Светски ДНК месец 2026

[Кековац]

Дакле као што сам и написао у објави Репак зна да је његов скорији директан мушки предак носио друго презиме и славио другу славу, тако да његов резултат не можемо узети за поуздан пример Репаца.

[Лука]

Дакле као што сам и написао у објави Репак зна да је његов скорији директан мушки предак носио друго презиме и славио другу славу, тако да његов резултат не можемо узети за поуздан пример Репаца.

Та његова претпоставка је оборена, што његовим резултатом што резултатом Васиљевића из Педља.

[Кековац]

Та његова претпоставка је оборена, што његовим резултатом што резултатом Васиљевића из Педља.

То сам навео у објави и то смо апсолвирали, али то не значи и да је предање у потпуности оборено и да је Репак несумњиво припадник поменутог рода. Да деле заједничке карактеристичне мутације то би била друга ствар. Овако остаје Репак на нивоу I1-BY169301 - без припадности одређеном роду док појаве нових резултата.

[Лука]

То сам навео у објави и то смо апсолвирали, али то не значи и да је предање у потпуности оборено и да је Репак несумњиво припадник поменутог рода.

Којој хаплогрупи припадају Васиљевићи из Педља, је л у питању баш BY169301 или нека друга?

[Кековац]

Којој хаплогрупи припадају Васиљевићи из Педља, је л у питању баш BY169301 или нека друга?

Ево, пише све у објави https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=8258.msg218629#msg218629.

[Лука]

Ево, пише све у објави https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=8258.msg218629#msg218629.

Питао сам тебе сад и овде, знам ја шта пише у објави.

[Кековац]

Питао сам тебе сад и овде, знам ја шта пише у објави.

Не бих се сада препуцавао. Чињенице су јасне и теби и мени. Критеријум на основу којег се сврставају тестирани у исти род такође. На даља питања на ову тему не одговарам и не настављам ову бесциљну дискусију.

[Лука]

Не бих се сада препуцавао. Чињенице су јасне и теби и мени. Критеријум на основу којег се сврставају тестирани у исти род такође. На даља питања на ову тему не одговарам и не настављам ову бесциљну дискусију.

Слажем се, не треба да се препуцавамо даље, али је чињеница да твој колоквијално речено пуко математички критеријум за груписање родова једноставно није у складу са реалним стањем ствари. Да не причам о томе да немаш потребно знање о појединим областима из којих су тестирани појединци (ово није твоја кривица и не вређам те/не кривим).

[Небојша]

Што се тиче тестираног Репака, имамо занимљив случај, који би требало "рашчистити" и због самог тестираног. Мада и сам може наслутити из објаве резултата. Он заправо има предање о призећивању, тј. да нису пореклом од изворног рода Репаца, већ да су "ушли" у тај род и да је старије презиме гласило Васиљевић. У Крајини је призећивање било веома честа појава, али углавном имамо ситуацију да тестирани тврди да је од изворног рода, а испадне од призећеног, након днк анализе. Овде имамо обрнути случај такорећи. Тестирани води порекло од рода у који су се, према предању, призетили (Репци). Као што рекосмо, за Крајину овакви случајеви уопште нису неуобичајени.

Разумем Владин опрез, али када је овако ретко презиме и ретка грана у питању, још све поткрепљено историјским изворима (Репци с краја 18. века), другим Репцем исте хаплогрупе и чињеницом да су поменути Васиљевићи (Педаљ) тестирани и припадају R1a-Z280, ствар је доста чиста.

[Кековац]

Управо смо на састанку уредништва СДНКП још једном анализирали заједнички све доступне информације и донели смо одлуку да се Репак у табели ипак сврста у исти род са поменутим Репцем и Мајсторовићем из Лике.

[drajver]

106. Додић, Стевањдан, Мишар/Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908, највjeроватније грани I2-PH908>A5913>BY79593. Посједује све карактеристичне маркере везане за ову грану: DYS390=23, DYS385ab=14-16, YGATAH4=11, DYS576=16. У оквиру ове гране припада још специфичнијој групи породица које славе Стевањдан са којима вјероватно чини један род: Недељкови из Бачке Паланке, Ковачи из Модрог Поља/Фоча-Устиколина, Сокићи из Севојна/Ужице, необјављени из Миоковаца/Чачак. Већина ових породица има предања о поријеклу из Старе Херцеговине или сјевера Црне Горе. Са свима њима је Додић на 3-4 маркера разлике од 23 односно 25 маркера. Додић посједује и неке своје скорије промјене на маркерима, попут DYS533=14. Препоручују се дубински тестови, који би сигурније опредијелили припадност грани I-BY79593 и још боље профилисали групу стевањштака у оквиру ове гране.

