Светски ДНК месец 2026

[Црна Гуја]

159. Урошевић, Ђурђевдан, Вишевац, Рача

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>Y35>YP4278. На припадност овој грани могла би указивати снижена вредност DYS458=14, а поред ње, Петковић поседује још две прилично специфичне вредности, DYS385=11-13 и DYS643=11. Поред Урошевића само још двојица тестираних поседују потоње две вредности, уз истовремено ниску DYS458, а то су један још увек нејавни тестирани из околине Чучер-Сандева, и Марковић из Боринца код Бојника (Јовањдан). Урошевић се од нејавног разликује на 4 од 23, а од Марковића на 5 од 25 упоедивих маркера. Због прилично специфичног хаплотипа, препорука Урошевићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању у Вишевац досељени из Јаковца код Књажевца. За једну велику групу родова из Вишевца који славе Ђурђевдан заиста се у литератури наводи да су досељени из Јаковца, међутим Урошевићи се не помињу међу њима, па је могуће да су у прошлости носили неко од поменутих презимена, а да је презиме Урошевић настало по неком каснијем претку.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-851, Миловановићи (Здравковићи, Ћосићи, Милићевићи, Милошевићи, Петровићи, Миладиновићи, Миливојевићи, Милићи, Миловановићи и Стојановићи), Јаковац, Ђурђевдан.

https://www.poreklo.rs/2015/03/26/poreklo-prezimena-selo-visevac-raca/

[Црна Гуја]

165. Рудић, Св. Василије Острошки, Сомбор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Поред за ову грану карактеристично ниске вредности DYS458=13, поседује још неколико специфичних вредности, повишене DYS390=26, DYS481=25 и DYS549=15, и снижену Y-GATA-H4=10. Нема блиских поклапања у нашој табели, па се препоручује додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а у доступној литератури нашао сам само навод да су Рудићи из околине Сомбора даљим пореклом из Босне.

[Црна Гуја]

137. Митровић, Никољдан, Миличиница, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поред за ову грану карактеристично повишене вредности DYS643=11, Митровићев хаплотип одликују још и снижене вредности DYS456=15 и DYS576=16, као и повишене DYS481=24 и DYS549=13. Све наведене вредности дели са Петровићем из Гвозца код Бајине Баште који такође слави Никољдан. Разликују се на само 1 од 23 маркера, па је висока вероватноћа да припадају истом генетичком роду. Како би прецизно утврдио којој млађој подграни припада испод Y2902, препорука Митровићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Херцеговине. Најстарији познати предак био је Драгојло Митровић, председник општине миличанске, умро 1892. године. У тексту о Миличиници на нашем порталу Митровићи се нажалост не помињу.

https://www.poreklo.rs/2013/06/21/poreklo-prezimena-selo-mili%C4%8Dinica-valjevo/

[Црна Гуја]

174. Радоњић, Јовањдан, Вране, Ариље

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316. На припадност овој подграни указују повишена вредност DYS385b=15, и снижена DYS456=14. Поред њих, Радоњић поседује још пар карактеристичних вредности: снижену DYS385a=10, и повишену DYS549=13. Нема ближих поклапања у нашој табели (са мање од 6 разлика на 23/25 маркера), па је препорука додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Старе Херцеговине, и да су исти род са Јевтовићима из истог села.

[Bosko Kap]

137. Митровић, Никољдан, Миличиница, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поред за ову грану карактеристично повишене вредности DYS643=11, Митровићев хаплотип одликују још и снижене вредности DYS456=15 и DYS576=16, као и повишене DYS481=24 и DYS549=13. Све наведене вредности дели са Петровићем из Гвозца код Бајине Баште који такође слави Никољдан. Разликују се на само 1 од 23 маркера, па је висока вероватноћа да припадају истом генетичком роду. Како би прецизно утврдио којој млађој подграни припада испод Y2902, препорука Митровићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Херцеговине. Најстарији познати предак био је Драгојло Митровић, председник општине миличанске, умро 1892. године. У тексту о Миличиници на нашем порталу Митровићи се нажалост не помињу.

https://www.poreklo.rs/2013/06/21/poreklo-prezimena-selo-mili%C4%8Dinica-valjevo/

Da li postoji naziv ovog genetičkog roda u našem narodu ? odnosno da li mogu dobiti neki trag za dalje istraživanje, sa kojim grupama porodica pripada ovaj rod ?

