Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799  (Прочитано 995624 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8143
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2760 послато: Мај 12, 2026, 12:15:49 пре подне »
Ако би остао на овом нивоу Балтић, ово би била девета грана у оквиру Y250780. На Yfull стаблу имамо узводно исто девет огранака старије гране Y189944 (међу којима је и Y250780). Значи имамо два момента већег ширења у оквиру Никшића (прво, од особе која је прва носила мутацију Y189944, и касније од његовог потомка који је први носио мутацију Y250780). Следећа по бројности огранака је грана Y331554 (која је огранак гране Y189944, и она има четири огранка на Yfull  стаблу)
https://www.yfull.com/live/tree/I-FT190799/
Рекапитулација за сада што се тиче већег ширења на основу Yfull стабла, од почетка би била:
FT190799 - 5 огранака
FT190799>Y189944 - 9 огранака
FT190799>Y189944>Y331554 - 4 oгранка
FT190799>Y189944>Y483870 - 5 огранака
FT190799>Y189944>Y483870>Y250780 - 9 огранака

Ван мреже filiptodorovic87

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 87
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2761 послато: Мај 14, 2026, 04:51:17 поподне »
Балтић ипак дели Y251448 са раније WGS тестираним Шћепановићем, а то је SNP који се везује управо за ровачко братство Шћепановић односно за њиховог родоначелника Стјепана (Шћепана). Овим резултатом ће коначно постати јавно видљива и профилизација Шћепановића на YFull-у, с обзиром да је Y251448 раније био препознат посредно, кроз позитивне резултате појединачних SNP тестирања, најпре код Ђекића, а затим и код Ровчанина, Милетића и Ђоковића, али без њиховог WGS резултата. На овај начин је сада у потпуности остварен један од примарних циљева истраживања: додатно је на YFull стаблу употпуњена профилизација Ровчана-Гојаковића у оквиру нашег пројекта.

ШЋЕПАНОВИЋИ

I2-Y250780>Y251448>Y251122
ШЋЕПАНОВИЋ (WGS тест), огранак Мандићи-Руповићи, село Гојаковићи/Мојковац, Лучиндан (порекло Међуријечје/Ровца/Колашин);
БАЛТИЋ (WGS тест), Штитарица/Мојковац, Лучиндан (тестирање помогли В. Бојановић, Д. Вучковић и М. Томић).

I2-Y250780>Y251448*
ЂЕКИЋ, Сопотница/Пријепоље, Лучиндан (позитиван је на Y251448, негативан је на грану Y251122, као и на преосталa два Шћепановићева приватна новела FT345955 и Y251004).

I2-Y250780>Y251448+
МИЛЕТИЋ, Горња Ровца/Колашин, Лучиндан
РОВЧАНИН, Крушево/Пријепоље, муслиман
ЂОКОВИЋ, Лепосавић, Лучиндан
(нису тестирани на Y251122, FT345955 и Y251004, њихова тестирања на Y251448 спонзорисао је Влада Бојановић).

Због ретке STR карактеристике Шћепановића DYS437=14, овом роду је утврђена и припадност фамилијама:
ЈУКИЋ (Међуријечје/Колашин, Лучиндан);
СИНЂИЋ (Сретешка Гора/Колашин, Лучиндан).

Податак из катастиха манастира Добриловина са краја 17. века, у коме се помињу приложници Дозде (Балтићи) међу Тарским Никшићима, показује да је овај ровачки род у то време већ био присутан у Потарју. У комбинацији са генетичким налазима (Балтић испод Y251448>Y251122 поседује 3 приватна „best“ SNP новела) и откривеним миграционим процесима из села Међуријечје (по предањима матичног села ровачких братстава Срезојевића и Шћепановића), може се закључити да је предак Балтића мигрирао у Потарје највероватније током друге половине 17. века, након познатих сукоба између Васојевића и Срезојевића (А32852) и миграција које су очито захватиле и поједине аутентичне Шћепановиће (Y251448).

Као што је познато, сукоби Срезојевића са Васојевићима довели су до раних миграција појединих огранака Срезојевића у више независних праваца, што је потврђено дубинским генетичким анализама. За већину њих карактеристична су предања и родослови који упућују на исељавања из Роваца управо током друге половине 17. века.

До сада су идентификовани исељени огранци Срезојевића у Дучицама у жупи Грачаници, затим у нововарошким селима Челице и Бистрица, као и у Љепојевићима и Буковику, потом у селу Срезојевци код Горњег Милановца (што представља очит пример именовања насеља по родовском имену), као и у бијелопољском крају, у селу Врх (раније у Лозни). У истом контексту значајно је поменути и исељене Мацуре у косовско-митровачком крају са крсном славом Лучиндан, за које је генетичким анализама утврђено да су се у прошлости прибратили роду Срезојевића у Ровцима.

Што се тиче аутентичних Шћепановића, WGS/SNP резултати указују и на рано гранање и ширење појединих линија Y251448, како у самом Међуријечју, тако и из Роваца већ током 17. века. Дакле, под раним миграционим огранцима Шћепановића за сада се, поред претка Балтића, могу издвојити и миграције родоначелника тестираних Ђекића, затим претка муслимана Ровчана, вероватно и претка Ђоковића, који су према предању пореклом из Сјенице, а раније из села Бучје у Црној Гори (миграција тестираних Шћепановића-Мандића/Руповића у околину Мојковца је из новијег периода, 19. век).

Паралелно са овим миграционим процесима, у ровачком Међуријечју се за време и након крвних освета Срезојевића и Васојевића, одвија процес идентификационог припајања већинског дела Срезојевића изворним Шћепановићима. Овај процес се најбоље огледа у откривеним Срезојевићима у огранцима Шћепановића (Радојичићи, Пуришићи-Веснићи, Драшковићи), као и у генетици ширег огранка Шћепановића-Мандића, којем припада и WGS тестирани Шћепановић. Према родослову, родоначелница Манда живела је управо средином 17. века, а међу потомцима њених синова откривено је присуство и изворних Шћепановића (Y251448), као и изворних Срезојевића (A32852):

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=736.msg192755#msg192755

Што је родовски идентитет временом постајао јачи, то је свест о различитом родовском пореклу Срезојевића међу Шћепановићима постајала слабија, док се у потпуности није изгубила. Свест о припадности некада најбројнијем ровачком братству Срезојевићима, једино су у Ровцима у одређеној традиционалној мери очували Илинчићи и Јовановићи, који су припали управо грани А32852.

