Аутор Тема: Никшићи I2-PH908>Y52621  (Прочитано 58590 пута)

Синиша Јерковић

  • Гост
Никшићи I2-PH908>Y52621
« послато: новембар 27, 2014, 03:04:33 поподне »
Скоро сам гледао објављени попис Попис херцеговачког санџака из 1477. године који је преведен и објављен 1985. од стране Оријенталног Института у Сарајеву. У њему је описано и становништво нахије Ровца те 1477. године. Ово је тај дио:



У досадашњим монографијама о племену Ровца наводи се њихово поријекло од Никшићког племена, тј. од Никшиног унука Гојака. Више о томе на сљедећој интернет страници
http://hr.wikipedia.org/wiki/Rovca_%28pleme%29
, којој додуше не знам извор, али се ово предање може наћи и у осталим монографијама. Занимљиво је да су те монографије новијег датума, тј. да су објављиване након 1985. кад се појавио поменути Попис и да се све позивају на сачувано предање у самим Ровцима. Нисам нашао ниједан релевантан старији извор који говори о Гојаку и његовим синовима Булату, Срезоју, Шћепану и Влаху од којег су настала главна ровачка братства Булатовићи, Срезојевићи, Шћепановићи и Влаховићи. Са друге стране видим да су аутори тих монографија итекако упознати са објављеним пописом из 1477. године јер га помињу у својим текстовима. Зашто све ово пишем?

Из простог разлога јер зачуђује подударност имена из пописа 1477. и имена из сачуваног предања, што све наводи на сумњу, која додуше можда није оправдана. Уколико је предање о Влаху, Срезоју, Шћепану и Булату постојало међу Ровчанима и прије превођења и објављивања овог пописа, онда је очуваност предања и поклапање са историјским чињеницама заиста за дивљење. Да се разумијемо попис и предање се не слажу у потпуности, али се слажу веома што и изазива сумњу.

Наиме, предање каже:

"Prema narodnom predanju najstariji predak Rovčana bio je Nikša koji je živio u Grblju u Boki. Njegov otac, ban Ilijan, bio je oženjen Jevrosimom, sestrom kralja Stefana, sina Vukana Nemanjića koji je sagradio manastir Moraču 1252. g. Nikšin unuk Gojak je došao u sukob s banom Ugrenom koji je upravljao Nikšićkom Župom, pa je posle ubojstva bana Ugrena pobjegao u današnja Rovca i nastanio se na desnoj strani Mrtvice, u blizini njenog utoka u rijeku Moraču. Gojak je tu osnovao porodicu i prema rovačkom predanju imao je 4 sina: Bulata, Vlaha, Šćepana i Srezoja od kojih su se formirala današnja velika rovačka bratstva: Bulatovići, Vlahovići, Šćepanovići i Srezojevići."

У попису из 1477. налазимо имена свих синова Гојакових осим Булата, Срезоје је додуше Стрзоја, Шћепан је Степан, А Влахо је Влахо. Преносилац предања каже да је Булатов син заправо уписани кнез Вуксан. Тако да би онда требали имати све на броју.

Попис наводи пет синова Степана: Вукача, Владка, Божидара, Рахоја и Степана.
Предање наводи такође пет синова Шћепана: Вукца, Влатка, Божидара, Радоја и Станишу.

Попис наводи четири сина Стрзоја Стрза: Радоњу, Радича, Лукача, Вукашина.
Предање наводи такође синове Срезоја: Радоњу, Радича, Луку и Вукаша.

Попис наводи два сина Влаха: Богету и Вука.
Предање такође наводи два сина Влаха: Богету и Николу, али и кћер Сенију.

У попису нема Булата, али се у предању за кнеза Вуксана каже да је син Булатов и да су сви Булатовићи од његова два сина: Богића и Батрића. У попису има кнеза Вуксана, али се не спомињу његови синови. Уписан је додуше Петко син Богића, па би овај Петко могао бити унук Вуксанов.

За вријеме овог пописа из 1477. чини се да претходна генерација Булат, Срезоје, Влахо и Шћепан није више међу живима и да су пописани њихови синови, па и унучад. Ако је отац ове четворице који су 1477. већ били покојни ,вјероватно од старости, јер није пописан ниједан, био Гојак који се први доселио у Ровца онда би тај Гојак требао бити рођен око 1340. године, а његов деда Никша око 1280., његов отац бан Илијан из Грбља који је био ожењен ћерком Вукана Немањића требао би бити рођен око 1250. што га , уз узимања у обзир просјечног узимања година у генерацијама, може заиста смјестити у реалну историјску причу коју наводи предање.

Оно што мене интересује јесте да ли је прича о Срезоју, Влаху, Шћепану и Булату постојала прије објављивања овог пописа из 1477., ако јесте, да ли је негдје и забиљежена и објављена?

Не бих желио да вјерујем да је неко прочитавши попис, сјео и лијепо саставио причу и представио је као народно предање. Али код нас се никад не зна.

Уколико неко зна нешто више о овом, нека напише.
« Последња измена: новембар 16, 2018, 09:44:41 пре подне Селаковић »

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #1 послато: новембар 27, 2014, 03:33:51 поподне »
Питање о предању о Ровчанима, у ствари је питање о митовима о пореклу уопште, те стога зависи од општег става  неког појединца према митовима.

Ја сам лично става да у митове не треба веровати док се не докаже да су тачни. ДНК генеалогија нам омогућава да их проверимо, што треба користити.

Колико знам, још није тестиран ниједан Ровчанин. На страници ДНК пројекта јавио се др Ракочевић из Бихаћа, који није изричито рекао одакле му је пореклом мушки предак. Његов резултат припада R1b1a2 хаплогрупи, али до сада са нама није поделио информацију који су му конкретни маркери. Уколико је то резултат велике фамилије Ракочевића, претпостављам да је реч о неком од "источних" R1b хаплотипова из црногорске збирке. 

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #2 послато: новембар 27, 2014, 03:37:19 поподне »
Питање о предању о Ровчанима, у ствари је питање о митовима о пореклу уопште, те стога зависи од општег става  неког појединца према митовима.

Ја сам лично става да у митове не треба веровати док се не докаже да су тачни. ДНК генеалогија нам омогућава да их проверимо, што треба користити.

Колико знам, још није тестиран ниједан Ровчанин. На страници ДНК пројекта јавио се др Ракочевић из Бихаћа, који није изричито рекао одакле му је пореклом мушки предак. Његов резултат припада R1b1a2 хаплогрупи, али до сада са нама није поделио информацију који су му конкретни маркери. Уколико је то резултат велике фамилије Ракочевића, претпостављам да је реч о неком од "источних" R1b хаплотипова из црногорске збирке.

Не говорим сад овдје о днк поријеклу, већ о запањујућем подударању једног историјског извора првог реда из 1477. и народног предања, ако је заиста народно предање.

Ван мреже Clavdivs

  • Уредник СДНКП
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 336
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #3 послато: новембар 27, 2014, 04:15:15 поподне »
Колико знам, још није тестиран ниједан Ровчанин. На страници ДНК пројекта јавио се др Ракочевић из Бихаћа, који није изричито рекао одакле му је пореклом мушки предак. Његов резултат припада R1b1a2 хаплогрупи, али до сада са нама није поделио информацију који су му конкретни маркери. Уколико је то резултат велике фамилије Ракочевића, претпостављам да је реч о неком од "источних" R1b хаплотипова из црногорске збирке.
Ракочевићи би требало да су Морачани, потомци Богићеви.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #4 послато: новембар 27, 2014, 06:47:10 поподне »
Не говорим сад овдје о днк поријеклу, већ о запањујућем подударању једног историјског извора првог реда из 1477. и народног предања, ако је заиста народно предање.
Predanje o Gojaku i njegovim sinovima je mnogo starije od objavljivanja prevoda ovog deftera iz 1477. god. Ja se već dugi niz godina bavim istraživanjem porekla svoje porodice koja je takođe iz Rovaca ali pripada potomstvu kneza Bogdana Vojinića. Prikupljajući građu i narodno predanje o mojim precima bio sam u prilici da se dosta upoznam i sa predanjima o ovoj grani plemena Nikšića koji su se prilikom doselenja Gojaka orodili sa lješnjanima (potomci kneza Bogdana Vojinića), tako da je njihova istorija usko vezana sa istorijom lješanskih bratstava u Rovcima. Predanje se uopšte ne poklapa sa istorijskim pisanim izvorima tako idealno kako ti možda misliš, čak ima i dosta razmimoilaženja, pogotovo kada je u pitanju knez Vuksan kojih je bilo nekoliko u ovom bratsvu, a predanje sve njih stapa u jednog i to upravo ovog koji se pominje da je bio na čelu džemata 1477. god. Kada bi se sprovelo DNK istraživanje sigurno bi se došlo i do potvrde nekih stidljivih predanja koja se dosta retko mogu čuti ali ipak postoje da nisu svi danas poznati Bulatovići po krvi to zaista, već da ima i nekih koji su se vremenom stopili sa njima, primili slavu Sv. Luka a u stvari su starinci kojih je u vreme doseljavanja Gojaka ipak bilo u Rovcima, i čak činili većinu i u vreme ovog popisa, što se iz njega i vidi. Mnogo je složeniji problem sa lješanskim bratstvima za koje postoji 3-4 slične ali ipak u mnogim detaljima i različite verzije narodnog predanja, od toga koliko je knez Bogdan imao sinova i kako su se zvali, do toga da li se ubistvo Turaka na krsnoj slavi Sv. Ćiril Slovenski desilo u Lješanskoj nahiji ili u Rovcma, i da li je to bilo sredinom 16. veka kako navode neki prikupljači narodnog predanja (Dragutin Vuković pominje 1535. god.) ili je to bilo nešto ranije tj. negde u drugoj polovini 14. v. Obzirom da se u ovom defteru sa kraja 15. v. pominje selo Liješnje, a narodna tradicija kaže da je knez Bogdan osnovao ovo selo tj. dao mu naziv Liješnje po selu Liješnju u Lješanskoj nahiji odakle je doselio, onda vreme njegovog doselenja mora biti nešto ranije, a to potvrđuje i ovaj defter koji pominje unuke Gojakove koji su prema predanju i unuci ćerke ili unuke kneza Bogdana. Ukoliko je pak Vukovć u pravu onda knez Bogdan nije dao naziv ovom selu, i nije dao svoju kćer ili unuku Nišinom sinu Gojaku, već bi to morao biti neki knez ovog sela koji bi pripadao nekom od starinačkih bratstava koja su ovde živela, a koja su verovatno nešto pre takođe iz nekog razloga doselila iz oblasti kasnije Lješanske nahije. Ja ipak verujem da je verzija o doselenju Bogdanovom u oblast tadašnje župe Morača (Liješnje dugo pripadalo nahiji Donja Morača što se vidi u ovom i u drugim turskim defterima) ipak bilo negde u drugoj polovini ili krajem 14. v., ali onda razlog njegovog dolaska nisu mogli biti turci koji su mu napravili zulum na krsnoj slavi već se taj togađaj najverovatnije zbio nešto kasnije nekom od njegovih potomaka, možda baš lješanskom knezu Miliji kako to navode lješanska bratstva u donjomoračkim selima Đuđevina i Raško. Toliko o narodnom predanju, a ima još puno toga što je u različitim izvorima narodnog predanja oprečno jedno drugom. Isto to važi i za Nikšiće u Rovcima, samo što se izgleda taj detalj o četvorici Gojakovih sinova ipak dobro sačuvao u narodnom predanju, možda baš zbog neobičnosti njihovih imena i činjenice da su dosta retka bila u to vreme, naročito Bulat i Srezoje ili Strzoje (možda mu je to ipak bio samo nadimak). U svakom slučaju mnoge nerazjašnjene stvari iz sačuvanih verzija narodnog predanja mogu se razrešiti uz pomoć DNK analize, što će se nadam se i desiti jednog dana. Do skoro je ovaj vid istraživanja bio samo misaona imenica, a sada već predstavlja nešto što je dostupno gotovo svakom ko želi da sazna nešto više o svom poreklu, kao i to da proveri ono što zna o svom poreklu da li je zaista istinito ili je plod nečije mašte i rezultat činjenice da je naš narod kroz vekove bio nepismen i isključivo usmenim putem prenosio predanja, koja su neretko ispadala na kraju nešto slično kao ona dečija igra gluvih telefona gde se kroz nekoliko stotina godina verovatno dešavalo i to da je dolazlo do pogrešno upamćenih ili pogrešno prenetih podataka.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #5 послато: новембар 27, 2014, 09:38:00 поподне »
Књига "Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена" аутора Бранислава Ђурђева издата је 1984. године, а у њој су кориштени његови радови објављивани од 1954. до 1979. године. У тој књизи је објављен и наведени попис џемата кнеза Вуксана (у делу књиге у ком је чланак из 1969. године).

