Пројекат превода османских дефтера из 19. века за простор Косова и Метохије

[Драган Обреновић]

Друштво српских родословаца “Порекло” 2024. године започело је рад на великој студији о генетичком пореклу српских староседелачких родова са Косова и Метохије.

У циљу бољег разумевања настанка савремених српских родова и формирања њихових презимена на простору Косова и Метохије, Управни одбор Друштва донео је одлуку да се за потребе студије уради и превод 10 осмaнских пописних дефтера за подручје Косова и Метохије насталих у периоду од 1830-1835 и 1850/51. године.

Реч је о близу 600 страна рукописне грађе на османском језку, писане арапским писмом, која се чува у Државном архиву Турске у Истамбулу.

За реализацију овог пројекта потребно је обезбедити 9,000.00 евра колико износе трошкови самог превода.

У ту сврху Управни одбор Друштва донео је одлуку да се упути јавни позив свима заинтересованима да својим прилозима помогну овај подухват.

Превод укључује убицирање пописаних насеља (положај, назив, припадност, обухват) и њихово повезивање са савременим насељима на Косову и Метохији, те превод података о овим насељима (махале, куће, имена пописаних лица са пратећим личним подацима).

За потребе превода Управни одбор Друштва ангажовао је османисту мр Кемалa Нуркићa.

Сви приложници биће поменути у публикацији која ће бити објављена након завршетка превода.

Чланак о покретању овог подухвата је објављен и на порталу нашег Друштва, а у њему ћете наћи и детаљна упутства како се може уплатити прилог. Везу ка овом чланку слободно поделите и на друштвеним мрежама, а нарочито ако знате и неке привреднике за које мислите да би били ради да помогну значајнијим новчаним прилозима:

https://www.poreklo.rs/2024/07/01/projekat-prevoda-osmanskih-deftera-iz-19-veka-za-prostor-kosova-i-metohije/

Позивамо све чланове и пријатеље Друштва "Порекло" да у складу са својим могућностима помогну остварење овог подухвата од националног значаја.

[Драган Обреновић]

У врло кратком року, велики број чланова и пријатеља Друштва "Порекло" подржало је својим новчаним прилозима овај пројекат.

Пројекат су до сада подржали:

01.07.2024. – Друштво српских родословаца “Порекло”, Београд, 1,000.00 евра
01.07.2024. – “Интерпројект”, агенција, Београд, 20,000.00 динара (170.88 евра)
02.07.2024. – Горан Грбић, Београд, 10,000.00 (85.44 евра)
02.07.2024. – Милан Панић, Београд, 10,000.00 (85.44 евра)
02.07.2024. – Иван Чикарић, Зајечар, 5,000.00 (42.72 евра)
02.07.2024. – Милош Цвијовић, Београд, 1,000.00 (8.54 евра)
02.07.2024. – Игор Данајловски, Дизелдорф, 18.71 евро
03.07.2024. – Кенан Селимовић, Травник, 50.52 евра
03.07.2024. – Жељко Малешевић, Линц, 23.48 евра
03.07.2024. – Живота Селаковић, Београд, 12,000.00 (102.53)
03.07.2024. – Игор Бига, Београд, 10,000.00 (85.45)
03.07.2024. – Богдан Црнокрак, Сланци, 7,000.00 (59.81)
03.07.2024. – Горан Шуша, Београд, 5,000.00 (42.72)
04.07.2024. – Александар Новитовић, Београд, 3,000.00 (25.63)
05.07.2024. – Бранко Тодоровић, Београд, 4,000.00 (34.13)
05.07.2024. – Јовица Кртинић, Београд, 3,000.00 (25.60)
05.07.2024. – Жељко Вјетровић, Чачак, 3,000.00 (25.60)
06.07.2024. – Лазар Максимовић, Грачаница, 9.18 евра
08.07.2024. – Ненад Трифуновић, Косовска Митровица, 12,000.00 (102.54)
08.07.2024. – Владимир Рајовић, Београд, 12,000.00 (102.54)
08.07.2024. – Ратомир Васиљевић, Београд, 6,000.00 (51.27)
08.07.2024. – Драган Радивојевић, Београд, 5,000.00 (42.72)
08.07.2024. – Вељко Михајловић, Београд, 5,000.00 (42.72)
08.07.2024. – Владимир Зечевић, Београд, 5,000.00 (42.72)
08.07.2024. – Братислав Ђуровић, Београд, 1,180.00 (10.08)
09.07.2024. – Весна Попчановска, Вајблинген, 28.24 евра
09.07.2024. – Мирослав Петровић, Београд, 10,000.00 (85.46)
09.07.2024. – Милица Поповић, Београд, 5,000.00 (42.73)
09.07.2024. – Жељко Видаковић, Београд, 2,000.00 (17.09)
09.07.2024. – Миленка Поповић, Београд, 1,000.00 (8.55)

