Светски ДНК месец 2026

[Црна Гуја]

159. Урошевић, Ђурђевдан, Вишевац, Рача

Припада хаплогрупи R1a-Z280, могуће и млађој подграни CTS1211>Y35>YP4278. На припадност овој грани могла би указивати снижена вредност DYS458=14, а поред ње, Петковић поседује још две прилично специфичне вредности, DYS385=11-13 и DYS643=11. Поред Урошевића само још двојица тестираних поседују потоње две вредности, уз истовремено ниску DYS458, а то су један још увек нејавни тестирани из околине Чучер-Сандева, и Марковић из Боринца код Бојника (Јовањдан). Урошевић се од нејавног разликује на 4 од 23, а од Марковића на 5 од 25 упоедивих маркера. Због прилично специфичног хаплотипа, препорука Урошевићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању у Вишевац досељени из Јаковца код Књажевца. За једну велику групу родова из Вишевца који славе Ђурђевдан заиста се у литератури наводи да су досељени из Јаковца, међутим Урошевићи се не помињу међу њима, па је могуће да су у прошлости носили неко од поменутих презимена, а да је презиме Урошевић настало по неком каснијем претку.

Досељени у периоду од 1804. до 1814. године:

-851, Миловановићи (Здравковићи, Ћосићи, Милићевићи, Милошевићи, Петровићи, Миладиновићи, Миливојевићи, Милићи, Миловановићи и Стојановићи), Јаковац, Ђурђевдан.

https://www.poreklo.rs/2015/03/26/poreklo-prezimena-selo-visevac-raca/

[Црна Гуја]

165. Рудић, Св. Василије Острошки, Сомбор

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y35>YP4278. Поред за ову грану карактеристично ниске вредности DYS458=13, поседује још неколико специфичних вредности, повишене DYS390=26, DYS481=25 и DYS549=15, и снижену Y-GATA-H4=10. Нема блиских поклапања у нашој табели, па се препоручује додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани није у упитнику оставио детаљније податке о пореклу, а у доступној литератури нашао сам само навод да су Рудићи из околине Сомбора даљим пореклом из Босне.

[Црна Гуја]

137. Митровић, Никољдан, Миличиница, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поред за ову грану карактеристично повишене вредности DYS643=11, Митровићев хаплотип одликују још и снижене вредности DYS456=15 и DYS576=16, као и повишене DYS481=24 и DYS549=13. Све наведене вредности дели са Петровићем из Гвозца код Бајине Баште који такође слави Никољдан. Разликују се на само 1 од 23 маркера, па је висока вероватноћа да припадају истом генетичком роду. Како би прецизно утврдио којој млађој подграни припада испод Y2902, препорука Митровићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Херцеговине. Најстарији познати предак био је Драгојло Митровић, председник општине миличанске, умро 1892. године. У тексту о Миличиници на нашем порталу Митровићи се нажалост не помињу.

https://www.poreklo.rs/2013/06/21/poreklo-prezimena-selo-mili%C4%8Dinica-valjevo/

[Црна Гуја]

174. Радоњић, Јовањдан, Вране, Ариље

Припада хаплогрупи R1a-Z280>Z92>Y4459>YP617>BY169316. На припадност овој подграни указују повишена вредност DYS385b=15, и снижена DYS456=14. Поред њих, Радоњић поседује још пар карактеристичних вредности: снижену DYS385a=10, и повишену DYS549=13. Нема ближих поклапања у нашој табели (са мање од 6 разлика на 23/25 маркера), па је препорука додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Старе Херцеговине, и да су исти род са Јевтовићима из истог села.

[Bosko Kap]

137. Митровић, Никољдан, Миличиница, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поред за ову грану карактеристично повишене вредности DYS643=11, Митровићев хаплотип одликују још и снижене вредности DYS456=15 и DYS576=16, као и повишене DYS481=24 и DYS549=13. Све наведене вредности дели са Петровићем из Гвозца код Бајине Баште који такође слави Никољдан. Разликују се на само 1 од 23 маркера, па је висока вероватноћа да припадају истом генетичком роду. Како би прецизно утврдио којој млађој подграни припада испод Y2902, препорука Митровићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Херцеговине. Најстарији познати предак био је Драгојло Митровић, председник општине миличанске, умро 1892. године. У тексту о Миличиници на нашем порталу Митровићи се нажалост не помињу.

https://www.poreklo.rs/2013/06/21/poreklo-prezimena-selo-mili%C4%8Dinica-valjevo/

Da li postoji naziv ovog genetičkog roda u našem narodu ? odnosno da li mogu dobiti neki trag za dalje istraživanje, sa kojim grupama porodica pripada ovaj rod ?

[CosicZ]

137. Митровић, Никољдан, Миличиница, Ваљево

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>CTS3402>Y33>CTS8816>Y2902. Поред за ову грану карактеристично повишене вредности DYS643=11, Митровићев хаплотип одликују још и снижене вредности DYS456=15 и DYS576=16, као и повишене DYS481=24 и DYS549=13. Све наведене вредности дели са Петровићем из Гвозца код Бајине Баште који такође слави Никољдан. Разликују се на само 1 од 23 маркера, па је висока вероватноћа да припадају истом генетичком роду. Како би прецизно утврдио којој млађој подграни припада испод Y2902, препорука Митровићу је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

Тестирани је у упитнику навео да су према породичном предању даљим пореклом из Херцеговине. Најстарији познати предак био је Драгојло Митровић, председник општине миличанске, умро 1892. године. У тексту о Миличиници на нашем порталу Митровићи се нажалост не помињу.

https://www.poreklo.rs/2013/06/21/poreklo-prezimena-selo-mili%C4%8Dinica-valjevo/

Има их у коментарима.
https://www.poreklo.rs/2013/06/21/poreklo-prezimena-selo-mili%c4%8dinica-valjevo/#comment-27419
https://www.poreklo.rs/2013/06/21/poreklo-prezimena-selo-mili%c4%8dinica-valjevo/#comment-227732

Помиње се и трговац Митар.

Садашња црква, покривена клисом и од брвана, подигнута је 1792. године трудом поп-Јевте и уз потпору Митра и Радојице Миличинаца оних, који се помињу у „Мемоарима“ Проте Матеје, као богати трговци тог доба.

[Лука]

У дефтеру из 1851 на челу прве куће у селу Градац је Обрад, син Петра. У истој кући је заједно са њим и Крсман, такође син Петра и брат Обрадов. Пантелије или Панта нема у тој кући; у кући под редним бројем 5 је пописан Панто син Милутина, који је могуће родоначелник поменутих Пантовића. У том случају би он вероватно био брат од стрица поменутих Обрада и Крсмана.

Овом генетичком роду извесно припада и тестирани Продановић из Гривца код Кнића:

Продановић, Св. Јоаким и Ана, Гривац, Кнић - R1a-Z280>CTS1211

U Korićanima su ove familije:
-Rakitovići (Glišvići, Filipovići, Perovići, Prodanovići, Vasiljevići i Jekići) O njihovom preklu videti kod Rakitovića u Rasadniku.

U Rasadniku su ove familije:
-Rakitovići (Đorđevići, Stevanovići i Radonjići). Ovamo je došao Pajo, Rakitov sin „od Vape vode“ kod Sjenice 1809. godine. Slave Sv. Joakim i Ana.
https://www.poreklo.rs/2015/02/08/poreklo-prezimena-selo-grivac-knic/

Ако се овај навод из литературе узме као релевантан, онда је род био присутан у селу Градац још почетком 19-ог века. Самим тим би требало да се ради о једном од најстаријих српских, православних родова на подручју Општине Сјеница.