Ђурђев наводи да је лично у Ровцама забележио предање (генеалогију) о оснивачима племена Никша-Гојак-Булат-Вуксан (каже да му је такво предање потврдио Митар Влаховић), а затим помиње да је Шобајић у раду из 1938. године пренео легенду о Никшином убиству бана Угрена у Жупи Никшићкој. Један од Никшиних синова, Гојак, се тада наводно доселио у Ровца, а остали су преузели вођство међу Никшићима.

Поделу Ровчана (потомака Гојака) на четири главне породице Ђурђев узима као општепознату ствар. Питање је само од када је то општепозната ствар, и постоје ли неки савременији дефтери који документују гранање ровачких породица. Ђурђев иначе сматра да су власи Никшићи вероватно били катун пореклом из околине Подгорице (Никши/Никчи у Климентима).

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #6 послато: новембар 27, 2014, 10:01:53 поподне »
Ђурђев иначе сматра да су власи Никшићи вероватно били катун пореклом из околине Подгорице (Никши/Никчи у Климентима).
On to samo pretpostavlja zbog nekog pisanog izvora gde se pominju Nikšići u neposrednoj blizini Podgorice, pa pretpostavlja da se radi o Nikčima iz plemena Klimenti. Nije isključeno ali lično sumnjam da postoji ta veza Nikča sa Nikšićima.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #7 послато: новембар 27, 2014, 10:26:48 поподне »
Књига "Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена" аутора Бранислава Ђурђева издата је 1984. године, а у њој су кориштени његови радови објављивани од 1954. до 1979. године. У тој књизи је објављен и наведени попис џемата кнеза Вуксана (у делу књиге у ком је чланак из 1969. године).

Ђурђев наводи да је лично у Ровцама забележио предање (генеалогију) о оснивачима племена Никша-Гојак-Булат-Вуксан (каже да му је такво предање потврдио Митар Влаховић), а затим помиње да је Шобајић у раду из 1938. године пренео легенду о Никшином убиству бана Угрена у Жупи Никшићкој. Један од Никшиних синова, Гојак, се тада наводно доселио у Ровца, а остали су преузели вођство међу Никшићима.

Поделу Ровчана (потомака Гојака) на четири главне породице Ђурђев узима као општепознату ствар. Питање је само од када је то општепозната ствар, и постоје ли неки савременији дефтери који документују гранање ровачких породица. Ђурђев иначе сматра да су власи Никшићи вероватно били катун пореклом из околине Подгорице (Никши/Никчи у Климентима).

Лепеничанине, свака част на проналаску. И ја сам негдје имао на компјутеру ову књигу од Ђурђева, али ми није пало на памет да је погледам. Ђурђев није користио Аличићев превод већ је сам преводио турске дефтере, па и спомињани херцеговачки. Његови подаци за Нахију Ровци су практично исти као и Аличићиви, само што је код Ђурђева рецимо Срезоје Срезоје, а не Стрзоје. Како год, у праву си за ово што пишеш о констатацијама Ђурђева. Више од приче о Гојаку, Никши и Немањићима, мене интересују ова четири Гојакова сина, јер се они једино и помињу попису. Колико видим Ђурђев  управо за дио о Срезоју, Шћепану, Влаху и Булату, цитира и Шобајићев чланак у Народној енциклопедији том III (то би требала бити међуратна енциклопедија српско хрватска словеначка из 1925, има је на арцхиве.орг, па ћу погледати). Ђурђев је ипак ауторитет и не вјерујем да би тврдио нешто у шта није сигуран. Сем тога не вјерујем да је прије Ђурђева било ко гледао турски попис нахије Ровца из 1477. , поготово не прије Другог свјетског рата што нас доводи до закључка да су Ровчани заиста 500 година успјели да сачувају успомену на конкретне особе, своје претке из 15. вијека. Мени су овакве ствари заиста задивљујуће.

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #8 послато: новембар 27, 2014, 11:10:30 поподне »
Цитат
Колико видим Ђурђев  управо за дио о Срезоју, Шћепану, Влаху и Булату, цитира и Шобајићев чланак у Народној енциклопедији том III

Синиша, легенда изгледа има неку старину.

Међутим, као што рекох, ја не верујем у тачност легенди док све четири гране не ураде ДНК тест.

Такође ће бити врло занимљиво видети има ли генетске везе међу бројним одсељеним Никшићима-Требјешанима (слава свети Лука), фасцинантно је колико их има посвуда, просто да човек не поверује да су сви и генетски блиски.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #9 послато: август 26, 2015, 09:52:31 поподне »

Шћепановић, село Вишње, Ровца, слава Лучиндан, I2a Динарик Југ

Шћепановић би требао бити потомак Никшића. Раније смо спомињали једног Булатовића из теста без маркера који је такође I2a Din. Међутим још интересантније је да Шћепановић показује блискост са још једном породицом која слави Лучиндан, а по предању припада племену Никшића, а то су Бечановићи из Гунцата код Крагујевца. Бечановића и данас има у Никшићкој жупи. Бечановић и Шћепановић имају 3 маркера разлике на упоређених 19 маркера, међутим имају заједничку карактеристичну ниску вриједност на маркеру 458=16.

Управо због тога груписао сам их заједно на Пројекту и означио као род Никшића.

Занимљиво је да су им блиске још неке породице из тог краја које се спомињу као потомци племена Риђана(Јахуре). Треба још видјети какава је веза Риђана и Никшића, да ли су случајно били уједињени под војводом Грданом крајем 16. вијека, или су Никшићи само огранак Риђана...
« Последња измена: август 27, 2015, 12:56:32 поподне Синиша Јерковић »

Ван мреже Број 1

  • Уредник
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2313
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #10 послато: август 26, 2015, 11:06:42 поподне »
Баш вечерас смо додали у Дигиталну библиотеку портала Порекло чланак Богумила Храбака "Риђани" (Зборник за историју БиХ, бр. 3): https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEVV9YbFRzLXBGTzg/view
« Последња измена: август 26, 2015, 11:11:15 поподне админ »

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #11 послато: август 27, 2015, 12:05:09 пре подне »
Бечановић и Шћепановић имају 3 маркера разлике на упоређених 19 маркера, међутим имају заједничку карактеристичну ниску вриједност на маркеру 458=16.
Ја видим разлику само на вредностима два маркера.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #12 послато: август 27, 2015, 12:22:59 пре подне »
Све ОК скапирао сам.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #13 послато: август 27, 2015, 09:16:26 пре подне »
Сјајно. Имамо Бечановића (Никшићи Жупљани) и двојицу Ровчана Гојаковића. Био је и онај један са презименом Никшић И2а (само презиме, опет, не мора ништа да значи, али можда указује на племенско порекло). Пристојан материјал за неке (прелиминарне) закључке.
Према предању, Никшићи и Риђани нису истог порекла. Напротив, Никшићи су најурили Риђане из Никшићког поља. Али, можда је то предање само оправдање за заузимање нечије земље. Никшићи би лако могли бити огранак Риђана. У сваком случају, сигурно је део Риђана остао и вероватно је асимилиран од Никшића.
Предање каже да је предак Никшића дошао из Грбља. Ђурђев смешта племе Никшића у Доњу Зету. Можда и не постоји веза између средњевековних Никша / Никча у Зети и Никшића, можда је слично име пука случајност. Опет, у време кад се помињу Никшићи, та „влашка“ племена и ратничке дружине су често мењала станиште.
Цело то подручје је географски јако мало, па релације Зета - Грбаљ - Никшић не морају ништа нарочито да говоре. Сама ХГ би могла да укаже да су Никшићи изворно одатле негде - Херцеговина, западни део ЦГ.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #14 послато: август 27, 2015, 09:24:42 пре подне »
Ево шта пише Божидар Кљајевић, ко су Никшићани међу познатима:

"...Касније је од породица расељених из Никшићке Жупе и Роваца поникао повелики број познатих личности. Набројаћемо овде само, илустрације ради:
Гаврило Рајић Рашковић, српски патријарх у Пећи (1648-1656); Сима Милутиновић Сарајлија, учитељ Његошев, песник и историчар; Стеван и Петар Добрњац, војводе Карађорђеве из пожаревачког краја; архимандрит Хаџи Милентије Симеуновић Никшић из љубићког краја; Анто Богићевић, војвода Карађорђев из лозничког краја; Миливоје Блазнавац Петровић, министар и намесник српске владе, из села Блазнаве у Јасеници; чувени трговац Милутин и његов син Илија Гарашанин (писац Начертанија), из села Гараша у Јасеници; капетан Миша Анастасијевић, велики српски задужбинар; ужички владика Јанићије Нешковић Јања, обновитељ Жиче; кнез Теодосије из Орашца, који беше први предлаган за вођу Првог српског устанка; архимандрит манастира Боговађа Хаџи-Рувим и војвода Карађорђев Петар Николајевић Молер, стриц и синовац, од братства Хаџића из ваљевског села Бабине Луке; Јанко Катић, Карађорђев војвода из космајског села Рогача; устанички војвода Тома Вучић Перишић и његов брат од стрица архимандрит Милентије Павловић, из Груже; прота Захарија из чувеног села Кремна; Јован Скерлић, критичар и књижевник; кнежеви Грбовићи у ваљевском селу Мратишићу; жена Карађорђева Јелена, од братства Јовановића из села Маслошева у Јасеници; кнегиња Љубица, од братства Вукомановића из таковског села Срезојевца; краљица Драга, од братства Луњевица–Милићевића из таковског села Луњевице; Љуба Стојановић, филолог и политичар; војвода Степа Степановић, знаменити српски војсковођа; Васа Чубриловић, историчар; Иван Мештровић, вајар; генерал Вељко Кадијевић; ботаничар Јосиф Панчић, први председник Српске краљевске академије; академик Душан Каназир; академик Петар Влаховић; песник Алекса Шантић; песник Матија Бећковић; песник Добрица Ерић; академик Јован Рашковић; књижевник Миодраг Булатовић; књижевник Бранко Ћопић; афористичар Миодраг Булатовић Виб; песник Слободан Ракитић; др Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке; др Зоран Ђинђић, покојни председник Владе Србије; Драган Ђилас, градоначелник Београда; Ненад Чанак, политичар; Милован Ђилас, књижевник и политичар; Вељко Влаховић, политичар и револуционар; Петар Велебит, политичар и револуционар; глумице Снежана Никшић и Весна Чипчић; глумци Гојко Шантић, Ненад Окановић и Небојша Кундачина; психолог Жарко Требјешанин; адвокат Бранислав Тапушковић; новинар Василије Тапушковић; академик Душан Оташевић, сликар; новинар Стеван Никшић; кошаркашки тренер Богдан Тањевић и кошаркаши Миховил Накић, Никола Пековић и Дејан Котуровић; фудбалери Ратомир Дујковић, Јосип Скоблар, Душан Савић, Фахрудин Мушовић, Аљоша Асановић, Марко Млинарић, Ненад Милијаш, Душан Баста, као и Спајић, Шкрбић, Рамљак, Бркљач, Билић, Пецељ, Баждаревић, Јокановић, Ракитић; одбојкаши Грбићи, отац Милош и синови Никола и Владимир; браћа Никићи, одбојкаш Милош и ватерполиста Слободан; боксерски шампион Саво Пушица; велики српски гуслар Бошко Вујачић; привредници Вук Хамовић и Миодраг Костић; певачице Лепа Лукић, Емина Јаховић, Ана Кокић, Јелена Броћић, Ивана Селаков, певачи Жељко Јоксимовић, Петар Грашо..."
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #15 послато: август 27, 2015, 09:28:04 пре подне »
А има и онај Бечановић, фудбалер, што је играо у Партизану пре 10-15 година.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Лепеничанин

  • Уредник СДНКП
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 852
  • R1b
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #16 послато: август 27, 2015, 11:20:34 пре подне »
Цитат
капетан Миша Анастасијевић

Тај Божидар Кљајевић изгледа није озбиљан. Списак је ипак превише дуг и неселективан да би се озбиљно схватио.

