Светски ДНК месец 2025

[Небојша]

40. Ћурлић, Никољдан, Понир, Бања Лука

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање са модалним хаплотипом овог генетичког рода, па се и поред великог броја поклапања не може довести у ближу везу са било којим другим резултатом из базе СДКП. Препоручујем WGS или BigY-700 тест ради даљег тестирања.

Ћурлић је у упитнику навео име и године рођења (1846) и смрти претка од кога потичу и остали Ћурлићи из Понира. Такође је напоменуо да се ово ретко презиме јавља и у околини Краљева. Реч је о породици Ћурлић из Годачице, која слави Ђурђиц, а према подацима из етнографске литературе даље порекло води из села Дежева код Новог Пазара. У Новопазарском зборнику се може наћи овај податак:
Нажалост србијански Ћурлићи нису до сада тестирани па се не може рећи имају ли везе са крајишким Ћурлићима. Различите славе и географска удаљеност не иду у прилог овој тези.

Није искључено да су Ћурлићу блиски Никољштаци P109 са 23andMe: Гузијан, Никољдан, Бања Лука, Јаковљевић, Никољдан, Трново, Мркоњић Град и Радојчић, Никољдан, Копјеница, Кључ. Гузијани (и од њих Глишчевићи), којих је било и око Гламоча, су пореклом из Бараћа код Мркоњића. Нажалост, немамо маркере за ове тестиране, али Ћурлић их може анимирати за дубљи тест због потенцијалне везе.

[Ojler]

44. Јањушевићи, Никољдан, Гарева/Гацко, I2-PH908

Јевто Дедијер за Јањушевиће у Гареви наводи следеће: "Исто су тако старјеници Јањушевићи и Маножићи, који су некад бројили и по тридесет пушака, а сад су готово самрли. Славе Никољ дан." Маножићи су заиста изумрли, док је Јањушевића у Гареви на попису 1991. године било 18 лица. Јањушевића има колонизованих у Сечњу, у Билећи их је на поменутом попису било троје, а сигурно их данас има расељених и у другим местима.

Тестирани је навео предање које се среће код многих фамилија са презименом Јањушевић - да потичу из Озринића, од Јањушевића - Копривица: Доселили су се у Гацко из Озринића око 1760. године, а даље су пореклом од Копривица из засеока Шаке у Бањанима, одакле су дошли почетком 18. века прешли у Озриниће. Из Шака се доселила мајка Јања (Јањуша) са 3 сина и по њој су прозвани Јањушевићи. О Јањушевићима из Озринића се на једном месту бележи следеће: Поријеклом су од Копривица из Бањана. Због крви тројица браће напуште очевину. Један пође за Србију, други у Босну, а трећи, Раде, код ујчевине у Озриниће. Ожене га удовицом Јањом из Студенаца, родом од риђанских Јаредића, па како је умро прије жене, то су њихову дјецу по Јањи назвали Јањушевићима.

Како Копривице припадају хаплогрупи E-V13>CTS1273>Z5018>S2979>Z16659>L241>PH2180, предање Јањушевића из Гареве не делује да је тачно. Јањушевићи из Озринића додуше још увек нису генетички тестирани, па постоји могућност да ни они нису Копривице како бележи њихово предање, у ком случају питање везе Јањушевића из Гареве и њихових презимењака из Озринића остаје отворено.

Хаплотип тестираног је прилично специфичан, са већим бројем карактеристичних маркера: DYS390=23, DYS389ii=32, DYS458=16, DYS570=17, DYS549=12 и у мањој мери DYS576=19. У бази Српског ДНК пројекта нема хаплотипова за које се може тврдити да су блиски овом резултату, што због његове посебности и не изненађује.

[Христифор]

Занимљиво је да гро херцеговачких породица гаје предања о пореклу од Озринића које се касније испоставе као нетачне. Очито се то сматрало авангардним у своје време.

[Ojler]

Занимљиво је да гро херцеговачких породица гаје предања о пореклу од Озринића које се касније испоставе као нетачне. Очито се то сматрало авангардним у своје време.

Одакле ти то да гро херцеговачких породица гаји предања о пореклу од Озринића? "Гро" значи већина. Можеш ли да некако аргументујеш?

[Небојша]

44. Јањушевићи, Никољдан, Гарева/Гацко, I2-PH908

Јевто Дедијер за Јањушевиће у Гареви наводи следеће: "Исто су тако старјеници Јањушевићи и Маножићи, који су некад бројили и по тридесет пушака, а сад су готово самрли. Славе Никољ дан." Маножићи су заиста изумрли, док је Јањушевића у Гареви на попису 1991. године било 18 лица. Јањушевића има колонизованих у Сечњу, у Билећи их је на поменутом попису било троје, а сигурно их данас има расељених и у другим местима.