Посебно је занимљиво да је процес идентификационог стапања Срезојевића у Шћепановиће временом утицао и на поједине изворне Шћепановиће Y251448, код којих је временом дошло до губитка свести о сопственом пореклу, па се у појединим њиховим огранцима (нпр. Милетићи, Синђићи) развило предање о старинаштву у Ровцима. Међутим, савремене дубинске генетичке анализе показују да и они припадају млађој грани Y250780, што потврђује да ти огранци не представљају аутохтони, предникшићки слој становништва у Ровцима.

Највероватније да су на овај процес утицали тешки сукоби Срезојевића са Васојевићима током 17. века, који су у Ровцима оставили дубок траг. Посебно се у том контексту издваја предање о злочину на Кумовском гробљу и страдању дванаесторо деце Васојевића, што је извесно и додатно оптеретило поједине огранке Срезојевића. У таквим околностима након "утапања" Срезојевића у Шћепановиће, код једног дела изворних Шћепановића је временом дошло до дистанцирања од Срезојевића "Шћепановића", што је резултирало и до самог дистанцирања од сопственог братственичког порекла, до постепеног формирања предања о старинаштву у Ровцима.
« Последња измена: Мај 14, 2026, 04:59:46 поподне filiptodorovic87 »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8143
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2762 послато: Мај 15, 2026, 01:16:45 пре подне »
Драго ми је што ће на Yfull стаблу да се формира нова грана, иако сам звездаш, не волим "звездице" у генетичкој генеалогији. Честитке Балтићу и Шћепановићима! :)
« Последња измена: Мај 15, 2026, 01:18:55 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже Небо_Сав

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 917
  • I-Y3120>I-PH908>I-BY93199
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2763 послато: Мај 15, 2026, 09:43:04 пре подне »

Као што је познато, сукоби Срезојевића са Васојевићима довели су до раних миграција појединих огранака Срезојевића у више независних праваца,

  ;D ;D;D  Елегантан  еуфимизам, признајем.   Препорука за дипломатску службу након доказаних резултата у агитационо-пропагандно одељењу, што рече Милош.  ;)

Да се надовежем, инжењерским, а не дипломатским речником:

Када се погледају вектори (а вектор је физичка величина која има силину, смер и правац) ових 'независних праваца' – према Грачаници, Новој Вароши и Бијелом Пољу – јасна је кинематика овог догађаја  :) :)


 

Историја се односи према археологији као што се алхемија односи према хемији!

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 4350
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2764 послато: Мај 15, 2026, 12:19:21 поподне »
Ово је вероватно најзначнији резултат за Ровчане у последњих пар година. Y251448 свакако не одређује Шћепановиће, о чему сам писао на овој теми у више наврата:

Већ смо о овоме раније дискутовили, али поновићу још једном - нема ама баш никаквог основа за твоју тврдњу да је Y251448 изворна грана Шћепановића. Постаје већ поприлично заморно читати све ово пошто ти је све већ објашњено, а притом сумњам да и сам у то уопште верујеш. Зна се одлично какви су резултати.

1) FT190799>Y189944>Y483870>Y596558>Y250780>A32852 - овој грани припадају следећи Шћепановићи:
- Шћепановић (>Мандић>Симоновић>Радоњић), Лучиндан, Међуријечје/Колашин (SNP тест)
- Шћепановић (>Радојичић>Голоман), Лучиндан, Дуловине/Колашин (SNP тест)
- Шћепановић (>Радојичић), Лучиндан, Мујића Речине/Колашин (дубљи тест)
- Драшковић (>Сјеновић), Лучиндан, Ђуђевина/Колашин (SNP тест)
- Драшковић (>Неђељковић), Лучиндан, Мигаловица/Доње Липово/Колашин (SNP тест)
Дакле, имамо тестиране из три различите уже гране међу Шћепановићима (Мандићи, Радојичићи, Драшковићи) који припадају грани A32852. Поред Шћепановића, овој грани припадају и Срезојевићи (до сада је то потврђено за Илинчиће и Јовановиће).

2) FT190799>Y189944>Y483870>Y596558>Y250780>Y251448 - овој грани припада један једини Шћепановић:
- Шћепановић (>Мандић>Руповић), Лучиндан, Гојаковићи/Мојковац (дубљи тест)
Дакле, чак и у оквиру његове уже гране (Мандићи) имамо другог тестираног Шћепановића који припада грани A32852.

Свакоме ко има и трунку логике је јасно да породица тестираног Шћепановића из Гојаковића не потиче од Шћепановића по мушкој линији, без обзира на родослов. Ако Шћепановиће из Гојаковића занима од кога заиста потичу, нека ураде дубље тестове за по једног Милетића, Јукића и Синђића, па ће сазнати. Од изворних Шћепановића из Роваца свакако нису.

Управо са овим резултатом Балтића смо сазнали од кога потичу Руповићи. Балтићи живе на истом подручју (Поља колашинска), а има их и у Пољима и у Бистрици између којих се налазе Гојаковићи, где живе Руповићи. Да ли се неки Балтић прибио уз Шћепановиће или се нешто друго догодило, од значаја је једино за саме Руповиће.

Са овим резултатом је у великој мери отворено и питање изворне хаплогрупе Срезојевића. Тренутна ситуација је следећа када су у питању братства са предањима о пореклу од њих.

Y251448:
- Милетићи из Горњих Роваца
- Дмитрићи и Синђићи из Сретешке Горе
- Балтићи из Штитарице
- муслимани Ровчани (по предању из Роваца - сам тестирани из Крушева код Бродарева нема предање од кога потичу)

A32852:
- Илинчићи из Међуријечја
- Јовановићи из Међуријечја и Сретешке Горе

Са новим резултатом клатно се поприлично помера у правцу Y251448. Оно што највише иде у прилог томе да би Срезојевићи могли бити Y251448 изворно је то што у Ровцима постоје тачно четири гране испод Y250780, од којих је за три потпуно неспорно (осим љубитељима научне фантастике) ко им припада:
Y250780>A29200: Булатовићи
Y250780>Y571460: Влаховићи
Y250780>A32852: Шћепановићи

Ту би се Срезојевићи савршено уклопили као четврта грана с обзиром на родослов, али и дефтер из 1485. године:
Y250780>Y251448: Срезојевићи

Од Срезојевића је остало да се тестирају још само Марковићи и Радовићи из Међуријечја.