Не знам одакле му претпоставка за Мишу Анастасијевића.

Писао сам већ да га и Цинцари присвајају без неких аргумената.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #17 послато: август 27, 2015, 11:51:08 пре подне »
Тај Божидар Кљајевић изгледа није озбиљан. Списак је ипак превише дуг и неселективан да би се озбиљно схватио.

Не знам одакле му претпоставка за Мишу Анастасијевића.

Писао сам већ да га и Цинцари присвајају без неких аргумената.

Да, није само капетан Миша, има ту још збуњујућих имена. Нпр, Јосиф Панчић.
А није ставио нпр. једног Светог Стефана Пиперског...
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #18 послато: август 27, 2015, 12:49:33 поподне »
Сјајно. Имамо Бечановића (Никшићи Жупљани) и двојицу Ровчана Гојаковића. Био је и онај један са презименом Никшић И2а (само презиме, опет, не мора ништа да значи, али можда указује на племенско порекло). Пристојан материјал за неке (прелиминарне) закључке.
Према предању, Никшићи и Риђани нису истог порекла. Напротив, Никшићи су најурили Риђане из Никшићког поља. Али, можда је то предање само оправдање за заузимање нечије земље. Никшићи би лако могли бити огранак Риђана. У сваком случају, сигурно је део Риђана остао и вероватно је асимилиран од Никшића.
Предање каже да је предак Никшића дошао из Грбља. Ђурђев смешта племе Никшића у Доњу Зету. Можда и не постоји веза између средњевековних Никша / Никча у Зети и Никшића, можда је слично име пука случајност. Опет, у време кад се помињу Никшићи, та „влашка“ племена и ратничке дружине су често мењала станиште.
Цело то подручје је географски јако мало, па релације Зета - Грбаљ - Никшић не морају ништа нарочито да говоре. Сама ХГ би могла да укаже да су Никшићи изворно одатле негде - Херцеговина, западни део ЦГ.

Поред овог рада од Храбака, квалитетнији рад о Риђанима написала Đurđica Petrović, " Srednjovekovni Vlasi na teritoriji današnje Crne Gore - primer Riđani"

Такође не треба заборавити ни чињеницу да су Никшићи дошљаци на подручју жупе Грачанице, касније Никшићке жупе. У турском попису из 1468. помиње се влашка нахија Никшићи у околини Бијелог Поља. Требало би видјети у каквој вези је овај спомен Никшића са племеном Никшића. Да ли су турска освајања помјерила влахе Никшиће из околине Бијелог Поља према Жупи Никшићкој, или је та веза старија?




Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #19 послато: август 27, 2015, 01:19:23 поподне »
Занимљив рад турског аутора управо о нахији Никшића на Лиму. Заправо се ради о областима горњег и доњег Колашина у Црној Гори. Никшићи су ту забиљежени као  племе, породица у статусу Влаха у турским пописима у 15. вијеку. С обзиром да се у области Горњег Колашина, наслањају на област Никшићке жупе и Роваца, мислим да је логично повезати ову групу влаха Никшића са племеном Никшићима из каснијег периода.

http://www.ceeol.com/aspx/getdocument.aspx?logid=5&id=a9e14ce3-c44a-4ae7-b35c-d862be2b247d

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #20 послато: август 27, 2015, 01:46:30 поподне »
Тај Божидар Кљајевић изгледа није озбиљан. Списак је ипак превише дуг и неселективан да би се озбиљно схватио.

Не знам одакле му претпоставка за Мишу Анастасијевића.

Писао сам већ да га и Цинцари присвајају без неких аргумената.
Ма тај Божидар Кљајевић је посебна прича. Код њега је све по принципу рекла-казала, а све не проверено и без било каквих доказа. Толико небулоза сам нашао код њега тако да ме једна више или мање уопште не изненађују.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #21 послато: август 27, 2015, 01:48:13 поподне »
Дијелови из горње студије:

"Pažnju privlači podatak da je ime oca jednoga od uživaoca eškindži-timara
u ovom vilajetu bilo vlastito ime Nikšić. Otac Stjepana, koji je u selu
Bistrica uživao timar u iznosu od 1.225 akči, naime, zvao se Nikšić.10 Ova
činjenica upućuje na pomisao da je ime spomenutog vilajeta nastalo od imena
neke porodice ili od imena plemena. Postoji vjerovatnoća da je Stjepan član
porodice po kojoj je nahija dobila ime. Ujedno, kao što se sufiks ler u turskom
jeziku koristi za tvorbu množine, tako se upotrebljava i da bi se označila pripadnost
stanovitoj grupi ili porodici. Iz navedenog razloga moguće je da izraz
NİKŠİĆLER doista označava porodicu ili skupinu koja se naziva Nikšići."

"Broj stanovnika u selima nahije Nikšići 1468/69. godine značajno se uve-
ćao u odnosu na 1455. godinu. Pored toga, u ovom periodu u spomenutoj
oblasti pojavljuju se imena novih sela."


U sastavu istog zeameta, pod naslovom dio iz džemata Nikšići
(an cemaat-i Nikşiçler), upisani su stanovnici koji su u nahiji Nikšići bili u statusu
eflaka (vlaha). Vlaško stanovništvo nalazilo se u 15 od gore spomenutog
21 sela. Zapravo, sela nisu bila upisana kao selo (karye) već kao dio sela (an
karye). Na istom mjestu nalazi se zabilješka o vlasima u Nikšićkoj nahiji, koja
se odnosi na zakon koji se ticao spomenutih eflaka (vlaha). Prema toj zabilješci
“Džemati vlaha nahije Nikšići plaćaju po vlaškom običaju, to su stare
spahije. Na svaku kuću daju po jednu filuriju, po jednog ovna i jednu ovcu s
janjetom, te na svakih pedeset kuća po jednu čergu (šator), na svakih šezdeset
kuća jednog ovna, ili protuvrijednost toga, kako je spomenuto. Potom daju na
svakih petnaest kuća po jednog eškindžiju”.

"Oslanjajući se na gornja objašnjenja i podatke, možemo reći da se javljaju
dvije grupe: bivše spahije žitelja Nikšičke nahije, sada u statusu vlaha (eflâk)
koji plaćaju filuriju s obavezom slanja vojnika u vojne pohode, i oni vlasi sa
statusom raje – koji ne podliježu vojnim obavezama, te se pored stočarstva
djelimično bave i zemljoradnjom, plaćajući ispendžu i ušur. Važna činjenica
koja privlači pažnju u popisnim defterima, a odnosi se na te dvije grupe u nahiji,
jeste upotreba termina eflâk (vlah) samo za ljude koji plaćaju filuriju"

Kao zaključak za nahiju Nikšići, koja je u periodu od 1455. do 1550. godine
bila upisana u Bosanskom sandžaku, može se reći sljedeće: Nahija Nikšići
koja je ranije bila upisana u kadiluku Jeleč, a kasnije u kadiluku Novi Pazar
(Jeni Bazar) zauzima prostor Donjeg i Gornjeg Kolašina, između rijeka Lim,
Ljuboviđa i Tare. Podaci iz popisnih katastarskih deftera daju nedvojbenu mogu
ćnost sagledavanja administrativne podjele u oblasti, od vremena kada je
ona prešla pod osmansku vlast, zatim geografsku naseljenost, približan broj
stanovnika i ekonomsku strukturu. Bilješke u defterima u vezi sa naseobinama
pokazuju postojanost naselja u ovoj oblasti. Te naseobine su i pod osmanskom
vlašću očuvale svoja imena iz ranijeg perioda. I danas je moguće zapaziti
postojanje istih imena sela koja su popisivana u 15. i 16. stoljeću."



Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #22 послато: август 27, 2015, 02:54:04 поподне »
Такође не треба заборавити ни чињеницу да су Никшићи дошљаци на подручју жупе Грачанице, касније Никшићке жупе. У турском попису из 1468. помиње се влашка нахија Никшићи у околини Бијелог Поља. Требало би видјети у каквој вези је овај спомен Никшића са племеном Никшића. Да ли су турска освајања помјерила влахе Никшиће из околине Бијелог Поља према Жупи Никшићкој, или је та веза старија?

Или је део Никшића из Никшићке Жупе отишао даље на исток пре турских освајања, која су их затекла на Лиму?
Из текста о Никшићима на Лиму, стиче се утисак да су се никшићки спахије тамо лепо слагали са турском влашћу.
Да ли је овај Херак из пописа спахија можда кнез Херак Вранеш од којег потичу потурчени Вранешевићи и по коме је и област у Љубовиђи добила назив Вранеш...?
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #23 послато: август 27, 2015, 03:10:08 поподне »
Да ли је овај Херак из пописа спахија можда кнез Херак Вранеш од којег потичу потурчени Вранешевићи и по коме је и област у Љубовиђи добила назив Вранеш...?

Сасвим могуће, Херак Вранеш је био добар "јаран" са Турцима, па је послије као турски спахија добио и земљу у околини Требиња. Види се да су оригинални Никшићи могли заиста настати од претка Никше (Никшића) који се спомиње у попису из 1455. као отац Стјепанов у селу Бистрици, а за Стјепана се каже да је ешкинџија (спахија ратник). Село Бистрица код Мојковца би према томе могло бити исходишно мјесто за Никшиће, а занимљиво је да се недалеко од Бистрице налази и село Гојаковићи, што подсјећа на име предањског Никшиног унука Гојака (нисам провјеравао етимологију овог села, тј. откад се зове Гојаковићи).

Спојићу ову тему са оном ранијом о Ровцима у једну.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #24 послато: август 27, 2015, 03:42:37 поподне »
Сасвим могуће, Херак Вранеш је био добар "јаран" са Турцима, па је послије као турски спахија добио и земљу у околини Требиња. Види се да су оригинални Никшићи могли заиста настати од претка Никше (Никшића) који се спомиње у попису из 1455. као отац Стјепанов у селу Бистрици, а за Стјепана се каже да је ешкинџија (спахија ратник). Село Бистрица код Мојковца би према томе могло бити исходишно мјесто за Никшиће, а занимљиво је да се недалеко од Бистрице налази и село Гојаковићи, што подсјећа на име предањског Никшиног унука Гојака (нисам провјеравао етимологију овог села, тј. откад се зове Гојаковићи).

Спојићу ову тему са оном ранијом о Ровцима у једну.
Од овог Никше сигурно нису настали сви Никшићи већ се сигурно ради о неком Никши потомку родоначелника свих Никшића. То је лако закључити из чињенице да се Гојакови унуци (Гојак родоначелник ровачких Никшића) помињу у попису из 1477/78. год., а то се апсолутно поклапа са писаним извором који помиње бана Угрена на самом почетку 15. века и народним предањем да га је управо Гојак убио (око 1410. год.) и да је то био разлог његовог бежања у неприступачна Ровца. То значи да је Гојак живео у првој половини 15. века, а његов отац Никша у другој половини 14. и првој половини 15. века, а постоји вероватноћа да ни тај Никша отац Гојаков није био родоначелник свих Никшића већ само потомак тог неког Никше који се помиње у предању да је присуствовао градњи манастира Мораче.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #25 послато: август 27, 2015, 03:53:06 поподне »
Гледајући попис из Роваца из 1477. године и овај попис спахија у вилајету Никшићи из 1455. видим да би Стјепан син Никшићев,отац Влатка, заправо могао бити Шћепан предак Шћепановића, који се помиње у попису из 1477. у Ровцима као отац Влатка. Да се и на једном и на другом мјесту у распону од 20 година везано за Никшиће појави Влатко, син Стјепана личи на интересантну подударност. Ако је Влатко већ 1455. у вилајету Никшићи био одрастао човјек, онда би могао бити рођен око 1430,  његов отац Стјепан око 1400. а дјед Никшић око 1370.

