Аутор Тема: Светски ДНК месец 2025  (Прочитано 77899 пута)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #20 послато: Мај 29, 2025, 10:51:16 поподне »
13. Тркуља (Јовањдан), Ислам Грчки/Бенковац (Далмација)

Припада хаплогрупи I2a-PH908 и прецизније грани Y4789. Сврстан је у род са другим Тркуљом из Лике и још некима који славе Јовањдан из околине Дрвара (Петковић, Шкрбић). У првом плану је чињеница да најмање разлика на упоредива 23 маркера има са Тркуљом из Ребића код Удбине који исто слави Јовањдан, а од свих осталих се разликује на 3 и више. Овај Тркуља на маркерима DYS389i и DYS481 има вредност 30, док Тркуља из Ребића на оба има 31.

Иако презиме Тркуља звучи ретко, било је распрострањено у много села од Далмације преко Лике, Кордуна, Баније. У Исламу Грчком није постојало у првом млетачком катастру из 1709. године, а јесте у 19. в. Има прича да су ту дошли из Звјеринца-Рамљана у Далматинком Косову код Книна. Тамо исто славе Јовањдан, али их ни тамо није било 1709. док су били врло бројни на почетку 19. в.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #21 послато: Мај 29, 2025, 11:54:52 поподне »
32. Минић (Никољдан), Јабланово/Бијело Поље

Припада хаплогрупи R1b-Z2705>BY38894. Тешко је разлучити која би била подграна. Има много тестираних од којих се разликује на само 2 маркера. Само 1 маркер разлике на упоредивих 23 има са Томићем из Арнајева код Барајева који исто слави Никољдан и са Кркељићем из Лутова који је Пипер (Аранђеловдан). Према литератури су Минићи из Јабланова пореклом из Мораче, а то је написао и тестирани. Некако би најлогичније било да су Пипери тј. грана FT49714, али има вредност DYS458=16 која наводи на грану BY32147. Притом тестирани има врло ретку вредност DYS439=14 која се јавља само код пар Пипера и једног Македонца. Једино би се дубинским тестирањем у иностранству разрешила недоумица.

Чланак о хаплогрупи: https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2587
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #22 послато: Мај 30, 2025, 12:30:39 пре подне »
21. Крстић (Ђурђиц), Исток (Метохија)

Припада хаплогрупи R1b-PF7563 и њеној грани FT44409. Поклапање на свим маркерима има са једним тестираним, а то је Ђурић из истог места са истом славом. Ђурић  је написао да је њихово старо презиме било Петковић, па би можда могло бити и заједничко. Нисам нашао никакву литературу о презименима у Истоку. Следећи који би можда био сродан с њима је Пантић из Поцерског Метковића који исто слави Ђурђиц, а разликује се на 2 маркера.

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #23 послато: Мај 30, 2025, 07:17:34 пре подне »
13. Тркуља (Јовањдан), Ислам Грчки/Бенковац (Далмација)

Припада хаплогрупи I2a-PH908 и прецизније грани Y4789. Сврстан је у род са другим Тркуљом из Лике и још некима који славе Јовањдан из околине Дрвара (Петковић, Шкрбић). У првом плану је чињеница да најмање разлика на упоредива 23 маркера има са Тркуљом из Ребића код Удбине који исто слави Јовањдан, а од свих осталих се разликује на 3 и више. Овај Тркуља на маркерима DYS389i и DYS481 има вредност 30, док Тркуља из Ребића на оба има 31.

Иако презиме Тркуља звучи ретко, било је распрострањено у много села од Далмације преко Лике, Кордуна, Баније. У Исламу Грчком није постојало у првом млетачком катастру из 1709. године, а јесте у 19. в. Има прича да су ту дошли из Звјеринца-Рамљана у Далматинком Косову код Книна. Тамо исто славе Јовањдан, али их ни тамо није било 1709. док су били врло бројни на почетку 19. в.

Такозвани род Чегара, пореклом из Далмације. Доста је раширена ова група Јовањштака Z16983 у Крајини. Осим Петковића, Шкрбића, Тркуља и Марчета, овом генетичком роду могуће припадају и следећи родови са 23andMe: Меселџија (Јовањдан), Гламоч, Муњиза (Јовањдан), Подгрмеч и други.

