Старо српско становништво жупе Морача

[drajver]

Настављам са обрадама средњовјековних српских жупа, односно покушајем да се истражи најстарије становништво и родови сваке од тих жупа. Послије комплекса жупа Плав-Будимље-Лим мислио сам прећи на Љубовиђу, али сам схватио да је смисленије да се обраде три жупе које чине један миграциони ток (Морачу, Брсково и Љубовиђу) и то почевши од најјужније, тј. оне од које су кретале миграције према сјеверу,а то је жупа Морача. Територија ове три жупе је на међи херцеговачкој, али ипак изван ње, иако је у неким административним подјелама у прошлости помињана као дио Херцеговине. Ипак у предтурском периоду то је била територија српске деспотовине, а не херцегових области. Становништво ове три жупе је интересантније за могуће везе са Крајином, јер већ у њима има више родова за које се чини да имају и своје крајишке огранке.

Сама жупа Морача је једна од најстаријих српских жупа забиљежена у изворима. Помиње се крајем 13. вијека у Љетопису попа Дукљанина као једна од жупа Подгорја (Submontane). Није дакле улазила у првобитну Порфирогенитову Дукљу већ је од најранијег периода сматрана дијелом Порфирогенитове Србије. За историју ове жупе значајан моменат је изградња манастира Мораче 1252. године, о чему је изнад улазних врата манастирске цркве остао и запис са поменом ктитора, Стефана Вукановића Немањића. Недуго након овог, из 1278. године, имамо и веома вриједан запис из дубровачког архива који гласи ,,Petrus filius Peruosclaui, Blacus monаsteriј de la Моraca“. Видимо да су на простору морачке жупе већ веома рано живјели манастирски власи.

Иначе сам простор Мораче, а који обухвата сљедеће предионе цјелине: Ровца, Горњу и Доњу Морачу, прилично је добро истестиран и није остао велик број породица које нису тестиране. Данас се овај простор скоро у потпуности налази на подручју општине Колашин, док веома мали дио улази у подгоричку општину (дио Роваца-Трмање).

[drajver]

Ровца су предиона цјелина у југозападном дијелу морачке жупе. Најчешће се повезују са родовском групом Никшића настањених у Ровцима, а који се и сами зову Ровчанима. У најужем смислу Ровца су подручје које са сјевера затвара кањон ријеке Мртвице, са истока кањон Мораче, а са југа и запада планински масиви Маганика, Прекорнице, Лукавице. Из овог троугла преци Никшића Ровчана су прелазили у сусједна насеља, са друге стране Мртвице, па и Мораче, тако да данас ровачка територија обухвата сљедећа насеља: Веље Дубоко, Вишње, Влаховићи, Горња Ровца-Булатовићи, Лијешње, Међуријечје, Мртво Дубоко, Сретешка Гора, Трмање, Церовица.

Најранији историјски извор гдје се помињу Ровца јесте турски попис џемата кнеза Вуксана у оквиру нахије Ровци из 1477. године (Поименични попис санџака Херцеговина), на чијем челу се налази кнез Вуксан. Џемат обухвата 51 кућу а међу носиоцима домаћинстава могу се препознати личности из ровачког предања о четири родоначелника, Гојакова сина: Булата (Вуксана), Шћепана, Срезоја и Влаха. Евидентно је да овај првобитни џемат (катун) не сачињавају само потомци Гојакови, већ и неки други појединци. Да ли се ту ради о рођацима Гојакових синова или о неким старинцима поменутог подручја тешко је рећи. Насеља овог џемата могу се лоцирати на ужој ровачкој територији, оној која није прелазила Мртвицу и Морачу.



Овдје треба поменути да на тој ужој ровачкој територији досад нису регистровани старинци који не би припадали никшићком роду, тј. и за неколико тестираних "стариначких" родова показало се да су генетички повезани са главним ровачким родом. Узимајући ово у обзир, мислим да се може претпоставити да је присуство Никшића у Ровцима свакако старије од 15. вијека. О генетичким раслојавањима Ровчана може се више рећи у наредним постовима.

