Сломић (Мајур, Шабац)

[Сломић]

Поздрав свима,

Последњих неколико месеци интезивно се бавим истраживањем порекла свог презимена и дошао сам до тачке када ми је потребна помоћ или бар смернице од стране људи који имају више искуства и знања од мене.

Крајем прошле године урадио сам ДНК тест и резултат је следећи:

Сломић, Аранђеловдан, Мајур, Шабац

Припада хаплогрупи I2-PH908>FT14506>Y56203. Поседује већи број специфичних вредности, па нема ближих поклапања са мање од 4 разлике на 23 маркера. Поред вредности DYS19=14 и DYS439=14 које су карактеристичне за грану Y56203, Сломић поседује и следеће немодалне вредности: повишене DYS458=18, DYS437=16 и DYS576=20, као и снижену DYS533=12. Најближи су му поједини припадници гране Y56203>FT25907 са славом Никољдан: Пендо из Чваљине код Требиња, Драгин из Чуруга код Жабља и Плавшић из Сомбора, од све тројице разликује се управо на четири горепоменута маркера. Због специфичног хаплотипа препорука је додатно тестирање помоћу неког од дубинских тестова (WGS или BigY-700).

По предању мог прадеде, Сломићи су се доселили у Мајур из Херцеговине, из Коњица. Немам податак када се то десило, већ само претпоставке..

Такође, по истом предању, прадеда је испричао и како је само презиме настало. Наиме, док је био на њиви, Србина је Турчин тешко повредио од чега је проистекао надимак Сломљени, Слома (или сл.), а затим од њега и презиме. Након тога, Турчин је убијен, а породица се иселила из тог краја.

Једини мршави траг на који сам наишао током истраживања, а који повезује презиме Сломић са градом Коњиц, јесу наводи да се један Сломић (из католичке породице) родио 1920. год. у селу Мокро (потпада под општину Коњиц). Село Мокро налази се на путу Калиновик-Коњиц (ближе Калиновику), недалеко од границе између Републике Српске и Федерације.

Што се тиче доступне документације, први Сломић се помиње у Мајуру у попису из 1824. године (Васо Сломић - мој аскурђел, по мојој претпоставци и рачуници, рођен је око 1790. год.) и од тог периода па до данас успео сам да већим делом направим породично стабло, уз мање недостатке.. За све ове податке помогла ми је књига "Мајур Шабачки", од мр. Горана Стефановића и Зорана Стефановића, као и књига "Мачва", археолога Миливоја Васиљевића. У књизи "Мачва" наводи се да су Сломићи дошли у Мачву у 18. веку (занима ме одакле му тај податак и како је дошао до њега), док се у првој књизи "Мајур Шабачки" наводи "да нису дошли пре устанка". Претпостављам да се мисли на Први српски устанак, што значи почетак 19. века.
Уколико је тај податак тачан, то значи да је мој аскурђел Васо Сломић тај који се доселио.

Такође, у књизи "Мачва", од Миливоја Васиљевића, наводи се да су Сломићи потомци Симе Сломе, угледног трговца, привредника и председника шабачког магистрата, али тај податак није тачан, бар нико од Сломића у фамилији за тај податак не зна и није чуо. Касније су то потврдили и Стефановићи у својој књизи "Мајур Шабачки".

Даљим истраживањем, наишао сам на велики број Сломића у и око Тузле (углавном муслиманска имена), док се у Хрватској углавном налазе у Истри.

Питања за која су ми потребни одговори су следећа:

1. Када су се Сломићи доселили у Мајур? Одакле? Ако су дошли из Коњица да ли постоје неки турски тефтери где бих могао потражити?
Оно што је од историјских чињеница познато јесте да су Турци окупирали подручје Херцеговине (Коњиц) 1463. год, као и да је у том крају извршен попис 1477. Затим, дошао сам до података и да су у истом подручју спроведени пописи 1536. i 1585. год.

2. Одакле Сломићи у Тузли? Да ли се (можда) једна породица бежећи из Коњица ту населила, а друга отишла преко Дрине за Мачву, а трећа ка Хрватској?
Да ли постоје тефтери за регион Тузле за период 18. и 19. век?
Где и како доћи до њих?
Да ли неко зна где бих могао потражити документацију за регион Тузле?

Захвалио бих се унапред свима који су вољни да ми помогну у даљем истраживању и усмеравању у ком правцу да трагам.

Посебну захвалност Ивици Јовановићу, Ојлеру и Крсману на коментарима на теми Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту.

[Сломић]

Постављам и Крсманов коментар са исте странице, како би све било на једном месту:

Поштовани г. Сломићу!
Запазио сам недавно Ваше појављивање на "Пореклу", и као ваш земљак хтедох већ тада да се позабавим  родословом Сломоћа. Нисам ово стигао да учиним али директан позив за истраживачку солидарност ме је иницирао да одмах делам.
На мах сам закључио да вас с обзиром на постављена питања више занима историја породице него само родословно стабло. Мислим дa су то "детаљи" до којих је јако тешко доћи, вероватно и немогуће када је реч о породицама које нису имале неке историјски упечатљивије личности.

