Специфичност презимена у Крајини

[Душан]

На ову тему ме је инспирисало читајући о пореклу Николе Тесле.

Преци славног научника Николе Тесле без сумње потичу из засеока Дреновац код Радуча у Лици. Они су се у тај крај доселили после 1690. и одласка Турака из Лике. У Попису Лике и Крбаве из 1712. у засеоку Дреновац су уписане породице Станка и Милашина Теслића, а на Радучком пољу, недалеко од Букове главице, и породица Станка Теслића. Теслићи су се касније, по свему судећи, трансформисали у Тесле, а од које две поменуте породице потиче Никола Тесла није могуће поуздано утврдити.

https://www.poreklo.rs/2012/07/10/poreklo-nikole-tesle/

И заиста у Крајини су постојала и постоје практично иста презимена, са и без -ић

Басара - Басарић
Кокот - Кокотовић
Колунџија - Колунџић
Корда - Кордић
Тојага - Тојагић
Тишма - Тишмић
Бјелан - Бјелановић
Богдан - Богдановић
Иваниш - Иванишевић
Стегњаја - Стегњаић
Брека - Брекић
Вујасин - Вујасиновић
Чубрило - Чубриловић
Чолак - Чолаковић
Невајда - Невајдић
Малбаша - Малбашић
Лежаја - Лежаић

и тако даље.

https://www.poreklo.rs/2012/04/05/li%C4%8Dka-prezimena/
https://www.poreklo.rs/2012/04/05/srpska-prezimena-u-dalmaciji/


Да ли постоји могућност да је пре неколико векова било знатно више презимена на -ић, па су временом нека скраћена и трансформисана?

[Fargo]

Još neka stereotipna/specifična/česta krajiška prezimena - Komazec, Balaban, Grubor, Grmuša, Drezga, Drakulić, Galić, Bursać, Barišić, Cupać, Alavanja, Milaš, Labus, Džakula, Žegarac, Tesla, Plećaš, Medić, Kosanović, Opačić, Arnaut, Bradaš, Galjen, Baljak, Balać, Vunduk, Bilbija, Kokir, Došen, Zdjelar, Marjan, Alfirević, Bižić, Matijaš, Ožegović, Jerković, Adam, Arežina, Ardalić, Torbica, Jarić, Škundrić, Reljan, Šegan, Škarić, Dubajić, Plavšić, Rapajić, Rašula, Smuđa, Škorić, Marčetić, Uzelac, Tica, Šarić, Šarac, Arula, Radeka, Radaković, Karan, Karanović, Svitlica, Mrdalj, Končarević, Ćulibrk, Ševo, Šesto, Basta, Berić, Ulemek, Bokun, Bokan, Borjan, Bunčić, Muždalo, Mrđa, Mrđen, Mišljen, Radujko, Rodić, Čavić, Maravić, Sudar, Svilar, Lukač, Lončar, Injac...

[Душан]

Поента је у двојним презименима која имају своју верзију са -ић.

Попут Тесла и Теслића, ево примера Тишме и Тишмића.

Један од најранијих писаних извора који сведочи о присуству породице Тишма у Далмацији јесте Млетачки катастар из 1709. године, сачуван у оквиру пописа провинције Далмације под управом Млетачке Републике. У овом документу, презиме Тишма се помиње у селу Ивошевци, где је забележен Новак Тишмић (Nouach Tismich di Iuoseuzi), као земљопоседник.

https://www.tromedja.com/poreklo-porodica-i-prezimena/prezimena-u-dalmaciji/tisma


Чини ми се да је у 18. веку било више презимена на -ић, него сада.

[Fargo]

Поента је у двојним презименима која имају своју верзију са -ић.

Попут Тесла и Теслића, ево примера Тишме и Тишмића.

Један од најранијих писаних извора који сведочи о присуству породице Тишма у Далмацији јесте Млетачки катастар из 1709. године, сачуван у оквиру пописа провинције Далмације под управом Млетачке Републике. У овом документу, презиме Тишма се помиње у селу Ивошевци, где је забележен Новак Тишмић (Nouach Tismich di Iuoseuzi), као земљопоседник.

https://www.tromedja.com/poreklo-porodica-i-prezimena/prezimena-u-dalmaciji/tisma


Чини ми се да је у 18. веку било више презимена на -ић, него сада.

Određeni broj srpskih severnodalmatinskih prezimena koja danas nemaju sufiks ić su zabeležena u prvoj polovini 18. veka na mletačkim popisima u oblicima sa ić. Osim primera Tišma-Tišmić koji si naveo Grubori su zabeleženi kao Gruborovići, Stjelje kao Stilići, Šakani kao Šakanovići itd. Znao sam još primera, ali ne mogu se trenutno setiti.

[Душан]

Određeni broj srpskih severnodalmatinskih prezimena koja danas nemaju sufiks ić su zabeležena u prvoj polovini 18. veka na mletačkim popisima u oblicima sa ić. Osim primera Tišma-Tišmić koji si naveo Grubori su zabeleženi kao Gruborovići, Stjelje kao Stilići, Šakani kao Šakanovići itd. Znao sam još primera, ali ne mogu se trenutno setiti.