О хаплогрупи I-A5913 и њеним подгранама, више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/04/stablo-haplogrupe-i2-ph908a5913-2/

У етнографској литератури се о поријеклу Додића може прочитати сљедеће:
"Додићи (1 к., Степањдан). Пореклом Арнаути, како се мисли; такође врло стара фамилија — у изумирању. У Бајир са Старог Села, 1806."
Ово "Арнаути" може у ширем значењу да се протумачи да се ради о Србима који су поријеклом са простора близу Арнаутлука, а то би у случају Додића и породица са којима има генетичку везу, могао бити и сјевер Црне Горе.

[Кековац]

82. Јојић, Никољдан, Миросаљци, Ариље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Нажалост, на тесту ове резолуције се не може ништа више рећи од тога зато што је хаплотип Јојића потпуно модалан, или другим речима има најчешће (модалне) вредности које се јављају код припадника ове хаплогрупе на свим маркерима. У таквим ситуацијама се јавља велики број поклапања која могу бити без стварног филогенетског значаја. Додатно, Јојић је пореклом из краја где је јака миграциона струја припадника овог генетичког рода, а и породична слава је једна од две најчешће које се јављају код Дробњака - Новљана. Ипак, може се наћи веза са Николићем, са којим има потпуно поклапање на 23 упоредивих маркера, а који је из истог места. Да је припадност истом роду овде сасвим извесна говори податак да се за обе породице зна да су некада носили презиме Кукољи, што је Јојић навео у упитнику.

Јојић је још навео предање о досељавању његових предака из Црне Горе, највероватније из Дробњака, што је овим тестом и доказано. Ту се предањем разликује у односу на Николића, који је навео да су Николићи пореклом из Куча. Међутим за више породица са простора Старог Влаха је утврђено да постоји исконструисано предање о пореклу из Куча, посебно код оних које славе Никољдан.

За Кукоље се у литератури може пронаћи податак да су веома давно становали на Дубровску, одакле су се некуд одселили. Оставили су трага у називу топонима „Кукољска поткутњица“ (Дробњак - породице у Дробњаку и њихово поријекло, Стојан Караџић, Вук Шибалић). Међутим ово презиме постоји и међу припадницима других хаплогрупа (необјављен резултат из околине Нове Вароши), па није сасвим јасно о којим Кукољима се ради.

Јојић је такође навео да је његово презиме настало од Јована, сина Ристивоја Кнежевића (или Кукоља), оборкнеза Пожешке нахије. По звему судећи се ради о познатом учеснику Првог српског устанка кнезу Ристивоју из Миросаљаца, који је погинуо 27. марта 1806. године у боју са Турцима у Радаљеву код Прилика. Већ 1807. нахија је преименована и од тада се звала Чачанска нахија.

Препорука за даље истраживање би била дубинско тестирање WGS или BigY-700 тестом.

[drajver]

78. Ракић, Топлица (Стајчићи)/ Сребреница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује двије немодалне вриједности маркера DYS391=10 и DYS549=12, уз благо помјерене вриједности DYS576=19 и DYS570=17. Ако се узму у обзир све ове вриједности, као и укупна удаљеност хаплотипа, чини се да је Ракићу најближи Васић из Доње Љубовиђе/Љубовија. Васић посједује маркере  DYS391=10 ,DYS549=12, DYS576=19, али и снижен DYS570=16. При томе се на 4/23 маркера разликује од Ракића. Због ових генетичких подударања, исте славе Јовањдан, веома блиске географске повезаности, Васића и Ракића сам сврстао у исти род. Без обзира на ово сврставање, требало би у сваком случају путем SNP или дубинског теста провјерити ову везу.