[CosicZ]

137. Митровић, Никољдан, Миличиница, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поред за ову грану карактеристично повишене вредности DYS643=11, Митровићев хаплотип одликују још и снижене вредности DYS456=15 и DYS576=16, као и повишене DYS481=24 и DYS549=13. Све наведене вредности дели са Петровићем из Гвозца код Бајине Баште који такође слави Никољдан. Разликују се на само 1 од 23 маркера, па је висока вероватноћа да припадају истом генетичком роду. Како би прецизно утврдио којој млађој подграни припада испод Y2902, препорука Митровићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Херцеговине. Најстарији познати предак био је Драгојло Митровић, председник општине миличанске, умро 1892. године. У тексту о Миличиници на нашем порталу Митровићи се нажалост не помињу.

https://www.poreklo.rs/2013/06/21/poreklo-prezimena-selo-mili%C4%8Dinica-valjevo/

Има их у коментарима.
https://www.poreklo.rs/2013/06/21/poreklo-prezimena-selo-mili%c4%8dinica-valjevo/#comment-27419
https://www.poreklo.rs/2013/06/21/poreklo-prezimena-selo-mili%c4%8dinica-valjevo/#comment-227732

Помиње се и трговац Митар.

Садашња црква, покривена клисом и од брвана, подигнута је 1792. године трудом поп-Јевте и уз потпору Митра и Радојице Миличинаца оних, који се помињу у „Мемоарима“ Проте Матеје, као богати трговци тог доба.

[Лука]

У дефтеру из 1851 на челу прве куће у селу Градац је Обрад, син Петра. У истој кући је заједно са њим и Крсман, такође син Петра и брат Обрадов. Пантелије или Панта нема у тој кући; у кући под редним бројем 5 је пописан Панто син Милутина, који је могуће родоначелник поменутих Пантовића. У том случају би он вероватно био брат од стрица поменутих Обрада и Крсмана.

Овом генетичком роду извесно припада и тестирани Продановић из Гривца код Кнића:

Продановић, Св. Јоаким и Ана, Гривац, Кнић - R1a-Z280>CTS1211

U Korićanima su ove familije:
-Rakitovići (Glišvići, Filipovići, Perovići, Prodanovići, Vasiljevići i Jekići) O njihovom preklu videti kod Rakitovića u Rasadniku.

U Rasadniku su ove familije:
-Rakitovići (Đorđevići, Stevanovići i Radonjići). Ovamo je došao Pajo, Rakitov sin „od Vape vode“ kod Sjenice 1809. godine. Slave Sv. Joakim i Ana.
https://www.poreklo.rs/2015/02/08/poreklo-prezimena-selo-grivac-knic/

Ако се овај навод из литературе узме као релевантан, онда је род био присутан у селу Градац још почетком 19-ог века. Самим тим би требало да се ради о једном од најстаријих српских, православних родова на подручју Општине Сјеница.

[Кековац]

180. Петојевић, Никољдан, Врбник, Бискупија

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Поседује карактеристичну повишену вредност DYS19=15, која га уз славу Никољдан сврстава у исти род са још неколико породица са подручја Далмације и Босанске Крајине и још једним тестираним Петојевићем из Жабља у Бачкој, по свему судећи раније исељеним огранком ове породице са подручја Книна. На FTDNA је тестиран и Шеат из Книна, са којим има само једну разлику на маркеру DYS570. У литератури се може пронаћи податак да су у Врбнику живели и Шејати (Милош Мишо Марјановић - Љубач код Книна), па нема сумње да су Петојевић и Шеат блиско повезани. Поред Шеата, овом роду припадају и Дујаковић из Врбника, Добриковић из Кулен Вакуфа код Бихаћа и још два тестирана припадника овог генетичког рода код којих је DYS19 додатно повишен на вредност 16: Шкрбић из места Кољене код Врлике и Калинић из Велике Жуљевице код Новог Града.

Препоручујем за даље тестирање WGS или BigY-700 тест како би се овај род дубински профилисао.