Што се самих Тркуља тиче, тестирани су:

Тркуља (Јовањдан), Ребић/Удбина, Лика
Тркуља (Јовањдан), Ислам Грчки/Бенковац, Северна Далмација
Тркуља (Јовањдан), Звјеринац/Бискупија, Северна Далмација (23andMe)
Тркуља (Јовањдан), Петриња, Банија (23andMe)

Сви припадају хаплогрупи I2-PH908>Z16983 (Y4789).

 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #24 послато: Мај 30, 2025, 12:25:43 поподне »
19. Величковић, Ђурђевдан, Доња Горевница/Чачак, J2b-M205>Y22059


Према предању, Величковићи су потомци Величка Петровића. Даље порекло, према породичној традицији, Његуши, Црна Гора. У литератури се каже:

"Величковићи (4 куће, славе Ђурђевдан). Поштени верни православци. Велики број младића из Величковића су свештеници, а женска деца су се годинама удавала за свештенике." (Радул Марковић, Милољуб С. Пантовић: Доња Горевница: земља и људи, 1996)

Може се рећи да је генетика у овом случају оборила предање о пореклу из Његуша. Постоји доста блиско поклапање са Бујаковићима (такође Ђурђевдан) из околине Пљеваља. Деле вредности попут 570=17 и 481=22 и због исте крсне славе испуњавају услов да се нађу у оквиру истог рода. Бујаковићи су позитивни на SNP Y22063, па Величковићи могу прво пробати овај тест. Дубински тест је свакако увек пожељан.

Више о пореклу и резултату Бујаковића:

51. Бујаковић, Ђурђевдан, Вијенац, Пљевља, J2b-M205>Y22059


Бујаковићи су старином Бујаци - род чија је матица на простору некадашњег Кричка. Подаци које је оставио тестирани углавном се поклапају са оним што се зна о Бујацима из литературе. Најстарија матица је село Бујаци. Одатле су их потисли муслимани Мицановићи око 1845. године. Након тога презиле у Козицу, да би почетком 20. века прешли у Вијенац. Има их исељених још у Ивезићима код Пријепоља и Бродареву. Тестирани наводи интересантан податак о писаном извору из 1438. године, где се спомињу Хреља и Вукша Бујак из Козника. Треба видети који је ово тачно извор.

О Бујацима су писали опширно сви аутори који су се бавили Пљеваљским крајем. Предање каже да су из околине Гацког и да су преко Шаранаца стигли у Потарје. Сродни су им Глушчевићи, Гајевићи и Гогићи из истог краја. Сва је прилика да су Бујаци ипак староседеоци у овој области.

Глушчевићи и Гајевићи су тестирани у склопу ранијих акција и такође припадају роду J2b-M205>Y22059, али њихов хаплотип је типичан за подграну Y155375. Имају међусобно поклапање, а блиски су им и муслимани Козице из Пријепоља (старином из села Козица, Пљевља). Бујаковић пак има више модални хаплотип, чак нагиње грани Y22063. Не поседује вредности типичне за Y155375, чак ни вредности које су карактеристичне за Глушчевиће, Гајевиће и Козице (458=15, 576=19, 456=15).

Због прилично модалног хаплотипа, могло се очекивати Y22063+. Остаје нејасна веза са Глушчевићима, Гајевићима и осталим “Бујацима” из пљеваљског краја. Они хаплотипом не би требало да су Y22063. Штавише, типични су представници подгране Y155375. Можда ово сродство иде из неких даљих времена, памте да су неки даљи, крички род. ;)

Углавном, неке вредности које се могу издвојити код Бујаковића су 576=17, 570=17 и 481=22. Прве две се у овој комбинацији доста ретко срећу и поседује их Хазири из околине Гњилана (Y22063>Y153290). Комбинацију 576=17, 481=22 поседује Ранђеловић из Житорађе, који је маркерима иначе близак Хазирију, 570=17, 481=22 Милићевић из Медвеђе, а 576=17, 570=17 Јевтић из Куршумлије. Дакле ова група са југа Србије вероватно припада истој грани и може бити блиска Бујаковићима.

