Једна од најфасцинантнијих и најразорнијих природних појава. Имамо их и у Србији, иако се мало о њима прича, нису чести као у Америци, али се јављају. Најразорнији торнадо у Србији је био 1977. у Негбини, по проценама достигао је Ф4 јачину, једног Фићу је носио 500 метара.
Одувек сам пратио олује, кад сам добио први телефон са камером 2007. почео сам и да сликам. Кад сам се 2012. преселио за САД све сам ближе био свом сну да пратим и овековечим ову појаву. Стицајем околности мој крај је погодио катастрофалан торнадо 9. априла 2015, два дана пошто ми је отац умро. Било је доста мртвих и торнадо је оцењен као ЕФ4. То је први торнадо који сам испратио, али га нисам сликао. Ћале је желео да идемо у чејс али се истовремено и јако плашио и тај чејс сам посветио само њему дан пре лета за Београд како бих присуствовао сахрани.
У наредним годинама, усликао сам доста њих. Не идем често у лов, али кад одем идем да их уловим. Ово су моје слике 2015-2019. 22.5.2019. сам присуствовао торнаду који је убио и ранио многе и од тада слабо идем у лов. Не могу да гледам ту патњу.
Пре четири дана смо имали катастрофалан торнадо у североисточном Илиноју и тада сам се опет окренуо и напустио олују када сам видео шта се спрема. И не знам хоћу ли опет ловити. Од 22.5.2019. до 10.3.2026. нисам ни ловио. А и спадам у категорију ветерана, времена су се променила и сада много њих јури олује и апсолутно не зна како да се понаша на путевима, блокирају траке, не стају на стоп знакове...