О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/

У вези поријекла породице, тестирани Ракић је оставио податак да су се доселили не знано откуд у вријеме "Херцеговачког устанка". То би било релативно скоро, а занимљиво је да Ракића са овом славом на подручју Сребренице нема ни у Шематизму из 1882. године. Уколико је тачна генетичка веза са Васићима из Љубовиђе, онда би требало обратити пажњу на поријекло Васића. Васићи су по предањима поријеклом од Марковића из Јакља (Бајина Башта). У етнографској литератури се може прочитати сљедеће о Марковићима из Јакља:

"Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

[Exiled]

78. Ракић, Топлица (Стајчићи)/ Сребреница

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује двије немодалне вриједности маркера DYS391=10 и DYS549=12, уз благо помјерене вриједности DYS576=19 и DYS570=17. Ако се узму у обзир све ове вриједности, као и укупна удаљеност хаплотипа, чини се да је Ракићу најближи Васић из Доње Љубовиђе/Љубовија. Васић посједује маркере  DYS391=10 ,DYS549=12, DYS576=19, али и снижен DYS570=16. При томе се на 4/23 маркера разликује од Ракића. Због ових генетичких подударања, исте славе Јовањдан, веома блиске географске повезаности, Васића и Ракића сам сврстао у исти род. Без обзира на ово сврставање, требало би у сваком случају путем SNP или дубинског теста провјерити ову везу.

О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/

У вези поријекла породице, тестирани Ракић је оставио податак да су се доселили не знано откуд у вријеме "Херцеговачког устанка". То би било релативно скоро, а занимљиво је да Ракића са овом славом на подручју Сребренице нема ни у Шематизму из 1882. године. Уколико је тачна генетичка веза са Васићима из Љубовиђе, онда би требало обратити пажњу на поријекло Васића. Васићи су по предањима поријеклом од Марковића из Јакља (Бајина Башта). У етнографској литератури се може прочитати сљедеће о Марковићима из Јакља:

"Марковићи су дошли из Пиве у Семегњево, ту су дуго остали и пре 200 година дошли овде до старих муслимана и њихових суседа. Муслимана није било много, па су се лако могли слагати. Они су се раније много множили и исељавали; њихове су махале заузеле и муслиманска и стара православна насеља и почеле се спуштати средини села ка Јеловику. Има их под овим презименима: Марковићи, Милановићи, Максимовићи, Катићи, Ковачевићи (52 к.; Св. Јован)."

У име нас који грицкамо нокте имам једну молбу за тебе. Унеси резултат у табелу па објави резултат, понекад прође и по који дан а не буде резултата у табели а објављен је. Хвала.

[drajver]

У име нас који грицкамо нокте имам једну молбу за тебе. Унеси резултат у табелу па објави резултат, понекад прође и по који дан а не буде резултата у табели а објављен је. Хвала.

Није ваљда да се такве ствари дешавају.  Провјери сад.

[Кековац]

97. Иванишевић, Ђурђевдан, Ведашић, Удбина

Припада хаплогрупи I1-Z63>BY351>Y7075>Y13946>Y155080. Ова хаплогрупа је на FTDNA стаблу означена као I-PH220. Ужи род којем припада Иванишевић чини већи број породица са подручја Босанске Крајине (Зељковићи, Ђукићи, Миличићи, Лекићи, Станојевићи), затим Алексић из Славоније, који је једини радио и дубински BigY-700 тест, као и две породице из Чечаве код Теслића (Савићи и Станојевићи). Поред географске блискости и заједничке славе карактеристика која издваја припаднике овог рода у односу на остале тестиране припаднике ове хаплогрупе је повишена вредност DYS460=11. И поред тога што нема потпуних поклапања веровато му је најближи други Иванишевић из места Мали Радић код Босанске Крупе, са којим има разлику једино на маркеру DYS635, на којем Иванишевић из Малог Радића има приватну мутацију, а при том има и предање о скоријем досељавању његове породице из Лике (Кореница).