Ван мреже filiptodorovic87

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 87
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2765 послато: Мај 16, 2026, 06:11:02 поподне »
Нови резултат Балтића заиста представља важан помак, али не у смеру који си представио. Он пре свега потврђује њихово предање о пореклу из Роваца, а затим и којој грани Ровчана-Гојаковића припадају односно да потичу од ровачких Шћепановића.

Проблем у твом тумачењу лежи у томе што полазиш од претпоставке да су данашњи братствени идентитети у Ровцима остали генетички „чисти“ и непромењени, иако управо дубинске анализе показују супротан процес,а то је снажно идентификационо и братствено преплитање Шћепановића и Срезојевића током 17. и 18. века.
Управо због тога није методолошки исправно твоје закључивање: „данашњи Шћепановићи А32852 = изворни Шћепановићи“ („данашњих Срезојевићи Y251448" једноставно нема, тако да та фикција не може ни бити предмет расправе).

Напротив, WGS резултати показују да је унутар ширег братства Шћепановића-Мандића дошло до мешања огранака Y251448 и A32852 и то управо у периоду крвних освета, што је већ само по себи доказ сложених процеса прибраћивања и преузимања братственог идентитета након убиства 12-оро деце Васојевића од стране Срезојевића.

Такође, важно је нагласити да су управо огранци A32852 очували најјаснију традицију о припадности Срезојевићима (тестирани Илинчићи и Јовановићи, а затим и Вукомановићи у селу Срезојевци, не видим да ове чињенице уопште коментаришеш, а то су чињенице које није могуће игнорисати ;) ).

Због тога Балтићев резултат потврђује да се родовски идентитети у Ровцима не могу механички изједначавати са генетичким линијама без ширег историјског, генетичког и демографског контекста.

Ван мреже filiptodorovic87

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 87
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2766 послато: Мај 16, 2026, 06:19:36 поподне »
  ;D ;D;D  Елегантан  еуфимизам, признајем.   Препорука за дипломатску службу након доказаних резултата у агитационо-пропагандно одељењу, што рече Милош.  ;)

Да се надовежем, инжењерским, а не дипломатским речником:

Када се погледају вектори (а вектор је физичка величина која има силину, смер и правац) ових 'независних праваца' – према Грачаници, Новој Вароши и Бијелом Пољу – јасна је кинематика овог догађаја  :) :)
Не бих баш рекао да је у питању "еуфемизам“, већ прилично уобичајен термин у историјској демографији и генеалогији. 🙂

Али ако већ прелазимо на инжењерску терминологију, онда си заправо лепо описао суштину проблема.  ;) Када се посматрају „вектори“ ових миграција: дакле, према жупи Грачаници (Оногошту), Старом Влаху, Полимљу, бијелопољском крају и Косову и генетички резултати, добија се прилично јасна кинематика једног историјског процеса, а то је миграционо разилажење огранака у матици (Међуријечју/Ровцима) након племенских сукоба и крвних освета половином 17. века.

Управо је занимљиво што дубинска генетика сада омогућава да се ти „вектори“ после више векова поново реконструишу прилично прецизно. 🙂

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8143
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2767 послато: Мај 20, 2026, 12:08:52 пре подне »
Сад је видљива промена на стаблу након резултата Балтића:
https://www.yfull.com/live/tree/I-Y250780/
Мени само није јасно, ако постоје четири ровачка огранка, како на стаблу имамо 5 ровачких огранака? (I-Y251122, I-MF681733, I-Y571460, I-A29200 и I-A32852)
Тј. ако може подсетник који СНП дефинише који огранак од ових пет испод Y250780 ( тј. нека рекапитулација, пошто је изгледа прича о профилизацији Ровчана изгледа заокружена)
« Последња измена: Мај 20, 2026, 12:19:10 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже filiptodorovic87

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 87
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2768 послато: Мај 20, 2026, 08:29:08 пре подне »
Тј. ако може подсетник који СНП дефинише који огранак од ових пет испод Y250780 ( тј. нека рекапитулација, пошто је изгледа прича о профилизацији Ровчана изгледа заокружена)

Може, наравно. ;) Ево кратког подсетника о том потенцијалном Гојаковом SNP-у, као и о профилизацији ровачких огранака, која је обављена успешно:

Спроведена дубинска генетичка истраживања Гојаковића-Ровчана, која су током испитивања привлачила највећу пажњу, верификовала су традиционална усмена предања стара шест векова, историјске изворе и ранија тумачења бројних еминентних историчара, етнографа и истраживача овог рода, о њиховој основној подели на четири главна братства. Закључено је да су код Гојакових синова, настали довољно квалитетни, филогенетски значајни SNP маркери, док то код самог Гојака није био случај.

Досадашња филогенетичка профилизација ових огранака изгледала је овако:

I2-Y250780 > A29200 - Булатовићи,

I2-Y250780 > A32852 - Срезојевићи,

I2-Y250780 > Y251448 - Шћепановићи,

I2-Y250780 > Y571461 - Влаховићи.

Међутим, након недавно извршених T2T надоградњи претходно добијених WGS резултата у лабораторији YSEQ, уочен је SNP који има потенцијал да буде обједињујући маркер за род Гојаковића - Ровчана. Реч је о SNP-у под ознаком Y457126.

НАДОГРАДЊЕ Hg38>T2T (YSEQ>YFull) ГОЈАКОВИЋА - РОВЧАНА

БУЛАТОВИЋИ:


РАДОСАВЉЕВИЋ, Бресник/Прокупље - позитиван на Y457126

СРЕЗОЈЕВИЋИ:

ПРЕДРАГ Т. ШЋЕПАНОВИЋ (изворно Срезојевић),  Мујића Речине/Колашин - позитиван на Y457126
ВУКОМАНОВИЋ, Срезојевци/Горњи Милановац - позитиван на Y457126
МЛАЂЕНОВИЋ, Бистрица/Нова Варош - позитиван на Y457126
Ј. ГЛАВОЊИЋ, Бистрица/Нова Варош - није утврђена позитивност на Y457126

ВЛАХОВИЋИ:

Г. ВЛАХОВИЋ, Богутов До/Колашин - позитиван на Y457126
Н. ВЛАХОВИЋ, Андријево/Колашин - позитиван на Y457126

Чекамо Т2Т надоградњу Балтића, да видимо да ли ће Y457126 постати видљив на стаблу.

