Аутор Тема: Светски ДНК месец 2026  (Прочитано 22000 пута)

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 962
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #240 послато: Јун 23, 2026, 08:41:29 поподне »
100. Илић, Лучиндан, Зеленовиће/Себечево/Нови Пазар, I2-Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135654, род Чворовића

Тестирани наводи да је порекло Илића из села Лешњани, племе Ровчана. Поименично зна пет имена својих предака, што би било до средине прве половине 19. века. У својим антропогеографским истраживањима Рашке Петар Ж. Петровић међу становништвом Себечева 1932. године бележи и Зеленовиће из истоименог засеока, са славом Лучиндан, којих има 5 кућа. За њих даје слично предање као и тестирани, да су Ровчани, а "зову их Ерама јер су неко време били у збегу међу Старовлашанима, па се повратили".

Хаплотип Илића поседује све карактеристике модалног хаплотипа рода Чворовића, са којим на 25 маркера има потпуно поклапање. Издвајају се вредности DYS19=17, DYS391=10, DYS385=15-15 и DYS389ii=30. О Чворовићима је много писано на овом форуму, а свакако заслужују и посебну тему. Међу тестиранима који припадају овом роду су Чворовић (Заград), Тодовић (Шилопај/Горњи Милановац), Аћимовић (Голово/Чајетина) и други. Род Чворовића је обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине" одакле ћу пренети пар реченица:

Претпостављам да је тестирани мислио на село Лијешње. Међутим, како највероватније не припада Y135655 подграни, мислим да се предање о пореклу из Роваца може одбацити. Могуће да је оно настало на основу крсне славе.

У дефтеру из 1851 у Рогињу, које припада Себечеву у кући бр. 3 су пописани Нешо, син Риста, стар око 30 година. Заједно са њим су пописани Нешов син Милета, стар 7 година и брат Нешов Илија, стар 20 година. Пошто би од Неша данашњи потомци требало да су Лучинштаци Нешовићи из самог Новог Пазара који имају породични надимак "Рогињац" по ранијем месту порекла, могуће је да тестирани Илић потиче од поменутог Илије.

Ван мреже Слобо

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 172
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #241 послато: Јун 23, 2026, 08:50:16 поподне »
Мал не рекох од Илије Чворовића....  :)

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6306
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #242 послато: Јун 23, 2026, 09:04:04 поподне »
... могуће је да тестирани Илић потиче од поменутог Илије.

Могуће. Тим пре што у низу од пет предака за које тестирани зна нема ни једног Илије, а презиме би требало да је потекло од неког са тим именом. Најстарији од њих, који је могао бити рођен и око средине 19. века, звао се Вукашин. Можда је Вукашин син поменутог Илије из дефтера.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 962
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #243 послато: Јун 23, 2026, 09:19:00 поподне »
Могуће. Тим пре што у низу од пет предака за које тестирани зна нема ни једног Илије, а презиме би требало да је потекло од неког са тим именом. Најстарији од њих, који је могао бити рођен и око средине 19. века, звао се Вукашин. Можда је Вукашин син поменутог Илије из дефтера.

У књизи "Етнички процеси и етничка структура становништва Новог Пазара" аутора Ејупа Мушовића налази се податак да су Илићи из Себечева род са пазарским Нешовићима, тако да бих рекао да је са овим податком прилично извесно да је поменути Илија предак тестираног.

Ван мреже Крсман

  • Члан Друштва
  • Почетник
  • *****
  • Поруке: 27
  • И мисао има боју - пронађи своју (Копривице ил'..)
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #244 послато: Јун 23, 2026, 09:48:24 поподне »
Тестирани је навео следеће:
Мијаиловић, Никољдан (прислужба: Петровдан), Глоговац, Богатић Е- V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Хаплотип тестираног поседује снижене вредности маркера DYS439=11 и DYS533=11 и повишену вредност маркера DYS635=23. Најближа поклапања хаплотипова има са седећим тестиранима:
- Коларић, Аранђеловдан, Трпиња (24/25)
- Јездимировић, Аранђеловдан, Шабац (22/23)
- Симић, Никољдан, Обади/Сребреница (21/23)
- Вилотић, Никољдан, Шљивова/Крупањ (21/23)
- Живковић, Никољдан, Горњи Мушић/Мионица (21/23)
- Петровић, Стевањдан, Доња Грабовица/Ваљево (21/23)

Тестирани је навео да Мијаиловићи потичу од Мијаила Липничког из Липнице код Лознице, учесника оба српска устанка, по коме су узели презиме.