За још једну подграну низводно од Y22063 карактеристичан је маркер 481=22, у питању су Расјани из копаоничког и расинског краја. Они припадају хаплогрупи Y22063>Y22069. Овај ниво цепа Бугарин Генчев Y22076 из Габровске области.

https://www.yfull.com/tree/J-Y22063/





Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 14342
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #25 послато: Мај 30, 2025, 01:55:54 поподне »
27. Покрајац, Никољдан, Прово/Ливно, I2-Y3120>PH908


Покрајци из Ливањског поља су пореклом из Далмације, тачније из околине Дрниша. Од раније су тестирани Манојловићи из Развођа (Промина), који су огранак Покрајаца, што је генетика сада и потврдила. Реч је о подграни I-Y51673, и карактеристичним хаплотиповима (393=14, 391=12), који се срећу понајвише код слављеника Никољдана. Матица ове групе је на простору Источне Херцеговине (Предојевићи и остали). У оквиру овог рода генетички су сви прилично блиски, према томе и Покрајац поседује велики број поклапања на простору Билеће, Гацка и Невесиња.

Савет је дубљи тест (BIGY700), ради детаљне генетичке профилизације рода.


Прово (Ливно):

ПОКРАЈЦИ – Пореклом су из дрнишког краја, из Промине. Живели су у Промини до рата 1991/1995. имали су своја презимена и даље рођаке. Празник Светог Николе Чудотворца – Никољдан.


Развође (Промина):

ПРАВОСЛАВЦИ
ПОКРАЈАЦ – Никољдан
•   1735. Вуле, Илија, Михо, Манојло и Митар Покрајац; 1948. године пописана су 92 Покрајца у Развођу.
МАНОЈЛОВИЋ (огранак Покрајаца) – Никољдан
•   1735. Манојло Покрајац; 1740. Марко Покрајац-Манојловић добио Тому; 1948. године пописано је 108 Манојловића у Развођу.
МИТРОВИЋ (огранак Покрајаца у 18. и 19. вијеку) – Никољдан
•   1735. Митар Покрајац; 1770. Филип Покрајац-Митровић добио Лазара; Андрија, Алекса и Шпиро Тодорови су постали унијати (гркокатолици) 1834. године; ишчезли су у 19. или почетком 20. вијека.

ПРАВОСЛАВЦИ>РИМОКАТОЛИЦИ
БЕРША (огранак Покрајаца) – раније Никољдан
•   1770. рођен Лазар Покрајац-Берша који је био на челу породице почетком 19. вијека; 1850. је Павле Берша добио Алексу који је остао православац до краја 19. вијека, а 1849. је Јован Берша добио Јуру (вјероватно је Јован први прешао директно у римокатолике, пошто нису били унијати); данас су сви римокатолици; 1948. године пописано је 18 Берши у Развођу.

https://www.poreklo.rs/2024/07/15/razvodje-prezimena-drniske-krajine-slobodan-zrnic-2023/


Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1214
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #26 послато: Мај 30, 2025, 02:13:24 поподне »
Прослављени рукометаш и тренер Бранислав Покрајац је по свему судећи припадник овога рода.


Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2028
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #27 послато: Мај 30, 2025, 02:38:57 поподне »
11. Нинковић, Лазаревдан, Винча, Београд

Припада хаплогрупи G2a-PF3147, док Невген оставља могућност и за припадност нижој грани L91.

Маркерно а уједно и географски најближе поклапање има са необјављеним резултатом Србина из Румуније (Стара Молдава). Разликују се на DYS549 и DYS576 (двострука разлика).

Тестирани је навео да су Нинковићи доселили из Црне Траве, што је у складу са наводима Ристе Т. Николића да су неки становници Винче ''из данашњих новоослобођених крајева (Нишлије и др)''.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тестови
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже vid.knezevic

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 164
  • R-YP6098>BY149000 mtdna u1a1a1*
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #28 послато: Мај 30, 2025, 02:41:49 поподне »
21. Крстић (Ђурђиц), Исток (Метохија)

Припада хаплогрупи R1b-PF7563 и њеној грани FT44409. Поклапање на свим маркерима има са једним тестираним, а то је Ђурић из истог места са истом славом. Ђурић  је написао да је њихово старо презиме било Петковић, па би можда могло бити и заједничко. Нисам нашао никакву литературу о презименима у Истоку. Следећи који би можда био сродан с њима је Пантић из Поцерског Метковића који исто слави Ђурђиц, а разликује се на 2 маркера.

Позиција на Yfull стаблу: https://www.yfull.com/tree/R-BY16680/
Можда се овај други пасус уклапа (односи се на Церову код Шапца , неких 40 км од Поцерског Метковића) . Помињу се Ђурићи и Петковићи. А ови Митровићи се после селе у Шљивову код Крупња:
12) У Рађевини Пивљани су:

Живковићи, Обрадовићи, Бранковићи, Тадићи, Пурићи, Тамићи, Ђукановићи, Матићи, Пурковићи, Васиљевићи, Ћирковићи, Марковићи, Степановићи, Недељковићи, Ђурићи, Ћирићи, сви у Костајнику, досељени у почетку 18. века; славе св. Архангела.