Што се тиче SNP-a MF681733, она не представља неки од четири главних огранака Ровчана-Гојаковића, већ очито огранак Полимско-тарских Никшића, ево кратког подсећања и о њему:

Поштовани,

догодила се још једна интересантна и помало неочекивана промена на генетичком стаблу Никшића. Ерић из Лисовића код Барајева оформио је нову грану испод Y250780, под ознаком MF795585/MF681733, са непознатим резултатом из прошле године:

https://www.yfull.com/live/tree/I-MF681733/

Обавештење из YFULL:

“Hello.

This sample created a subclade with sample YF119195, which was hidden
from the tree as unpaid.

Best regards, Tatiana
YFull Team”

Иза узорка YF119195 највероватније стоји резултат неког бијелопољског муслимана или косовског Албанца. Ерић је планирао да уради Т2Т надоградњу, YFULL није имао приступ налогу јер није продужена претплата па је надоградња изостала, али видимо да се и без ње догађају промене са старим узорцима, што је одлично сазнање. Не знамо каква је ситуација на другој страни са новелима, Ерић их има укупно 8 испод MF795585/MF681733, најбољег квалитета 5, тако да је његова старост најмање 600 година. Нажалост, YSEQ га није уврстио у понуду, тако да је на њега неизводљиво појединачно тестирање.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8143
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2769 послато: Мај 21, 2026, 09:27:27 поподне »
"Међутим, након недавно извршених T2T надоградњи претходно добијених WGS резултата у лабораторији YSEQ, уочен је SNP који има потенцијал да буде обједињујући маркер за род Гојаковића - Ровчана. Реч је о SNP-у под ознаком Y457126."
VESELIN ŠEĆKOVIĆ - ROVAČKO KOLO
<a href="https://www.youtube.com/v/sko3kd6zqts&amp;list=RDsko3kd6zqts&amp;start_radio=1" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/sko3kd6zqts&amp;list=RDsko3kd6zqts&amp;start_radio=1</a>

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 6585
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2770 послато: Мај 23, 2026, 08:41:31 пре подне »
Видим да су се на FTDNA појавила два нова Никшића са BIGY тестом: Радојчић и Рашковић. Колико посредно могу видјети обојица су позитивни на Y250780.

Не знам о коме се ради, али претпостављам да би могли бити Радојчићи из Г.Лајковца/Мионица и Рашковићи из Виткова/Александровац. У клану Никшића сигурно имају поузданије податке.

Ван мреже filiptodorovic87

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 87
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2771 послато: Мај 23, 2026, 11:28:35 пре подне »
Видим да су се на FTDNA појавила два нова Никшића са BIGY тестом: Радојчић и Рашковић. Колико посредно могу видјети обојица су позитивни на Y250780.

Не знам о коме се ради, али претпостављам да би могли бити Радојчићи из Г.Лајковца/Мионица и Рашковићи из Виткова/Александровац. У клану Никшића сигурно имају поузданије податке.
У клану већ имамо податке. 😀

У питању су: РАШКОВИЋ из села Кута код Никшића; и ВУКИЋЕВИЋ (Радојчић, ујчевина) из Горњег Лајковца код Мионице, пореклом из Бабина код Пријепоља.

Рашковић је за сада проследио само VCF фајл на YFull, због чега је тренутна позиција на стаблу још увек нејасна. За поузданију анализу и коначну профилизацију биће неопходан BAM фајл.

Са друге стране, Вукићевић је већ поручио BAM, тако да би кроз неколико дана требало да добијемо његов резултат у YFull-у, а самим тим и знатно јаснију T2T профилизацију огранка Срезојевића-Радоњића A32852>Y499136.

Ван мреже filiptodorovic87

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 87
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2772 послато: Мај 27, 2026, 09:31:15 поподне »
Успешно је завршена још једна T2T надоградња ровачких Никшића-Гојаковића. И Балтић је позитиван на Y457126, што додатно потврђује процену да је овај SNP настао крајем 14. века. Да ли је Y457126 настао код самог Гојака или још код његовог оца Никше, бићемо ближи одговору након T2T анализе Рашковића из Кута (Гезимировића). Подсећамо, Јоковић из Бјелошевине је негативан на Y457126, па је за очекивати да и Рашковић покаже исти резултат.

Балтићу је испод Y251122 издвојено шест приватних новела најбољег квалитета (Best qual):

Y672174
Y672224
Y672977
Y673352
Y456806
A43919


То практично значи да је терминални Y251122, којег дефинишу два SNP-a испод обједињујућег за Шћепановиће Y251448, односно који Балтић дели са Шћепановићем-Мандићем, настао пре отприлике 400-425 година, односно код Стојана Шћепановића, према родослову Мандиног свекра, или евентуално код Мандиног девера, чије име није сачувано у предању. Као што је познато, имена Мандиних мужева (од којих је један припадао грани Срезојевића A32852, а други изворним Шћепановићима Y251448) нису остала очувана у породичном памћењу. Отуд је овај огранак у традицији добио име по Манди, односно због Мандине централне "мајчинске" улоге, коју су савремене генетичко-генеалошке анализе на врло занимљив начин разоткриле.

Познато је да су сукоби Срезојевића и Васојевића, који су ескалирали са покољима дванаесторо васојевићке деце, изазвали рани талас исељавања појединих огранака Срезојевића. Међутим, генетички резултати сада посредно указују да су последице тог догађаја вероватно захватиле и поједине огранке Шћепановића у Међуријечју, што отвара питања и о њиховој улози у тадашњим сукобима против Васојевића. Дакле, предак Балтића се након једног од најмрачнијих и најдраматичнијих догађаја у историји Роваца највероватније половином 17. века сели у Потарје, чије потомке већ крајем истог века налазимо у катастиху манастира Добриловине (род Дозде) међу добротворним приложницима, односно међу још тада хетерогеним Тарским Никшићима.

Вратимо се на Y457126. Ситуација са Y457126 тренутно се рецимо може лепо упоредити са ранијим случајем словенског SNP-а Y514805:

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=578.msg217145#msg217145

Дакле, и Y514805 је пре неколико година био означен само једном звездицом, јер још увек није постојала довољна количина квалитетних T2T потврда и стабилних позиционирања на стаблу. Након додатних WGS анализа и верификација, SNP је временом добио четири звездице и постао потпуно стабилизован на YFull стаблу.

Управо се нешто слично сада дешава и са Y457126. Тренутно је категоризован са једном звездицом, али нови T2T резултати Балтића, као и очекивани резултати Рашковића, постепено ће потврђују његову поузданост, старост и стабилну позицију унутар ровачких огранака Y250780.