Ово је једна могућа верзија, али не мора значити да је тачна.

Могуће је да се и предање једноставно сплело око неколико личности, које су се појављивале, али да се нису до танчина запамтили међусобни односи и временска удаљеност.

Ван мреже Акса

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 558
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #26 послато: август 27, 2015, 04:18:37 поподне »
Б. Кљајевић не треба узимати за озбиљно.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #27 послато: август 27, 2015, 04:26:05 поподне »
Да, родоначелник Никша је морао живети раније. И никшићко предање га ставља на крај 13. и у 14. век. Сигурно се исто име касније често понавља у родослову.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #28 послато: август 27, 2015, 04:31:31 поподне »
....занимљиво је да се недалеко од Бистрице налази и село Гојаковићи, што подсјећа на име предањског Никшиног унука Гојака (нисам провјеравао етимологију овог села, тј. откад се зове Гојаковићи).

Мислим да је ово село добило име по другом братству Гојаковића, који потичу из Куча (од Дрекаловића).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #29 послато: август 27, 2015, 05:25:18 поподне »
Гледајући попис из Роваца из 1477. године и овај попис спахија у вилајету Никшићи из 1455. видим да би Стјепан син Никшићев,отац Влатка, заправо могао бити Шћепан предак Шћепановића, који се помиње у попису из 1477. у Ровцима као отац Влатка. Да се и на једном и на другом мјесту у распону од 20 година везано за Никшиће појави Влатко, син Стјепана личи на интересантну подударност. Ако је Влатко већ 1455. у вилајету Никшићи био одрастао човјек, онда би могао бити рођен око 1430,  његов отац Стјепан око 1400. а дјед Никшић око 1370.

Ово је једна могућа верзија, али не мора значити да је тачна.

Могуће је да се и предање једноставно сплело око неколико личности, које су се појављивале, али да се нису до танчина запамтили међусобни односи и временска удаљеност.
Према предању Стјепан (Шћепан) је син Гојаков а унук Никшин. У попису из 1477/78. год. помињу се између осталих и његови синови Вукац, Влатко, Божидар, Радоје и Станиша. Мислим да су Никшићи као племе већ у то време били већ широко разгранати, тако да то предање о присуству Никше при градњи ман. Морача има основе. Ако је Никша родоначелник племена Никшићи живео у другој половини 13. века онда је врло вероватно да је након 200-250 година  његових потомака било не само у Ровцима већ и у Никшићкој Жупи и у околини Б. Поља. Никша који се помиње као отац Гојаков, од кога су ровачки Никшићи, је потомак тог неког Никше родоначаелника целог племена Никшића, али у предању ровчана и жупљана је остао упамћен као родоначелник племена због тога јер је највероватније био угледан у својој средини, али и због чињенице да је након убиства бана Угрена преузео примат у Оногошту и његовој околини. У родословима никшићких огранака често су се понављала имена као што су Никша и Вуксан, тако да је то разлог честих бркања о ком Никши или ком Вуксану је реч, па тако Вуксана који се помиње у народној песми заједно са Лијешом од Пипера и Селаком Васојевићем предање често брка са Вуксаном сином Булатовим који се помиње у дефтеру из 1477/48. год.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1129
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #30 послато: август 27, 2015, 11:24:32 поподне »

Да ли је овај Херак из пописа спахија можда кнез Херак Вранеш од којег потичу потурчени Вранешевићи и по коме је и област у Љубовиђи добила назив Вранеш...?

Мислим да би кнез Херак Вранеш син Радича (1396 год.+) могао бити Црнојевић, исти онај на кога се односи (бар за мене најзагонетнији запис у Аличићевом дефтеру из 1477 год.), а односи се на Нахију Никшић звана и Грачаница  у вези 10так празних никшићких села "која су била узапћена (конфискована) па када су била поново насељена, дата Црнојевићу"
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #31 послато: август 28, 2015, 09:48:34 пре подне »
Није немогуће. Поготово имајући у виду оно „Вранеш“.
У једној преписци са Бањанском, закључили смо:
„Али, има ту нешто црномањасто: најранији предак Црнојевића је Ђураш Вранчић. После имамо Црноја и по њему презиме Црнојевић“.

(http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=180.msg10024#msg10024)

Вранешки Миликићи тврде да су они потомци кнеза Херака, а да је он ту дошао из Дробњака (http://milikici-konjevici.weebly.com/postojbina---vranes.html). То, опет, не мора да значи да је он Дробњак, могао је бити и Црнојевић који је ту дошао са свог поседа из Дробњака. А могао би бити и Дробњак, што опет компликује ионако сложену причу о овом племену.

Ево о кнезу Хераку у једном раду о попису нахије Љубовиђа:
http://www.maticacrnogorska.me/files/56-57/10%20bozidar%20sekularac,%20marijan%20premovic.pdf

Него, сад ми паде у очи једно од села датих Црнојевићу у нахији Оногошт. То је село Милочани, где је „половица у руци Радосава и његова брата Хамзе“. Да нису то Руђо и Бранило, о чему је писала Бањанка на теми о Бањанима и Пиви?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Željko

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 245
  • I1 P109
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #32 послато: август 28, 2015, 12:01:25 поподне »
Шћепановић, село Вишње, Ровца, слава Лучиндан, I2a Динарик Југ

Шћепановић би требао бити потомак Никшића. Раније смо спомињали једног Булатовића из теста без маркера који је такође I2a Din. Међутим још интересантније је да Шћепановић показује блискост са још једном породицом која слави Лучиндан, а по предању припада племену Никшића, а то су Бечановићи из Гунцата код Крагујевца. Бечановића и данас има у Никшићкој жупи. Бечановић и Шћепановић имају 3 маркера разлике на упоређених 19 маркера, међутим имају заједничку карактеристичну ниску вриједност на маркеру 458=16.

Управо због тога груписао сам их заједно на Пројекту и означио као род Никшића.

Занимљиво је да су им блиске још неке породице из тог краја које се спомињу као потомци племена Риђана(Јахуре). Треба још видјети какава је веза Риђана и Никшића, да ли су случајно били уједињени под војводом Грданом крајем 16. вијека, или су Никшићи само огранак Риђана...
Синиша,

Хвала на информацији, моја ујчевина су Шћепановићи из Колашина.
То би требало да је то, дакле ђедо био I2a Динарик Југ  :)

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #33 послато: август 28, 2015, 01:55:00 поподне »
Да ли неко има линк или скинут Храбаков текст о Хераку Вранешу? Нешто не могу нигде да га нађем...
"Наша мука ваља за причешћа"

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #34 послато: август 28, 2015, 02:11:15 поподне »
Да ли неко има линк или скинут Храбаков текст о Хераку Вранешу? Нешто не могу нигде да га нађем...

Нисам нашао овај Храбаков рад, али сам тражећи, наишао на сљедећу докторску дисертацију https://www.google.ba/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=15&cad=rja&uact=8&ved=0CDMQFjAEOApqFQoTCNzR-v3dy8cCFcXJFAodl3cLfw&url=https%3A%2F%2Ffedorabg.bg.ac.rs%2Ffedora%2Fget%2Fo%3A8182%2Fbdef%3AContent%2Fget&ei=Gk7gVdzcCcWTU5fvrfgH&usg=AFQjCNFMgfkHcCl7m9jn-a5zkQjaD1JYJw&sig2=6VBJnvY3HkVNc-oxxZnF3A

У њој се помиње и рад Ђ. Тошић, О влашкој скупини Вранеши у нахији Љубовиђа, Милешевски записи 2, Пријепоље
1996, 101 – 115.

То би такође треабло да се погледа.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #35 послато: август 28, 2015, 04:02:58 поподне »
У њој се помиње и рад Ђ. Тошић, О влашкој скупини Вранеши у нахији Љубовиђа, Милешевски записи 2, Пријепоље
1996, 101 – 115.

То би такође треабло да се погледа.

Ово, на први поглед, изгледа као добар (садражајан) рад.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1129
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #36 послато: август 28, 2015, 08:37:51 поподне »

Вранешки Миликићи тврде да су они потомци кнеза Херака, а да је он ту дошао из Дробњака (http://milikici-konjevici.weebly.com/postojbina---vranes.html). То, опет, не мора да значи да је он Дробњак, могао је бити и Црнојевић који је ту дошао са свог поседа из Дробњака. А могао би бити и Дробњак, што опет компликује ионако сложену причу о овом племену.

Него, сад ми паде у очи једно од села датих Црнојевићу у нахији Оногошт. То је село Милочани, где је „половица у руци Радосава и његова брата Хамзе“. Да нису то Руђо и Бранило, о чему је писала Бањанка на теми о Бањанима и Пиви?

Интересантно да Бранислав Ђурђев у свом делу "Постанак и развитак брдских, црногорских и херцеговачких племена"(1984г.) наводи, да је део Пиве у дефтеру из 1477г., уписан  у Нахију Комарницу (=Дробњак). Он на стр. 140,141 доводи баштинаре Радоњу и Рајана Црнојевића у везу са династијом Црнојевића.

"Џемат Радоње "Веледи Чирне" (Црнојевић) (?) и Рајан "веледи Чирне" (Црнојевић). У фусноти наводи "пише veledi-Cirne, а тако се у црногорским дефтерима из XVI века пише име династије Црнојевића". Ђурђев даље пише, да упис са стране није фотографисан у целини па га је немогуће прочитати. 

Баштина споменутог је ово што се спомиње: њиве по имену Папратница и Орашје, баштина по имену Мучиница у селу које се зове Гуја (садашње име Забрђе), у месту које се зове Пива у катуну по имену Црна Гора, у месту по имену Биоково мезра по имену Вранић.

Штета што баш тај упис са стране није микрофилмован, можда он садржи неку битну информацију у вези порекла ових Црнојевића. Неби требало изгубити из вида, да је и сам Иван Црнојевић пуних 10 год. у својој младости провео на овој територији (дат од свога оца као таоц Сандаљу Хранићу).

Слажем се са Бањанском, да Руђо и Бранило нису били рођени ни Пивљани ни Бањани, јер да је тако, знало би се од кога су, и неби се упорно доводила и њихова вероисповест у питање. Зато и није искључено да Руђо и Бранило могу бити Кастриоте. Исто је вероватно, да поједина Пивска братсва потичу од Црнојевића, као нпр. Љешевићи.

Мислим да баш Делића I2a Din, који има поклапање са Касумом, неби требало прерано избацити из игре. Напротив интригантно презиме Касум указује на бивше муслиманско порекло. Чињеница је, да је трећи хецеговачки санџакбег био Касум-бег, што даје смисла претпоставци Хамза=Бранило.

http://montenegrina.net/wp-content/uploads/2013/03/Branislav-Djurdjev-Postanak-crnogorskih-plemena.pdf
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #37 послато: април 29, 2016, 09:45:13 поподне »
Занимљива предпоставка, да је никшићки војвода Грдан сахрањен у Дријену 1612. г. (црква Св. Јована / Петровићи / Бањани)


Ван мреже Рамбослав

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 579
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #38 послато: мај 05, 2016, 05:39:57 поподне »
Значи по академику Петру Влаховићу, главари су донели одлуку о пристанку на унију и очекиваше долазак Карла Емануела I у манастир Морачу на крунисање.



Петар Влаховић; Гласник Етнографског музеја у Београду, 1996г.  књ. 60  стр 161.