[drajver]

Сви досад тестирани Никшићи Ровчани припадају грани:
I2-PH908>FT14506>Y52621>FT190799>Y189944>Y483870>Y250780

Ровчани су заправо огранак ове гране у којој се још могу наћи неки жупски родови који по предањима потичу од Гезимира. Засад још није изолована мутација (Гојакова?) која би објединила све Ровчане, али су добрим дијелом профилисане гране Булатовића (Y250780>A29200), Влаховића (Y250780>Y571460) и Шћепановића-Срезојевића (Y250780>A32852). Могло би се рећи да се генетика прилично добро поклапа са предањима,а предања са историјским подацима. Додуше по тренутним подацима, чини се да су Шћепановићи и Срезојевићи међусобно ближи него што су блиски Булатовићима и Влаховићима, тј. питање је да ли су била четири рођена брата или можда стричевићи. Ова ближа генетичка веза Шћепановића и Срезојевића има логике ако узмемо у обзир чињеницу да су и на ровачкој териорији Шћепановићи и Срезојевићи дијелили иста насеља (Међуријечје прије свега).

Ипак, најинтересантнија је ствар са роавачким старинцима који славе Лучиндан, који имају доста противрјечна предања, а неки од њих су генетички тестирани као припаданици рода Никшића Ровчана. Ради се о сљедећим породицама:

Петричићи, Лучиндан, у Међуријечју. Нису тестирани. За њих се наводи да су или старинци или досељеници из Босне. Мада има и оних који су их везивали за Срезојевиће. Имали су надимке Мурићани и Шокци.

Јукићи, Лучиндан, у Међуријечју. Тестирани су маркерно, припадају хаплогрупи I2-PH908, могли би се уклопити у додуше модални никшићки хаплотип. Од карактеристичних вриједности имају DYS437=14, DYS481=28, DYS533=14. Због вриједности DYS437=14 могли би се повезати са другим ровачким старинцима (Синђићима и др.) а због врједности DYS533=14 и са Влаховићима. За њих предања наводе чак скорије досељавање из Босне, зову их и Пуовићима.

Милетићи, Лучиндан, у Мртвом Дубоком. Тестирани су позитивно на A32852, дакле би требали бити ближи Шћепановићима и Срезојевићима. И код њих су предања противрјечна, помиње се досељавање из Бјелопавлића, да су старинци, а неки их везују за Срезојевиће (што је вјероватно и најтачније). Везују се за ровачки заселак Мочила. И Милетићи имају  DYS437=14 што их можда повезује са Јукићима и Синђићима.

Дмитрићи, Лучиндан у Сретешкој Гори, нису тестирани. И они имају предање да су или старинци или од Срезојевића. Називају их Мочиларима, по засеоку Мочилима гдје су живјели, мада их везују и за старо ровачко насеље Грабље.

Синђићи Лучиндан у Сретешкој Гори. Тестирани маркерно и могли би се уклопити у хаплотип Никшића. Од карактеристичних вриједности издваја се DYS437=14 што их можда повезује са Милетићима и Јукићима. Са друге стране дијеле слична предања и мјеста живљења са Дмитрићима, и за њих се наводи да су или старинци или повезани са Срезојевићима, као и да су раније живјели у Мочилима или у насељу Грабље.

Укратко, на ужој ровачкој територији нема других старинаца осим горе набројаних,а који су опет чини се повезани са Ровчанима.

Овдје не говорим о територији сјеверно од Мртвице, гдје је свакако било других старијих родова, попут Љешњана Војинића или исељених Жижића.

[drajver]

Милетићи, Лучиндан, у Мртвом Дубоком. Тестирани су позитивно на A32852, дакле би требали бити ближи Шћепановићима и Срезојевићима. И код њих су предања противрјечна, помиње се досељавање из Бјелопавлића, да су старинци, а неки их везују за Срезојевиће (што је вјероватно и најтачније). Везују се за ровачки заселак Мочила. И Милетићи имају  DYS437=14 што их можда повезује са Јукићима и Синђићима.

Влада Бојановић ми је скренуо пажњу да тестирани Милетић ипак није позитиван на A32852, већ на SNP Y251448, један од приватних SNP-ова Шћепановића из Гојаковића код Мојковца. Шћепановић такође има вриједност DYS437=14, а на исти SNP су позитивни Ђекићи и Ровчани из околине Пријепоља, који такође имају DYS437=14. Очигледно постоји јака корелација DYS437=14 са Y251448, бар на подручју Роваца (не треба додуше заборавити ни да Пајевићи из Чадиња који припадају грани I-Y358110 такође имају DYS437=14, али се та вриједност могла код њих и паралелно јавити). Дакле, имамо на подручју Роваца и четврту грану Y250780>Y251448.

Владимир сматра да Y250780>Y251448 дефинише праве Шћепановиће, док мени у том погледу ствари и даље нису сигурне.