Управо из ових разлога, саветовао бих вам да већ на почетку сами себи не затварате пут због појединачног коментара неког истраживача, без обзира што он можда и није нетачан.
Наиме, сматрам да је добро круће се држати аутора капиталног дела "Мачва", археолога Миливоја Васиљевића из шабачког музеја. Он свакако заслужује поверење свих нас, иако, наравно, није непогрешив.
Он ваш род, Сломиће из Мајура (нешто раније село се звало Мотовило) сврстава у досељене у 18. веку. Следећа група досељеника припада родовима од 1. Српског устанка до 1829. итд. Ово, а и то што за место порекла Сломића аутор помиње Коњиц, идентично вашем предању, говори да истраживање никако није површно, посебно што је Мајур село у самом предграђу Шапца. Исто искуство када је реч о аутору овог дела имам и када је реч о мом роду иако је место мог порекла удаљено преко 30 км. Хоћу да кажем да ми је познато да је посећивао и мој Глоговац.

А, ево, до чега сам ја, за сада, дошао. Најпре, додао бих  да Васиљевић говори о три куће Сломића од којих су две на страни и да вам је слава Аранђеловдан. Не знам да ли вам је познато где се ти одвојени Сломићи данас налазе? Вероватно је у питању Шабац? Даље, Васиљевић у истој књизи у - тефтеру пореских глава кнежине мачванске, за 1929. годину - (моја допуна, негде у то време седиште ове кнежине, за 35 села Мачве, било је у Глоговцу). У овом тефтеру Сломићи се помињу у две куће, а пореске главе су били Стеван и Васо Сломић.
У харачком тефтеру капетаније Мачве из 1831. године, уписана је само једна кућа Сломића! Васо Сломић, син Јован као арачка глава, дакле он има више од 7 година, а ту је и син неуписаног имена од 2,1/2 године. Овде следи питање, да ли се у међувремену брат Стеван преселио у Шабац или је захваљујући намештењу у Шапцу изостављен из пописа опорезованих. У тефтеру за 1832. годину уписан је само Васо, што и Васиљевић у фусноти посебно истиче. Овде може бити реч о неком пропусту пописивача али и о томе да је Васо у међувремену изгубио синове. Било је то време када је у Србији и посебно Мачви "царовала" куга, увежена из суседних земаља.

Коначно, дотакнуо сам се се и Протокола шабачког магистрата за (1808-1812), а ту пронађох следеће податке о Сломићима. И то најпре у именском регистру, цитирам: "Сломо Сима, видети Мијаиловић Сима из Шапца. А тамо, увећаним масним словима уписано је тачно следеће: "Мијаиловић (Сломо) Симо, из Шапца, кнез у шабачком магистрату од 1823.Ту проналазим више података, које не бих дословно преносио. Но, најпре да је 1808. примио капару 1000 гроша за воденицу "дунавску" од једног Земунца и Белегишанина, али им новац враћа јер им воденица "није била по вољи".
Потом у 1809. се говори о кметовима села Мотовило (Мајур), Јовану Црвендлакићу и Стевану Јевтићу, који му донеше 4 свиње јер су за Давида "добро били"(гарантовали), а он је од Симе Сломе различите марве покро, и ускоро ће и њега суду довести.
Напомена: Ово баш наговештава да је и Сима Сломо из Мајура тј. Мотовила.
Коначно, у 1808-ој - не успевајући претходно да утврдим и  ничим додатно потврдим везу између презимена Сломо и Мијаиловић, премда се са великом извесношћу може рећи да је у питању иста личност - пронађох и податак да је извесни Мојсило продао кућу Сими Мијаиловићу за 370 гроша.

Још да напоменем да попис из 1863. говори о две куће Сломића у Мајура. То обиље података овде не бих наводио али је очигледно да су куће заиста скромног имовинског стања. Ово, барем мени, не оповргава могућност да је кнез Симо, понегде и Сима Сломо од истих Сломића, што може значити и то да је Симо захваљујући својој писмености, сасвим реткој у то време, стекао неупоредиву имовинску моћ у односу на остатак свога рода.

[barbarylion]

Mislim da bi mogao biti blizak( makar relativno) mom rezultatu, al ja nz kako to da pogledam, videću da neko baci pogled.

[Сломић]

Надовезао бих се на Крсманов коментар и поделио са њим и осталим члановима форума информације које сам сакупио до сад.

Кренуо бих хронолошки од почетка настанка самог места, а то је пре Мајура било Мотовило (као што Крсман и помиње). Тако наводе и Стефановићи у својој књизи "Мајур Шабачки".