Тестирани је навео предање које се среће код многих фамилија са презименом Јањушевић - да потичу из Озринића, од Јањушевића - Копривица: Доселили су се у Гацко из Озринића око 1760. године, а даље су пореклом од Копривица из засеока Шаке у Бањанима, одакле су дошли почетком 18. века прешли у Озриниће. Из Шака се доселила мајка Јања (Јањуша) са 3 сина и по њој су прозвани Јањушевићи. О Јањушевићима из Озринића се на једном месту бележи следеће: Поријеклом су од Копривица из Бањана. Због крви тројица браће напуште очевину. Један пође за Србију, други у Босну, а трећи, Раде, код ујчевине у Озриниће. Ожене га удовицом Јањом из Студенаца, родом од риђанских Јаредића, па како је умро прије жене, то су њихову дјецу по Јањи назвали Јањушевићима.

Како Копривице припадају хаплогрупи E-V13>CTS1273>Z5018>S2979>Z16659>L241>PH2180, предање Јањушевића из Гареве не делује да је тачно. Јањушевићи из Озринића додуше још увек нису генетички тестирани, па постоји могућност да ни они нису Копривице како бележи њихово предање, у ком случају питање везе Јањушевића из Гареве и њихових презимењака из Озринића остаје отворено.

Да, још код две несродне лозе Јањуша/Јањушевића (слава Ђурђевдан) јавља се овакво предање. Али готово као преписано. Како се "увукло" међу све Јањуше, делује да је новијег датума и да свакако није тачно. Шта уопште славе ти Јањушевићи из Озринића, претпостављам Аранђеловдан? Ни са те стране предање нема смисла.

[Христифор]

Одакле ти то да гро херцеговачких породица гаји предања о пореклу од Озринића? "Гро" значи већина. Можеш ли да некако аргументујеш?

Гро која гаје предање да су од Озринића, требао сам јасније формулисати.  Када већ то спомињемо има заиста поприличан број фамилија чија су предања на крају испала погрешна.  У већини случајева то значи да ти родови имају континуитет живљења у Херцеговини још од средњег века.

[Ojler]

53. Јањуш, Ђурђевдан, Поблаће/Пљевља, I2-Y3120, род Јањуша - ђурђевштака

Слично претходно објављеном резултату тестирани је навео савремено предање о пореклу од Јањушевића - Копривица из Озринића. Важи све оно што сам написао у претходној објави у вези Јањушевића и Гареве: Како Копривице припадају хаплогрупи E-V13>CTS1273>Z5018>S2979>Z16659>L241>PH2180, предање Јањушевића из Поблаћа не делује да је тачно. Јањушевићи из Озринића додуше још увек нису генетички тестирани, па постоји могућност да ни они нису Копривице како бележи њихово предање, у ком случају питање везе Јањушевића из Поблаћа и њихових презимењака из Озринића остаје отворено. Због различите крсне славе рекао бих ипак да је предање које их повезује настало у новије време, домишљањем, услед истог или сличног презимена.
Други, много релевантнији навод који је тестирани оставио је порекло из Вуковог Брда, што је име засеока села Матаруге у општини Пљевља.

Хаплотип тестираног је готово модалан за грану I2-Y3120, са само једном нешто ређом вредности на маркеру DYS576=17. Због овакве слабе профилисаности у бази Српског ДНК пројекта има много хаплотипова који су блиски овом резултату, али се не може тврдити да та сличност указује и на ближу филогенетичку везу. Ипак, због географског порекла, славе и предања о пореклу из Вуковог Брда, нема сумње да тестирани припада роду који је обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", а који смо назвали Јањуши - ђурђевштаци. Преносим овде део текста из књиге:

Јањушевићи су братство које настањује шире подручје Пљеваља, Прибоја и Бродарева, а старо презиме им је Јањуш. Крсна слава рода је Ђурђевдан.
Почетком 20. века се у широј околини Пљеваља и Прибоја помињу као Јањуши. Тада су били настањени у данашњим насељима Матаруге (заселак Вуково Брдо), Хоћевина (заселак Гуке) и Калушићи у општини Пљевља и насељима Калуђеровићи и Ритошићи (заселак Вртаче у селу Буковик) у општини Прибој. У поменутим местима славе Ђурђевдан. Јањуши се међу приложницима манастира Милешеве помињу 1864. године у Бабинама, Бучју и Поблаћу. Касније се помињу и у Ивању (1873), Крупицама (1884), Љутићима (1884), Водицама (1884), Дечеву (1885), Бранчићима (1887), Дренови (1894) и Дивцима (1894). За Јањушевиће са Вуковог Брда у Матаругама се наводи да су пре тога живели у Премћанима на Тари, где су дошли из Дробњака. Јањушевићи из Матаруга имају предање према коме потичу од „породице Обилића”, која је бежећи из Србије пред Турцима најпре дошла у Ровца, а одатле у село Озринићи код Никшића. Из Озринића су три брата избегла око 1720. године и настанила се на Вуковом Брду у Матаругама код Пљеваља. Касније се један брат одселио у Ужице, а један у Бабине код Пријепоља. Међутим, Јањушевићи и у Бабинама и њихови исељеници у Дренови славе Мратињдан и према предању потичу од Курепа из Тушине у Дробњаку. Јањушевићи у Буковику, засеоку Ритошића код Прибоја, такође имају предање према коме ово братство потиче из Озринића код Никшића, али као време када су се највероватније доселили наводи се 19. век. Јањушевића који славе Ђурђевдан има и у Водицама код Бродарева, где су се доселили 1865. године из Роваца.