Поштовани, г. Вукићевићу!

Погледах овај извештај након тестирања мог земљака Мијаиловића, а за који сам посебно заинтересован јер поприлично знам историју предака овог младог човека, те у први мах не запазих никакву необичност или нешто што би одступало од досадашњег рада у сличним ситуацијама.

Ипак, након увида да је исти кандидат већ унет у табелу СДНК пројекта, приметио сам да се у њој налазе сасвим друга имена тестираних од оних које сте Ви поменули као најближе, ако не по слави оно по броју идентичних вредности маркера. То су, пре свега Коларић из Трпиње, Јездимировић из Шапца, па и Симић са истом славом, Никољдан, као и Мијаиловић.
Напоменуо бих да сам ову групу, сврстану у род - И - пронашао на другом месту у табели пројекта.
Стога бих Вас замолио да кажете о чему је реч, о неком мом превиду или слабом познавању поступања у одређивању родова, или можда, неком другом пропусту и случајној  погрешци која се да лако исправити и уредити.
Унапред се захваљујем на одговору.

Ван мреже Goran Perovic 66

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 33
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #245 послато: Јун 23, 2026, 09:49:24 поподне »
У дефтеру кадилука Трговиште из 1830/31 у селу Рогиње у кући број 3 пописан је Ристо син Јанка 30 год. са сином Нешом 13 . Илија је рођен после пописа .

Илија , отац Ристо , деда Јанко .

У друге две куће пописани су такође Јанкови синови
1. Јован 55 и његови синови Марко 25 и Иван 20
2.Стефан 45 и његови синови Павле 18 од кога су Павловићи и Јагош 10 ( није доживео 1851.)

1851 у дефтеру понављају се имена Јанкових синова и унука , где пише да Илија има 20 година  , а помињу се и седам Јанкових  праунука .

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4329
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #246 послато: Јун 23, 2026, 11:44:24 поподне »
Овом роду би требало да припада такође Аранђеловштак Димитријевић из Гараша код Аранђеловца, који поседује поменуте вредности DYS385b=16, DYS389-II=30, као и благо повишену DYS458=18 (поједини припадници овог рода имају још вишу вредност на овом маркеру, вредност 19).

Хаплотип Димитријевића поседује вредност маркера DYS576=19, док сви остали имају вредност 18 на том маркеру. Али ван тога - заиста се уклапа по хаплотипу у овај род, а и слава је иста. Проверио сам сад предање Димитријевића - помиње се околина Сјенице, тако да су можда били део исте миграције са породицом из Милаковића одакле је тестирани из истраживања чији резултати још нису објављени.

Податак који овде Раосављевић износи у вези породица које у Горњој Јабланици потичу од Бојића (Луковићи из Горњег Гајтана, Бојићи, Живковићи и Стојиљковићи из Реткоцера) је тачан, међутим податак о Милутину Бојићу је нетачан, а вероватно и овај податак о Бојићима у Темишвару.

Од Бојића из Горње Мораче је Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6306
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #247 послато: данас у 12:59:44 пре подне »
102. Вучинић, Ђурђевдан, Паник/Билећа
117. Вучинић, Ђурђевдан, Паник/Билећа
I2-Y3120>S17250>PH908>FT16449, Вучинићи - Завођани

Пошто се ради о припадницима истог рода са идентичним хаплотиповима, ова два резултата ћу прокоментарисати заједно. Обојица припадају роду Вучинића-Завођана који смо детаљно обрадили у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине". Преносим овде један одломак из чланка о овом роду:
Цитат
Вучинићи су братство из Ораха и Паника у Завођу, о чијем пореклу постоје опречна предања. Крсна слава рода је Ђурђевдан.

Према првом предању, Вучинићи потичу из села Задубја у Црној Гори, одакле су се населили у Згоњево код Требиња. Тамо су имали презиме Рађен, како се и даље презива огранак братства у Требињу, који је прешао у ислам. За свог родоначелника сматрају хајдука Старину Новака. Након што је ухваћен приликом напада на неки караван, Новакова жена је са сином побегла из Згоњева у Орах. Вучинићи живе још и у Панику, а некада их је било и у Моску у истој области. Сматра се да су, након Вујновића, они најстарије братство у Заречју, северном делу Завођа. Рађени из Згоњева код Требиња важе за најстарије братство у том месту, а такође славе Ђурђевдан. Кажу да од удовице неког Рађена, која је одвела своју децу у Паник, потиче један огранак тамошњих Вучинића. С обзиром на то да Рађени нису генетички тестирани, није утврђено да ли Вучинићи, или барем један део овог братства који живи у Панику, потиче од Рађена.