У прилог Владине тезе би ишло то да се четири гране испод Y250780 добро уклапају са предањем о четири брата, Гојакова сина. Ствар би ту била идеално посложена. А кад се нешто у генетици идеално посложи, већ звони на узбуну. 

Оно гдје видим недоумице, да не кажем рупе у горе поменутој тези је сљедеће:
- има приличан број Шћепановића, укључујући и њихов огранак Драшковиће који потврђено не припадају овој грани Y250780>Y251448 већ Y250780>A32852. По Владином тумачењу то су све Срезојевићи који су се утопили у Шћепановиће
- родови који су DYS437=14 на подручју Роваца у првом реду се у предањима помињу као старинци, потом се доводе у везу са Срезојевићима,али не и са Шћепановићима
- у попису из 1477. године, поред наведених Гојакових синова, у оквиру Вуксановог џемата, наведен је и већи број појединаца који очигледно не потичу од њих.. Неко од потомака тих појединаца је морао преживјети у Ровцима, не само Гојакови синови.

Али како год да се ово посложило,кључно је питање, да ли се Никшићи Ровчани могу сматрати средњовјековним старинцима на подручју племена Роваца? Моје мишљење ја да да, поготово ако говоримо о најужнијем дијелу ровачке територије. Да ли је на тој територији прије Ровчана било још неког становништва? Могуће. Ровачка предања помињу стару цркву св. Николе у Горњим Ровцима која је наводно остала од старинаца. Да ли су ти старинци славили Никољдан? Помињу се на подручја Влаховића и неки исељени Мрвошевићи који би могли бити од старинаца. Ту су и увијек помињане Мацуре, које Ровчани помињу као старије становништво. Не заборавимо ни онај један резултат Драшковића из Вељег Дубоког са мацурским хаплотипом.

[Exiled]

Озбиљна је штета што Владо није ту да на овој теми која је по свему судећи круцијална за племе Никшића изнесе своја размишљања.

[ДушанВучко]

Мени је ипак сувише једнообразна генетска структура Никшића у Ровцима да би се радило о неком дужем присуству пре 15. века. Само су присутне Гојакови огранци, нема за сада чини ми се других никшићких грана (ако би напр. имали претпоставку да су Никшићи изворни манастирски "власи" манастира Морача, требало би бити и других грана))

[drajver]

Мени је ипак сувише једнообразна генетска структура Никшића у Ровцима да би се радило о неком дужем присуству пре 15. века. Само су присутне Гојакови огранци, нема за сада чини ми се других никшићких грана (ако би напр. имали претпоставку да су Никшићи изворни манастирски "власи" манастира Морача, требало би бити и других грана))

Не бих уводио у овај дио приче влахе манастира Морача па ни Никшиће у цјелини. Овдје је ријеч само о огранку никшићког рода-Ровчанима. А он је прилично стар у том крајњем југозападном углу жупе Морача. Ако су у попису из 1477. године пописани Гојакови унуци као одрасли људи, онда је и сам Гојак вјероватно живио негдје на прелазу из 14. у 15. вијек. Не говори се дакле о Ровцима као матичном подручју за све Никшиће, али мислим да јесу матично подручје овог огранка Никшића.

[drajver]

Стање у Ровцима по попису из 1533. године (неких 60 година послије пописа 1477. године) показује да се првобитни Вуксанов катун разгранао у два катуна. Могу се уочити и нека насеља која нису присутна у попису из 1477. године.

Bogutovdol k., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 (Богутов до, засеок Влаховића)
Duboka k., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 (вјероватно данашње Мртво Дубоко, мање вјероватно Веље Дубоко)
Gorna Rofça k., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 (данашња Горња Ровца-Булатовићи)
Grabya k., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 (данашње Грабље, засеок Горњих Роваца)
İsmoliçe k., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 (данашњи засеок Смолице уз ријеку Мртвицу)
Meguraç k., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/17 (данашње Међуријечје)

На челу два катуна (џемата) помињу се:
Vuçte bşt., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/255
Gorin bşt., Rofça n., Prepolye kz., Hersek l.: TD 174/255

Први је вјероватно Вучета, који се помиње у родословима Булатовића као унук или праунук Вуксанов (из 1477), док за другог Gorin сам у дилеми како би му се требало читати име.

[drajver]

Везано за горе поменутог Вучету из пописа 1533. године, треба поменути и ровачког кнеза Вукића Вучетића, који је био нови ктитор манастира Мораче 1570-тих. Приказан је на фрескопису самог манастира у ктиторској композицији.