Митровићи, Марковићи, Илићи, Деспотовићи, Петровићи, Мишковићи, Ковачевићи, Вујићи, Марковићи, Благојевићи, Ђурићи, Мићићи, Тадићи, Јакшићи, Грујичићи, Симићи, Пантићи, Мијатовићи, Пешићи, Јокићи, Грбићи, Ђукићи, Бојићи, Деспићи, Гајићи, Кузмановићи, Лукићи, Стевановићи и Петковићи – сви у Церову, доселили се у 17. веку, славе св. Ђурђија.

 ИЗВОР:  “ПИВА И ПИВЉАНИ“, аутора Светозара Томића (Српски етнографски зборник књ. LIX Насеља и порекло становништа књ. 31) 

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2028
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #29 послато: Мај 30, 2025, 03:41:07 поподне »
16. Петровић, Аранђеловдан, Мала Врањска, Шабац

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>FTC64765.

Захваљујући комбинацији DYS576=15 + DYS570=19 има више потпуних и блиских поклапања са припадницима подгране FTC64765, укључујући херцеговачке Земуновиће-Корјениће који такође славе Аранђеловдан. Овај генетички род присутан је у суседној Семберији (Марковић и Вучковић), али због њима двојици јединствене DYS635=21 сумњам да су ближе повезани са Петровићем. У сваком случају, рекао бих да је Петровић сазнао даљу матицу своје породице.

Тестирани је навео да су у Малој Врањској присутни од 1790. године.

Ради боље профилизације и позиционирања на стаблу гране FTC64765 препоручујем Big Y-700/WGS тест.
''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Atlantische

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2028
  • G2a-FT221531
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #30 послато: Мај 30, 2025, 04:05:36 поподне »
33. Виторовић, Игњатијевдан, Глушци, Богатић

Припада хаплогрупи G2a-L497>Y128480>FTC64765, роду Игњатијевштака.

Виторовић има потпуно поклапање са Малетићима из Богатића, чиме су потврђени наводи из литературе.

Цитат
Из Херцеговине су дошли:

БУДИМИРОВИЋИ (Игњатије, 39 к), и ВИТОРОВИЋИ (23-6 к), један су род; по предању, били у бежанији, чак до Галиције, а затим се браћа Будимир и Витор врате, и населе у Глушцима; исти су род са Малетићима (Дабићи, Ћуђићи, Вуковићи, Даничићи) у Богатићу, Дакићима у Бановом Пољу, Панићима и Божјаковићима (Шербићи) у Ноћају, и Малешевићима у Салашу Ноћајском.

МАЛЕТИЋИ (Игњатије, 121-10 к), и од њих ДАБИЋИ (11 к), ЂУЂИЋИ (21 к), ВУКОВИЋИ (9-1 к), Станојевићи – ДАНИЧИЋИ (7-3 к), и Дакићи у Бановом Пољу; Малетићи су један род са Будимировићима и Виторовићима у Глушцима Панићима и Божјаковићима (Шербићи) у Ноћају, и Малешевићима у Салашу Ноћајском.

Од осталих Игњатијевштака потпуна поклапања постоје са Јанковићима из Дубочана код Требиња и Радуловићем из северне Лике, као и пар Земуновића-Корјенића, укључујући Јаничића из Броћанца Вилушког код Никшића.

Да се не бих понављао, навешћу раније тумачење устројства овог генетичког рода.

Идеја коју сам пласирао у време када су почели да испливавају ови и резултати оближњег рода Земуновића-Корјенића који су им и маркерно блиски јесте да Јанковићи и Дракули представљају ''утопљене'' Корјениће међу Малешевце. Аргумената за ту тврдњу има и са генетичке стране: Корјенићи су потврђени припадници гране Y60799* (нису дубље тестирани), и уз ''Малешевце'' добрим делом поседују комбинацију вредности 389II=30 + 570=19.

Игњатијевштаци су додатно SNP испрофилисани тестирањем својих крајишких припадника на низводну Y60799>Y129040 (Радуловић) и још нижу Y425678 (Маћешић и Никољштак Козлица). Дубинским тестирањем нпр. баш Јанковића и неког од Корјенића би имали доста прецизнију временско-родословну дистанцу између ''Малешеваца'' и Корјенића са једне, и њихових исељеника из пре свега Крајине са друге стране. С тога са моје стране најтоплија препорука за неки од таквих тестова.