Осим тестираног, овом роду припадају још и Јањушевић (Буковик/Ритошићи/Прибој), Шпица (Дренова/Пријепоље) и још један тестирани из Касидола код Прибоја.

Јањушу бих препоручио да размисли о геномском тесту.

[Ojler]

Да, још код две несродне лозе Јањуша/Јањушевића (слава Ђурђевдан) јавља се овакво предање. Али готово као преписано. Како се "увукло" међу све Јањуше, делује да је новијег датума и да свакако није тачно. Шта уопште славе ти Јањушевићи из Озринића, претпостављам Аранђеловдан? Ни са те стране предање нема смисла.

Требало би да такође славе Никољдан.

[Небојша]

Требало би да такође славе Никољдан.

Да, они се уствари везују за Копривице, али ни то није тачно.

53. Јањуш, Ђурђевдан, Поблаће/Пљевља, I2-Y3120, род Јањуша - ђурђевштака

Слично претходно објављеном резултату тестирани је навео савремено предање о пореклу од Јањушевића - Копривица из Озринића. Важи све оно што сам написао у претходној објави у вези Јањушевића и Гареве: Како Копривице припадају хаплогрупи E-V13>CTS1273>Z5018>S2979>Z16659>L241>PH2180, предање Јањушевића из Поблаћа не делује да је тачно. Јањушевићи из Озринића додуше још увек нису генетички тестирани, па постоји могућност да ни они нису Копривице како бележи њихово предање, у ком случају питање везе Јањушевића из Поблаћа и њихових презимењака из Озринића остаје отворено. Због различите крсне славе рекао бих ипак да је предање које их повезује настало у новије време, домишљањем, услед истог или сличног презимена.
Други, много релевантнији навод који је тестирани оставио је порекло из Вуковог Брда, што је име засеока села Матаруге у општини Пљевља.

Хаплотип тестираног је готово модалан за грану I2-Y3120, са само једном нешто ређом вредности на маркеру DYS576=17. Због овакве слабе профилисаности у бази Српског ДНК пројекта има много хаплотипова који су блиски овом резултату, али се не може тврдити да та сличност указује и на ближу филогенетичку везу. Ипак, због географског порекла, славе и предања о пореклу из Вуковог Брда, нема сумње да тестирани припада роду који је обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", а који смо назвали Јањуши - ђурђевштаци. Преносим овде део текста из књиге:Осим тестираног, овом роду припадају још и Јањушевић (Буковик/Ритошићи/Прибој), Шпица (Дренова/Пријепоље) и још један тестирани из Касидола код Прибоја.

Јањушу бих препоручио да размисли о геномском тесту.

Двојица Јањушевића из Диваца (из два различита засеока) су тестирани у склопу једног необјављеног истраживања и припадају другој хаплогрупи. Да ствар буде замршенија, имају потпуно поклапање са другим Ђурђевштацима, припадницима исте хаплогрупе, у Источној Херцеговини и Босни.

Треба споменути шта о њиховом пореклу пише Танасије Пејатовић (мада он ту обухвата све Јањуше из Потарја): Кучи, Ровца и Колашин. Ово је свакако вреднији податак, него савремена предања о пореклу од Копривица.

[Ojler]

Да, они се уствари везују за Копривице, али ни то није тачно.

Како знамо да није тачно? Није ми познато да је тестиран неко од тих Јањушевића из Озринића.

[Небојша]

Како знамо да није тачно? Није ми познато да је тестиран неко од тих Јањушевића из Озринића.

Знамо чим три гране Јањушевића, различитих хаплогрупа, спомињу исто предање, а немају днк рођака у том крају. На страну што се везују баш за Копривице који су E-V13.

[Ojler]

Знамо чим три гране Јањушевића, различитих хаплогрупа, спомињу исто предање, а немају днк рођака у том крају. На страну што се везују баш за Копривице који су E-V13.