У литератури о Ровцима се може прочитати и сљедеће:
"Презиме Вучетић није познато у Ровцима и претпоставља се да је то презиме уписано по имену његовог оца, као што је то било уобичајено y давно прошлим временима."

Мислим да је основано претпоставити да је Вучета из пописа 1533. године отац Вукићев. Уколико је Вучета потомак Вуксанов, имали бисмо читаву линију катунара од Булата.

Вукић Вучетић се помиње и као учесник сабора српских главара у манастиру Морачи 1608. године. Морао је тада већ бити сасвим стар, јер је и на фресци из 1574. године приказан сијед. Типичан је представник обновљеног српског "племства" 16. вијека, којег сачињавају махом влашки кнезови. Очигледно су у том периоду ови кнезови имали знатну и финансијску и политичку моћ кад су могли предузимати грађевинске подухвате попут обнове средњовјековних немањићких задужбина. Чини ми се да је ту много битнија била самосвијест да су управо они настављачи и насљедници немањићких традиција.

[Zor]

Мислим да је основано претпоставити да је Вучета из пописа 1533. године отац Вукићев. Уколико је Вучета потомак Вуксанов, имали бисмо читаву линију катунара од Булата.

 У ствари, Вучета највјероватније није био жив 1533. То назначено је баштина која је носила име Вучете.

 А 1533. била су двојица катунара у Ровцима
Vukik veled-i Vuçte, katunar: 255
Radosav veled-i Gorin, katunar: 255

 Влашки катунари, кнезови, војводе 1533. су имали тимаре који су се састојали од баштина које су носиле имена њихових очева.
 Дакле Вукић Вучетић је био активан још 1533. Онда је 1608. имао вјероватно и 100-њак година.
 Што се тиче другог, вјероватно је Gorin и најближе читање, можда Горан, ако није било уписаног самогласника између р и н.

[Zor]

Што се тиче другог, вјероватно је Gorin и најближе читање, можда Горан, ако није било уписаног самогласника између р и н.

 Ипак је најлогичније Гјурин - Ђурин. Јер тако је турски преводиоц уписивао слична имена Ђурај (Goray), Ђурашин (Goreşin), Ђорђе (Gorg). Очито су "ђ" као и "ћ" тад у фази пуног формирања од гј/кј, и уписивани су са "г" и "к" (Vukik...).

[drajver]

У ствари, Вучета највјероватније није био жив 1533. То назначено је баштина која је носила име Вучете.

 А 1533. била су двојица катунара у Ровцима
Vukik veled-i Vuçte, katunar: 255
Radosav veled-i Gorin, katunar: 255

 Влашки катунари, кнезови, војводе 1533. су имали тимаре који су се састојали од баштина које су носиле имена њихових очева.
 Дакле Вукић Вучетић је био активан још 1533. Онда је 1608. имао вјероватно и 100-њак година.
 Што се тиче другог, вјероватно је Gorin и најближе читање, можда Горан, ако није било уписаног самогласника између р и н.

Ово је добро што си пронашао, својеврсна потврда да је Вукић Вучетин син. Што се тиче сабора у Морачи, јесте мало натегнуто да је Вукић био жив и 1608. године, треба видјети оригинални запис.

[drajver]

Ово је добро што си пронашао, својеврсна потврда да је Вукић Вучетин син. Што се тиче сабора у Морачи, јесте мало натегнуто да је Вукић био жив и 1608. године, треба видјети оригинални запис.

Нисам успио наћи овај оригинални запис писма српских главара са потписима из 1608. године. Објављен је у хрватском зборнику 1930-тих. Списак главара је у препису наведен у раду: "Пећки патријарах Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву : 1592-1614 : историјска студија / Јов.[Јован] Н. Томић. - Земун : Задружна штампарија Живковића и Стојчића, 1903."



Међутим, било би га добро видјети у оригиналу. Ако неко нађе онлајн сљедећи рад нека јави:
"Pismo crnogorskih i albanskih prvaka papi Pavlu V : (26.IV.1608) / Dragutin Kamber" Croatia sacra : arhiv za crkvenu povijest Hrvata, God.2 (1932), 4, str. 287-292

Иначе у писму српских калуђера Дамјана и Павла папи Клименту крајем 16. вијека, није поменут Вукић Вучетић и Ровчани иако се помињу неки други главари који су учествовали на морачком сабору 1608. године.