Да, о томе се ради.

[Fargo]

Nigde nema toliko raznovrsnih i starih prezimena među Srbima kao u Krajini i Hercegovini. Ne znam baš tačno, ali rekao bih da se negde oko 1/3 krajiških prezimena ne završava sa ić. Dok se npr. u Srbiji van Vojvodine 99% prezimena završava sa ić, a velika većina njih su patronimskog tipa. Stoga su mi prezimena u Srbiji ispod Save i Dunava monotona, da se niko ne uvredi to je moje lično mišljenje. 🙂 Kod Krajišnika u okviru prezimena koja se završavaju sa ić ima značajno manje onih patronimskog tipa nego u užoj Srbiji.

[Мађер]

Možda postoji prezime Mađer, pa da se poklapa sa Mađerčić

[Fargo]

Pomenuh da se značajan deo prezimena kod Krajišnika ne završava na ić. Po mojoj proceni radi se o oko 1/3 krajiških prezimena. Ali u nekim selima udeo prezimena koja nisu na ić je bio znatno veći. Evo na primer u Pađenima kod Knina (https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Pađene) samo 3 od ukupno 15 prezimena je bilo sa sufiksom ić.

Zanimljivo je da kod Bileće postoji selo Pađeni dok je kod Knina Pađene, dakle gotovo identičan toponim. Isto tako kod Drniša i kod Bileće postoji selo Baljci, zatim Mirlović Polje kod Drniša i Mirilovići kod Bileće, onda Korlat kod Benkovca i Korlati kod Trebinja, pa Ugarci kod Bosanskog Grahova i Ugarci kod Trebinja itd. Jake su krajiško-hercegovačke lingvističke, toponimske, genetičke, kulturološke itd. veze.

[Fargo]

Bjelobrci iz Civljana (Vrlika) se 1710. godine pominju kao Bilobrkovići, zabeležen je konkretno Zuane Biloberchovich. Evo kako je pomenuto prezime hronološki modifikovano u zadnjih 300+ godina - skraćeno je odnosno izgubilo je sufiks ović i od ikavskog je postalo (i)jekavsko.

[Душан]

Могуће да су аустријске и млетачке власти намерно скраћивале презимена и уклањали -ић као и у Војводини, али са друге стране, опет 2/3 презимена у Крајини се ипак завршавају на -ић.
Од мојих 8 прадеда и прабаба сви су имали презимена са суфиксом -ић.

[Fargo]

Današnji Mirili (rod Mirilo) iz Žegara u severnoj Dalmaciji (Bukovica) se pominju kao Mirilovići na mletačkom katarstru iz 1709. godine. Tada je upisan Radojša Mirilović pokojnog Stojana. Upoznat sam sa činjenicom da su žegarski Mirili (eks Mirilovići) od starog (srednjovekovnog) hercegovačkog plemena Mirilovića (čija matična teritorija je na području Bileće) i da je to genetički potvrđeno. Znam da Mirilovića ima i na Kordunu, ali oni nisu genetički povezani sa hercegovačkim Mirilovićima. U svakom slučaju prezime Mirilović je evidentno jedno od najstarijih srpskih prezimena, jer postoji u kontinuitetu od 14. veka. Opstalo je kod Krajišnika koji su potomci doseljenika iz Hercegovine u 16. veku, dok u Hercegovini kao matici nije opstalo već se razgranato na više prezimena - Kapor, Medan, Mihić, Dželetović itd.

[Ojler]

Današnji Mirili (rod Mirilo) iz Žegara u severnoj Dalmaciji (Bukovica) se pominju kao Mirilovići na mletačkom katarstru iz 1709. godine. Tada je upisan Radojša Mirilović pokojnog Stojana. Upoznat sam sa činjenicom da su žegarski Mirili (eks Mirilovići) od starog (srednjovekovnog) hercegovačkog plemena Mirilovića (čija matična teritorija je na području Bileće) i da je to genetički potvrđeno. Znam da Mirilovića ima i na Kordunu, ali oni nisu genetički povezani sa hercegovačkim Mirilovićima. U svakom slučaju prezime Mirilović je evidentno jedno od najstarijih srpskih prezimena, jer postoji u kontinuitetu od 14. veka. Opstalo je kod Krajišnika koji su potomci doseljenika iz Hercegovine u 16. veku, dok u Hercegovini kao matici nije opstalo već se razgranato na više prezimena - Kapor, Medan, Mihić, Dželetović itd.

Само што у Херцеговини име Мириловића никад није било у функцији презимена, већ се користило каo катунско име. Као када би рекли Озринић, Куч, Васојевић, Цуца. Презименом је постајало код оних који су се исељавали, као и услучају црногорских племена: нико се у Цуцама не презива Цуца, или у Дробњаку Дробњак. Исти је случај и са презименима која настају из места порекла. Постоје рецимо презимена Кикинђанин, Темеринац, Сомборац и слична, али не у местима из чијих назива су изведена, већ су их људи стицали у новим срединама у које су се из тих места досељавали.