УКУПНО ПРИКУПЉЕНО СРЕДСТАВА: 2,473.04 евра

Хвала свима, уз позив и другим члановима да свако у складу са својим могућностима помогне реализацију овог подухвата!

[Панић]

Да ли се зна шта све уопште постоји у од османских дефтера, што се тиче свих српских простора?
Рецимо, да ли постоји списак где би биле области и године кад су обрађене и, рецимо, шта је већ преведено а шта није?

Извињавам се ако питање није на правој теми.

[Ojler]

Свака част и велика захвалност свим приложницима. Иницијатива је јако добро почела и омогућиће нам да већ сада, без одлагања отпочнемо са преводом барем два од десет планираних дефтера.

[Exiled]

Да ли ће превод дефтера бити доступан и јаван или ће се чекати на студије и посебно публиковање типа књиге или сл.?

[Malesevic]

Има ли какве шансе да се аплицира за неки од државних конкурса да се добије новац за овај пројекат?

[Драган Обреновић]

Да ли ће превод дефтера бити доступан и јаван или ће се чекати на студије и посебно публиковање типа књиге или сл.?

Чекаће се посебно публиковање. За пренумеранте ће бити омогућен попуст, а за све донаторе који су прилозима помогли да се плати превођење османских дефтера, биће обезбеђен и додатни попуст приликом претплате на књигу или куповине књиге.

[Ojler]

Чекаће се посебно публиковање. За пренумеранте ће бити омогућен попуст, а за све донаторе који су прилозима помогли да се плати превођење османских дефтера, биће обезбеђен и додатни попуст приликом претплате на књигу или куповине књиге.

Да не буде неспоразума, овде бих само додао да је план да се преводи дефтера објаве као засебно издање, независно од студије о генетичком пореклу српских староседелачких родова са Косова и Метохије.

[Грабеж]

Овдје има превод дефтера из 1845 за подручје око Приштине (32 хришћанска села):

https://tez.yok.gov.tr/UlusalTezMerkezi/tezDetay.jsp?id=jX2hs97uSlQfAIga79Cftg&no=f2Y1n46qoeUkEd28D00t2g

са гугл-преводиоца:

Косовски Теметтуат Регистар је припремљен 1845. године (Х/1261). у овој свесци
Према евиденцији, на Косово се гледа као на град који је повезан са Приштином. Укупно 32 (насеља)
Већина људи који живе у овом насељу које се састоји од села су немуслимани.

[serbsky]

Како напредује превођење? Дуго се нико не оглашава.

[Platin]

До сада смо добили превод седам од десет дефтера, али смо усмерени на оне за Приштину 1847-1849, који су у процесу провере / исправке, јер ћемо приштинске и објавити као књигу (заједно са пропратним коментаром).

[Глигорија]

А шта се дешава са Призреном?

[Ojler]

А шта се дешава са Призреном?

Стигли су преводи и два дефтера за Призрен, али је одлука да се прво објаве преводи дефтера за приштински кадилук, а затим ће се наставити и са осталима.

[serbsky]

Хвала на одговору! Ишчекујемо Пећ, Исток, Прекорупље и Дреницу…(не знам ком дефтеру припадају). Срећан рад!