За разлику од матичне Херцеговине, G2a-FTC64765 Игњатијевштаци су много раширенији у исељеничким подручјима.

''Заведени светским чудима, заборависмо на себе и на своје порекло." - М. Капор

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5688
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #31 послато: Мај 30, 2025, 06:35:31 поподне »
7. Лазовић, Аранђеловдан, Велика Плана, Прокупље

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203, односно њеној млађој грани Y134585. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 576=19 и 570=19. Најближи му је Виријевић из Жуња код Бруса. Разкликују се на једном маркеру, на 635, где Лазовић има вредност 23, која је ретка за ову грану, иако је модална за PH908. Код Y134585 су на том маркеру вредности повишене 24 или 25.

Овај резултат је потврдио припадност роду Виријевића, од којих су Лазовићи. Радомир Томовић у својој књизи "Топличка Велика Плана" из 2001. године, пише подробно о Виријевићима и Лазовићима:





Овде се први пут спомиње да су се Виријевићи презивали Симовићи. Иначе у Добриловинском катастиху из 17. века у селу Виријевићи (данашњи Стевановац) се спомиње и извесни Симо.



У попису Биочина код Рашке из 1833. године, спомињу се две куће Виријевића. У првој 4 брата са синовима, а у другој 2 брата, од којих је један Лазо. Међутим у првој кући, у којој је глава најстарији брат Радосав Виријевић, јављају се имена његових синова или братанаца: Миленка, Јована, али и Вучића, Сима... Све њих и Томовић спомиње у Великој Плани на основу пописа из 1884. године. Могуће да Лазо из друге куће носи име по заједничком претку Виријевића у Биочину, вероватно деди, док су исељени Виријевићи узели презиме по прадеди.

Тестирани је вероватно потомак Сава Лазовића, за кога Томовић наводи да је рођен 1826. године, међутим њега нема пописаног 1833.  Саво је имао Ставана и Илију. Илија се 2 пута женио и из брака са првом женом имао Павла. Павле је имао Костадина, Душана и Драгосија. Тестирани би требало да је Драгосијев потомак (Р. О. Томовић, Топличка Велика Плана, Београд 2001, 266-267).

Како већ имамо Рабреновића на Yfull стаблу, било би одлично да најзад имамо и Виријевиће. Зато Лазовићу предлажем обавезно, уколико је у могућности, да одради WGS тест. Тренутно је најбоља сарадња са Yseq-ом.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #32 послато: Мај 30, 2025, 11:18:28 поподне »
24. Богојевић, Никољдан, Поникве/Стапари, Ужице

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака. Има потпуно поклапање на 25 маркера са Крстајићем из Пашине Воде код Жабљака, који такође слави Никољдан, мада ближа веза није извесна због хаплотипа блиског модалном.

Љубомир Павловић у књизи Ужичка Црна Гора за Богојевиће каже да потичу од Богоја Брашња, који се пре Кочине Крајине населио из Бабине код Пријепоља. Његови потомци су и Илићи у Кули, Деспић у Тупаји, Маринковићи на Гредици и Буљи. Ни једна од ових породица није тестирана. Међутим могао би да му буде близак Пушкић из Доње Бабине, Никољдан, који се на 23 упоредива маркера разликује само на позицији DYS385b=14/15 од Богојевића. Дилему може разрешити једино SNP тестирање и то по могућству WGS или BigY-700, јер за сада није SNP профилисан род Брашњи.