[Ojler]

179. Ћеримагић, нема славу, Тасовчићи/Чапљина, I2-Y3120>PH908

Тестирани припада бошњачкој фамилији Ћеримагића из Тасовчића. У харему у Тасовчићима где се сахрањују, гробови сежу у 18. век.
У Херцеговини има више разнородних фамилија Ћеримагића. Вероватно је најппознатија агинска фамилија Ћеримагића из Корјенића, где су живели у Ластви и Грнчареву. По предању су у Корјенић дошли из Костањице у Боки после 1687. године, када су те крајеве освојили Млечани. Они међутим припадају хаплогрупи R1a-Z280 и нису сродни са Ћеримагићима из Тасовчића.
Ћеримагићи из Тасовчића би требали бити исти род са мостарским Ћеримагићима. Они су пореклом са подручја Вргорачке крајине која је била под османском влашћу више од два века. Када су Млечани заузели Вргорац 1690. године, највећи део муслиманског становништва је избегао у Херцеговину. Ћеримагићи су се примарно населили у Тасовчићима, а касније су се селили на север ка Мостару, где су постали део класе варошких трговаца, занатлија и улема. У Габели су имали поседе пре 1694, а било их је касније и у Почитељу, где се у харемима налазе њихови гробови из средине 18. века.

Хаплотип тестираног карактерише велики број ретких вредности: пре свега DYS385=13-15, затим DYS635=21 и DYS643=11, а у мањој мери и маркери DYS391=10, DYS576=17 и DYS481=29. Због овако великог броја специфичности у бази СДНКП нема резултата за које би се могло рећи да су блиски хаплотипу Ћеримагића. Ако би требало издвојити барем неки као потенцијално интересантан, то би могао бити хаплотип Кустурице (Плана/Билећа) који са резултатом Ћеримагића има подударање 19/23 и показује неке минималне знаке сличности, али недовољне да би се могло закључити да међу њима постоји нека ближа филогенетичка веза.

Ћеримагићу препоручујем да размисли о неком од великих геномских тестова уколико га интересује даље истраживање порекла путем генетике.

[Radul]

161. Перовић, Никољдан, Фундина, Подгорица, J2a-M92 > Y319817 > FTG39436

Према породичном предању, Бошковићи, Кекићи-Перовићи, Радуловићи у Лопарима, воде поријекло од заједничког претка. Према усменом предању Радуловића, они су из Комана, одакле су се одселили у Куче у село Лопари у Фундину. Међутим, веза са магловитим предањем од Комана отпада, јер су ти Радуловићи I2a, род Озринића. Затим, по предању Нелевића из села Убли (Кучи), Радуловићи потичу од њих. Братства из Лопара памте 10 пасова уназад, забиљежио је Јокановић средином 20. вијека. Перовић и сродници славе Никољдан.

Анализа маркера
Припада хаплогрупи J2a-M92 > Y319817 чији је филогенетички низ следећи:

J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z500 > J-M92 > J-Z508 > J-Z504 > J-PF7412 > J-SK1344 > J-Z36892 > J-Z36894 > J-BY22481 > J-Y319817 > FTG39436

Генетичка анализа Y-ДНК показала је да припадају добро профилисаном роду хаплогрупе J2a-M92 > FTG39436  који је карактеристичан за дио стариначког становништва Куча. Упоређивањем STR хаплотипова утврђен је низ поклапања, а  издвајам следећа:

Јездић, Никољдан, Гојбуља/Вучитрн (Косово), J2-FTG39436, Бањовићи и Пераловићи (0/23)
Радуловић, Никољдан, Враговац/Пећ (Метохија), J2-FTG39436, Бањовићи и Пераловићи (1/25)
Пераловић, Никољдан, Косор/Подгорица (Брда), J2-FTG39436, Бањовићи и Пераловићи (1/25)
Бањевић, Никољдан, Косор/Подгорица (Брда), J2-FTG39436, Бањовићи и Пераловићи (2/25).


Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

[Кековац]

181. Којадиновић, Ђурђевдан, Медна, Мркоњић Град

Припада хаплогрупи I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946>Y155080. Ова хаплогрупа је на FTDNA стаблу означена као I-PH220. Ужи род којем припада Којадиновић чини већи број породица са подручја Босанске Крајине (Зељковићи, Ђукић, Миличић, Лекић, Станојевић), затим Алексић из Славоније, који је једини радио и дубински BigY-700 тест, Иванишевићи из Малог Радића код Босанске Крупе и Вадешића код Удбине,  као и две породице из Чечаве код Теслића (Савићи и Станојевићи). Поред географске блискости и заједничке славе карактеристика која издваја припаднике овог рода у односу на остале тестиране припаднике ове хаплогрупе је повишена вредност DYS460=11. Иако Којадиновић има модалну вредност 10 на овом маркеру, ипак због географске блискости и породичне славе припада овом роду. Од свих наведених припадника овог ужег генетичког рода најближи су му они који као и Којадиновић поседују карактеристичну вредност DYS385=14-14, а то су Зељковићи из Доњих Бараћа и Доњих Подгорја и Лекић из Шеховаца. Сва ова места се налазе у околини Мркоњић Града.

