Село Бучје - неки проблеми убикације у турским пописима Херцеговине

[Ojler]

Значи да овај извод из пописа који је Зор издвојио није меродаван?

Појма немам, нисам се удубљивао у тематику.

[Витомир Радовић]

Колико је мени познато, посвећена је Св. Архангелу Михаилу. Ишчитај овде објаве, можда има нешто о томе:
https://www.facebook.com/groups/870220537973491

Храм у Поблаћу су подигли Немањићи по женској крви, на темељима старог храма који је био посвјећен Св. Параскеви а разрушен у вријеме Косовскога боја. Године 1833. је била велика обнова храма који је сада посвјећен Св. Архангелу Михаилу. Податак да је храм подигао Мехмед паша Соколовић датира од 1958. године, када је један муслиман из Међувршја казао професору Светозару Душанићу да је храм подигао Мехмед паша. По моме истраживању храм у Поблаћу су подигли Војновићи својој сестри...

[Exiled]

Храм у Поблаћу су подигли Немањићи по женској крви, на темељима старог храма који је био посвјећен Св. Параскеви а разрушен у вријеме Косовскога боја. Године 1833. је била велика обнова храма који је сада посвјећен Св. Архангелу Михаилу. Податак да је храм подигао Мехмед паша Соколовић датира од 1958. године, када је један муслиман из Међувршја казао професору Светозару Душанићу да је храм подигао Мехмед паша. По моме истраживању храм у Поблаћу су подигли Војновићи својој сестри...

Знам да сте велики познавалац цркава и црквеног живота тога краја па Вас питам имате ли идеју о којој цркви Св.Николе би се могло радити у изводу из овог пописа. Преводилац јесте ставио знак питања на крају,значи није био сигуран да се ради о Крајчиновићима али где може бити? Манастир Бања није баш суседно село?

[Витомир Радовић]

Ради се о старој цркви у Бучју која се налазила код школе.

[Exiled]

Ради се о старој цркви у Бучју која се налазила код школе.

Какав је њен историјат,зна ли се ко је градио,како је страдала,било шта?

[Воихна]

Ради се о старој цркви у Бучју која се налазила код школе.

У Бучју и Крњачи постоје локалитети Црквине, верује се да је на оба места некад била црква - у Крњачи једно време и дрвена (за време Турака). У Калуђеровићима има локалитет Манастирине, верује се да је ту некада постојао манастир. По мом мишљењу овде треба тражити поменуту цркву Св. Николе, пре него даље према Крајчиновићима. Уосталом Крајчиновићи са знаком питања могу бити и Калуђеровићи. Чини ми се да је и простор данашње Крњаче тада припадао Бучју? Река Бучевка настаје у данашњем Бучју од извора у Крњачи који понире. У попису се помиње Горње Бучје и Доње Бучје, у каснијем попису звано и звано Понор.

[Воихна]

Црквине у Крњачи су у ширем рејону ливада Кобиљаче. Према изјави једног најстаријег мештанина, касније је у Кобиљачама подигнута црква од дрвета скривена у шуми да је Турци не би приметили. Опстала је врло кратко, око 50 година, јер су је Турци открили за време Карађорђевог устанка и запалили. Извор: Душан Милићевић, Крњача код Прибоја и братство Милићевића.
Да ли се уопште зна како се ова дрвена црква звала? Мада је тешко поверовати да би назив раније (првобитне) цркве опстао до тог времена.

[Exiled]

Црквине у Крњачи су у ширем рејону ливада Кобиљаче. Према изјави једног најстаријег мештанина, касније је у Кобиљачама подигнута црква од дрвета скривена у шуми да је Турци не би приметили. Опстала је врло кратко, око 50 година, јер су је Турци открили за време Карађорђевог устанка и запалили. Извор: Душан Милићевић, Крњача код Прибоја и братство Милићевића.
Да ли се уопште зна како се ова дрвена црква звала? Мада је тешко поверовати да би назив раније (првобитне) цркве опстао до тог времена.

Ако ће ико знати одговоре онда је то госн.Витомир....какав би тек помак направио сопственим дубоким тестом на своја знојем заливена истраживања. Ја му предвиђам припадност вашој грани. Права је штета што се није одлучио на најсигурнији методу истраживања порекла.

[Воихна]

Ако ће ико знати одговоре онда је то госн.Витомир....какав би тек помак направио сопственим дубоким тестом на своја знојем заливена истраживања. Ја му предвиђам припадност вашој грани. Права је штета што се није одлучио на најсигурнији методу истраживања порекла.

Не сумњам да ће Вито потражити одговоре ако их је могуће пронаћи, а радовао бих се и овом другом.

