Мене као Никшића не занима неки бочни огранак поименице, у претпоставци, на пример. Овде се све свело на један огранак Срезојевића, у смислу последњих истраживања (то је битно за тај један огранак Ровчана, али укупно, није ништа круцијално (то је интерна ствар тог огранка)). Наводити то као неко "епохално" откриће, са све потенцијалним стаблом, ништа немам с тим микробским тумачењем само једног од огранака Никшића. Сва ова истраживања су се "фузионисала" у тестирања само једног од огранака Ровчана у последње време
Предлажем посебну тему "Срезојевићи-Ровчани" , као подфорум теме "Никшићи", како не би "затрпавали" тему "Никшићи"
Тачно је да је највећи део дубинских тестирања у последње време био усмерен ка огранку Срезојевића-Радоњића. Али то није последица некаквог посебног статуса тог огранка, нити "епохалних" открића, већ пре свега чињенице да је постојала иницијатива и спремност да се таква истраживања финансирају.
Практично сва кључна WGS и T2T тестирања у оквиру овог огранка спонзорисао је Мирослав Главоњић, изузев теста Вукићевића. Поред тога, финансирао је и SNP тестирања других припадника Y250780 на SNP Срезојевића A32852, као и припадника А32852 на новооткривене SNP-ове који дефинишу грану Радоњића. Без таквог ангажовања данас не бисмо имали ни приближно јасну слику о структури овог дела стабла, у којем је уложено највише труда, времена и средстава.
Такође, не треба заборавити да се читав допринос није ограничио само на генетичка тестирања. Захваљујући Мирослављевом ангажовању дошло се и до дефтера из 1624. и 1708. године, који су се показали као изузетно важни за повезивање историјских извора, народних предања и генетичких резултата. Управо су ти извори омогућили да се поједине личности први пут сагледају у конкретном историјском контексту. Посебно је значајан попис из 1708. године, у којем је у селу Челице забележен и то као старешина задруге Павлица, син Марка, што је отворило могућност да се ова личност доведе у везу са Павлицом Срезојевићем из песме "Шта освета учини", као и са ровачким кнезом Марком, сином Ивка (Иваниша), забележеним у дефтеру из 1624. године.
Свакако није баш прецизно свести ни читав досадашњи рад само на тестирање једног огранка. Примери за то су више стотина одрађених дубинских SNP, WGS и Т2Т анализа Никшића и прибраћених родова, као и најновија WGS тестирања, конкретно Балтића, Мрдовића и Пајевића, која би без подршке Владе Бојановића, Марка Томића, Горана Влаховића и Вас тешко могла бити реализована. И сви ти резултати и анализесе налазе у оквиру ове теме и лако су претраживе, тако да нема потребе да се отварају нове.
А када је реч о Срезојевићима-Радоњићима, као што смо видели, поред генетике уложен је велики труд и у проналажење, анализу и укрштање историјских извора. Захваљујући томе омогућена је далеко потпунија реконструкција прошлости овог огранка него што би то било могуће искључиво на основу STR, па чак и WGS резултата. Сваки други огранак би данас био једнако добро профилисан да је постојала иста врста иницијативе и подршке. А када неко сопственим средствима омогући на десетине тестирања и нова открића, мислим да је ред да се такав рад и ангажовање поштују.