"...И ту је близу Новог жупа Драчевица и иза ње су Зупци и ту је глава Раде Вукашиновић. И преко њих Риђани и Оногоште и ту је глава Грдан  војвода. И ту је близу племе Бањани и Пива и Дробњаци и Морача и Требиње и Рудина и Гацко. И у Бањанима глава је Иван војвода Петро-вић, а у Требињу Милош Витковић, а у Рудинама Милко Вучетић, а у  Гацку Ђуро Томашевић, а у Пиви Раосав војвода, а у Дробњацима Иван  Калуђеровић, у Морачи Радоица војвода. Преко тих жупа је и Плана и  Колашиновићи и Никшићи ту је глава Радич кнез..."

[Милош]

Нисам успио наћи овај оригинални запис писма српских главара са потписима из 1608. године. Објављен је у хрватском зборнику 1930-тих. Списак главара је у препису наведен у раду: "Пећки патријарах Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву : 1592-1614 : историјска студија / Јов.[Јован] Н. Томић. - Земун : Задружна штампарија Живковића и Стојчића, 1903."



Међутим, било би га добро видјети у оригиналу. Ако неко нађе онлајн сљедећи рад нека јави:
"Pismo crnogorskih i albanskih prvaka papi Pavlu V : (26.IV.1608) / Dragutin Kamber" Croatia sacra : arhiv za crkvenu povijest Hrvata, God.2 (1932), 4, str. 287-292

Иначе у писму српских калуђера Дамјана и Павла папи Клименту крајем 16. вијека, није поменут Вукић Вучетић и Ровчани иако се помињу неки други главари који су учествовали на морачком сабору 1608. године.

"...И ту је близу Новог жупа Драчевица и иза ње су Зупци и ту је глава Раде Вукашиновић. И преко њих Риђани и Оногоште и ту је глава Грдан  војвода. И ту је близу племе Бањани и Пива и Дробњаци и Морача и Требиње и Рудина и Гацко. И у Бањанима глава је Иван војвода Петро-вић, а у Требињу Милош Витковић, а у Рудинама Милко Вучетић, а у  Гацку Ђуро Томашевић, а у Пиви Раосав војвода, а у Дробњацима Иван  Калуђеровић, у Морачи Радоица војвода. Преко тих жупа је и Плана и  Колашиновићи и Никшићи ту је глава Радич кнез..."

Можда је погрешно пренето име кнеза Вукућа Вуковића



(Љ. Стојановић Стари српски записи и натписи из 1902.)

[drajver]

Можда је погрешно пренето име кнеза Вукућа Вуковића



(Љ. Стојановић Стари српски записи и натписи из 1902.)

Веома могуће. И у препису од Томића помиње се само "кнез Вукић" без других одредница. Једино ако у оригиналу не пише нешто више.

[ДушанВучко]

Везано за горе поменутог Вучету из пописа 1533. године, треба поменути и ровачког кнеза Вукића Вучетића, који је био нови ктитор манастира Мораче 1570-тих. Приказан је на фрескопису самог манастира у ктиторској композицији.

Ово је вероватно најстарији приказ неког племенског кнеза код Срба, занимљиво је и како изгледа одећа (далеко од тога да је то онако како замишљамо тадашње сточарско становништво, ово је господска одећа). Потенцијални потомци Вукића Вучетића могу да се похвале портретом њиховог претка из 16. века (и наравно завештањем и обновом манастира Морача, али то је и на понос свих Ровчана као и других родова који су учествовали сигурно у обнови, јер је то био подухват који је захтевао вероватно колективно учешће, уз вођство кнеза Вукића Вучетића)

[drajver]

Као што сам поменуо раније, првобитно род Ровчана није живио у селима са лијеве стране Мртвице и лијеве стране Мораче. Ту се мисли на села: Церовица, Лијешње, Веље Дубоко, Вишње и Сретешка Гора. Такво је стање било и у првој половини 16. вијека. Села са лијеве стране Мртвице пописана су у оквиру нахије Доња Морача, а не нахије Ровци. У наредном периоду су се ровачка братства проширила и на те предјеле, па се данас цијели тај простор сматра дијелом ровачке територије. У Церовици и Лијешњу су се тако развијали Булатовићи Богићевци, у Сретешкој Гори Влаховићи, у Вељем Дубоком и Вишњама Шћепановићи.