Када YFull буде имао довољан број квалитетних T2T потврда, сасвим је реално очекивати да ће и Y457126 постати јавно видљив на стаблу и временом добити виши степен поузданости, баш као што се раније догодило са Y514805. Проблем је што тренутно немамо нове кандидате међу Ровчанима за WGS/T2T тестирања, па је тешко проценити када би Y457126 могао постати јавно видљив на YFull стаблу.

Ипак, и без формалне видљивости на стаблу, филогенетски низови који повезују родослове и традицију стару шест векова, историјски извор из 1477. године у којем су забележени Гојакови потомци и генетику, сада делују изузетно конзистентно:

I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 > (Y596558/A39463 * Y251117 * Y251345) > Y250780 > Y457126 > А29200 > род Гојаковића-Булатовића;

I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 > (Y596558/A39463 * Y251117 * Y251345) > Y250780 > Y457126 > A32852 > род Гојаковића-Срезојевића;

I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 > (Y596558/A39463 * Y251117 * Y251345) > Y250780 > Y457126 > Y251448 > род Гојаковића-Шћепановића;

I2-FT190799 > Y189944 > Y483870 > (Y596558/A39463 * Y251117 * Y251345) > Y250780 > Y457126 > Y571460 > род Гојаковића-Влаховића.

Управо је ово један од најзанимљивијих аспеката читавог нашег истраживања а то је чињеница да се кроз савремене WGS/Т2Т анализе постепено реконструише филогенетски оквир који прати и потврђује старе родословне традиције и историјске записе. Узбуђењима никад краја, чекају нас анализе Big Y резултати Вукићевића, Рашковића, као и WGS резултати Полимскотарских Никшића Мрдовића и Пајевића.

Захвални смо још једном огромном ентузијазму Владе Бојановића, који је спонзорисао и пренос резултата у YFull као и T2T анализу Балтића, затим Мирославу Главоњићу, Предрагу Т. Шћепановићу, али и свима осталима који годинама несебично помажу и подржавају наш пројекат.
« Последња измена: Мај 27, 2026, 09:35:44 поподне filiptodorovic87 »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8143
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2773 послато: Мај 31, 2026, 02:20:24 пре подне »
У клану већ имамо податке. 😀

У питању су: РАШКОВИЋ из села Кута код Никшића
https://www.yfull.com/live/tree/I-Y250780/
Каже "cnr", "(Montenegrin")...једном је и то морало да се деси на стаблу Никшића (нек је једини , и нек му је са срећом у наставку полувековног идентитета)
« Последња измена: Мај 31, 2026, 02:31:39 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже filiptodorovic87

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 87
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2774 послато: Јун 17, 2026, 12:42:06 поподне »
1. ДЕО

Како је један уважени форумаш лепо приметио, следи још једно агитационо-пропагандно саопштење. ;) Уколико се неко и након овога не сложи са закључцима, нема проблема. ГГ као млада наука и јесте једним делом напредовала захваљујући сумњичавима, посебно сумњичавима на теми Никшића.  :)

ВУКИЋЕВИЋ, Горњи Лајковац/Мионица, Лучиндан, након добијених резултата BIGY-700 теста и Т2Т надоградње узорка, остао је на нивоу A37326/Y499136* хаплогрупе, у оквиру ровачког рода Срезојевића: https://www.yfull.com/live/tree/I-A32852/

Као што је познато, претходно је Вукићевић радио SNP тест у YSEQ лабораторији на A37326/Y499136, због STR вредности DYS635=24 која карактерише ову подграну, када је добио позитиван резултат и потврду припадности. Подсећања ради, на овом нивоу генетичког раздвајања се од раније налази припадник фамилије Млађеновић из нововарошке Бистрице (id:YF127293), као и тестирани Главоњићи у засебној подграни која носи ознаку А37328/Y498707, такође из Бистрице и суседног села Рутоши (id:YF122867, id:YF133671, id:YF140969 и id:YF143144).

Огранак А32852>A37326/Y499136 је на овој теми означен као Срезојевићи-Радоњићи, на основу резултата до којих се дошло упоредном анализом дефтера Нахије Ровца из 1477, 1541, 1548. и 1624. године, дефтера Старог Влаха из 1708. године, народних ровачких предања, унакрсних предања Млађеновића и Главоњића, као и васојевићке епске традиције, нарочито песме „Шта освета учини“, у којој је опеван Павлица Срезојевић. Додатно су анализирани генетички резултати и родослови Млађеновића и Главоњића, што је омогућило потпуније разумевање старије матице овог рода, његових унутрашњих гранања, сукоба Срезојевића са Васојевићима и крвних освета, као и миграционих праваца.

Другим речима, извршена је мултидисциплинарна реконструкција историјских догађаја и родословних односа, заснована на укрштању и критичком вредновању независних историјских, етнографских, фолклорних и генетичких извора, чији су се резултати у великој мери међусобно потврдили.

Генетички резултати и дефтер за Стари Влах из 1708. године, указују на то да је овај огранак Срезојевића већ тада био бројан и стабилизован у Челицама. С тога, појава припадника гране A37326/Y499136 у селу Бабине не представља изненађење, јер се ово село налази недалеко од Челица и Бистрице, на левој обали Лима, док се Челице и Бистрица налазе на десној.

Постоје две могућности када је реч о миграцији предака Вукићевића у село Бабине. Највероватнији сценарио јесте да су се припадници A37326/Y499136 огранка најпре сви заједно населили у Челицама, одакле се нека од следећих генерација предака Вукићевића током 18. века иселио у Бабине. Алтернативно друга, уједно мање вероватна могућност, јесте да се предак Вукићевића доселио независно у Бабине из неког села у околини Милешеве, раздвојивши се том приликом од својих блиских рођака, предака Млађеновића и Главоњића, који су се нашто касније до 1708. године населили у Челицама.

Још један важан детаљ до којег смо дошли захваљујући контакту са даљом родбином тестираног Зорана односи се на време досељавања претка породице Вукићевић у Горњи Лајковац код Мионице.

Наиме, поред породичног родослова, добијена је и прецизна информација о времену и околностима досељавања. У родослову који је 1991. године сачинио протојереј Драгомир Д. Ћирић наведена је напомена да се породица Вукићевић доселила у Горњи Лајковац пред Кочину крајину, 1788. године из Бабина у Полимљу, након неког инцидента са Турцима.

