111. Николић, Јовањдан, Баново Поље/Богатић,
I2-Y3120, РенковићиЗа Николиће из Бановог Поља се у литератури наводи да су се доселили у 18. веку из Босне. У монографији о Мачви из 1996. године наводи се да је у селу 6 кућа Николића са славом Јовањдан. Од Николића су у селу и Софрићи (2 куће) и Ђаковићи (5 кућа), а има их и у Совљаку (1 кућа), и Белотићу (2 куће). По предању, доселила су се 3 брата - Никола, Софроније - Софра, и трећи – који је био ђак, и због тога се његова грана прозове Ђаковићи.
Припадници ових фамилија се у Бановом Пољу помињу у Тефтеру пореских глава кнежине Мачванске за 1829. годину. У Бановом селу су тада као домаћини забележени Урош Николић, Павле и Теофан Софрић и Марко и Вилотије Ђаковић. У Совљаку су тада пописани Митар, Јован и Петар Николић.
У попису имовине и лица у Мачви из 1863. године, забележена су следећа домаћинства ових фамилија:
У Бановом Пољу:
- Матија Николић 35, жена Ружица 35.
- Макевија Соврић 40, жена Јока 30, синови Софроније 12, Илија 8, Пантелија 5, Михаил 1, синовац Трифун 20.
- Панта Соврић 30, синови Сима 12, Милан 10, кћи Сара 7, брат Јеремија 27, синовци Живко 5, Марко 1, снаја Цвета 17.
- Живан Ђаковић 25, сестре Јока 20, Живана 18, мати Марија 50.
- Рајко Ђаковић 24, сестре Рајна 20, Василија 18, Милија 16, мати Мара 50.
У Белотићу (упитно јесу ли сви исти Николићи):
- Јанко Николић 29 година, жена Степанија 30, син Живан 12.
- Јован Николић 40 година., жена Мара 30, син Живко 12, кћери Живана 5, Мирјана 3, брат Јанко 30, снаја Марта 30, синовци Марко 5, Степан 2.
Тестирани је навео да у породици чувају предање о пореклу из Црне Горе. У међувремену су (1963. године) променили славу, па данас славе Игњатијевдан.
Хаплотип Николића обилује карактеристичним вредностима:
YGATAH4=9,
DYS576=19,
DYS481=32 и
DYS549=12. Знамо за хаплотип раније тестираног
Ђаковића (Јовањдан) из Бановог Поља који је давно тестиран на 17 маркера. Ђаковићев хаплотип са резултатом Николића има подударање 16/17. Од набројана четири карактеристична маркера ови хаплотипови су упоредиви само на YGATAH4, где и Ђаковић има вредност 9,
па се може утврдити да је предање о њиховом заједничком пореклу и генетички потврђено.
У исти род спада и
Ковачевић (Никољдан, Дубље/Богатић), који је такође тестиран на само 17 маркера на којима са хаплотипом Николића има потпуно подударање. Према предању, Ковачевићи су Дубље дошли из Семберије (по литератури од I српског устанка до 1829. године), а старином су из Херцеговине.
То међутим није све. Хаплотип од 25 маркера овог рода открио нам је и његово старије порекло. На 23 до 25 маркера резултату Николића је најближи хаплотип
Чорлије из Меке Груде код Билеће. Подударање хаплотипова Николића и Чорлије је 21/23, при чему
хаплотип Чорлије поседује све набројане карактеристичне вредности које се јављају и код хаплотипа Николића.
Сви претходно побројани хаплотипови поседују и исте немодалне вредности DYS19=15 и DYS439=12, што додатно подржава закључак да се ради о припадницима истог рода.
Овај род смо назвали
Ренковићима, према старом презимену које су у Херцеговини носили, а детаљно је обрађен у књизи
Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Ренковићи су род чија је матица у Церници код Гацка, одакле су се потпуно раселили на различите стране до почетка 19. века. Ренковићи се деле на Чорлије и Пићуриће, а од Чорлија потичу и Панџићи. Сви славе Ђурђевдан.
Уколико желе да одгонетну старост својих веза, Николићу и осталим Ренковићима препоручујем да размисле о неком од геномских тестова (WGS или Big-Y700).