У другом предању се наводи да Вучинићи из Ораха потичу од презимењака из Дробњака, који су огранак тамошњих Милошевића из Дробњака. Наводи се да су живели у Доњој Бијелој, одакле је у Орах прешао Перко Вучинић око 1730. године. Предање о пореклу Вучинића из Завођа од Милошевића може се одбацити с обзиром на то да је за Милошевиће утврђено да припадају роду Дробњака ‒ Новљана. Према трећем предању, Вучинићи потичу из Пипера у Брдима. У том племену постоје два братства Вучинић, која живе у Рогамима и Црнцима, али ниједно од њих није генетички сродно Вучинићима из Ораха.

До сада су тестирана четворица Вучинића, па се јасно профилисао модални хаплотип овог рода. Њега карактеришу маркери DYS389=14-32, DYS481=32 и DYS570>=19. Све ове вредности поседују и хаплотипови двојице тестираних Вучинића, који се потпуноо подударају са модалним хаплотипом овог рода на свих 25 маркера.
Додатним СНП проверама у оквиру истраживања Др Милице Михајловић Срејић установљено је да Вучинићи припадају млађој грани I2-FT16449.

Посматрајући резултате Вучинића уочио сам да овом роду највероватније припада и Бубало (Ђурђевдан, Арапов До/Решетар/Кореница), чији хаплотип поседује све набројане вредности, а са хаплотипом Вучинића има подударање 22/23. Претпостављам да су лички Бубали били део миграторне струје која се доселила из Херцеговине. Везу Бубала са Херцеговином претпоставио је и наш истраживач Милан Карановић, на основу истог презимена и славе које деле са својим херцеговачким презимењацима. Наиме, у Херцеговини заиста има Бубала са славом Ђурђевдан, али они припадају сасвим другој хаплогрупи (E-V13).

Вучинићима препоручујем да размисле о неком од геномских тестова, а свакако и Бубалу уколико ово прочита.
« Последња измена: данас у 01:17:24 пре подне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 962
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #248 послато: данас у 01:04:04 пре подне »
Хаплотип Димитријевића поседује вредност маркера DYS576=19, док сви остали имају вредност 18 на том маркеру. Али ван тога - заиста се уклапа по хаплотипу у овај род, а и слава је иста. Проверио сам сад предање Димитријевића - помиње се околина Сјенице, тако да су можда били део исте миграције са породицом из Милаковића одакле је тестирани из истраживања чији резултати још нису објављени.

Да, наведени податак из етнографске литературе додатно указује на припадност ових Димитријевића поменутом генетичком роду.

Што се тиче поменуте породице из Милаковића, за сада није познато где је била 1851 године.

Од Бојића из Горње Мораче је Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње.

Као и Данило Бојић, научник који је радио на програму "Аполо".

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 962
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #249 послато: данас у 01:07:20 пре подне »
У дефтеру кадилука Трговиште из 1830/31 у селу Рогиње у кући број 3 пописан је Ристо син Јанка 30 год. са сином Нешом 13 . Илија је рођен после пописа .

Илија , отац Ристо , деда Јанко .

У друге две куће пописани су такође Јанкови синови
1. Јован 55 и његови синови Марко 25 и Иван 20
2.Стефан 45 и његови синови Павле 18 од кога су Павловићи и Јагош 10 ( није доживео 1851.)

1851 у дефтеру понављају се имена Јанкових синова и унука , где пише да Илија има 20 година  , а помињу се и седам Јанкових  праунука .

Хвала Горане на овој допуни. Из овог се да закључити да су огранци Зеленовића из литературе у Себечеву Илићи и Павловићи, док су Нешовићи раније одсељени огранак.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4329
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #250 послато: данас у 03:23:45 поподне »
100. Илић, Лучиндан, Зеленовиће/Себечево/Нови Пазар, I2-Y3120>Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135654, род Чворовића

Тестирани наводи да је порекло Илића из села Лешњани, племе Ровчана. Поименично зна пет имена својих предака, што би било до средине прве половине 19. века. У својим антропогеографским истраживањима Рашке Петар Ж. Петровић међу становништвом Себечева 1932. године бележи и Зеленовиће из истоименог засеока, са славом Лучиндан, којих има 5 кућа. За њих даје слично предање као и тестирани, да су Ровчани, а "зову их Ерама јер су неко време били у збегу међу Старовлашанима, па се повратили".