Препоручујем за даље тестирање BigY-700 код FTDNA, зато што је исти тест радио још један припадник овог рода, Алексић, па би се тако дубински профилисао овај генетички род. https://discover.familytreedna.com/y-dna/I-PH220/tree Алексић је са хрватском заставом на нивоу PH220.

Више о хаплогрупи I1-Z63 може да се прочита на следећој адреси https://www.poreklo.rs/2022/01/04/stablo-haplogrupe-i1-m253z63/.

[Иван Вукићевић]

163. Вујовић, Никољдан, Враћеновићи, Никшић, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада истом генетичком роду, као и претходно тестирани Вујовић из истог места. Поседује снижену вредност маркера DYS570=21, која одступа од модалног хаплотипа Вујовића.

39. Вујовић, Аранђеловдан (прислужба: Никољдан), Враћеновићи, Никшић, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада генетичком роду Вујовића - Тодорићана и Мркоњића, како смо у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеоговине назвали род Д1 из табеле СДНКП. Хаплотип тестираног је истоветан модалном хаплотипу овог рода.

Вујовићи из Враћеновића имају више предања о свом пореклу, а са овим резултатом је утврђено да је барем једним делом тачно предање према коме потичу од Вујовића са ширег подручја села Врањска у Билећким Рудинама, чија је матица у Тодорићима. Косто Перућица је у свом раду о Опутним Рудинама забележио следеће:
Отац Тривков (име нечитко, К. П.) Вујовић из Враћеновића оженио се Санделијом (прије ће бити Анђелијом?, К. П.), кћерком Тривка Кокотовића, која се по смрти свога мужа, пресели коц својих девет брата y Пареж, са малим синчићем Тривком. Неки од Кокотовића убије Турчина y Брештане. Корјенићки Турци ударе на родбину Тврткове мајке, на Кокотовиће, заробе и малог Вујовића и затворе у Клобук. Одатле некако утече и оде са мајком на очинство у Враћеновиће. Кад Тривко поодрасте, ожени се од Вуковића из Подврши, гдје је и била 1 кућа Вуковића и да му нешто земље Ресулбеговића из Требиња, а који је имао земљу на Враћеновићима. По мајци Кокотуши, потомци су се презивали Кокотовићи, а тако су се сами презивали до 1904. а и касније. Тривко је имао Тоцора и Јована; Толор: Риста и Николу; Јован: Станка и Сима. По 1860. г. књаз Никола, распитујући архимандрита Герасима Кокотовића–Вујовића o његову поријеклу, укори га што се презивају по мајци. Тада Герасим узме старо презиме – Вујовић. Поријеклом су од Вујовића из Врањске. Славе Никољ дан а прислужују Аранђелов дан. (Раније су прислуживали Никољице; „куга се некоме  рикаже, 1838. г. и узму за прислугу Аранђелов–дан, умјесто Никољица, те их куга није више морила.) Вујовића има неколико кућа на Враћеновићима.

Породица тестираног је очито заменила славу и прислужбу, па данас слави Аранђеловдан, а прислужује Никољдан.

Интересантно је да претходно тестирани Вујовић из Враћеновића није генетички сродан новотестираном Вујовићу, већ припада грани Е-L241. Резултат који смо добили у овој акцији свакако је меродавнији за ово братство пошто је у складу са предањем.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране овог рода. До сада нико од тестираних Вујовића није урадио дубљи тест.

[VladaP]

Ја сам Попадић, тестиран пре пар година и припадам овом роду. Заинтересован сам да урадим неки од већих тестова, ако ће то допринети.

[Иван Вукићевић]

У дефтеру из 1851 на челу прве куће у селу Градац је Обрад, син Петра. У истој кући је заједно са њим и Крсман, такође син Петра и брат Обрадов. Пантелије или Панта нема у тој кући; у кући под редним бројем 5 је пописан Панто син Милутина, који је могуће родоначелник поменутих Пантовића. У том случају би он вероватно био брат од стрица поменутих Обрада и Крсмана.

У ком раду је објављен овај дефтер?

[Лука]

У ком раду је објављен овај дефтер?