И поред ширења ових ровачких братстава, у тим селима, ван ужег ровачког подручја, остала су присутна братства другачијег поријекла. Ово је краћи преглед тих братстава:

Радовићи у Међурјечју и Вељем Дубоком, огранак су Шуковића тј. рода Ераковића Доњоморачких, славе Аранђеловдан (славили су Василијевдан), о овом роду биће ријечи касније, матица им је у доњоморачком селу Миоска. Требали би припадати хаплогрупи I2-PH908>FT14506>A13912

Радоњићи и Радојевићи у Лијешњу, огранак су рода Јасеноваца срђевштака, славе Срђевдан, матица рода је у доњоморачком селу Јасенова. Требали би припадати хаплогрупи I2-PH908

Јањушевићи у Вељем Дубоком , славе Никољдан, по предању би требали бити досељеници из Бањана од рода Копривица. Међутим нису тестирани, тако да ово још треба да се провјери.

Поповићи у Лијешњу би требали бити од Поповића из Љешкопоља, славе Лучиндан прислужују Ђурђиц. Ако су заиста од љешкопољских Поповића требали би припадати хаплогрупи I2-PH908.

Пижурице у Вељем Дубоком су наводно поријеклом од Куча Дрекаловића. Нису тестирани, па би ово требало провјерити. Славе Никољдан.

Радмановићи, Никољдан, у Вељем Дубоком су по предању од Радмановића из Загарача. Радмановићи из Загарача славе Петковдан и прислужују Никољдан и требали би припадати роду Доброгорана L-M349. У сваком случају требало би провјерити тестом ове ровачке Радмановиће.

Ковачевићи у Влаховићима, по предању су досељеници из Бјелопавлића. Тамо је заиста било Ковачевића који су I2-Y3120, али је ровачке Ковачевиће потребно тестирати да би се потврдила ова веза.

Оно што је прилично поуздано јесте да на подручју лијеве стране Мртвице, а на данашњој ровачкој територији, имамо два рода која се могу сматрати стариначким, тј. да су на том подручју живјели и прије Никшића Ровчана. То су сљедећи родови:

Љешњани Војинићи, славе на подручју Мораче три славе: Аранђеловдан, Ћириловдан и Срђевдан. Матица им је у селу Лијешњу. О њима у наредним постовима. Припадају хаплогрупи I2-Z17855>A16413>Y135653.

Жижићи, у селу Вишње, који су исељени под притиском Ровчана (иселили у правцу Дробњака и Ускока). Генетички тест исељених Жижића показао је везу са доњоморачким Бакићима, па се вјероватно ради о старијем становништву на територије Мораче. Припадају хаплогрупи R1b-U152>L2

[Dejan R Vukićević]

Ово је у коментару написао  Радоица Калајџић на теми Порекло презимена, село Милатовићи (Лучани, Горње Драгачево),
Вукићевићи
Кнез Вукић (1599 – 1693) који се из Лопата доселио у Трешњево 1691. године је имао пет синова. Један од синова му се звао Павић (1634-1711). Павић је имао синове Радослава, Милована, Вука и Вукића. Радослав је био хајдук. Он је са браћом Вуком и Вукићом 1737. године био у походу Васојевића, Климента, Куча, Пипера и Братоножића ка Шумадији до Јелице планине. Циљ похода је био да се уз помоћ аустријске војске, која је у то време заузела целу Шумадију, до Јелице планине, ослободе од турака. У том походу су били поражени. После пораза неки се враћају назад, неки прелазе на аустријску територију, а Вука и Вукић остају у Србији где су засновали породице. Од Вукића Павићевог највероватније потичу Вукићевићи у Милатовићима. Од Вукићевића је настала фамилија Поповићи, по свештеничком звању. Први свештеник или поп за кога знамо је Милић Поповић који је пописан 1822. као поп Милић, у тефтеру чибука за ту годину. Слава Вукићевића и Поповића је Ђурђевдан.

У књизи Надибар 1 - Антропогеографска истраживања аутор: Драгољуб В. Корићанац  (Датум издавања: 1992), у селу Пекчаница наводи Вучетиће, друго презиме Јовановић.