51. Иванишевић, Ђурђевдан, Мали Радић/Босанска Крупа

Припада хаплогрупи I1-Z63>PH220, роду Б у табели СДП. Већина вриједности маркера Иванишевића је модална за хаплогрупу I1-PH220. Сврстан је на основу крсне славе Ђурђевдана и географске повезаности у род крајишких I1-PH220 ђурђевштака. У овом роду присутно је више родови са подручја: Јања и Змијања, околине Прњавора и Славоније. Сама грана I1-Z63>PH220 присутна је широм српских земаља и о њој детаљније може да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/01/04/stablo-haplogrupe-i1-m253z63/
Од свих припадника ђурђевштака I1-PH220 једино је Алексић из Сврзигаћа/Милановац/Славонија тестиран дубински и има дужи хаплотип. Оно што би можда у хаплотипу могло бити одређујуће за овај ужи род јесте вриједност маркера DYS460=11 коју посједују и Алексић и Иванишевић, а код осталих припадника рода није покривана. Остали припадници I1-PH220 који имају дужи хаплотип посједују DYS460=10. Ипак, ово је мали број упоредивих узорака да би се ова маркерна одредница могла поуздано користити у профилацији овог рода. Иванишевић посједује немодалну вриједност DYS635=21 у односу на остале припаднике рода, али и хаплогрупе I1-PH220, па се може закључити да се ту ради о некој скоријој приватној промјени.

У енографској литератури се помиње да су се Иванишевићи у Мали Радић доселили након окупације (1879) из Бјелопоља/Кореници у Лици, гдје их и данас има. Ово је у складу и са предањем које је оставио тестирани.

Препорука за даље тестирање је BigY-700 тест, како би формирао грану на FTDNA стаблу са Алексићем, или алтернативно WGS тест.

[Небојша]

114. Балаћ, Аранђеловдан, Круге, Доњи Лапац, J2b-M205>Y22059


Балаћи су у Лици били најбројнији управо у Кругама код Лапца, 23 куће 1915. године. Опширније о овом крајишком роду писао је драјвер на другој теми:

Балаћи су по ономе што је записао Карановић такође повезани са овим родом. Он је додуше погрешно на почетку студије уписао облик њиховог имена као Баслаћ, али у Крајини су постојали само Беслаћи ( то је друга породица која слави Ђурђевдан) и Балаћи који заиста славе Аранђеловдан. Чини се да Балаћи спадају у ону групу породица које су до Лаудонава рата 1790-тих живјеле на подручју Лапца, и који су се након тог рата расељавали у више подручја. У сваком случају најбројнији су били у насељу Круге, Доњи Лапац, и ту би им могла бити и матица. Нешто старија матица би могла бити у Ервенику у Далмацији, јер и тамо постоје Балаћи аранђеловштаци који су нешто старији. Балаћи такође нису тестирани, па је њихова припадност овом роду условна.

Почетком 20. вијека на подручју Лике Балаћи који славе Аранђеловдан живјели су у сљедећим насељима:
Балаћ, Круге, Доњи Лапац
Балаћ, Доњи Лапац, Доњи Лапац
Балаћ, Небљуси, Доњи Лапац
Балаћ, Жељава, Кореница

на подручју Далмације:

Балаћ, Ервеник, Книн
Балаћ, Голубић, Книн

Не знам колико су стари Балаћи у Голубићу, Накићеновић их не помиње, али Балаћи аранђеловштаци у Ервенику би могли бити доста стари. У Далмацији је Балаћа било још у Врлици и Цивљанима Горњим, али они славе Ђурђевдан и вјероватно се ради о другом роду.

На подручју Босанске крајине:
Балаћ, Велики Дубовик, Босанска Крупа
Балаћ, Средњи Дубовик, Босанска Крупа
Балаћ, Мали Радић, Босанска Крупа
Балаћ, Хашани, Босанска Крупа
Балаћ, Грабеж, Бихаћ
Балаћ, Дољани, Бихаћ
Балаћ, Гашица и Бијаковац парохија, Градишка
Балаћ, Кулен-Вакуф парохија, Бихаћ

Горе су наведени Балаћи који су славили Аранђеловдан. На подручју Шипова и Грахова, било је и Балаћа који су славили Ђурђевдан. Ови ђурђевштаци би могли бити повезани са Балаћима ђурђевштацима у Врличкој крајини.

На подручју Баније:
Балаћ, Кињачка, Сисак
Балаћ, Старо Село, Сисак
Балаћ, Глина, Глина

Не знам славу ових банијских, претпостављам да је Аранђеловдан.

На подручју Славоније:
Балаћ, Драганић Гудовачки, Бјеловар
Балаћ, Војаковац, Крижевци
Балаћ, Кореничани, Дарувар
Балаћ, Кукуњевац, Пакрац
Балаћ, Хум Воћински, Подравска Слатина
Балаћ, Лисичине, Подравска Слатина
Балаћ, Мацуте, Подравска Слатина
Балаћ, Стризивојна, Славонски Брод

Овдје су наведени Балаћи који су славили Аранђеловдан. Неки Балаћи на подручју Новске и Јасеновца славили су Ђурђевдан.

