Специфичност презимена у Крајини

[Душан]

На ову тему ме је инспирисало читајући о пореклу Николе Тесле.

Преци славног научника Николе Тесле без сумње потичу из засеока Дреновац код Радуча у Лици. Они су се у тај крај доселили после 1690. и одласка Турака из Лике. У Попису Лике и Крбаве из 1712. у засеоку Дреновац су уписане породице Станка и Милашина Теслића, а на Радучком пољу, недалеко од Букове главице, и породица Станка Теслића. Теслићи су се касније, по свему судећи, трансформисали у Тесле, а од које две поменуте породице потиче Никола Тесла није могуће поуздано утврдити.

https://www.poreklo.rs/2012/07/10/poreklo-nikole-tesle/

И заиста у Крајини су постојала и постоје практично иста презимена, са и без -ић

Басара - Басарић
Кокот - Кокотовић
Колунџија - Колунџић
Корда - Кордић
Тојага - Тојагић
Тишма - Тишмић
Бјелан - Бјелановић
Богдан - Богдановић
Иваниш - Иванишевић
Стегњаја - Стегњаић
Брека - Брекић
Вујасин - Вујасиновић
Чубрило - Чубриловић
Чолак - Чолаковић
Невајда - Невајдић
Малбаша - Малбашић
Лежаја - Лежаић

и тако даље.

https://www.poreklo.rs/2012/04/05/li%C4%8Dka-prezimena/
https://www.poreklo.rs/2012/04/05/srpska-prezimena-u-dalmaciji/


Да ли постоји могућност да је пре неколико векова било знатно више презимена на -ић, па су временом нека скраћена и трансформисана?

[Fargo]

Još neka stereotipna/specifična/česta krajiška prezimena - Komazec, Balaban, Grubor, Grmuša, Drezga, Drakulić, Galić, Bursać, Barišić, Cupać, Alavanja, Milaš, Labus, Džakula, Žegarac, Tesla, Plećaš, Medić, Kosanović, Opačić, Arnaut, Bradaš, Galjen, Baljak, Balać, Vunduk, Bilbija, Kokir, Došen, Zdjelar, Marjan, Alfirević, Bižić, Matijaš, Ožegović, Jerković, Adam, Arežina, Ardalić, Torbica, Jarić, Škundrić, Reljan, Šegan, Škarić, Dubajić, Plavšić, Rapajić, Rašula, Smuđa, Škorić, Marčetić, Uzelac, Tica, Šarić, Šarac, Arula, Radeka, Radaković, Karan, Karanović, Svitlica, Mrdalj, Končarević, Ćulibrk, Ševo, Šesto, Basta, Berić, Ulemek, Bokun, Bokan, Borjan, Bunčić, Muždalo, Mrđa, Mrđen, Mišljen, Radujko, Rodić, Čavić, Maravić, Sudar, Svilar, Lukač, Lončar, Injac...

[Душан]

Поента је у двојним презименима која имају своју верзију са -ић.

Попут Тесла и Теслића, ево примера Тишме и Тишмића.

Један од најранијих писаних извора који сведочи о присуству породице Тишма у Далмацији јесте Млетачки катастар из 1709. године, сачуван у оквиру пописа провинције Далмације под управом Млетачке Републике. У овом документу, презиме Тишма се помиње у селу Ивошевци, где је забележен Новак Тишмић (Nouach Tismich di Iuoseuzi), као земљопоседник.

https://www.tromedja.com/poreklo-porodica-i-prezimena/prezimena-u-dalmaciji/tisma


Чини ми се да је у 18. веку било више презимена на -ић, него сада.

[Fargo]

Поента је у двојним презименима која имају своју верзију са -ић.

Попут Тесла и Теслића, ево примера Тишме и Тишмића.

Један од најранијих писаних извора који сведочи о присуству породице Тишма у Далмацији јесте Млетачки катастар из 1709. године, сачуван у оквиру пописа провинције Далмације под управом Млетачке Републике. У овом документу, презиме Тишма се помиње у селу Ивошевци, где је забележен Новак Тишмић (Nouach Tismich di Iuoseuzi), као земљопоседник.

https://www.tromedja.com/poreklo-porodica-i-prezimena/prezimena-u-dalmaciji/tisma


Чини ми се да је у 18. веку било више презимена на -ић, него сада.

Određeni broj srpskih severnodalmatinskih prezimena koja danas nemaju sufiks ić su zabeležena u prvoj polovini 18. veka na mletačkim popisima u oblicima sa ić. Osim primera Tišma-Tišmić koji si naveo Grubori su zabeleženi kao Gruborovići, Stjelje kao Stilići, Šakani kao Šakanovići itd. Znao sam još primera, ali ne mogu se trenutno setiti.

[Душан]

Određeni broj srpskih severnodalmatinskih prezimena koja danas nemaju sufiks ić su zabeležena u prvoj polovini 18. veka na mletačkim popisima u oblicima sa ić. Osim primera Tišma-Tišmić koji si naveo Grubori su zabeleženi kao Gruborovići, Stjelje kao Stilići, Šakani kao Šakanovići itd. Znao sam još primera, ali ne mogu se trenutno setiti.

Да, о томе се ради.

[Fargo]

Nigde nema toliko raznovrsnih i starih prezimena među Srbima kao u Krajini i Hercegovini. Ne znam baš tačno, ali rekao bih da se negde oko 1/3 krajiških prezimena ne završava sa ić. Dok se npr. u Srbiji van Vojvodine 99% prezimena završava sa ić, a velika većina njih su patronimskog tipa. Stoga su mi prezimena u Srbiji ispod Save i Dunava monotona, da se niko ne uvredi to je moje lično mišljenje. 🙂 Kod Krajišnika u okviru prezimena koja se završavaju sa ić ima značajno manje onih patronimskog tipa nego u užoj Srbiji.

[Мађер]

Možda postoji prezime Mađer, pa da se poklapa sa Mađerčić

[Fargo]

Pomenuh da se značajan deo prezimena kod Krajišnika ne završava na ić. Po mojoj proceni radi se o oko 1/3 krajiških prezimena. Ali u nekim selima udeo prezimena koja nisu na ić je bio znatno veći. Evo na primer u Pađenima kod Knina (https://sr.m.wikipedia.org/wiki/Pađene) samo 3 od ukupno 15 prezimena je bilo sa sufiksom ić.

Zanimljivo je da kod Bileće postoji selo Pađeni dok je kod Knina Pađene, dakle gotovo identičan toponim. Isto tako kod Drniša i kod Bileće postoji selo Baljci, zatim Mirlović Polje kod Drniša i Mirilovići kod Bileće, onda Korlat kod Benkovca i Korlati kod Trebinja, pa Ugarci kod Bosanskog Grahova i Ugarci kod Trebinja itd. Jake su krajiško-hercegovačke lingvističke, toponimske, genetičke, kulturološke itd. veze.