У табели ДНК имамо резултате тестраних 
 
R1a > R-M459 > R-M735 > R-M198 > R-M417 > R-Z645 > R-Z283 > R-Z282 > R-Z280 > R-CTS1211 > R-Y2205 > R-Y35 > R-CTS3402 > R-Y2613 > R-Y2617 > R-Y2615 > R-Y2609 > R-Y2608 > R-YP6098 > R-BY68536 > R-BY68536* > , род А

Катанић   Бечањ/Чачак   Шумадија   Ђурђевдан,
Јовановић   Пекчаница/Краљево   Рашка   Ђурђевдан,
Поповић   Милатовићи/Лучани   Стари Влах   Ђурђевдан,
Вукићевић   Милатовићи/Лучани   Стари Влах   Ђурђевдан,
Лазовић   Властељице/Лучани   Стари Влах   Св. Врачи,
Вукићевић   Милатовићи/Лучани   Стари Влах   Ђурђевдан   BY68536

R1a > R-M459 > R-M735 > R-M198 > R-M417 > R-Z645 > R-Z283 > R-Z282 > R-Z280 > R-CTS1211 > R-Y2205 > R-Y35 > R-CTS3402 > R-Y2613 > R-Y2617 > R-Y2615 > R-Y2609 > R-Y2608 > R-YP6098 > R-BY68536 > R-BY149000 > R-FT257011 > , род А

Мијач   Утрг/Бар   Зета   Митровдан   FT257011   
Булатовић   Мртво Дубоко/Колашин   Брда   Лучиндан

Питање за драјвера,  његово мишљење да ли се међу горе тестираним налази потомак Вукић Вучете ?

[Exiled]

Ово је у коментару написао  Радоица Калајџић на теми Порекло презимена, село Милатовићи (Лучани, Горње Драгачево),
Вукићевићи
Кнез Вукић (1599 – 1693) који се из Лопата доселио у Трешњево 1691. године је имао пет синова. Један од синова му се звао Павић (1634-1711). Павић је имао синове Радослава, Милована, Вука и Вукића. Радослав је био хајдук. Он је са браћом Вуком и Вукићом 1737. године био у походу Васојевића, Климента, Куча, Пипера и Братоножића ка Шумадији до Јелице планине. Циљ похода је био да се уз помоћ аустријске војске, која је у то време заузела целу Шумадију, до Јелице планине, ослободе од турака. У том походу су били поражени. После пораза неки се враћају назад, неки прелазе на аустријску територију, а Вука и Вукић остају у Србији где су засновали породице. Од Вукића Павићевог највероватније потичу Вукићевићи у Милатовићима. Од Вукићевића је настала фамилија Поповићи, по свештеничком звању. Први свештеник или поп за кога знамо је Милић Поповић који је пописан 1822. као поп Милић, у тефтеру чибука за ту годину. Слава Вукићевића и Поповића је Ђурђевдан.

У књизи Надибар 1 - Антропогеографска истраживања аутор: Драгољуб В. Корићанац  (Датум издавања: 1992), у селу Пекчаница наводи Вучетиће, друго презиме Јовановић.

У табели ДНК имамо резултате тестраних 
 
R1a > R-M459 > R-M735 > R-M198 > R-M417 > R-Z645 > R-Z283 > R-Z282 > R-Z280 > R-CTS1211 > R-Y2205 > R-Y35 > R-CTS3402 > R-Y2613 > R-Y2617 > R-Y2615 > R-Y2609 > R-Y2608 > R-YP6098 > R-BY68536 > R-BY68536* > , род А

Катанић   Бечањ/Чачак   Шумадија   Ђурђевдан,
Јовановић   Пекчаница/Краљево   Рашка   Ђурђевдан,
Поповић   Милатовићи/Лучани   Стари Влах   Ђурђевдан,
Вукићевић   Милатовићи/Лучани   Стари Влах   Ђурђевдан,
Лазовић   Властељице/Лучани   Стари Влах   Св. Врачи,
Вукићевић   Милатовићи/Лучани   Стари Влах   Ђурђевдан   BY68536

R1a > R-M459 > R-M735 > R-M198 > R-M417 > R-Z645 > R-Z283 > R-Z282 > R-Z280 > R-CTS1211 > R-Y2205 > R-Y35 > R-CTS3402 > R-Y2613 > R-Y2617 > R-Y2615 > R-Y2609 > R-Y2608 > R-YP6098 > R-BY68536 > R-BY149000 > R-FT257011 > , род А

Мијач   Утрг/Бар   Зета   Митровдан   FT257011   
Булатовић   Мртво Дубоко/Колашин   Брда   Лучиндан

Питање за драјвера,  његово мишљење да ли се међу горе тестираним налази потомак Вукић Вучете ?

Извињавам се за овај упад али морам да питам,има ли шансе да се Калајџићи дубље тестирају?