С друге стране, у делу Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“ стоји: „Вукићевићи, уз Први (српски) устанак из Бабина у Полимљу, бегунци са породицама, славе Лучиндан.“ Међутим, имајући у виду податак забележен у породичном родослову, постаје јасно да је Павловићево одређење времена досељавања било приближно, те да се сеоба највероватније одиграла петнаест до двадесет година раније, у време великих немира који су претходили Кочиној крајини.

Интересантно је да нису остала у сећању имена мушких предака Вукића, који је према родослову рођен око 1820. године. Уколико се прихвати да је предак Вукићевића заиста дошао у Горњи Лајковац 1788. године, а Вукић рођен око 1820, онда недостају једна до две генерације између досељеника и Вукића. Другим речима, сећање на њихова имена је могло бити очувано, али је временом ипак ишчезло. Генеалошки низ од родоначелника до тестираног припадника породице изгледа овако: Вукић>Јеврем>Раваило>Живорад>Верољуб>Зоран.

Једно од најважнијих открића након T2T Вукићевића јесте идентификација још једног квалитетног SNP-а, под ознаком A37320/Y498566, који заједно са три од раније позната SNP-а додатно дефинише огранак Срезојевића-Радоњића испод A32852. Ово практично значи да између Срезоја (A32852) и Радоње (A37326/Y499136) постоје четири филогенетска SNP-a, а не три, што је и раније било претпостављено:

A32852 (Срезоје, рођ. око 1423. године) > 4 SNP-а (A37320/Y498566 • A37321/Y497688 • Y648236 • FT413556) > A37326/Y499136 (Радоња, рођ. око 1555. године)

Добијена позиција Вукићевића на YFull стаблу од великог је значаја за утврђивање степена сродности са Млађеновићима и Главоњићима, што је био и примарни циљ његовог тестирања. Њоме је дефинитивно искључена могућност ближе сродности са Главоњићима, будући да Вукићевић није припао њиховој предачкој линији испод A37326/Y499136, која изгледа овако:

A37326/Y499136 (Радоња, рођ. око 1555. године) > 4 SNP-а (A37319/Y497281 • A37325/Y499026 • Y573684 • Y573685) > A37328/Y498707 (Никола Коле Главоња, рођ. око 1690. године)

Дакле, постојала је могућност да резултат Вукићевића "поцепа“ овај филогенетски низ тестираних Главоњића, па чак и да припадне једној од њихове две гране у Бистрици или трећој такође испрофилисаној грани Главоњића у суседним Рутошима, а које све потичу од Николе Главоње код кога је и настао SNP A37328/Y498707. Међутим, ништа се од тога није догодило.

Ван мреже filiptodorovic87

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 87
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2775 послато: Јун 17, 2026, 07:09:47 поподне »
2. ДЕО

На другој страни утврђено је да Вукићевић ни са Млађеновићем не дели ниједан заједнички SNP испод A37326/Y499136. Овакав резултат упућује на закључак да су се њихове предачке линије раздвојиле непосредно након Радоње,односно пре формирања SNP мутација које данас дефинишу огранке Млађеновиће, Главоњиће и Вукићевиће.

За разлику од изузетно специфичних WGS+T2T резултата четворице Главоњића, код којих сваки SNP одговара једном колену, код Вукићевића је ипак добијен стандарднији образац. Испод терминалног SNP-а A37326/Y499136, код Вукићевића је издвојено шест приватних новела најбољег квалитета. Другим речима, од Радоње рођеног половином 16.века до тестираног Вукићевића, у просеку се код сваког трећег претка појављивала по једна квалитетна SNP мутација.

Тиме је потврђена и друга Владина претпоставка изведена на основу ранијег WGS+T2T резултата Млађеновића. Дакле, код Радоњиног сина Иваниша (кнез Иваниш је директни предак Млађеновића и Вукићевића,не и Главоњића) није дошло до настанка квалитетног SNP-а, већ су се такве мутације највероватније појавиле код Иванишевих синова, а можда тек и код његових унука, што је такође врло вероватан сценарио.

Народна предања не памте колико је кнез Иваниш имао синова, нити колико је имао унука. У васојевићким песмама помиње се да је Иваниш имао деветорицу синова и да су сви побијени, сем Павлице. Међутим, треба имати у виду да се епска традиција Васојевића није бавила самим узроцима сукоба, односно злочином над Срезојевићима у цркви у Међуријечју, као ни каснијом одмаздом Срезојевића над васојевићком децом на Кумовском гробљу. Услед таквог епског обликовања, мотиви сукоба и околности његове ескалације временом су измењени и прилагођени потребама колективног памћења Васојевића.

Стога остаје отворено питање да ли је кнез Иваниш заиста имао деветорицу синова или је тај број пре свега имао симболичку и епску функцију, са циљем да нагласи размере страдања и величину тријумфа Васојевића над Срезојевићима. С обзиром на природу епске поезије, овакву могућност не треба искључити.

Оно што се, међутим, може сматрати потпуно извесним јесте да се један од синова кнеза Иваниша звао Марко. Наиме, у извештају Маријана Болице из 1613. године као старешина Ровчана помиње се кнез Иваниш Срезојевић, син Радоње, док је у дефтеру из 1624. године забележен нови ровачки кнез Марко син Ивка.

С обзиром на временску блискост ова два извора, као и на чињеницу да су имена Ивко и Иваниш у овом контексту несумњиво коришћена за исту историјску личност, практично нема основа за сумњу да је кнез Марко био син кнеза Иваниша Срезојевића. Овај податак представља једну од најчвршћих карика у реконструкцији генеалогије Срезојевића-Радоњића, јер се не заснива на предању или накнадним тумачењима, већ на непосредном укрштању два историјска извора настала у размаку од свега једне деценије.

Што се Павлице тиче, он је у васојевићкој песми приказан као мало дете и син кнеза Иваниша. Међутим, такво тумачење не може бити тачно из два разлога. Први је што је у време његовог рођења Иваниш имао око 80 година, а други је попис Старог Влаха из 1708. године, који доноси важан податак: да је Павлица био син Марка (у дефтеру из 1624. године као ровачки кнез помиње се Марко, син Ивков).Заправо, кнез Марко је убијен од стране Васојевића, заједно са супругом Комненијом и још десет чланова породице, у цркви у Међуријечју, на дан крштења Павлице/Млађена, којег су по предању Млађеновића и Главоњића као бебу на згаришту пронашли преци Главоњићи "у земљи Васојевића".