Није још увек објављен, надам се да ће бити у неком тренутку.

[Radul]

154. Недељков, Јовањдан, Мошорин/Тител, J2a-M67

Тестирани наводи да су старином асимиловани Власи. Памте уназад 5 генерација. У погледу генетичке генеаологије припадају хаплогрупи J2a-M67 и низводној грани Z7671 чији је филогенетички родослов следећи: J2 > J-M410 > J-PF4610 > J-L26 > J-PF5087 > J-PF5116 > J-PF5119 > J-CTS4800 > J-L558 > J-M67 > J-Z1847 > J-Z7671.

У бази Српског ДНК пројекта најближе поклапање имају са породицом, Митровић, Аранђеловдан, Баћевац/Барајево (Шумадија), J2-Z7671, (2/23). Ближу грану од тренутне није могуће утврдити без дубинског теста. Разлика са Митровићем је на DYS533 у два корака.

Данас славе Свету Петку.

Шта даље
Препорука за даље тестирање WGS или BigY тест, да одредимо тачну позицију.

[Милош]

157. Ивић, Илиндан, Куршумлија

Припада хаплогрупи I2-Y3120>PH908. Једине вредности које делимично одступају од модала за ову хаплогрупу, а које Ивић поседује су DYS439=14, DYS449=29 и DYS576=19. Нема ближих поклапања на Пројекту. Извесну сличност у хаплотипу показује са Цакићем из Лесковца, са којим дели и славу, али не бих на овом нивоу сазнања доносио коначне закључке.

Тестирани није оставио податке о предању, док сам у литератури Ивиће пронашао једино у околини Куршумлије, у селима Тијовац и Богујевац. Међутим није им наведена слава, па је питање да ли они имају везе са тестираним.

https://www.poreklo.rs/2020/03/08/poreklo-prezimena-selo-tijovac-kursumlija/?script=cir

https://www.poreklo.rs/2020/03/07/poreklo-prezimena-selo-bogujevac-kursumlija/?script=cir

Тестираном предлажем неки напреднији тест попут WGS-a или BigY-a.

[Драган Обреновић]

95. Савић, Ђурђевдан, Горња Горевница/Чачак, R1b-Z2705 > R-BY38894

Прадеда тестираног рођен је 1887. године као ванбрачно дете. Према породичном предању, његова мајка је, након што је ванбрачно затруднела, била отерана из родитељске куће, служила код Савића у Горњој Горевници, па се претпоставља да је њен син касније из поштовања према тој породици узео презиме Савић.

Према неким причама, прадедин биолошки отац био је из Горње Горевнице и презивао се Гиговић. Међутим, ово презиме је у селу ишчезло а нисам га нашао ни у доступној литератури. Ни Савићево вишедеценијско истраживања није успео да открије о којем би роду могло бити речи. Због тога се одлучио за ДНК тестирање, у нади да би на тај начин могао коначно да открије генетички род од којег потиче по директној мушкој линији.

Уочљиво је да се хаплотип тестираног Савића савршено уклапа у модални хаплотип подгране R1b-BY38894 али и у модални хаплотип рода Пипера. Од њега одступа једино на брже мутирајућем маркеру DYS576=19, док је модална вредност за Пипере 18. Самим тим, тестирани има велики број блиских поклапања са припадницима овог рода, због чега се на основу постојећег броја маркера не може поуздано проценити ко би му од њих у филогенетском смислу могао бити најближи.

Наводимо само три потпуна поклапања која са Савићем деле управо ту специфичну повишену вредност DYS576=19:

1. Марковић, Никољдан, Лозовик/Велика Плана (Шумадија)
2. Брковић, Аранђеловдан, Сеоца/Подгорица (Брда), R1b-FT49714, Пипери
3. Филиповић, Аранђеловдан, Радећа/Подгорица (Брда), R1b-FT49714, Пипери

Можда би имало смисла даље истраживање усмерити на ДНК тестирање родова из Горње Горевнице (али и суседних села), који имају предање о пореклу из Црне Горе, а славе Аранђеловдан или неку другу славу заступљену међу пиперским родовима, или чак експлицитно памте да су пореклом од Пипера.

Логичан наредни корак за Савића би био WGS тест, који би омогућио прецизно утврђивање најмлађе подгране на филогенетском стаблу и као и личне мутације. Истовремено, аутозомни резултат извучен из WGS теста би могао бити користан додатни алат за истраживање.