[Fargo]

Само што у Херцеговини име Мириловића никад није било у функцији презимена, већ се користило каo катунско име. Као када би рекли Озринић, Куч, Васојевић, Цуца. Презименом је постајало код оних који су се исељавали, као и услучају црногорских племена: нико се у Цуцама не презива Цуца, или у Дробњаку Дробњак. Исти је случај и са презименима која настају из места порекла. Постоје рецимо презимена Кикинђанин, Темеринац, Сомборац и слична, али не у местима из чијих назива су изведена, већ су их људи стицали у новим срединама у које су се из тих места досељавали.

To stoji. Krajiški Mirilovići već vekovima nose to prezime kao fiksno. Mirilović im je postalo prezime po doseljavanju u Krajinu, a ono ishodi od imena plemena kome su pripadali njihovi preci u Hercegovini pre seobe u Krajinu. Tako da tu ipak postoji kontinuitet do 14. veka, jer se jedno nadovezuje na drugo.

Sličan je slučaj sa Macurama. Macura u Krajini vekovima nose to prezime. S druge strane u njihovoj prapostojbini Gornjem Polimlju ne postoje Macure ni kao prezime, niti kao pleme ili bratstvo. Tek preko genetike se utvrdilo da u Gornjem Polimlju ima ostataka Macura. Glavnina Macura se iselila iz Gornjeg Polimlja u severnu Dalmaciju preko Hercegovine pre više vekova, da li zbog sukoba sa Vasojevićima ili nekog drugog razloga to je već diskutabilno. Macure koje su ostale u Gornjem Polimlju su asimilirane od strane drugih plemena i izgubili su macursko plemensko ime i svest o pripadnosti Macurama, slično kao što se desilo Nikšićima u simbiozi sa Rovčanima ako se ne varam. Macure koje su se iselile na severozapad su čuvali macursko plemensko ime koje im se vremenom transformisalo u prezime i nose ga i dan danas.

[Fargo]

Guglete iz Bilišina (https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Bilišane) su nekad bili Gugletići. Na mletačkom katarstru iz 1709. godine je upisan Staniša Gugletić pokojnog Stanka.



Mletački popisi iz prve polovine 18. veka pokazuju meni 3 zanimljive stvari apropo pravoslavnih severnodalmatinskih rodova:

- Veći udeo narodnih imena nego što ih je bilo kasnije u 19. i 20. veku, a okviru njih postojanje i nekih kojih nije bilo u novije i relativno novije doba ili su bila ektremno retka poput Radojša, Staniša, Radiša, Milin, Radan, Radojica, Radota, Radivoj, Vučen itd

- Oblici sa sufiksom ić/vić/ović koji se kasnije gube Gugletić-Gugleta, Tišmić-Tišma, Gruborović-Grubor, Šakanović-Šakan, Mirilović-Mirilo, Bilobrković-Bilobrk/Bjelobrk itd

- Neki ikavski oblici kojih kasnije nestaju ili prelaze u (i)jekavske. Npr. u pomenutom periodu je upisano dosta Stipana među pravoslavcima širom severne Dalmacije. U Bilišanima u ovom insertu gore sa katarstra iz 1709. se vide 3 Stipana - Stipan Birbir, Stipan Ignjatović i Stipan Veselinović. Birbiri su današnji Berberi, Ignjatovići su današnji Gnjatovići, dok je prezime Veselinović ostalo identično do danas. Bilišini su čisto pravoslavno selo i tamošnji Srbi su jekavci, tako da ovo otvara pitanje njihovog govora od pre 300+ godina. Vidimo i primer (i)jekavizacije u slučaju jednog roda iz Civljana koji pomenuh u jednom od prethodnih postova Bilobrković>Bilobrk>Bjelobrk. Za Civljane se zna da su tamošnji Srbi bili ikavci do duboko u 20. vek, ali za Bilišane ne možemo znati kako su govorili u doba mletačkog popisa iz 1709. U Civljanima ima pravoslavnih Bilića tj. bilo ih je do 1995. Današnje Stjelje iz Bukovice (zaboravio sam tačno selo) se 1709. pominju kao Stilići, što isto ukazuje na (i)jekavizaciju ikavskog oblika prezimena

[Fargo]

Uzgred rečeno iz Bilišana je Sretko Kalinić. Kao što se vidi prilogu iz mog prethodnog posta u Bilišanima je 1709. upisan Sava Kalinić.

[Fargo]

5 Stipana iz Bilišana se pominje na mletačkom katastru 1709. godine. Pored pomenutih Stipana Birbira, Stipana Ignjatovića i Stipana Veselinovića, upisani su i Maksim Paravinja pokojnog Stipana i Radojica Pupovac pokojnog Stipana.



Prezimena Kranjac (Luka Kranjac pokojnog Pavla), Repac (Jovan Repac pokojnog Radojice), Ercegovac (Mirčeta Ercegovac), Danilović (Vuko Danilović) i još neka sa mletačkog katastra iz 1709. nisu opstala u Bilišanima do novijeg doba. Kranjci (pravoslavni) u novije doba su izgleda postojali samo u Ruminu. Dok Repaca, Ercegovaca i Danilovića nije bilo. Repaca je bilo u Lici, a Ercegovaca u Potkozarju.