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1129
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #39 послато: јун 13, 2016, 01:05:47 поподне »
Занимљив рад турског аутора управо о нахији Никшића на Лиму. Заправо се ради о областима горњег и доњег Колашина у Црној Гори. Никшићи су ту забиљежени као  племе, породица у статусу Влаха у турским пописима у 15. вијеку. С обзиром да се у области Горњег Колашина, наслањају на област Никшићке жупе и Роваца, мислим да је логично повезати ову групу влаха Никшића са племеном Никшићима из каснијег периода.

http://www.ceeol.com/aspx/getdocument.aspx?logid=5&id=a9e14ce3-c44a-4ae7-b35c-d862be2b247d

Оваi рад нажалост ниiе више у слободној понуди.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #40 послато: август 03, 2016, 09:22:24 поподне »
Ово је до сада познато :

Бањани - N1a P189,R1a Z280,E - V13
Дробњаци - I1 - P109,J2b1 - M205
Паштровићи - G2a - L497,I2a2 - M223
Ћеклићи - ?
Бјелопавлићи - E1b - V13
Пипери - ?
Бјелице - E1b - V13
Озринићи - I2a1b Dinaric South
Његуши - ?
Васојевићи - E1b - V13
Пјешивци - J2a - M92
Кучи - E1b - V13
Ровца - I2a1b Dinaric South
Клименти - E1b - V13
Братoножићи - ?
У Ровца би требало уврстити и I2a1b Dinaric North (Љешњани и Булатовићи-Вељовићи исељени у Тутин и Бијелу Цркву код Рожаја), I1-P109 (Булатовићи-Стајовићи), R1a (Булатовићи исељени у Горњу Горицу). Сви ови исељени родови Булатовића имају снажно предање о томе да су Ровчани, и спадају у стариначке ровачке родове.
У Морачи имамо  I2a1b Dinaric North (Љешњани у Д. и Г. Морачи), R1b (Богићевци), G2 (Селаковићи у Г.Морачи).

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #41 послато: август 04, 2016, 02:49:15 поподне »
У Ровца би требало уврстити и I2a1b Dinaric North (Љешњани и Булатовићи-Вељовићи исељени у Тутин и Бијелу Цркву код Рожаја), I1-P109 (Булатовићи-Стајовићи), R1a (Булатовићи исељени у Горњу Горицу). Сви ови исељени родови Булатовића имају снажно предање о томе да су Ровчани, и спадају у стариначке ровачке родове.
У Морачи имамо  I2a1b Dinaric North (Љешњани у Д. и Г. Морачи), R1b (Богићевци), G2 (Селаковићи у Г.Морачи).
Зa caдa jeдинo Шћeпaнoвићи иcпуњaвajу "уcлoвe" кojи ce тичу пopeклa oд Гojaкa пoтoмкa Никшинoг. Ocтajу Влaxoвићи и Cpeзojeвићи. Булaтoвићи cу oчиглeднo xeтepoгeнo "бpaтcтвo".

Jelic

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #42 послато: август 04, 2016, 03:04:07 поподне »
У Ровца би требало уврстити и I2a1b Dinaric North (Љешњани и Булатовићи-Вељовићи исељени у Тутин и Бијелу Цркву код Рожаја), I1-P109 (Булатовићи-Стајовићи), R1a (Булатовићи исељени у Горњу Горицу). Сви ови исељени родови Булатовића имају снажно предање о томе да су Ровчани, и спадају у стариначке ровачке родове.
У Морачи имамо  I2a1b Dinaric North (Љешњани у Д. и Г. Морачи), R1b (Богићевци), G2 (Селаковићи у Г.Морачи).

Хвала Војинена на допуни.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #43 послато: август 04, 2016, 03:09:26 поподне »
Зa caдa jeдинo Шћeпaнoвићи иcпуњaвajу "уcлoвe" кojи ce тичу пopeклa oд Гojaкa пoтoмкa Никшинoг. Ocтajу Влaxoвићи и Cpeзojeвићи. Булaтoвићи cу oчиглeднo xeтepoгeнo "бpaтcтвo".
Божинићи су Влаховићи према предању које се није доводило у питање, а ДНК је то само потврдио, и тиме је потврђено да су Никшићи односно Гојаковићи И2а Динарик Југ.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #44 послато: август 04, 2016, 03:15:47 поподне »
Божинићи су Влаховићи према предању које се није доводило у питање, а ДНК је то само потврдио, и тиме је потврђено да су Никшићи односно Гојаковићи И2а Динарик Југ.
Нeгдe caм cкopo пpoчитao и зa Илинчићe, aли caд нe мoгу дa нaђeм, a oни cу aкo ce нe вapaм oд "Cpeзojeвићa"...

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #45 послато: август 04, 2016, 05:10:24 поподне »
Нeгдe caм cкopo пpoчитao и зa Илинчићe, aли caд нe мoгу дa нaђeм, a oни cу aкo ce нe вapaм oд "Cpeзojeвићa"...
Да, Илинчићи су Срезојевића, а од Илинчића су Радовановићи из села Медевце у Горњој Јабланици, и Савићевићи из (мислим да је у питању) село Дегрмен у Косаоници, у сваком случају недалеко од Мердара.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #46 послато: август 04, 2016, 05:47:37 поподне »
Да, Илинчићи су Срезојевића, а од Илинчића су Радовановићи из села Медевце у Горњој Јабланици, и Савићевићи из (мислим да је у питању) село Дегрмен у Косаоници, у сваком случају недалеко од Мердара.
Зa caд joш никo oд Булaтoвићa ниje I2a DS?

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #47 послато: август 04, 2016, 07:17:51 поподне »
Зa caд joш никo oд Булaтoвићa ниje I2a DS?
Требао је да се тестира један од оних Булатовића за које се претпоставља да су ''прави'' Булатовићи, али на жалост ништа од тога. Развлачио, развлачио, и на крају одустао.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #48 послато: август 04, 2016, 07:23:42 поподне »
За сада имамо три гране Булатовића од којих ниједна није ''права'' већ су све стариначки родови из Роваца прибраћени уз Булатовиће.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #49 послато: август 04, 2016, 07:26:01 поподне »
И што је специфично све три су различите ХГ.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #50 послато: август 04, 2016, 08:39:59 поподне »
Требао је да се тестира један од оних Булатовића за које се претпоставља да су ''прави'' Булатовићи, али на жалост ништа од тога. Развлачио, развлачио, и на крају одустао.
Зaнимљивa тoликa paзличитocт нa нивoу бpaтcтвa. Интepecуje мe дa ли cу тecтиpaни Булaтoвићи знaли дa нe пpипaдajу "пpaвим" Булaтoвићимa или cу тo caзнaли нa ocнoву тecтиpaњa?

Ван мреже Лаф

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #51 послато: август 05, 2016, 10:15:02 пре подне »
Постоје ли подаци за ровчанске Павићевиће? Уколико постоје, онда не морам да се тестирам. :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #52 послато: август 05, 2016, 11:31:57 пре подне »
Постоје ли подаци за ровчанске Павићевиће? Уколико постоје, онда не морам да се тестирам. :)
Ако мислиш на Павићевиће из Топлице који имају предање о томе да су од Булатовића, онда нема. Зато би било пожељно да се тестираш, и утврдиш да ли си И2а Динарик Југ тј. први ''прави'' Булатовић или су можда Павићевићи још један од стариначких родова прибраћених уз Булатовиће. Ако можеш напиши нешто о пореклу своје породице, када сте доселили из Роваца, у које место, коју славу славите и сл.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #53 послато: август 05, 2016, 11:39:38 пре подне »
Да у једном братству има више ХГ има више примјера код многих  братстава у Црној Гори. Тако у братству Лабовића - Васојевића има три рода. Једни су по предању прави Васојевићи, други су од Куча, а трећи од једног довотка, по причи  неђе из Бихора. И  ови који су се прибили уз Лабовиће, сматрају се Васојевићима.
Aли мopaш пpизнaти дa je cтaтиcтички глeдaнo, зa Булaтoвићe вpлo чудaн peзултaт.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #54 послато: август 05, 2016, 11:48:47 пре подне »
Не каже се узалуд за Булатовиће у Ровцима..., Шћекиће у селима око Берана и Бијелог Поља..., Барјактаровиће у Петњику и Калудри код Берана...,  Лекиће, Рмуше у Шекулару, код Андријевице и Берана..., ђе си се удала? А ту у стриковија. Тога има и код других презимена.  У Србији је то уобичајено, јер су презимена често мијењана, а у неким крајевима све до данас.

Ван мреже Rugovac

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 831
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #55 послато: август 05, 2016, 12:31:23 поподне »
Постоје ли подаци за ровчанске Павићевиће? Уколико постоје, онда не морам да се тестирам. :)

Sto se tice Brda ja znam da ima Pavicevica :
1) Kuca - Drekalovica
2) Bratonozica - Balevica
3) Bjelopavlica
4) Vasojevica - Lopacana

U Moraci i Rovcima nisam cuo da ima bratsava sa tim prezimenom.

Odakle su Vasi tacno?

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #56 послато: август 05, 2016, 12:32:16 поподне »
Не каже се узалуд за Булатовиће у Ровцима..., Шћекиће у селима око Берана и Бијелог Поља..., Барјактаровиће у Петњику и Калудри код Берана...,  Лекиће, Рмуше у Шекулару, код Андријевице и Берана..., ђе си се удала? А ту у стриковија. Тога има и код других презимена.  У Србији је то уобичајено, јер су презимена често мијењана, а у неким крајевима све до данас.
Стари Булатовићи су знали који су ''прави'' Булатовићи а који су прибеаћени, али се о томе није много причало јер је то сматрано као нека врста увреде да некоме кажеш да није оно за шта се представља, али је било понекад пошалица или чак ''пецкања'' на ту тему када би говорили: ''ма они су од Мацура!''. Ускоци су по правилу гледали мало ''са висине'' на стариначке родове у готово свим срединама и свим племенима у Црној Гори и Брдима. Ми данас знамо да су Мацуре И1-П109 и да ниједно од ова три исељена братства која су некада давно прибраћени са Булатовићима, чији су се представници тестирали, не спадају у Мацуре, али Мацура је некада било у Ровцима и остало је снажно предање о њима, тако да су Гојаковићи и остали све стариначке родове сврставале међу Мацуре. Знајући то да нека од тих породица није исте крви као и они, Булатовићи су могли комотно да се жене од њих или да удају своје одиве, без бојазни да то може имати последице. Они који то нису знали, обично они из последњих неколико генерација јер је то временом пало у заборав и изгубило се из предања и народног сећања, налазили би изговор у реченици:''Нема бољих од наших Булатовки!''

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #57 послато: август 05, 2016, 12:40:48 поподне »
Sto se tice Brda ja znam da ima Pavicevica :
1) Kuca - Drekalovica
2) Bratonozica - Balevica
3) Bjelopavlica
4) Vasojevica - Lopacana

U Moraci i Rovcima nisam cuo da ima bratsava sa tim prezimenom.

Odakle su Vasi tacno?
Нема у Ровцима и Морачи Павићевића, то је ''уже'' презиме једног огранка братства Булатовић које се населило у Топлици. Једино они могу бити, ја за неке друге не знам. А да ли су и они неки од стариначких родова који је давно прибраћен уз Булатовиће или су ''прави'' то би само ДНК могао да разјасни. Било би добро да нам Павићевић напише неколико редова о ономе што зна о пореклу своје породице.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #58 послато: август 05, 2016, 01:17:10 поподне »
Стари Булатовићи су знали који су ''прави'' Булатовићи а који су прибеаћени, али се о томе није много причало јер је то сматрано као нека врста увреде да некоме кажеш да није оно за шта се представља, али је било понекад пошалица или чак ''пецкања'' на ту тему када би говорили: ''ма они су од Мацура!''. Ускоци су по правилу гледали мало ''са висине'' на стариначке родове у готово свим срединама и свим племенима у Црној Гори и Брдима. Ми данас знамо да су Мацуре И1-П109 и да ниједно од ова три исељена братства која су некада давно прибраћени са Булатовићима, чији су се представници тестирали, не спадају у Мацуре, али Мацура је некада било у Ровцима и остало је снажно предање о њима, тако да су Гојаковићи и остали све стариначке родове сврставале међу Мацуре. Знајући то да нека од тих породица није исте крви као и они, Булатовићи су могли комотно да се жене од њих или да удају своје одиве, без бојазни да то може имати последице. Они који то нису знали, обично они из последњих неколико генерација јер је то временом пало у заборав и изгубило се из предања и нароgдног сећања, налазили би изговор у реченици:''Нема бољих од наших Булатовки!''
Кaд cпoмeну Maцуpe у Poвцимa, зap ниje тecтиpaни Дpaшкoвић из  Вeљeг Дубoкoг из бpaтcтвa Шaћeпaнoвићa. Cвpcтaн je у poд Maцуpa.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #59 послато: август 05, 2016, 01:30:55 поподне »
Кaд cпoмeну Maцуpe у Poвцимa, зap ниje тecтиpaни Дpaшкoвић из  Вeљeг Дубoкoг из бpaтcтвa Шaћeпaнoвићa. Cвpcтaн je у poд Maцуpa.
Јесте али је његов брис поново послат на анализу због сумње да је можда у питању грешка у лабораторији јер је његов резултат идентичан са резултатом Шкундрића, а њихови резултати су пристигли један за другим. Сачекаћемо до краја месеца потврду тога да ли су Драшковићи заиста мацурски хаплотип или не. Мени је у почетку било јако изненађујуће али у суштини није немогуће. Видећемо ускоро.