Оно што је такође од изузетног значаја јесте чињеница да се и овако добијен резултат Вукићевића може тумачити у светлу дефтера из 1708. године за Стари Влах.

Дакле, Срезојевићи-Радоњићи су се настанили на баштинама у селу Ипчелице (данашње Челице) које су, према попису биле у власништву породице бега Дурака. Наведено је већ да је старешина породичне задруге био првопописани Павлица син Марка, а остали чланови били су:

- Вук, син Ћетка
- Арсеније, син Радивоја
- Симо, син Тодора
- Милутин, син Тодора
- Степан
- Ранко
- Никола (родоначелник Главоњића)
- Илија


Увидом у дефтер, Вукићевићи из Горњег Лајковца код Мионице, пореклом из Бабина, могли би бити потомци Вука сина Ћетка, другог по реду пописаног члана породичне задруге. И сама њихова позиција у попису намећу могућност да се радило о блиским сродницима са Марковим Павлицом.

Дакле, уколико се генетичке чињенице доведу у везу са дефтером из 1708. (односно филогенетске позиције Вукићевића и Млађеновића унутар гране A37326/Y499136 и искључена ближа сродност са Главоњићима), као и подударност имена Вук-Вукић (које је могло бити очувано кроз именословну традицију током 18. века и поново се јавити у облику имена Вукић код родоначелника данашњег братства), њихови очеви Марко (Павличин/Млађенов отац) и Ћетко (Вуков отац) највероватније су припадали истој ужој генерацији рода и могли су бити рођена браћа, при чему се ни могућност да је Ћетко био други, односно старији Марков син, не може у потпуности искључити. У истом контексту, и Радивоје, отац пописаног Арсенија, могао би припадати овом најужем сродничком кругу, односно представљати потомка још једног брата исте генерације.

За последњу четворицу пописаних Степана, Ранка, Николу и Илију недостају подаци о именима њихових очева, што представља значајан хендикеп за даља родословна тумачења, нарочито у случају породице Главоњић због идентификације родоначелника Николе. Ипак, на основу редоследа пописаних могу се изнети одређене претпоставке:

- да су њихови очеви највероватније били неки од претходно наведених мушкараца;
- с тога, да је Николин отац највероватније био Симо или Милутин, а деда Тодор, због њихових позиција у попису;
- а да су уз Павлицу, и Вук и Арсеније припадали бочним гранама испод A37326/Y499136 у односу на претке Главоњића, односно да се радило о директним потомцима кнеза Иваниша.
« Последња измена: Јун 17, 2026, 07:16:49 поподне filiptodorovic87 »

Ван мреже filiptodorovic87

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 87
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2776 послато: Јун 18, 2026, 08:56:12 пре подне »
3. ДЕО

РОДОСЛОВ ФАМИЛИЈЕ МЛАЂЕНОВИЋ ОД СРЕЗОЈА ДО РОДОНАЧЕЛНИКА

На основу упоредне анализе османских дефтера, ровачких предања и савремених WGS/T2T генетичких резултата, могуће је издвојити две највероватније хипотезе о генеалошком низу који повезује Срезоја, родоначелника гране A32852, са Павлицом, односно Млађеном, родоначелником данашњих Млађеновића.


ПРВА ХИПОТЕЗА

~1423 СРЕЗОЈЕ A32852
(дефтер из 1477. године; ровачка предања)

~1450 Радоња
(син Срезојев, дефтер из 1477. године; Радоњина баштина забележена у дефтерима 1541. и 1548. године)

~1475 Богета
(син Радоњин, дефтери из 1541. и 1548. године)

~1500 Радоња
(син Богетин, носилац баштине Богете Радоње, према дефтерима из 1541. и 1548. године)

~1530 Маринко
(син Радоњин, према дефтеру из 1624. године)

~1555 РАДОЊА A37326/Y499136
(отац кнеза Ивка/Иваниша Срезојевића, извори: Маријан Болица, Извјештај и опис Скадарског санџака из 1613. године; дефтер из 1624. године)

~1580 Ивко/Иваниш
(исто; предања Ровчана о сукобима са Васојевићима; песме)

~1600 Марко
(према дефтеру из 1624. године, Нахијом Ровца управљао је кнез Марко, син Ивков)

~1658 ПАВЛИЦА/МЛАЂЕН

(дефтер из 1708, старешина задруге у Челицама, син Марков; предања Млађеновића и Главоњића; песма "Шта освета учини")

Ову хипотезу подржава изражена именословна традиција имена Радоња, која се у оквиру исте линије понавља током више генерација. Додатни аргумент представљају досадашњи WGS резултати Срезојевића, који нису раздвојили филогенетски низ између Срезоја А32852 и Радоње A37326/Y499136. Такво стање могло би се објаснити појавом такозваног "уског грла", односно чињеницом да су поједини носиоци линије (Срезојев син Радоња и Срезојев праунук Радоња) могли умрети релативно млади или оставити ограничен број мушких потомака, услед чега није дошло до формирања препознатљивих SNP рачвања.


ДРУГА ХИПОТЕЗА

~1423 СРЕЗОЈЕ A32852

~1450 Радич
(син Срезојев, дефтер из 1477. године; Радичеве баштине забележене у дефтерима 1541. и 1548. године)

~1475 Вучета
(син Радичев; дефтери из 1541. и 1548. године)

~1500 Иваниш "старији"
(један од носилаца баштине Вучете Радича, према дефтерима из 1541. и 1548. године)

~1530 Маринко

~1555 РАДОЊА A37326/Y499136

~1580 Ивко/Иваниш "млађи"

~1600 Марко

~1658 ПАВЛИЦА/МЛАЂЕН

Ову хипотезу подржава претпоставка да је кнежевско старешинство унутар рода прелазило по линији Радича-Вучетиних потомака. Како у ровачким предањима не постоји помен потомака кнеза Вукића Вучетиног, могуће је да није оставио мушко потомство. У том случају, након његове смрти или повлачења због старости, старешинство над Ровчанима могла је преузети друга Вучетина линија, односно потомци његовог другог сина Иваниша "старијег", односно потомци рођеног брата кнеза Вукића Вучетиног, међу којима је био и Ивко/Иваниш "млађи".


ЗАКЉУЧАК

Иако се тренутно не може са потпуном сигурношћу определити која од две хипотезе верније одражава стварни генеалошки след, обе су у складу са расположивим историјским изворима и генетичким резултатима. Прва хипотеза већу тежину даје именословној традицији и одсуству филогенетских раздвајања у досадашњим WGS анализама, док друга хипотеза почива превасходно на континуитету кнежевске функције и наслеђивању старешинства.

