35. Бикар, Василијевдан, Ленија, Сомбор
Припада хаплогрупи I2-PH908. Поседује неколико специфичних вредности у свом хаплотипу (DYS389II=30, DYS458=18, DYS449=30, DYS570=19 и DYS635=22). Све ове вредности осим DYS635 дели са Путником из Доњег Водичева код Новог Града (слава Аранђеловдан), који на 635 има модалну вредност и који се такође тестирао на 25 маркера. Иако славе различите славе и географски су удаљени, ову потенцијалну везу, због карактеристичне комбинације подударајућих маркера, би вредело испитати. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (Big Y или WGS), како би се утврдила нижа подграна испод PH908, а било би добро када би сличан тест урадио и Путник, како би се проверило да ли њих двојица чине исту нижу подграну испод PH908.
Тестирани је оставио податак да су Бикари у Сомбор "дошли из Пивница".
Једна од најугледних патрицијских сомборских породица била је и српска породица Бикар, која се у граду бележи од шездесетих година 18. столећа. Записано породично предање бележи да су се преци овдашњих Бикара старином презивали Зделаровић, а да су досељени са црногорско-херцеговачке границе „код хришћанског цара због турских зулума и крволока“. Пре пресељења у Сомбор, Бикари су живели у бачком селу Пивнице (15 км југоисточно од насеља Оџаци), где је 1715. и 1720. г. на попису коморских становника забележен Јанко Бикар (закупник 20, односно 72 пожунска јутра оранице), 1720, 1725/26. и 1728. г. Марко Бикар, 1742/3. г. међу кућним старешинама у Пивницама записани су Богосав Бикар и Живан Бикаровић, а 1752. г. Сима и Лазар Бикар. Како наводи породично предање, које је записао педагог Никола Вукићевић по казивању некадашњег сомборског проте, касније патријарха карловачког Георгија Бранковића (чија је мајка Јелисавета девојаштвом била из куће сомборских Бикара), разбојници из Бокчиновића су, након великог сточног вашара у Кули, отели Аврама-Агу (деду по мајци патријарха Бранковића), сина првенца имућног сточног трговца Лазара Бикара из Пивница, па је Лазар том приликом, преко свог поузданог човека, морао да плати велик откуп. Нешто касније, Лазар је, са браћом Јованом и Трифуном (синовима Богосава Бикара), одлучио да се из Пивница пресели у Сомбор, где би могао да купи у једном комаду неколико стотина јутара добре земље.
Пресељење Бикара уследило је у другој половини шездесетих година 18. столећа. Првих 300 старих јутара (или ланаца) земље Лазар Бикар је купио у јужном делу атара сомборског салашког насеља Чичови (пет километра јужно од Сомбора), па је већ 1767. г. овде записано имање Бикаровић, а 1770. г. поседи сомборских Бикара записани су као област Бикаровић (Терена Bikarovity). Године 1777. Лазар Бикар је, од сомборског сенатора и градоначелника Василија Дамјановића (писца првог уџбеника аритметике у Срба), за 14.000 форинти купио и 724 јутра земље у атару оближњег салашког насеља Иваново Село (касније Ленија, пет до десет километара источно од Сомбора). Према катастарском попису из 1783. г. Лазар Бикар је, са 973 јутра и 1.845 кв. хвати земље на две парцеле, био најимућнији земљопоседник у Сомбору (1781. г. записан је и као власник 166 волова).
Породица Бикар се, временом, разгранала, па је и велико имање Лазара Бикара (умро је 1788. г. у 65. години) издељено између његових потомака и његове браће, који су, у поређењу са већином осталих власника земље, још увек били веома имућни. Према земљишној књизи сомборских становника из 1828. године, у атару салашких насеља Иваново Село (Ленија) и Чичови Петар Бикар је имао 402 јутра оранице и сенокоса, Ђука Бикар 160 јутара, Јаков Бикар 141 јутро, Исак Бикар (иначе трговац и председник сомборског Трговачког друштва) 129 јутара, Перка, удова Аврама Бикара, 126 јутара, Василије Бикар (трговац и краљевски солар) 124 јутра, Данило Бикар (касније надзиратељ сомборске болнице) 121 јутро и Павле Бикар 21 јутро оранице и сенокоса.
Потомци набројаних Бикара били су угледни и богати сомборски трговци и истакнуте јавне личности, а међу њима су и Симеон (Исака) Бикар (1832-1899), на чије је свесрдно заузимање 1875. г. основана Виша девојачка школа, затим прво српско забавиште, као и српске основне школе на салашима Чичови, Лугумерци и Ранчево. Био је један од првака Српске народне слободоумне странке и председник сомборске Српске читаонице, најзаслужнији за подизање њене зграде 1882. године, а оснивач је Сомборске трговачко-занатлијске банке и парног млина. Поседовао је 1897. г. 433 кат. јутра земље. Петар (Александра) Бикар (1838-1908), градски мерник и велепоседник, члан Главне скупштине града, управник Српске читаонице у више наврата између 1873. и 1895. године, а неко време и председник Српског грађанског певачког друштва (1893/94). Приликом оснивања сомборске Трговачке и занатлијске банке био је један од њених првих знатнијих акционара, а 1897. г. поседовао је 723 кат. јутра земље.
Како се породица гранала, неке гране овдашњих Бикара селиле су се у друге градове Војводине (Нови Сад, Суботица, Панчево, Сремски Карловци, Сремска Митровица, Бегеч). Једна грана Бикара остала је да живи у Пивницама и након пресељења Лазара Бикара и његове браће у Сомбор, а тамо их има и данас. Крсна слава породице Бикар је Св. Василије Велики (1/14. јануара).