Хвала Горане на овој допуни. Из овог се да закључити да су огранци Зеленовића из литературе у Себечеву Илићи и Павловићи, док су Нешовићи раније одсељени огранак.

Тестирани је у упитнику навео да потиче из Зеленовића, али ништа није навео о старијем презимену. Заселак Зеленовиће припада Доњем Себечеву, које заједно са Горњим Себечевом и Рогињем административно чини насеље Себечево. Једино братство у Зеленовићу за које Петар Петровић у истраживању из 1948. године наводи да славе Лучиндан су Зеленовићи звани Ере. Фикрет Себечевац и Селим Шаћировић у истраживању из 1995. године обрадили су заселак Зеленовиће у склопу Доњег Себечева, а једино братство из тог села које је славило Лучиндан су Павловићи звани Ере. Дакле, са сигурношћу знамо да су Павловићи од Зеленовића. Илићи се не помињу у засеоку Зеленовићу ни у једном од ова два истраживања. Међутим, пошто Ејуп Мушовић помиње Илиће као рођаке Павловића из Рогиња, а они очито потичу од Зеленовића (имају исти надимак Ере), може се закључити да је Петар Петровић досељене Павловиће и Илиће у засеоку Зеленовиће споменуо под њиховим старим презименом тј. да је пропустио да наведе да су досељени Зеленовићи из Рогиња дошли са новим презименима. Илићи су се у периоду од 1948. до 1995. године очито у потпуности иселили из Зеленовића.

На мрежи Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1375
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #251 послато: данас у 03:52:10 поподне »
151. Миловановић, Никољдан, Тук, Гостиница, Ужице

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Нема пуно одступања од модалног хаплотипа. Једина ређа вредност је повишена DYS549=13, која се јавља код неколико припадника различитих родова у оквиру ове хаплогрупе. Од дужих хаплотипова у нашој бази има потпуно поклапање једино са Дробњаком из околине Петриње, који слави Ђурђевдан, али бих припадност истом роду искључио због географске удаљености и различитих слава. Без дубинског теста тешко је било шта више од наведеног рећи, тако да Миловановићу препоручујем за даље тестирање WGS тест у иностранству и прослеђивање резултата на YFull ради прецизније филогенетске профилизације.

Гостиница је обрађена у етнографској литератури у књизи Ужичка Црна Гора Љубомира Павловића, али Миловановићи нису у њој помињани. Исто констатује и Раде В. Познановић у својој монографији Гостиница прошлост и становништво где за Миловановиће закључује да су досељени из Доњег Полимља и да су пре тога живели у источној Херцеговини, али до овог тврђења долази посредно, анализирајући положај земљишта коме су се населили и првобитне везе које су по насељавању установили. Идентично предање наводи и Миловановић. Овај резултат даје додатну потпору оваквом сценарију, јер су припадници генетичког рода Дробњака веома бројни на простору Доњег Полимља.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6306
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #252 послато: данас у 04:08:56 поподне »
111. Николић, Јовањдан, Баново Поље/Богатић, I2-Y3120, Ренковићи

За Николиће из Бановог Поља се у литератури наводи да су се доселили у 18. веку из Босне. У монографији о Мачви из 1996. године наводи се да је у селу 6 кућа Николића са славом Јовањдан. Од Николића су у селу и Софрићи (2 куће) и Ђаковићи (5 кућа), а има их и у Совљаку (1 кућа), и Белотићу (2 куће). По предању, доселила су се 3 брата - Никола, Софроније - Софра, и трећи – који је био ђак, и због тога се његова грана прозове Ђаковићи.

Припадници ових фамилија се у Бановом Пољу помињу у Тефтеру пореских глава кнежине Мачванске за 1829. годину. У Бановом селу су тада као домаћини забележени Урош Николић, Павле и Теофан Софрић и Марко и Вилотије Ђаковић. У Совљаку су тада пописани Митар, Јован и Петар Николић.

У попису имовине и лица у Мачви из 1863. године, забележена су следећа домаћинства ових фамилија:

У Бановом Пољу:
- Матија Николић 35, жена Ружица 35.
- Макевија Соврић 40, жена Јока 30, синови Софроније 12, Илија 8, Пантелија 5, Михаил 1, синовац Трифун 20.
- Панта Соврић 30, синови Сима 12, Милан 10, кћи Сара 7, брат Јеремија 27, синовци Живко 5, Марко 1, снаја Цвета 17.
- Живан Ђаковић 25, сестре Јока 20, Живана 18, мати Марија 50.
- Рајко Ђаковић 24, сестре Рајна 20, Василија 18, Милија 16, мати Мара 50.