[Воихна]

М. Ристић у својој књизи (Стари Влах: до ослобођења од Турака, фототипско издање из 1963, Београд, 1996) пише:

„Осим манастира Св. Николе у Дабру (данас манастир Бања), у овом крају се  налазе и остаци средњовековних задужбина. То су црква на Растини (Прибојска Голеша), затим црква Св. Петке у Бучју, рушевине `грчке цркве` испод Бића, црква Св. Ђорђа, манастир Ораховица, Јеринин град у Сјеверину итд. Рашка држава је из политичких разлога подизала насеља дуж граница према Босни. Тако је још у 12. веку никао онда чувени град Бања (1153. године)."
Аутор овде пише о Прибоју на Лиму (тема: вароши у турско доба) и позва се  на Алију Бејтића: Прибој на Лиму под отоманском влашћу 1418-1912, Сарајево, 1945. и Милисава Лутовца: Прибој на Лиму, САН – Зборник радова, књ. 68, Етнографски институт књ. 3, Београд, 1960.

Сумњам да се овако звала стара црква у Бучју. Мислим да је овај податак накнадо настао, као аналогија називу (или због назива) бучјанске парохијалне цркве Св. Петке у Пљевљима (саграђена 1927). Ако је аналогија, изгледа да је погрешна јер је црква у Пљевљима посвећена Св. Петки због дана ослобођења Пљеваља 1912. (на Св. Петку).

[Exiled]

М. Ристић у својој књизи (Стари Влах: до ослобођења од Турака, фототипско издање из 1963, Београд, 1996) пише:

„Осим манастира Св. Николе у Дабру (данас манастир Бања), у овом крају се  налазе и остаци средњовековних задужбина. То су црква на Растини (Прибојска Голеша), затим црква Св. Петке у Бучју, рушевине `грчке цркве` испод Бића, црква Св. Ђорђа, манастир Ораховица, Јеринин град у Сјеверину итд. Рашка држава је из политичких разлога подизала насеља дуж граница према Босни. Тако је још у 12. веку никао онда чувени град Бања (1153. године)."
Аутор овде пише о Прибоју на Лиму (тема: вароши у турско доба) и позва се  на Алију Бејтића: Прибој на Лиму под отоманском влашћу 1418-1912, Сарајево, 1945. и Милисава Лутовца: Прибој на Лиму, САН – Зборник радова, књ. 68, Етнографски институт књ. 3, Београд, 1960.

Сумњам да се овако звала стара црква у Бучју. Мислим да је овај податак накнадо настао, као аналогија називу (или због назива) бучјанске парохијалне цркве Св. Петке у Пљевљима (саграђена 1927). Ако је аналогија, изгледа да је погрешна јер је црква у Пљевљима посвећена Св. Петки због дана ослобођења Пљеваља 1912. (на Св. Петку).

Значи да осим Бање немамо других цркава које су биле посвећене светом Николи. Манастир Бања је ,иначе, повезан и са кућом Војиновића. Занимљиво.

[Воихна]

Значи да осим Бање немамо других цркава које су биле посвећене светом Николи. Манастир Бања је ,иначе, повезан и са кућом Војиновића. Занимљиво.

Црква манастира Дубочице, а негде сам у пописима нашао и у близини села Штитарица, не знам да ли данас постоји.

[Exiled]

Црква манастира Дубочице, а негде сам у пописима нашао и у близини села Штитарица, не знам да ли данас постоји.

Ова прича вуче неку другу за собом, два и по века касније већ увелико је период Османлија и распоред односа је другачији. Статус православне цркве није споран,а ко је био ваљан да у том периоду подиже цркву...може бити да је неко био повлашћен😉 Можда неки огранак лојалне властеле...

[Витомир Радовић]

М. Ристић у својој књизи (Стари Влах: до ослобођења од Турака, фототипско издање из 1963, Београд, 1996) пише:

„Осим манастира Св. Николе у Дабру (данас манастир Бања), у овом крају се  налазе и остаци средњовековних задужбина. То су црква на Растини (Прибојска Голеша), затим црква Св. Петке у Бучју, рушевине `грчке цркве` испод Бића, црква Св. Ђорђа, манастир Ораховица, Јеринин град у Сјеверину итд. Рашка држава је из политичких разлога подизала насеља дуж граница према Босни. Тако је још у 12. веку никао онда чувени град Бања (1153. године)."
Аутор овде пише о Прибоју на Лиму (тема: вароши у турско доба) и позва се  на Алију Бејтића: Прибој на Лиму под отоманском влашћу 1418-1912, Сарајево, 1945. и Милисава Лутовца: Прибој на Лиму, САН – Зборник радова, књ. 68, Етнографски институт књ. 3, Београд, 1960.

Сумњам да се овако звала стара црква у Бучју. Мислим да је овај податак накнадо настао, као аналогија називу (или због назива) бучјанске парохијалне цркве Св. Петке у Пљевљима (саграђена 1927). Ако је аналогија, изгледа да је погрешна јер је црква у Пљевљима посвећена Св. Петки због дана ослобођења Пљеваља 1912. (на Св. Петку).