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 239
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #60 послато: август 05, 2016, 01:32:15 поподне »
Не каже се узалуд за Булатовиће у Ровцима..., Шћекиће у селима око Берана и Бијелог Поља..., Барјактаровиће у Петњику и Калудри код Берана...,  Лекиће, Рмуше у Шекулару, код Андријевице и Берана..., ђе си се удала? А ту у стриковија. Тога има и код других презимена.  У Србији је то уобичајено, јер су презимена често мијењана, а у неким крајевима све до данас.

ha ha nisu se u Srbiji zenili sa strikovim, to je ovde bas veliki tabu :)

Ван мреже OlovniCovek

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 239
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #61 послато: август 05, 2016, 02:05:15 поподне »
Postojale su crkvene knjige i sve se znalo, svestenik nije hteo da vencave ako nisu ispostovani crkveni propisi, a bez crkvenog vencanja, ovde vencanje nije ni bilo :)

Ван мреже Лаф

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 52
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #62 послато: август 05, 2016, 02:26:01 поподне »
Нема у Ровцима и Морачи Павићевића, то је ''уже'' презиме једног огранка братства Булатовић које се населило у Топлици. Једино они могу бити, ја за неке друге не знам. А да ли су и они неки од стариначких родова који је давно прибраћен уз Булатовиће или су ''прави'' то би само ДНК могао да разјасни. Било би добро да нам Павићевић напише неколико редова о ономе што зна о пореклу своје породице.
Sto se tice Brda ja znam da ima Pavicevica :
1) Kuca - Drekalovica
2) Bratonozica - Balevica
3) Bjelopavlica
4) Vasojevica - Lopacana

U Moraci i Rovcima nisam cuo da ima bratsava sa tim prezimenom.

Odakle su Vasi tacno?
Ако мислиш на Павићевиће из Топлице који имају предање о томе да су од Булатовића, онда нема. Зато би било пожељно да се тестираш, и утврдиш да ли си И2а Динарик Југ тј. први ''прави'' Булатовић или су можда Павићевићи још један од стариначких родова прибраћених уз Булатовиће. Ако можеш напиши нешто о пореклу своје породице, када сте доселили из Роваца, у које место, коју славу славите и сл.

Овде је укратко речено о мом претку, тј. наврндеди:
Цитат
-Поповићи други са надимком Чопићи, славе Лучиндан су старином „Црногорци“. Дошао им предак Мијат од Сјенице пре 150 година. Бивао је „ђак“ по манастирима и због тога се зову Поповићи, али нико од њих није овде био поп. Дед им Павле био је први учитељ у Мајдану.

Одавно нам је један родословац, породични пријатељ, пронашао у неком Архиву и литератури да се поменути Мијат презивао Павићевић, да се описменио по манастирима "негде у данашњој Ц. Гори", по чему су га звали "Поп" (отуд су његови потомци Поповићи) и да се са својом фамилијом преселио испод Јавора 1809. године, када је Карађорђе продро до Сјенице и Пазара. Убрзо је постао писар неком од Карађорђевих главешина и додељена му је релативно плодна земља на западним обронцима планине Рудник.

Пошто славимо Лучиндан, претпоставио сам да смо од Никшића/Роваца, нарочито због чињенице да су Павићевићи једно од тамошњих братстава. Али ако су они из Топлице, могуће је да су емигрирали из Роваца за време краља Милана. Постоје и у Дробњацима неки Павићевићи звани Бендераћи, а познато је да су се Никшићани селили и на запад.

Jelic

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #63 послато: август 05, 2016, 02:37:12 поподне »
Стари Булатовићи су знали који су ''прави'' Булатовићи а који су прибеаћени, али се о томе није много причало јер је то сматрано као нека врста увреде да некоме кажеш да није оно за шта се представља, али је било понекад пошалица или чак ''пецкања'' на ту тему када би говорили: ''ма они су од Мацура!''. Ускоци су по правилу гледали мало ''са висине'' на стариначке родове у готово свим срединама и свим племенима у Црној Гори и Брдима. Ми данас знамо да су Мацуре И1-П109 и да ниједно од ова три исељена братства која су некада давно прибраћени са Булатовићима, чији су се представници тестирали, не спадају у Мацуре, али Мацура је некада било у Ровцима и остало је снажно предање о њима, тако да су Гојаковићи и остали све стариначке родове сврставале међу Мацуре. Знајући то да нека од тих породица није исте крви као и они, Булатовићи су могли комотно да се жене од њих или да удају своје одиве, без бојазни да то може имати последице. Они који то нису знали, обично они из последњих неколико генерација јер је то временом пало у заборав и изгубило се из предања и народног сећања, налазили би изговор у реченици:''Нема бољих од наших Булатовки!''

Мацуре су I1 - Z63 ваљда?Тестирани Драшковић из Роваца је I1 - Z63?

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #64 послато: август 05, 2016, 02:43:13 поподне »
А колико презимена  су промијенили у последњих 100. до 150 година? Па се тај "табу" и не види.
Углавном није било мењања у последњих 100 год. али већ пре 150 је било итекако. Конкретно пример из Горње Јабланице за који знам је да се један Божинић оженио од Палевића, а и једни и други су Влаховићи, и то ''прави'' Влаховићи а не прибраћени јер и таквих има. Додуше они су врло далеки рођаци удаљени можда и 400 или 500 год. до заједничког претка, али има широм Србије много примера да су се неки ближи родови кроз неколико генерација разрађали, узимали различита презимена и тако се стицала могућност да дође до склапања бракова. Има наравно и примера да се предање о заједничким коренима и рођаштву поштовало у том смислу, али пре или касније је ипак долазило и до тога. У ЦГ је ''стрико'' и онај ко је можда први комшија и даљи рођак са истим презименом, па отуда можда и тај израз. Не могу да верујем да су се ближи рођаци, потомци од два брата рођена или брата од стричева узимали. Ако је то у питању онда је то стварно дебилно.  :o Као код Арапа, када девојка одлучи да се уда мора најпре да пита брата од стрица или брата од ујака да ли можда он нема нешто против и да ли можда он намерава да је ожени. Нешто слично као што закон препознаје као право прече куповине при продаји имања. :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #65 послато: август 05, 2016, 02:44:21 поподне »
Мацуре су I1 - Z63 ваљда?Тестирани Драшковић из Роваца је I1 - Z63?
Тако је, грешком сам у брзини погрешно написао.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #66 послато: август 05, 2016, 04:03:08 поподне »
Углавном није било мењања у последњих 100 год. али већ пре 150 је било итекако. Конкретно пример из Горње Јабланице за који знам је да се један Божинић оженио од Палевића, а и једни и други су Влаховићи, и то ''прави'' Влаховићи а не прибраћени јер и таквих има. Додуше они су врло далеки рођаци удаљени можда и 400 или 500 год. до заједничког претка, али има широм Србије много примера да су се неки ближи родови кроз неколико генерација разрађали, узимали различита презимена и тако се стицала могућност да дође до склапања бракова. Има наравно и примера да се предање о заједничким коренима и рођаштву поштовало у том смислу, али пре или касније је ипак долазило и до тога. У ЦГ је ''стрико'' и онај ко је можда први комшија и даљи рођак са истим презименом, па отуда можда и тај израз. Не могу да верујем да су се ближи рођаци, потомци од два брата рођена или брата од стричева узимали. Ако је то у питању онда је то стварно дебилно.  :o Као код Арапа, када девојка одлучи да се уда мора најпре да пита брата од стрица или брата од ујака да ли можда он нема нешто против и да ли можда он намерава да је ожени. Нешто слично као што закон препознаје као право прече куповине при продаји имања. :)
Није ријеч о Горњој Јабланици ђе живе већином исељени родови из Црне Горе. Њима су Обреновићи, а  и Карађорђевићи мијењали презиме на граници - Јавору, а и касније... Шта је са  југом Србије, Косовом  и Метохијом.  Таквих појава са више презимена  , од истог претка има више и у осталим дјеловима  Србије. Деда једно презиме,   син друго, унук треће.   Тај обичај су неки задржали и данас. Лично су ми  познати случајеви досељеника из централне Србије у Војводину. Портал Порекло - коментари  има примјера колико хоћеш.  Тако се ту женидбено удадбене везе  и не примјећују, као у Црној Гори. Братства у Црној Горису толико разграната (још  са  прибијеним), па се чује: рођаци смо, могли би се узет. Није исто, презиме у Црној Гори и другим српским земљама.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 186
  • R1b-PF7562
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #67 послато: август 05, 2016, 04:31:30 поподне »
У Србији је било чешћих разрађања и мењања презимена, па се кроз неколико генерација стицала могућност за бракове људи који су фактички даљи рођаци, тако да се можда то није звало ''код стриковија'' али се своди на исто. Принцип је исти, све су остало нијансе! :)
У сваком случају, рођаци по правој мушкој линији (који носе исто презиме) су само мањи део рођака код свакога. Много је већа вероватноћа у било ком народу да по бочним линијама дође до бракова у неком степену сродства, тамо где се не памте сроднички односи.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #68 послато: октобар 30, 2016, 09:26:45 пре подне »
Занимљиво би било сада видети који је вероватнији правац миграторног кретања Никшића, када се узму у обзир и племенска предања и подаци из дефтера - да ли са југозапада ка североистоку или обрнутим смером? Племенско предање фаворизује прву опцију, а подаци из дефтера другу (мада се у дефтеру само помињу власи Никшићи у Доњем и Горњем Колашину, а није јасно да ли су се они ту доселили у неко скорије време или су ту од ранијег времена). Мени мало "не штима" овај други правац (североисток-југозапад) због помињања у предању као Никшине матице (и његовог оца, бана Илијана) засеока Гошићи, близу Радовића у Грбљу, где се налази стара црква посвећена св. Луки (нашао сам податке да она потиче још из средњег века, али нисам то детаљније проучавао). Не делује ми логично да би дошљаци у Ровца и Никшићку Жупу из Доњег и Горњег Колашина у предању своје најстарије порекло везивали за Грбаљ, који им никако није могао бити ни етапна станица, и то баш за одређени засеок и цркву у њему. Зато ипак мислим да је овде превага на предању, а да су власи Никшићи забележени око Мојковца и Колашина крајем 15. века у дефтерима ипак нека рана исељеничка струја са подручја Никшићке Жупе, односно Роваца.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1847
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #69 послато: октобар 31, 2016, 04:23:39 поподне »
Мени мало "не штима" овај други правац (североисток-југозапад) због помињања у предању као Никшине матице (и његовог оца, бана Илијана) засеока Гошићи, близу Радовића у Грбљу, где се налази стара црква посвећена св. Луки (нашао сам податке да она потиче још из средњег века, али нисам то детаљније проучавао).
Гошићи и Радовићи се налазе у Кртолама, а не у Грбљу. Из неког разлога се Грбаљ увек спомиње као место где је Никша рођен, али колико ми је познато Кртоли никада нису били у саставу Грбља. Чак шта више, село Љешевићи које припада Грбљу последњих пар векова је некада припадало Кртолама.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #70 послато: октобар 31, 2016, 10:39:59 поподне »
Гошићи и Радовићи се налазе у Кртолама, а не у Грбљу. Из неког разлога се Грбаљ увек спомиње као место где је Никша рођен, али колико ми је познато Кртоли никада нису били у саставу Грбља. Чак шта више, село Љешевићи које припада Грбљу последњих пар векова је некада припадало Кртолама.