[drajver]

Ово је у коментару написао  Радоица Калајџић на теми Порекло презимена, село Милатовићи (Лучани, Горње Драгачево),
Вукићевићи
Кнез Вукић (1599 – 1693) који се из Лопата доселио у Трешњево 1691. године је имао пет синова. Један од синова му се звао Павић (1634-1711). Павић је имао синове Радослава, Милована, Вука и Вукића. Радослав је био хајдук. Он је са браћом Вуком и Вукићом 1737. године био у походу Васојевића, Климента, Куча, Пипера и Братоножића ка Шумадији до Јелице планине. Циљ похода је био да се уз помоћ аустријске војске, која је у то време заузела целу Шумадију, до Јелице планине, ослободе од турака. У том походу су били поражени. После пораза неки се враћају назад, неки прелазе на аустријску територију, а Вука и Вукић остају у Србији где су засновали породице. Од Вукића Павићевог највероватније потичу Вукићевићи у Милатовићима. Од Вукићевића је настала фамилија Поповићи, по свештеничком звању. Први свештеник или поп за кога знамо је Милић Поповић који је пописан 1822. као поп Милић, у тефтеру чибука за ту годину. Слава Вукићевића и Поповића је Ђурђевдан.

У књизи Надибар 1 - Антропогеографска истраживања аутор: Драгољуб В. Корићанац  (Датум издавања: 1992), у селу Пекчаница наводи Вучетиће, друго презиме Јовановић.

У табели ДНК имамо резултате тестраних 
 
R1a > R-M459 > R-M735 > R-M198 > R-M417 > R-Z645 > R-Z283 > R-Z282 > R-Z280 > R-CTS1211 > R-Y2205 > R-Y35 > R-CTS3402 > R-Y2613 > R-Y2617 > R-Y2615 > R-Y2609 > R-Y2608 > R-YP6098 > R-BY68536 > R-BY68536* > , род А

Катанић   Бечањ/Чачак   Шумадија   Ђурђевдан,
Јовановић   Пекчаница/Краљево   Рашка   Ђурђевдан,
Поповић   Милатовићи/Лучани   Стари Влах   Ђурђевдан,
Вукићевић   Милатовићи/Лучани   Стари Влах   Ђурђевдан,
Лазовић   Властељице/Лучани   Стари Влах   Св. Врачи,
Вукићевић   Милатовићи/Лучани   Стари Влах   Ђурђевдан   BY68536

R1a > R-M459 > R-M735 > R-M198 > R-M417 > R-Z645 > R-Z283 > R-Z282 > R-Z280 > R-CTS1211 > R-Y2205 > R-Y35 > R-CTS3402 > R-Y2613 > R-Y2617 > R-Y2615 > R-Y2609 > R-Y2608 > R-YP6098 > R-BY68536 > R-BY149000 > R-FT257011 > , род А

Мијач   Утрг/Бар   Зета   Митровдан   FT257011   
Булатовић   Мртво Дубоко/Колашин   Брда   Лучиндан

Питање за драјвера,  његово мишљење да ли се међу горе тестираним налази потомак Вукић Вучете ?

Дејане, не мислим да се међу горе тестираним налази потомак Вукића Вучетића из сљедећих разлога:

- на основу уписа из турских дефтера и записа у манастиру Морачи евидентно је да је Вукић ровачки кнез који је живио у 16. вијеку и да се његов родослов прилично поуздано може уклопити у постојеће ровачке родослове (што се тиче предака, а мање што се тиче потомака). Кнез Вукић којег ви наводите у свом предању чини ми се да би, бар предањски, имао више везе са Васојевићима (Лопате и Трешњево су васојевићка насеља), а и временски је живио, бар како предање каже, у 17. вијеку, дакле један вијек након ровачког кнеза Вукића Вучетића

- ваши генетички резултати не говоре о ближој вези вас и Булатовића из Мртвог дубоког, односно веза постоји тек у периоду отприје 1200 година. Ни хаплотип вам није близак, иако се сам Булатовић није дубински тестирао. Па ако сте алудирали на ову генетичку везу, она није скорија.

- резултат Булатовића из Мртвог Дубоког који је R1a-YP6098 је вриједан пажње, јер може указивати на неки старији слој у самим Ровцима, који се утопио у Никшиће Ровчане. Међутим, мале су шансе да је тај старији слој могао наметнути свог кнеза у 16. вијеку, тј. мислим да кнез Вукић Вучетић прилично извјесно припада главној никшићкој линији Булатовића