У Белотићу (упитно јесу ли сви исти Николићи):
- Јанко Николић 29 година, жена Степанија 30, син Живан 12.
- Јован Николић 40 година., жена Мара 30, син Живко 12, кћери Живана 5, Мирјана 3, брат Јанко 30, снаја Марта 30, синовци Марко 5, Степан 2.

Тестирани је навео да у породици чувају предање о пореклу из Црне Горе. У међувремену су (1963. године) променили славу, па данас славе Игњатијевдан.

Хаплотип Николића обилује карактеристичним вредностима: YGATAH4=9, DYS576=19, DYS481=32 и DYS549=12. Знамо за хаплотип раније тестираног Ђаковића (Јовањдан) из Бановог Поља који је давно тестиран на 17 маркера. Ђаковићев хаплотип са резултатом Николића има подударање 16/17. Од набројана четири карактеристична маркера ови хаплотипови су упоредиви само на YGATAH4, где и Ђаковић има вредност 9, па се може утврдити да је предање о њиховом заједничком пореклу и генетички потврђено.
У исти род спада и Ковачевић (Никољдан, Дубље/Богатић), који је такође тестиран на само 17 маркера на којима са хаплотипом Николића има потпуно подударање. Према предању, Ковачевићи су Дубље дошли из Семберије (по литератури од I српског устанка до 1829. године), а старином су из Херцеговине.

То међутим није све. Хаплотип од 25 маркера овог рода открио нам је и његово старије порекло. На 23 до 25 маркера резултату Николића је најближи хаплотип Чорлије из Меке Груде код Билеће. Подударање хаплотипова Николића и Чорлије је 21/23, при чему хаплотип Чорлије поседује све набројане карактеристичне вредности које се јављају и код хаплотипа Николића.
Сви претходно побројани хаплотипови поседују и исте немодалне вредности DYS19=15 и DYS439=12, што додатно подржава закључак да се ради о припадницима истог рода.

Овај род смо назвали Ренковићима, према старом презимену које су у Херцеговини носили, а детаљно је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
Цитат
Ренковићи су род чија је матица у Церници код Гацка, одакле су се потпуно раселили на различите стране до почетка 19. века. Ренковићи се деле на Чорлије и Пићуриће, а од Чорлија потичу и Панџићи. Сви славе Ђурђевдан.

Уколико желе да одгонетну старост својих веза, Николићу и осталим Ренковићима препоручујем да размисле о неком од геномских тестова (WGS или Big-Y700).
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Лука

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 962
  • I2-Z17855>A16413>А20030
Одг: Светски ДНК месец 2026
« Одговор #253 послато: данас у 04:09:14 поподне »
Тестирани је у упитнику навео да потиче из Зеленовића, али ништа није навео о старијем презимену. Заселак Зеленовиће припада Доњем Себечеву, које заједно са Горњим Себечевом и Рогињем административно чини насеље Себечево. Једино братство у Зеленовићу за које Петар Петровић у истраживању из 1948. године наводи да славе Лучиндан су Зеленовићи звани Ере. Фикрет Себечевац и Селим Шаћировић у истраживању из 1995. године обрадили су заселак Зеленовиће у склопу Доњег Себечева, а једино братство из тог села које је славило Лучиндан су Павловићи звани Ере. Дакле, са сигурношћу знамо да су Павловићи од Зеленовића. Илићи се не помињу у засеоку Зеленовићу ни у једном од ова два истраживања. Међутим, пошто Ејуп Мушовић помиње Илиће као рођаке Павловића из Рогиња, а они очито потичу од Зеленовића (имају исти надимак Ере), може се закључити да је Петар Петровић досељене Павловиће и Илиће у засеоку Зеленовиће споменуо под њиховим старим презименом тј. да је пропустио да наведе да су досељени Зеленовићи из Рогиња дошли са новим презименима. Илићи су се у периоду од 1948. до 1995. године очито у потпуности иселили из Зеленовића.

Мислио сам на присуство ових породица током прве половине 20-ог века у данашњем Себечеву, мада сад видим да су Нешовићи по Мушовићу све до почетка Другог светског рата живели у Рогињу (а можда и у Зеленовићу заправо).

Но, поента је да тестирани Илић несумњиво потиче из куће бр. 3 у Рогињу, у дефтеру из 1851, као и да уз ранији дефтер из 1830/31 имамо потврду да Илићи, Нешовићи и Павловићи чине исти род.