Село Мотовило "Настало је у периоду од 1784. - 1788. године. Затим је током Првог српског устанка (1804. - 1813.) настао Мајур, делимично као насеље поред Мотовила. Онда је Мајур својом величином и бројем становника надрастао Мотовило и оно је постало ”насеље поред Мајура”.

Како је први попис извршен у периоду од 1808. - 1812. у њему се не помиње ни један Сломић (осим Симе Сломе, али њега не рачунам као једног од претка из наше гране Сломића), што нам говори да се Сломићи још увек нису доселили у Мајур (претпоставка).

1815. – Извршен је 2. попис. Односи се на прогнанике повратнике из АУ. На њему још увек нема помињања Сломића.

Како је наведено у поменутој књизи „Сломићи се нису доселили у Мајур пре устанка“ (2. српски утанак). Ако знамо да је устанак био 1815. - 1817. године, а да је Васин најстарији син Илија рођен 1817., а после њега имао и Петра (1826.) и Јована (1828.) то значи да је Васо могао бити рођен око 1790. год. Што нам говори да је Васо тај који се доселио у Мајур, са својих 25-30 год.

Тек 1824. год. у Тефтеру чибука, кнежина Мачванска и Поцерска, први пут спомиње ВАСО СЛОМИЋ (мој аскурђел).

Моја претпоставка је да су се Сломићи у Мајур доселили између 1820. -1824.

Ако је још увек присутан на форуму, замолио бих Крсмана за појашњење ове реченице из коментара:

Васо Сломић, син Јован као арачка глава, дакле он има више од 7 година, а ту је и син неуписаног имена од 2,1/2 године. Овде следи питање, да ли се у међувремену брат Стеван преселио у Шабац или је захваљујући намештењу у Шапцу изостављен из пописа опорезованих. У тефтеру за 1832. годину уписан је само Васо, што и Васиљевић у фусноти посебно истиче. Овде може бити реч о неком пропусту пописивача али и о томе да је Васо у међувремену изгубио синове. Било је то време када је у Србији и посебно Мачви "царовала" куга, увежена из суседних земаља.

Кад кажеш да има "више од 7 година" на кога мислиш, на Васу или Јована? Ја сам овај део из пописа разумео да је син Јован тај који има 2 ипо године:



Што се тиче Стевана, у следећем попису се напомиње да је "ћорав". Претпостављам да није имао потомке, јер се после тога више нигде не помиње, јер да се негде преселио појавио би се он или наследници у неком од наредних пописа.

Коначно, дотакнуо сам се се и Протокола шабачког магистрата за (1808-1812), а ту пронађох следеће податке о Сломићима. И то најпре у именском регистру, цитирам: "Сломо Сима, видети Мијаиловић Сима из Шапца. А тамо, увећаним масним словима уписано је тачно следеће: "Мијаиловић (Сломо) Симо, из Шапца, кнез у шабачком магистрату од 1823.Ту проналазим више података, које не бих дословно преносио. Но, најпре да је 1808. примио капару 1000 гроша за воденицу "дунавску" од једног Земунца и Белегишанина, али им новац враћа јер им воденица "није била по вољи".
Потом у 1809. се говори о кметовима села Мотовило (Мајур), Јовану Црвендлакићу и Стевану Јевтићу, који му донеше 4 свиње јер су за Давида "добро били"(гарантовали), а он је од Симе Сломе различите марве покро, и ускоро ће и њега суду довести.
Напомена: Ово баш наговештава да је и Сима Сломо из Мајура тј. Мотовила.
Коначно, у 1808-ој - не успевајући претходно да утврдим и  ничим додатно потврдим везу између презимена Сломо и Мијаиловић, премда се са великом извесношћу може рећи да је у питању иста личност - пронађох и податак да је извесни Мојсило продао кућу Сими Мијаиловићу за 370 гроша.

Још да напоменем да попис из 1863. говори о две куће Сломића у Мајура. То обиље података овде не бих наводио али је очигледно да су куће заиста скромног имовинског стања. Ово, барем мени, не оповргава могућност да је кнез Симо, понегде и Сима Сломо од истих Сломића, што може значити и то да је Симо захваљујући својој писмености, сасвим реткој у то време, стекао неупоредиву имовинску моћ у односу на остатак свога рода.

Што се тиче Симе Сломе он уноси додатну забуну у целу причу о Сломићима. Иако сви потомци са којима сам причао, не знају да нам је он један од предака, заиста је чудно да неко носи такво презиме (Слома, Сломо..ако је то презиме) и да је из истог места (ако је овај податак тачан).

Паралелно са овим истраживањем покушао сам да дођем до било каквих података о Сломићима у Коњицу из периода крајем 18. века, али ништа нисам нашао.. Остаје и једно велико питање, када и у ком тренутку је презиме настало? Како је настало описао сам у првом коментару. Уколико је предање мог прадеде тачно, онда је могуће да је и само презиме настало непосредно пре досељења у Мајур.

И даље јако пуно питања, а одговора јако мало..