Заборавих да поменем Кртоле (које ваљда припадају Луштици), мада, као што си напоменуо, увек Никшу везују за Грбаљ (вероватно је ту због мале раздаљине између две области долазило до поистовећивања). Свакако се то село Гошићи никако не може везати за потенцијалну сеобу Никшића из области Колашина преко Роваца у Никшићку Жупу, па ми се због тога чини вероватнијим да су заиста Кртоле биле првобитно исходиште Никшића (тј. њиховог родоначелника Никше).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #71 послато: новембар 06, 2016, 11:00:25 поподне »
Занимљиво би било сада видети који је вероватнији правац миграторног кретања Никшића, када се узму у обзир и племенска предања и подаци из дефтера - да ли са југозапада ка североистоку или обрнутим смером? Племенско предање фаворизује прву опцију, а подаци из дефтера другу (мада се у дефтеру само помињу власи Никшићи у Доњем и Горњем Колашину, а није јасно да ли су се они ту доселили у неко скорије време или су ту од ранијег времена). Мени мало "не штима" овај други правац (североисток-југозапад) због помињања у предању као Никшине матице (и његовог оца, бана Илијана) засеока Гошићи, близу Радовића у Грбљу, где се налази стара црква посвећена св. Луки (нашао сам податке да она потиче још из средњег века, али нисам то детаљније проучавао). Не делује ми логично да би дошљаци у Ровца и Никшићку Жупу из Доњег и Горњег Колашина у предању своје најстарије порекло везивали за Грбаљ, који им никако није могао бити ни етапна станица, и то баш за одређени засеок и цркву у њему. Зато ипак мислим да је овде превага на предању, а да су власи Никшићи забележени око Мојковца и Колашина крајем 15. века у дефтерима ипак нека рана исељеничка струја са подручја Никшићке Жупе, односно Роваца.

Први помен влаха Никшића је из 1399. године у писму који су Дубровчани писали Јелени Балшић у вези притужбе влаха Никшића да им је Богчин Корјенић у Љутој узимао царину кад су ишли у Дубровник или Котор, па је моле да интервенише. Значи власи Никшићи су 1399. године већ формирана група која је живјела вјероватно на подручју данашњег Никшића и Никшићке жупе. Такође поставља се и питање саме старости ове племенске групе, тј. времена кад је живио предак Никша (данас се сматра да је већина влашких племена на подручју Херцеговине име добијала по родоначелнику). Доста рано са друге стране Никшићи се јављају и у Полимљу, већ у попису крајишта Исак бега Исаковића из 1455. и то као влашка нахија. Они су вјероватно прва влашка групација која је ушла у турски влашки систем, који ће касније постати моделом и за остале влахе. Ова два података не морају да буду контрадикторна, ако узмемо у обзир да су Никшићи од Полимља и Потарја (Колашин и Мојковац) заузимали једну компактну и повезану територију која је пролазила и преко територије племена Ускоци (а ови су махом потомци Никшића Требјешана) као и подручје Роваца све до Никшића. Међутим сва никшићка предања говоре о томе да су се Никшићи проширили у Никшићку жупу и Ровца и потисли старосједиоце. Дакле то им није била матична територија.

Што се тиче евентуалне везе са Приморјем и Боком, не постоји никакав други податак сем народног предања који би потврдио ту везу. Што се генетике тиче, можда је занимљив не тако давно у пројекат уврштен резултат Бабовића из Радованића на Луштици, који су стариначка луштичка породица, а тестирани су као I2-PH908 са хаплотипом који и не стоји тако далеко од никшићког (мада је код Динарик Југа мање више све блиско).


Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #72 послато: новембар 07, 2016, 08:56:16 пре подне »
Први помен влаха Никшића је из 1399. године у писму који су Дубровчани писали Јелени Балшић у вези притужбе влаха Никшића да им је Богчин Корјенић у Љутој узимао царину кад су ишли у Дубровник или Котор, па је моле да интервенише. Значи власи Никшићи су 1399. године већ формирана група која је живјела вјероватно на подручју данашњег Никшића и Никшићке жупе. Такође поставља се и питање саме старости ове племенске групе, тј. времена кад је живио предак Никша (данас се сматра да је већина влашких племена на подручју Херцеговине име добијала по родоначелнику). Доста рано са друге стране Никшићи се јављају и у Полимљу, већ у попису крајишта Исак бега Исаковића из 1455. и то као влашка нахија. Они су вјероватно прва влашка групација која је ушла у турски влашки систем, који ће касније постати моделом и за остале влахе. Ова два података не морају да буду контрадикторна, ако узмемо у обзир да су Никшићи од Полимља и Потарја (Колашин и Мојковац) заузимали једну компактну и повезану територију која је пролазила и преко територије племена Ускоци (а ови су махом потомци Никшића Требјешана) као и подручје Роваца све до Никшића. Међутим сва никшићка предања говоре о томе да су се Никшићи проширили у Никшићку жупу и Ровца и потисли старосједиоце. Дакле то им није била матична територија.

Што се тиче евентуалне везе са Приморјем и Боком, не постоји никакав други податак сем народног предања који би потврдио ту везу. Што се генетике тиче, можда је занимљив не тако давно у пројекат уврштен резултат Бабовића из Радованића на Луштици, који су стариначка луштичка породица, а тестирани су као I2-PH908 са хаплотипом који и не стоји тако далеко од никшићког (мада је код Динарик Југа мање више све блиско).

У случају Никшића, чини ми се, показало се исправним предање о родоначелницима никшићких братстава у Ровцима (подаци из предања су се поклопили са подацима из турских дефтера). Није немогуће да је и ово предање о Никшином пореклу из Кртола исправно. Можда би време када је Никша, родоначелник целог племена, живео требало везати за 13. или прву половину 14. века, онда би деловала разумљивије чињеница да се ни у једном сачуваном документу Никшићи не помињу у вези са Боком (јер највећи број података о црногорским и херцеговачким племенима из дубровачких архива потиче с краја 14. и из 15. века). Било је речи о томе да се име Никша изгледа често понављало у породичној генеалогији Никшића, с тим у вези је и онај податак да је Гојак, који је убио бана Угрена и побегао у Ровце, Никшин син (дакле вероватно од неког другог Никше, а не родоначелника). Некако ми не делује смислено да би племе коме је матица била у подручју Мојковца и Колашина имало предање да им родоначелник потиче из неког маленог засеока у Боки, мислим да би то било равно томе да Васојевићи нпр. имају слично предање.  :) Признајем да нисам стручњак за црногорска предања, тако да можда то некоме ко је упућенији и не звучи тако бесмислено. Опет. тај резултат Бабовића иде у прилог Никшиног порекла из Кртола, мада стварно због униформности PH908 то не мора много да значи.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #73 послато: новембар 07, 2016, 09:44:53 пре подне »
У случају Никшића, чини ми се, показало се исправним предање о родоначелницима никшићких братстава у Ровцима (подаци из предања су се поклопили са подацима из турских дефтера). Није немогуће да је и ово предање о Никшином пореклу из Кртола исправно. Можда би време када је Никша, родоначелник целог племена, живео требало везати за 13. или прву половину 14. века, онда би деловала разумљивије чињеница да се ни у једном сачуваном документу Никшићи не помињу у вези са Боком (јер највећи број података о црногорским и херцеговачким племенима из дубровачких архива потиче с краја 14. и из 15. века). Било је речи о томе да се име Никша изгледа често понављало у породичној генеалогији Никшића, с тим у вези је и онај податак да је Гојак, који је убио бана Угрена и побегао у Ровце, Никшин син (дакле вероватно од неког другог Никше, а не родоначелника). Некако ми не делује смислено да би племе коме је матица била у подручју Мојковца и Колашина имало предање да им родоначелник потиче из неког маленог засеока у Боки, мислим да би то било равно томе да Васојевићи нпр. имају слично предање.  :) Признајем да нисам стручњак за црногорска предања, тако да можда то некоме ко је упућенији и не звучи тако бесмислено. Опет. тај резултат Бабовића иде у прилог Никшиног порекла из Кртола, мада стварно због униформности PH908 то не мора много да значи.
Да, готово се са сигурношћу може рећи да Никша, отац Гојаков, не може бити родоначелник племена Никшићи. Гојакови унуци се помињу у дефтеру 1477/78. год., што значи да је Гојак највероватније рођен при крају 14. века, и живео у првој половини 15. века, што се поклапа и са писаним извором који последњи пут помиње бана Угрена 1410. год., након чега вероватно убрзо се  и десило његово убиство од стране Гојака. Никшићи су у то време морали бити доста бројно и снажно племе обзиром да су за кратко време преузели примат у дотадашњој Жупи Оногошт, и по њима та област тј. Жупа и сам град добијају назив. Родоначелник племена Никша, је по свему судећи живео у 13. веку обзиром да је овај други, отац Гојаков, живео средином или у другој половини 14. века.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1847
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #74 послато: новембар 07, 2016, 05:53:36 поподне »
Некако ми не делује смислено да би племе коме је матица била у подручју Мојковца и Колашина имало предање да им родоначелник потиче из неког маленог засеока у Боки, мислим да би то било равно томе да Васојевићи нпр. имају слично предање.  :) Признајем да нисам стручњак за црногорска предања, тако да можда то некоме ко је упућенији и не звучи тако бесмислено.
По том истом предању је Никша од Немањића по женској линији, тако ни Никшићи нису изузетак када је у питању вођење порекла од племства. Али у односу на предања неких других племена, предање Никшића јесте доста скромније јер се ради о женској линији, а самим тим и реалније.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #75 послато: новембар 07, 2016, 06:38:06 поподне »
По том истом предању је Никша од Немањића по женској линији, тако ни Никшићи нису изузетак када је у питању вођење порекла од племства. Али у односу на предања неких других племена, предање Никшића јесте доста скромније јер се ради о женској линији, а самим тим и реалније.
Лично сумњам у истинитост тог дела предања, мада Бог ће га знати, предање Никшића се показало као доста поуздано и доказано историјским записима и ДНК резултатима тестова.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #76 послато: јануар 08, 2017, 03:55:27 пре подне »
Грбаљ је матица племена Никшићи, све је одатле кренуло...На полуострву Луштица је црква Светог Луке, саграђена у време цара Јустинијана и као верски објекат спада међу најстарије сачуване на Балкану (који су у континуитету посвећени истом свецу)...Иначе у народу, место на ком стоји црква , тј. узвишење, зове се "Никшина главица", и по предању, место Никшиног рођења су Кртоли, данашњи засеок Радовићи. По предању опет, Никшини преци су били Грбаљски Банови , редом уназад од Никше: Владимир (Илијан), Илијаш, Милутин , даље се незна...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #77 послато: јануар 08, 2017, 04:05:44 пре подне »
Опет, многи извори кажу да је Никшин отац, Бан Владимир, био савезник Вукана Немањића, који је своју сестру Јефимију (у неким изворима Јевросима) дао за свог савезника са Грбља, Владимира(познат и као Илијан), а Никша и Бранлуста су њихова деца...После Вуканове смрти, његов син Стефан Вуканов Немањић, наследио је Зетски престо, али Бан Владимир се одметнуо од њега, учествујући у побуни против њега, те је Стефан угушио побуну и убио Владимира, али сестру са синовима Никшом и Бранлустом је довео код себе...Касније , Никша се населио у Жупи Никшићкој , где је оставио потомство, док Бранлуста највероватније није имао потомство...Напомињем, то је предање...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #78 послато: јануар 08, 2017, 04:28:06 пре подне »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #79 послато: јануар 08, 2017, 04:30:41 пре подне »
http://static.panoramio.com/photos/large/67122018.jpg
Црква Светог Луке , Кртоли, Луштица (Радовићи , засеок Гошићи)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #80 послато: јануар 08, 2017, 10:43:18 пре подне »
Црква Светог Луке , Кртоли, Луштица (Радовићи , засеок Гошићи)
Не знам да ли је лично име Бранлуста некада било заступљено, ја га нисам чуо сем у овом случају, па ме зато додатно заинтересовало да ли има везе са називом Луст-Лушт-Луштица, у смислу бранилац, заштитник (Бран-Луста).

