распитајте се, у сваком случају,  у Архиву који је тај крај надлежан и у Музеју.

.

Мислим да постоји још једна књига у вези Ћуприје, објављена 2000их. Колико се сећам објавио ју је неки др Митић. Листао сам је скоро и нема нешто посебно у вези становништва али има непотпун (или не скроз тачан) списак кућа (адреса и глава породице, или дућан и власник) у центру улице из педесетих мислим (тих кућа више нема, срушене су због масовне изградње стамбених објеката у Титово време. Тај списак можда некоме послужи у истраживањима.

[tinkic]

Да ли су за вас староседеоци они који су ту живели нпр 1805 године (ако се могу идентификовати) и који и данас имају изданке (под ко зна кохим презименима) или их немају зато што су изумрли?

А, било је мислим и Цинцара у Ћуприји, можда мање него у Крушевцу.

За мене јесу староседеоци.
Што се Цинцара тиче, Јанка Поповића су називали Цинцаром иако је био Србин. Мислим да то чешће зависи од тога одакле неко долази, нпр. ако је из краја где већином живе Цинцари, онда ће и овог прозвати Цинцаром (Цинцарином?).