Ван мреже Кековац

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1337
  • I2-S25733>PH2670>Y200040
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #33 послато: Мај 31, 2025, 04:21:38 поподне »
25. Досковић, Никољдан, Сељашница, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака, а сигурно и ужем роду кога карактеришу STR маркери DYS385=14-14 и DYS448=21, а којем припадају Деспотовићи и Јанковић из Парамуна код Косјерића. И за овај род у литератури пише да су Брашњи (видети Средње Полимље и Потарје, Танасије Пејатовић, страна 109). Петар Мркоњић у књизи Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку наводи да су огранци Брашња: Деспоти, Даниловићи, Игњатовићи и Пољаци, а да су им места становања: Бабине, Звијезд, Обарде, Врбово, Тоци, Љељеница, Бијело Поље, Србија. Досковић је предање да његова породица потиче од Брашњи споменуо у упитнику и уз то навео да су његови преци око 1900. године живели у Звијезду, па је у складу са правилом СДКП Звијезд наведен у бази као место његовог порекла. Занимљиво је да већ имамо из Звијезда тестираног Брашњовића, али је на 17 упоредих маркера разлика у односу на Досковићев хаплотип на чак четири позиције. Реч је вероватно о доста старом и разгранатом роду, који тек треба да се SNP профилише, па и за Досковића важи препорука за даље тестирање у иностранству, код компанија које нуде WGS или BigY-700 код FTDNA.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3013
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #34 послато: Мај 31, 2025, 05:04:13 поподне »
25. Досковић, Никољдан, Сељашница, Пријепоље

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22061, то јест генетичком роду Дробњака, а сигурно и ужем роду кога карактеришу STR маркери DYS385=14-14 и DYS448=21, а којем припадају Деспотовићи и Јанковић из Парамуна код Косјерића. И за овај род у литератури пише да су Брашњи (видети Средње Полимље и Потарје, Танасије Пејатовић, страна 109). Петар Мркоњић у књизи Средње Полимље и Потарје у новопазарском санџаку наводи да су огранци Брашња: Деспоти, Даниловићи, Игњатовићи и Пољаци, а да су им места становања: Бабине, Звијезд, Обарде, Врбово, Тоци, Љељеница, Бијело Поље, Србија. Досковић је предање да његова породица потиче од Брашњи споменуо у упитнику и уз то навео да су његови преци око 1900. године живели у Звијезду, па је у складу са правилом СДКП Звијезд наведен у бази као место његовог порекла. Занимљиво је да већ имамо из Звијезда тестираног Брашњовића, али је на 17 упоредих маркера разлика у односу на Досковићев хаплотип на чак четири позиције. Реч је вероватно о доста старом и разгранатом роду, који тек треба да се SNP профилише, па и за Досковића важи препорука за даље тестирање у иностранству, код компанија које нуде WGS или BigY-700 код FTDNA.
Очекивана припадност Новљанима али јесте мало изненађење велика разлика са Брашњима, поготово на 448  који је код Дробњака прилично стабилан. Мислим да Сељане има предност у односу на Звијезда али ако тако тестирани каже онда је ок. Ако тестирани буде читао замолио бих га да се јави роћку приватном поруком.

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1671
  • J-L70 > J-Z40772 mdDNA:HV-b15a1
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #35 послато: Јун 01, 2025, 01:15:29 пре подне »
11. Нинковић, Лазаревдан, Винча, Београд

Припада хаплогрупи G2a-PF3147, док Невген оставља могућност и за припадност нижој грани L91.

Маркерно а уједно и географски најближе поклапање има са необјављеним резултатом Србина из Румуније (Стара Молдава). Разликују се на DYS549 и DYS576 (двострука разлика).

Тестирани је навео да су Нинковићи доселили из Црне Траве, што је у складу са наводима Ристе Т. Николића да су неки становници Винче ''из данашњих новоослобођених крајева (Нишлије и др)''.

Препорука за даље тестирање: Big Y-700/WGS тестови

Иронија, из Винче је а хаплогрупе је првих балканских неолићана. И после Срби нису Винчанци и Лепенци.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.
Ђорђе Ђорђевић, 13. Пук. Шишанци 1914.

HIC · ADHVC · IN · STAT · IN · LIM

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #36 послато: Јун 02, 2025, 11:39:32 поподне »
31. Бојић, Часне Вериге Апостола Петра, Јаворани (заселак Бојићи), Кнежево, E-V13>Y30977>Y37092>Y126722>Y176894

Припада роду Томића - Морачана, односно подроду из Босанске Крајине који слави Часне Вериге Апостола Петра. Хаплотип тестираног поседује повишену вредност маркера DYS390=25 и снижену вредност маркера DYS456=14. Ниједан други до сада тестирани припадник овог рода не поседује ове вредности маркера.

Тестирани је навео да Бојићи потичу из Тријебова код Мркоњић Града. До сада је утврђено да овом роду из тог места потиче једна породица која је тестирана у истраживању САНУ (резултат још није објављен), а Тријебово се помиње и у предањима неких других породица које припадају овом роду. Тамо је највероватније матица свих породица које славе Часне Вериге.