[Antigona]

Preveo sam jedan fragment nufus deftera (nedostaju stranice) za oblast kaze Peć iz 1831. godine, koji sadrži popis hrišćana u selima pomenute kaze. Koristeći još jedan defter iz iste godine, u kome je popisano muslimansko stanovništvo, napravio sam paralelu u broju hrišćana i muslimana u selima za koje sam imao podatke. U prilogu ću ostaviti link ka prevodu i faksimilima fragmenta deftera „NFS.d. 5740“, koji sadrži popis hrišćana. Ovo je ujedno i jedini defter, iz te godine, koji sam uspeo da nađem u arhivu Predsedništva Vlade u Istanbulu.

Tabela 1.


Tabela 2.


Zbog ograničenog prostora, ostavljam link ka celom prevodu: https://drive.google.com/file/d/1-qUSXrzAg4YVHtgR7IovlyTWlTQlypu5/view?usp=sharing

Link ka faksimilima: https://drive.google.com/drive/folders/1ksYkWO2Mfi9gxMJljjau_Vij9LZZJoBD?usp=drive_link

Primer prevoda:
Selo Rudice
1. Joksim, sin Petra, 20 godina.
2. Njegov sin, Nedeljko, 6 godina.
3. Arso, sin Petra, 20 godina.
4. Drugi sin, Vaso, sin Petra, 15 godina.
5. Milenko, sin Arse, 30 godina.
6. Pero, sin Vulete, 40 godina.
7. Njegov sin, Miladin, 20 godina.
8. Drugi sin, Milenko, 15 godina.
9. Drugi sin, Marko, 10 godina.
10. Drugi sin, Stanko/Stevo, 6 godina.
11. Živko, 40 godina.
12. Njegov sin, Janko, 20 godina.
13. Mileta, sin Spaso(ja), 20 godina.
14. Brat, Milenko, 15 godina.
15. Drugi brat, Milisav, 25 godina.
16. Radenko, sin Milete, 1 godina.
17. Rako, sin Alekse, 25 godina.
18. Brat, Savo, sin Alekse, 20 godina.
19. Marko, sin Alekse, 18 godina.
20. Rista, sin Aleske, 40 godina.

Selo Gordaševac (Goraždevac)
1. Mitar, sin Nikole, 40 godina.
2. Sin, Ignjat, 30 godina???
3. Drugi sin, Krsman, 20 godina.
4. Drugi sin, Krsto, 15 godina.
5. Drugi sin, Ilija, 10 godina.
6. Drugi sin, Milosav, 4 godine.
7. Drugi sin, Marko, 7 godina.
8. Milosav, sin Ignjata, 2 godine.
9. Vučko, sin Stanoja, 3 godine.
10. Stanko, sin Nike, 25 godina.
11. Jovan, sin Marka, 30 godina.
12. Sin, Risto, 3 godine.
13. Brat, Jovo, 2 godine.

Selo Streac (Streoc)
1. Perica, sin Marina, 40 godina.
2. Brat, Vulo, 30 godina.
3. Vuksan, sin Gliše, 4 godine.
4. Sin, Marko, 2 godine.

Selo Ljubuša
1. Dimo, sin Marka, 30 godina.
 
Selo Kosurić
1. Arso, sin Marka, 50 godina.
2. Sin, Vaso, 15 godina.
3. Drugi sin, Marko, 10 godina.
4. Drugi sin, Vulo, 3 godine.
5. Marko, sin Radana, 35 godina.
6. Sin, Nedeljko, 7 godina.
7. Drugi sin, Krsto, 1 godina.

Selo Bučane
1. Mitar, sin Matije/Milete, 50 godina.

Izvori: Başbakanlık Osmanlı Arşivi (BOA): 
                  - Nüfus Defterleri: 5739, 5740.

[Селаковић]

Браво, Антигоно, баш си MVP!

[AC]

Hm, neka sela mi deluju kao da imaju premalo ljudi da bi bilo istinito. Pitam se zasto, da nisu namerno iskrivljavali istinu pred turskim poreskim vlastima.

[Ojler]

Hm, neka sela mi deluju kao da imaju premalo ljudi da bi bilo istinito. Pitam se zasto, da nisu namerno iskrivljavali istinu pred turskim poreskim vlastima.