Све ово што је написао Милован Ристић у својој књизи „Стари Влах“, а тиче се Бучја и старе цркве, није тачно. Ристић се позива у фусноти на:
Алију Бејтића: Прибој на Лиму под отоманском влашћу 1418-1912, Сарајево, 1945. год.;  Милисава Лутовца: Прибој на Лиму, САН – Зборник радова, књ. 68, Етнографски институт књ. 3, Београд, 1960. год. и на Путопис Евлије Челебије о српским земљама у 17. веку, Београд, 1905. год.
У овим поменутим дјелима које он наводи, нигдје се не помиње Бучје и црква Св. Петке.
Само је Лутовац поменуо Бучје на страни 10, када је писао о ФАПУ, а та реченица гласи:
„Сем тога, једанпут недељно се одвозе и довозе радници у удаљена места као што је Бучје“.
Милован Ристић није са простора Доњег Поблаћа, па му није ни била намјера да истражује овај крај, то се види читајући његову књигу.
Зашто је поменуо Бучје и цркву Св. Петке није ми јасно, али је направио велику грешку и обмануо читаоце, помињући литературу коју је користио за ове наводе.
Ја завршавам књигу о Доњем Поблаћу и ту ће бити описана и стара црква у Бучју и све што се тиче ње.

[Воихна]

Мислим да је г. Витомир Радовић у праву кад се тиче навода М. Ристића, али и назива цркве у Д. Бучју - Св. Никола.

Ево најзад прочитах и закључак из поменутог рада Олге Зиројевић (и П. Влаховића): "Даље, из пописа се види да су се на релативно малом простору, још у то време, налазиле хришћанске богомоље, као: црква Св. Николе у Д. Бучју, црква Св. Ивана у Прифорици, црква Св. Симеона у Колорину, Св. Николе у Рубачи и слично."

Дакле, назив цркве (коме је свецу посвећена!) смо апсолвирали, што није мала ствар, јер нико од старијих мештана и зналаца прошлости Бучја није знао да ми каже.

Сада да покушамо другу ствар - када је, онда, могла бити срушена (чини се да више није обнављана?)? Неки зналци су ми рекли да је то било приликом похода султана Мехмеда II Освајача 1463. Имам утисак да је његова војска протутњала (касније названим) Цариградским друмом и да није залазила у тај "џеп". Помислим да би то пре могло бити 1465. током Битке на Брезници. Али, изгледа ништа од наведеног - црква се појављује (вероватно здрава и читава) у попису  из 1572. године.

Па кад би то могло бити: да су Турци до темеља срушили цркву Св. Николе у Бучју, а чије су име мештани овог села  поодавно заборавили???

[Exiled]

Мислим да је г. Витомир Радовић у праву кад се тиче навода М. Ристића, али и назива цркве у Д. Бучју - Св. Никола.

Ево најзад прочитах и закључак из поменутог рада Олге Зиројевић (и П. Влаховића): "Даље, из пописа се види да су се на релативно малом простору, још у то време, налазиле хришћанске богомоље, као: црква Св. Николе у Д. Бучју, црква Св. Ивана у Прифорици, црква Св. Симеона у Колорину, Св. Николе у Рубачи и слично."

Дакле, назив цркве (коме је свецу посвећена!) смо апсолвирали, што није мала ствар, јер нико од старијих мештана и зналаца прошлости Бучја није знао да ми каже.

Сада да покушамо другу ствар - када је, онда, могла бити срушена (чини се да више није обнављана?)? Неки зналци су ми рекли да је то било приликом похода султана Мехмеда II Освајача 1463. Имам утисак да је његова војска протутњала (касније названим) Цариградским друмом и да није залазила у тај "џеп". Помислим да би то пре могло бити 1465. током Битке на Брезници. Али, изгледа ништа од наведеног - црква се појављује (вероватно здрава и читава) у попису  из 1572. године.

Па кад би то могло бити: да су Турци до темеља срушили цркву Св. Николе у Бучју, а чије су име мештани овог села  поодавно заборавили???

Нема сумње да је то Вито добро проучио али си отворио сад простор дискусији да крене и у другом правцу. Јесу ли ова села набројана убицирана са посебним освртом на цркву Св.Ивана? Биће да је Јован и које је то село данас ако га има уопште?

[Воихна]

Нема сумње да је то Вито добро проучио али си отворио сад простор дискусији да крене и у другом правцу. Јесу ли ова села набројана убицирана са посебним освртом на цркву Св.Ивана? Биће да је Јован и које је то село данас ако га има уопште?

За све цркве у попису пише да су у близини села, што изгледа да значи да су негде у близини насеља/махале односно мезре, али су ипак ту у истом селу. То видимо на примеру цркве Св. Николе у Бучју (мезра Д. Бучје). По истом принципу, црква Св. Ивана је у селу Г. и Д. Придворица (мезра Придворица), Св. Симеона у селу Враће (у загради пише: данас Враже), мезра Колорин, а друга црква Св. Николе у селу Штитарица (мезра Рубача). Дакле, не помиње се убикација, осим што из наслова знамо да се ради о попису тимара, мезри, чифлука... у Поблаћу.