Уколико би се оцењивало искључиво на основу методологије, рекло би се да је прва хипотеза генетички "економичнија", јер одсуство раздвајања испод A32852 до Радоње A37326/Y499136 заиста може указивати на "уско грло" и релативно кратак низ непосредних мушких наследника. Са друге стране, друга хипотеза је историјски убедљивија, јер се ослања на континуитет кнежевске власти, што је у племенским заједницама често било пресудно.

Управо зато их представљамо не као супротстављене, већ као две конкурентне реконструкције, при чему би прва имала нешто већу тежину у филогенетичкој интерпретацији, а друга у историјској. То је, по нашем мишљењу, посебно по мишљењу Владе Бојановића, најнаучније и најубедљивије решење у овом тренутку.

Будући WGS/T2T резултати нових тестираних припадника грана A32852 и A37326/Y499136 могли би пружити коначни одговор и омогућити прецизније реконструисање родослова рода Срезојевића, као и огранка Срезојевића-Радоњића.
« Последња измена: Јун 18, 2026, 09:03:51 пре подне filiptodorovic87 »

Ван мреже filiptodorovic87

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 87
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2777 послато: Јун 18, 2026, 09:23:24 пре подне »
4. ДЕО

РОДОСЛОВ ФАМИЛИЈЕ ВУКИЋЕВИЋ ОД СРЕЗОЈА ДО РОДОНАЧЕЛНИКА

1/1 ХИПОТЕЗА

~1423 СРЕЗОЈЕ A32852

~1450 Радоња

~1475 Богета

~1500 Радоња

~1530 Маринко

~1555 РАДОЊА A37326/Y499136

~1580 Ивко/Иваниш

~1610 Ћетко

~1640 Вук
- - -
~1820 ВУКИЋ


1/2 ХИПОТЕЗА

~1423 СРЕЗОЈЕ A32852

~1450 Радоња

~1475 Богета

~1500 Радоња

~1530 Маринко

~1555 РАДОЊА A37326/Y499136

~1580 Ивко/Иваниш

~1600 Марко

~1630 Непознато име

~1655 Ћетко или Радивоје

~1685 Вук или Арсеније
- - -
~1820 ВУКИЋ


2/1 ХИПОТЕЗА

~1423 СРЕЗОЈЕ A32852

~1450 Радич

~1475 Вучета

~1500 Иваниш "старији"

~1530 Маринко

~1555 РАДОЊА A37326/Y499136

~1580 Ивко/Иваниш „млађи“

~1610 Ћетко или Радивоје

~1640 Вук или Арсеније
- - -
~1820 ВУКИЋ


2/2 ХИПОТЕЗА

~1423 СРЕЗОЈЕ A32852

~1450 Радич

~1475 Вучета

~1500 Иваниш "старији"

~1530 Маринко

~1555 РАДОЊА A37326/Y499136

~1580 Ивко/Иваниш „млађи“

~1600 Марко

~1630 Непознато име

~1655 Ћетко или Радивоје

~1685 Вук или Арсеније
- - -
~1820 ВУКИЋ


РОДОСЛОВ ФАМИЛИЈЕ ГЛАВОЊИЋ ОД СРЕЗОЈА ДО РОДОНАЧЕЛНИКА

ПРВА ХИПОТЕЗА

~1423 СРЕЗОЈЕ A32852

~1450 Радоња

~1475 Богета

~1500 Радоња

~1530 Маринко

~1555 РАДОЊА A37326/Y499136

~1580 Јован

(дефтер из 1624.)

~1605 Брано
(дефтер из 1624., Брано син Јованов се налази између пописаних Радоње сина Маринка и Ивка/Иваниша сина Радоње, што може значити да је Јован био други Радоњин син)

~1635 Тодор
(дефтер из 1708.)

~1660 Симо или Милутин
(дефтер из 1708.)

~1690 НИКОЛА ГЛАВОЊА A37328/Y498707
(дефтер из 1708.)


ДРУГА ХИПОТЕЗА

~1423 СРЕЗОЈЕ A32852

~1450 Радич

~1475 Вучета

~1500 Иваниш "старији"

~1530 Маринко

~1555 РАДОЊА A37326/Y499136

~1580 Јован

~1605 Брано

~1635 Тодор

~1660 Симо или Милутин

~1690 НИКОЛА ГЛАВОЊА A37328/Y498707



Без обзира на то да ли ће неке од ових реконструкција у будућности бити потврђене или кориговане новим дефтерима или новим резултатима, једно је већ сада извесно: захваљујући WGS и T2T анализама, османски дефтери престају да буду само пописи пореских обвезника, а народна предања тек занимљиве приче. У сусрету историјских извора и генетике, они постају средство за реконструкцију стварних породичних односа, миграција и гранања једног рода кроз више векова.

А за једно обично агитационо-пропагандно саопштење из 4. дела, признаћете, то и није тако лош резултат. 🙂

На крају, највећа вредност сваког истраживања, рада, труда и напора није у такозваним "форумским ауторитетима“, форумским позицијама или унапред формираним уверењима, већ у способности да издржи проверу независних извора. Управо ту проверу свака хипотеза пре или касније мора проћи.
« Последња измена: Јун 18, 2026, 09:28:55 пре подне filiptodorovic87 »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8143
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2778 послато: Јун 23, 2026, 12:30:24 пре подне »
Мене као Никшића не занима неки бочни огранак поименице, у претпоставци, на пример. Овде се све свело на један огранак Срезојевића, у смислу последњих истраживања (то је битно за тај један огранак Ровчана, али укупно, није ништа круцијално (то је интерна ствар тог огранка)). Наводити то као неко "епохално" откриће, са све потенцијалним стаблом, ништа немам с тим микробским тумачењем само једног од огранака Никшића. Сва ова истраживања су се "фузионисала" у тестирања само једног од огранака Ровчана у последње време
« Последња измена: Јун 23, 2026, 12:38:39 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8143
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Никшићи I2-PH908>FT14506>Y179535>Y52621>FT190799
« Одговор #2779 послато: Јун 23, 2026, 01:04:25 пре подне »
Предлажем посебну тему "Срезојевићи-Ровчани" , као подфорум теме "Никшићи", како не би "затрпавали" тему "Никшићи"
« Последња измена: Јун 23, 2026, 01:13:04 пре подне ДушанВучко »