Чињеница је да у односу на двадесетак година касније спроведене пописе нека села са списка имају значајно мање кућа, али исто тако нека имају знатно више. Но то не значи нужно да је у питању погрешно пописивање, јер почетком 20. века опет имамо значајна одступања у односу на пописе из средине 19. века. Чињеница је да је ово оригиналан документ, као и то да су 18. и 19. век били изузетно турбулентан период за становништво Косова и Метохије, када су се у кратком времену често дешавале значајне демографске промене на локалном нивоу. А пореске власти су управо спроводиле пописе, тако да не видим разлог зашто би сами према себи намерно умањивали број пописаних пореских обвезника. Да је могло бити аљкаво рађено, или да је могло бити корупције, то свакако, али сумњам да је тада постојала системска намера да се број пореских обвезника умањује.

[gillle]

Својевремено сам са сајта Турског архива у Истанбулу "скинуо" (не знам ни сам како ), две књиге препуне оригиналних докумената, фотографија, па и пописа за неке казе Косовског вилајета. Књиге су издате 2007. године, имају по 200 и кусур страница и писане су на Турском и Албанском језику. Обилују табелама бројног стања по санџацима и казама у којима се, наравно, не помињу Срби, већ Хришћани или, неретко, Бугари.

На крају друге књиге су на више десетина страна пописи који се односе на 1844. годину, ако се добро сећам, становника Приштине, занатлија, ага, бегова и њихових прихода.

Нисам проверавао да ли се књиге још увек налазе на сајту. Ја сам их сачувао, повремено преводио делове који су ми били занимљиви, али нисам сигуран да ли бих се снашао око слања, тј. прослеђивања. Чини ми се да сам некоме од наших чланова давно још чак успео да пошаљем. Могуће да је то био Акса?

Проверићу да ли је књига још "у животу" негде у компјутеру.

[Драган Обреновић]

Обавештење члановима Друштва и приложницима који су новчано помогли пројекат превођења османских дефтера:

Друштво српских родословаца "Порекло" почетком ове године конкурисало је код Министарства културе за новчану подршку у износу од 515.000 динара за издавање првог тома превода османских пописних дефтера за област Приштине. Сматрали смо да је реч о капиталном делу од несумњивог историјског и националног значаја.

Министарство је, међутим, одбило да финансира овај пројекат, уз образложење:

"Комисија сматра да је реч о вредном делу, али да у овим буџетским оквирима није могуће изаћи у сусрет потраживањима издавача због буџета на овој економској класификацији."

Кога занима, одавде може преузети "Решење о додели средстава за суфинансирање пројеката у области издавачке делатности – капитална дела која се објављују на српском језику из области културе и вредна дела из области домаће и преводне књижевности у 2025. години".

Идемо даље. Као и много пута до сада, бићемо принуђени да се ослонимо искључиво на сопствене снаге и средства, али остварићемо оно што смо наумили и не само превести, већ и одштампати и објавити преводе дефтера. Ускоро ћемо и позвати људе да буду пренумеранти како бисмо обезбедили финансије за објављивање прве књиге превода.

Што се самог пројекта превођења дефтера у ужем смислу тиче, посао је практично приведен крају. Под вођством Одбора за архивистику успешно је обављен и велики посао систематизације и обраде сирових података – како у табеларној форми, тако и кроз картографске приказе. Овом приликом позивам чланове Одбора за архивистику да у овој теми детаљније известе о тренутном статусу овог важног пројекта.

Поред захвалност господину Кемалу Нуркићу, искусном османисти коме је поверен превод, посебно желим у име целог Друштва да се захвалим нашем новом члану стручног тима Стевану Кордићу, историчару и османисти. Стеван је дао немерљив допринос, обзиром да је као "други пар очију" додатно проверио све преводе и указао на бројне потребне корекције, нарочито када је реч о исправкама личних имена, која се због специфичности османског арапског писма често могу тумачити на више начина.

Хвала пуно Стеване на труду и огромној посвећености овом пројекту!