Неколико Балаћа тестирано је на 23andMe и сви припадају хаплогрупи J2b-M205. Један је уписао место порекла Личко Петрово Село, Кореница (слава Аранђеловдан). Могуће да је реч о прибраћивању, али није искључено да постоји веза са неким другим крајишким Аранђеловштацима (Мркобраде, Малбашићи).

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=666.msg171505#msg171505


Српски добровољци из Лике у Првом светском рату.

Крузи
Балаћ Дане Илија
Балаћ Јован
Балаћ Дане Стеван

Небљуси
Балаћ Дане Никола

Дољи Лапац
Балаћ Миле Дане


Балаћ поседује потпуно модални хаплотип J-Y22059. Ако узмемо у обзир крсну славу, треба можда испитати везу са крајишким Мркобрадама, али још више са Херцеговцима Аранђеловдан J-Y146264 којима су Балаћи генетички још ближи. Неки од њих (Вујадиновићи, Невесиње) имају покапање управо са Мркобрадама на маркеру DYS19=16.

Савет за даље: BIG Y-700, или појединачни тест на J-Y146264 (YSEQ).

[Exiled]

Није ваљда да се такве ствари дешавају.  Провјери сад.

Проверио.

[drajver]

107. Мартаћ, Василијевдан, Рајац, Чачак

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује неколико немодалних и карактеристичних вриједности маркера: DYS19=17, DYS391=10, DYS389-I=15, DYS389-II=32. Због повишене везане промјене DYS389-I-II=15-32 нема блиских поклапања. По основу карактеристичних маркера донекле се приближава хаплотипу Лазаревштака са подручја Бихора и Пљеваља (Гачевићи и Балшићи) али се у неким маркерима и разликује од њих па се веза не може поуздано успоставити. Технички гледано најближи му је Стаматовић из Сирогојна/Чајетине који слави Никољдан и налази се на 5/23 маркера разлике. И Стаматовић има DYS391=10 и нешто повишене DYS389-I-II=14-32. Има додуше и неке друге карактеристичне маркере које Мартаћ нема (попут DYS448=18), па је веза упитна. У овој фази стања базе Мартаћ нема ниједно довољно поуздано поклапање да би се могла претпоставити ближа генетичка веза. Препоручује се SNP или дубинско тестирање.
О хаплогрупи I2-PH908 више на сљедећем линку
https://www.poreklo.rs/2021/12/01/haplogrupa-i2-ph908/

Тестирани није оставио податке о поријеклу. У етнографској литератури за Мартаће из Рајца може да се прочита сљедеће:
"Мартаћи (13 кућа, славе Светог Василија) су, како тврде, од крај ХVIII века досељени из околине Берана. Други кажу – из Гостиља на Златибору. Забуну, међутим, изазива податак да је у суседној Јежевици 1881. године умро Радован Мартаћ (48), рођен у Дунишићима код Нове Вароши, а он је сродник рајачким Мартаћима. Презименом чувају успомену на Марту досељеницу. Живе и у Чачку, Слатини, Београду, Крагујевцу, Мрчајевцима и Краљеву."

Мартаћа, вјероватно истог рода, јер славе исту славу има и у околини Рашке на Ибру, гдје насељавају неколико насеља: Кравиће, Кончулиће, Плавково, Врановину. Тамо се за њих наводи сљедеће:
"Мартаћ 1 к., св. Василије, Васојевић, отац Вулета из Пачевине, у којој ce родио око 1830, а његов отац се родио у пештерском Буђеву."

Ако би упоредили ова два предања могли би закључити да је до раздвајања двије гране Мартаћа дошло крајем 18. вијека на Пештеру, могуће управо Буђеву и да је једна грана преко Дунишића завршила у чачанском крају (Рајац, Јежевица, Мрчајевци), а друга у ибарском крају у горе наведеним насељима. Да ли су Мартаћи оригинално били са подручја неке од старосрпских жупа око Берана, Будимље или Бихора, није искључено, али засад јасне генетичке потврде нема.

У етнографској литератури је забиљежена једна фотографија задруге Мартаћа из околине Рашке из 1937. године.