Препорука за даље тестирање: дубљи тест (WGS или BigY) ради утврђивања млађе гране. Ниједан припадник овог рода до сада није радио дубљи тест.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #37 послато: Јун 03, 2025, 11:36:01 поподне »
Иронија, из Винче је а хаплогрупе је првих балканских неолићана. И после Срби нису Винчанци и Лепенци.

Чак и да јесте баш од потомака Винчанаца (којих међу Србима сигурно има, барем у траговима), то што си написао је у истом рангу као када би након резултата неког Србина који припада хаплогрупи H рекао "и после Срби нису пореклом из Индије".

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4298
  • Васојевић
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #38 послато: Јун 03, 2025, 11:50:47 поподне »
28. Лукић, Јовањдан (прислужба Спасовдан), Коцељева, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује снижену вредност маркера DYS393=12, DYS439=11 и DYS456=15  и повишене вредности маркера DYS389i=14, DYS389ii=32, DYS570=22 и DYS643=13. Нема блиских поклапања хаплотипова. Од хаплотипа Филића (Никољдан, Ораовица/Косовска Каменица) разликује се на 4 маркера, али су заправо у питању 3 мутације пошто се разлике на маркерима DYS389i и DYS389ii посматрају као једна мутација. С обзиром на географску удаљеност и различите славе, без дубљих генетичких тестова није могуће рећи да ли су ближе повезани.

Тестирани је навео да су Лукићи у Коцељеву дошли из суседне Бреснице средином 19. века. Док су живели у Бресници прислуживали су Тројичиндан. Немају поуздано предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест ради утврђивања млађе гране.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 6273
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Светски ДНК месец 2025
« Одговор #39 послато: Јун 04, 2025, 12:14:02 пре подне »
3. Марковић, Ћириловдан, Невољане/Вучитрн, I2-Y3120>Z17855>A16413>A20030>I-Y135653>, род Војинића-Љешњана

Тестирани је навео предање које се слаже са наводима из литературе, где се бележи следеће:

Марковићи су старином из Црне Горе. Живели су у Валачу (северно од К. Митровице), одакле су се око 1870. доселили у Ресник, где су живели око 30 година. Одатле прешли у Гојбуљу и после три године – у Невољане. У Валачу су имали своју земљу коју су продали браћи, иначе свуда били чифчије. Једна кућа се одселила из Невољана 1948. године, па живели у Србици и Ђаковици, а из Ђаковице прешли у Исток 1959. године. У Лапљем Селу једна кућа, доселили се из Невољана 1976. године. Даље порекло везују за Црну Гору одакле су, по предању, побегли од крвне освете. По доласку на Косово променили су славу Аранђеловдан, а почели да славе Светог Кирика и Јулиту (28. VII).

Како би се на основу кровне хаплогрупе и славе могло и наслутити, тестирани припада бројном роду Војинића-Љешњана, који је детаљно обрађен у књизи "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине":

Љешњани су разгранати род са матицом у Лијешњу у Ровцима који према устаљеном предању потиче од Војинића са Чева. Из Роваца су се ширили и на суседна племена, Доњу и Горњу Морачу. Стара слава рода је Ћириловдан, коју и даље славе у Старчу у Горњој Морачи и Рашком у Доњој Морачи. У Ровцима и Пожњи у Горњој Морачи славе Аранђеловдан, док у Јасенови и Ђуђевини у Доњој Морачи славе Срђевдан. На подручју Старе Херцеговине живи више досељених братстава која припадају овом роду, а већина насељава шире подручје Дробњака.

Марковићи су дакле након слављења Аранђеловдана вратили своју стару славу, Ћириловдан. Може се рећи  да је њихово предање о пореклу из Црне Горе потврђено.

Хаплотип Марковића потпуно се подудара са модалним хаплотипом Војинића-Љешњана, који карактеришу вредности DYS385a=15 и DYS385b=16 и у мањој мери DYS389ii=30. Потпуно подударање на 23 до 25 маркера постоји са већим бројем припадника овог рода, међу којима ћу поменути Радовановића (Мркоње/Медвеђа, Аранђеловдан), Вуковића (Веље Дубоко/Колашин, Аранђеловдан), Глишића (Брђани/Горњи Милановац, Ћириловдан) и Перошевића (Луково/Никшић, Аранђеловдан).
« Последња измена: Јун 04, 2025, 08:24:43 поподне Ojler »
Kамене рабъ и госодинъ