Мислим ипак да су предања те три тестиране гране Јањушевића о пореклу из Озринића производ 20. века. Зато бих сачекао да се тестира неко од правих Јањушевића из Озринића пре коначног закључка.

[Христифор]

Јањушевића има на Сокоцу и у Хан Пијеску. Фамозни Зоран Јањушевић би требало да је  од њих, рођен је у Сарајеву.  Могли би њих да тестирамо.

[Ojler]

Јањушевића има на Сокоцу и у Хан Пијеску. Фамозни Зоран Јањушевић би требало да је  од њих, рођен је у Сарајеву.  Могли би њих да тестирамо.

Могли би. Како ћемо?

[Христифор]

Могли би. Како ћемо?

Покушаћу анимирати познанике из тих крајева да приволе једног тамошњег Јањушевића за брисовање.  Ако неко има директнији приступ тим боље.

[Кековац]

39. Обреновић, Ђурђевдан, Округло, Рогатица

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Од модалног хаплотипа одступа на маркеру DYS437=17, што је честа промена која се јавља код различитих огранака ове хаплогрупе, па има велики број потпуних поклапања у бази СДКП. Због исте славе и географске блискости бих издвојио Рацковића из рогатичког села Борике, чији се хаплотип од Обреновићевог разликује само на маркеру DYS549, као и Иванчајића из Неправдића код Соколца, који такође има један маркер различит у односу на Обреновића - DYS570.

Кандидат је навео да Обреновићи потичу од Крстића из околине Фоче, који нису тестирани. У етнографској литератури сам пронашао податак о Обреновићима из места Крније (Соколац, Јово И. Крсмановић), који сведочи о пореклу Обреновића из Чајнича. Иако је упитно да се ради о истој породици наводим га овде због географске блискости и истог презимена и породичне славе.

Обреновићи (4 слемена са 5 кућа, Ђурђевдан) у Крнијама су старином од Чајнича, одакле је дошао Јеремија Обреновић, у време "око поште".

У вези са потенцијалним пореклом Обреновића из околине Фоче поменуо бих и резултате: Максимовића, Никољдан, Цвилин, Фоча, разлика само на маркеру DYS570, ниво I1-P109>FGC22061*; Ковача, Никољдан, Мазоче, Фоча, разлике на маркерима DYS570 и DYS576; Радовића, Ђурђевдан, Јечмишта, Фоча, разлике на маркерима DYS570 и DYS458, а тестиран је још један Радовић из истог места који, поред два поменута маркера, има разлику и на маркеру DYS437. Због хаплотипа веома блиског модалном препоручујем Обреновићу даље тестирање код компанија које нуде WGS тестирање или BigY-700 код компаније FTDNA.

[Христифор]

Дробњачка грана у земљи Павловића традиционално држи висок примат.  Има човек осећај да иде добрано преко 20%, иако наравно у стварности то није случај.

[Spajic1]

Јањушевића има на Сокоцу и у Хан Пијеску. Фамозни Зоран Јањушевић би требало да је  од њих, рођен је у Сарајеву.  Могли би њих да тестирамо.

Да ја питам Зорана би ли се тестирао?

[Христифор]

Нажалост немам приступ поштеним српским бизнисменима.

[Ojler]

36. Кекезовић, Јовањдан, Сремска Рача/Сремска Митровица, I2-Y3120

Тестирани је навео уобичајено предање о досељавању из Црне Горе због крвне освете, након убиства Турчина. Живели су прво у османској Србији, да би касније прешли Саву и населили се у стару Сремску Рачу, која је тридесетих година 20. века пресељена на место данашње Сремске Раче. Старије презиме им је било Пеић или Пејић, а за славу мисле да није мењана. Презиме Кекезовић је ретко и нисам нашао податке о овом роду у Срему. Иначе, презиме је забележено код Буњеваца у Бачкој и једне православне породице у Кикинди (Мратиндан).

Хаплотип тестираног карактерише изражено висока вредност DYS389ii=33, као и маркери DYS19=17 и DYS635=24. Од хаплотипова до сада тестираних појединаца који су слични резултату Кекезовића издвојио бих резултате двојице тестираних из Мачве који такође славе Јовањдан, а који поседују две од три поменуте карактеристичне вредности: DYS389ii=33 и DYS635=24. У питању су Јокић (Радаљ/Мали Зворник) и Средић (Табановић/Шабац) од чијег модалног хаплотипа резултат Кекезовића одступа на три од 23 упоредива маркера. Могућа веза са овим родом из Мачве чини се посебно занимљивом имајући у виду предање Кекезовића да су им преци једно време живели у турској Србији пре него што су прешли Саву. Јокићи такође имају предање да су старином из Црне Горе (из Пиве).