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #81 послато: јануар 08, 2017, 05:18:46 поподне »
Врло је могуће, ни ја нисам то име сретао сем у овом случају, а етимолошки има смисла са Луштицом

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #82 послато: јануар 08, 2017, 05:23:06 поподне »
Stanovnistvo Grblja

U VI-om vijeku plodnu zupu Gripuli, kao i cijelu nekadasnju rimsku provinciju Prevalis, naselili su Sloveni iz Polablja i baltickog Pomorja. Dio romanizovanih Ilira koji su Grbalj dotada naseljavali, povukao se u susjedne gradove Kotor i Budvu i time ojacao tamosnje gradsko romansko stanovnistvo, dio se povukao u visoke planinske krajeve kontinentalne Crne Gore od kojih je nastao stocarski vlaski elemenat, a dio je ostao u Grblju i vremenom se asimilizovao.

Pretpostavlja se da su grbaljski Sloveni, sa ostalim na Primorju naseljenim Polabskim Slovenima, prvi odbacili slovensko mnogobostvo i primili Hriscanstvo. Ono je bilo obogaceno mnogim elementima stare slovenske vjere, vjesto ukomponovanim od strane benediktinskih misionara, sa ciljem da bude time sto prihvatljivija za slovenske mase.
Део из "Историје Грбља"

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #83 послато: јануар 08, 2017, 05:25:06 поподне »
PAVLE A. ROVINSKI: Crnom Gorom Tekst objavljen 1893. godine u knjizevnom dodatku časopisa “Oktjabr”

Boka (Boccha di Cattaro) - zaliv i jedan od najljepsih uglova Jadranskog mora, i Crne Gore - planinski masiv, koji je okruzuje svojim kamenim zagrljajem - tako su među sobom tijesno povezane prirodom i istorijskim sudbinama i savremenim uzajamnim potrebama - da jedna bez druge ne mogu opstajati. Pogledajte samo na kartu i vidjećete da se taj veliki zaliv, sa svom svojom razgranatošću, uvukao unutar okolnih planina kao moljac u svoju ljusturu.

U istoriju se nećemo upustati. Reći ćemo samo nesto o jedinstvenosti Boke i cijelog juznog Primorja i Crne Gore i jednakosti njihovih karakteristika uključujući i pogled na svijet, običaje i nosnju, predanja i zajedničko stremljenj ka slobodi, koju je mnogo puta trebalo ujedinjenim snagama braniti protiv zajedničkog neprijatelja. Pa i naseljavanje Crne Gore u staro vrijeme, prije Kosovske bitke, islo je od mora, da bi iza toga počelo obratno kretanje, tako da je Boka danas puna doseljenika iz crnogorskih plemena Cuca, Ćeklića i Njegusa, a selo Dobrota (blizu Kotora) cijelo je sastavljeno od Crnogoraca, premda su presli u katoličanstvo.”

Slicno o iseljavanju iz Grblja u kontinentalni dio nekadasnje Duklje i tadasnje Zete govori i predanje o porijeklu Rovcana i Niksica:

„Najveci broj Rovcana (oko 75%) vodi poreklo od Gojaka, rodonacelnika Rovackog plemena. Gojak je bio poreklom iz Grblja. Najstariji poznati predak Rovcana je ban Milutin, koji je ziveo u mestu Krtole (na jugu Tivatskog zaliva) negde krajem XII ili pocetkom XIII veka. Ban Milutin je imao sina Ivanisa, koji ga je i nasledio. Ban Ivanis Milutinov je ziveo sa porodicom u Grblju (Boka Kotorska), i imao je dva sina: Ilijasa i Vladimira, u narodu poznatog kao Ilijan, koji je takoðe ziveo u Grblju. Prema narodnom predanju, Vladimir je dobio ime Ilijan tako sto je jednog svog protivnika, koji je pretendovao na njegovu titulu izazvao na dvoboj. Rekao je svom protivniku: "Pozivam te na megdan, pa ko pobijedi bice ban, ili ti ili jan". Zbog toga sto je govoreci "ili ja" dodao slovo "n", poceli su ga zvati Ilijan. Narod ga je posle toga imenovao vojvodom. Vojvoda Vladimir Ilijan Grbljanin se ozenio Jevrosimom Vukanovom, sestrom (dukljanskog) kralja Stefana Vukanovog Nemanjica a unukom Stefana Nemanje. Ilijan kao plemic i predstavnik Grblja, bio je na usluzi Nemanjicima, pa je taj kraj zajedno sa gradom Kotorom, jedno vreme uzivao autonomiju u drzavi Nemanjica. Zahvaljujuæi stecenom poverenju, doslo je i do braka sa Jevrosimom, u kome su se rodili Niksa i Branlusta. Iz narodnih legendi i nekih istorijskih izvora, moze se zakljuciti da je vojvoda Ilijan na kraju izigrao to poverenje ucestvujuci, ili cak organizujuci jednu od brojnih buna u Zeti protiv vlasti Nemanjica. Buna je slomljena, a vojvoda Ilijan je najverovatnije pogubljen.

Niksa, Ilijanov sin, je bio bolje srece od svog oca (drugi Ilijanov sin Branlusta se slabo pominje, i verovatno je umro ne ostavivsi potomstvo). Niksu, koji je jos bio dete, usvojili su i odgojili njegovi roðaci, Nemanjici. O Niksi postoje mnoge legende; ostavio je brojno potomstvo i ostao u uspomeni naroda citave Stare Hercegovine i Crne Gore (od Nikse poticu plemena Trebjesana, Zupljana, Rovcana i onih u Potarju). Ali, te legende, koje dolaze iz raznih plemena Crne Gore, nikako ne mogu da se sloze oko vremena u kojem je Niksa ziveo. Neke legende ga smestaju u doba vladavine dukljanskog kralja Stefana Nemanjica (podigao manastir Moracu 1252. godine), dok je u drugim on ucesnik ubistva bana Ugrena, u drugoj polovini XIV veka. Moguce pojasnjenje ove zabune nude spisi nazvani „Kazivanja starih Trebjesana.“

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #84 послато: јануар 09, 2017, 02:02:23 пре подне »
НиколаВук је већ поменуо и дилема око периода Никшиног живота (13. или 14. век) је сувишна, јер се само име понављало често, Никша из предања ,који је рођен на Грбљу, син Бана Илијана, је свакако из 13. века, а Никша из Жупе, отац Гојаков, учесник побуне против господара Оногошта, Угрена, је из друге половине 14. века...Највероватније се ради о праунуку Никше "првог"...Постоје неки подаци, тј. претпоставка да је Никша "први" рођен око 1207., а за смрт Никше "другог" се помиње 1390...Његов син, убивши Угрена, побегао је у Ровца и тамо оформио породицу, а у турским пописима из прве половине 15. века , се помињу већ његови синови, Булат, Срезоје, Шћепан и Влахо...Претпостављам да су преци Никше "првог", са Грбља, били међу том првом групом Словена пристиглих на те просторе, који су примили Хришћанство и то вероватно убрзо по досељавању, можда већ у седмом веку, а сам избор свеца заштитника се уклапа у јако развијен култ Светог Луке у то време , на приморју, где је и проповедао и где се налази најстарија богомоља посвећена њему, на Луштици, али исто тако и у Котору, које је јако близу...Исто тако , јако је био изражен и култ Светог Марка, управо преко пута цркве Светог Луке, налази се и острво Свети Марко, а у приморју је тај култ је јако раширен (није чудо што је он и заштитник млетачке републие био)...Код племена Никшићи, поред Светог Луке, јако честа преслава је Свети Марко, тако и код мене...

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #85 послато: јануар 09, 2017, 12:30:16 поподне »
Исто тако , јако је био изражен и култ Светог Марка, управо преко пута цркве Светог Луке, налази се и острво Свети Марко, а у приморју је тај култ је јако раширен (није чудо што је он и заштитник млетачке републие био)...Код племена Никшићи, поред Светог Луке, јако честа преслава је Свети Марко, тако и код мене...

Према Ускоковићу у "Исељеним Никшићима":

"Сви Никшини потомци славе Лучин-дан и преслављају Петров-дан."

Ја не бих знао шта више о томе да кажем, пошто моја породица не обележава преславу.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #86 послато: јануар 09, 2017, 12:46:34 поподне »
Према Ускоковићу у "Исељеним Никшићима":

"Сви Никшини потомци славе Лучин-дан и преслављају Петров-дан."

Ја не бих знао шта више о томе да кажем, пошто моја породица не обележава преславу.

Чини се да је Петровдан распрострањен код Жупских и Тарских Никшића, вероватно и код Требјешана, а самим тим и Ускока, док је Марковдан карактеристичан за оне родове које своје порекло везују за Ровчане. Тако у мом завичају, моји су некада преслављали Петровдан (вероватно Тарски Никшићи),, док су Катићи који за себе кажу да су Ровчани, преслављују Марковдан.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #87 послато: јануар 09, 2017, 12:59:22 поподне »
Чини се да је Петровдан распрострањен код Жупских и Тарских Никшића, вероватно и код Требјешана, а самим тим и Ускока, док је Марковдан карактеристичан за оне родове које своје порекло везују за Ровчане. Тако у мом завичају, моји су некада преслављали Петровдан (вероватно Тарски Никшићи),, док су Катићи који за себе кажу да су Ровчани, преслављују Марковдан.

Код Ускока има оних који преслављају Петровдан али и Малу Госпојину. Такође има и родова који немају преславу, већ само славу Св. Луку.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #88 послато: јануар 09, 2017, 01:11:19 поподне »
Код Ускока има оних који преслављају Петровдан али и Малу Госпојину. Такође има и родова који немају преславу, већ само славу Св. Луку.

Моји су давно преславу заменили сеоском славом-молитвом, коју обележава цело село, али је остало упамћено да је преслава била Петровдан.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #89 послато: јануар 09, 2017, 02:28:11 поподне »
Да, Петровдан и Мала Госпојина се везује за Жупске, Тарске и Требјешке Никшиће, док је Марковдан заступљенији код Ровачких Никшића.У попису села по Србији (поморавски део, Левач) код већине родова који славе Св. Луку , наводи се и Марковдан, што вероватно значи да су ровачког порекла, мада и у Ровцима вероватно има оних који преслављају друге славе.Један Шћепановић који је чини ми се и тестиран, рекао ми је да има преко 200 ровачких родова који преслављају Св. Марка. Мада доста породица незна која је преслава, вероватно се то негде и изгубило временом. Мој колега из школе, Бјелетић, који је од рода Милобратовића, из Жупе, преславља Малу Госпојину...

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #90 послато: јануар 09, 2017, 03:47:09 поподне »
Моје прве комшије у селу, у Дробњаку, Ћућиловићи, пореклом су од Булатовића из Роваца. Код Лубурића стоји да славе Св. Луку и прислужују Св. Пантелејмона, а они данас славе Св. Василија Острошког. Вероватно су у задњих 80 година променили славу због нечега. Такође, у селу Тимар, у Дробњаку, има насељених Ровчана, који су добили турску земљу у време књаза Данила. То су Влаховићи и њихов огранак Јововићи, који прислужују Св. Јована и Булатовићи и њихов огранак Никићи, који прислужују Св. Николу. Мислим да већина данас не прислужује.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #91 послато: јануар 09, 2017, 04:50:16 поподне »
Моје прве комшије у селу, у Дробњаку, Ћућиловићи, пореклом су од Булатовића из Роваца. Код Лубурића стоји да славе Св. Луку и прислужују Св. Пантелејмона, а они данас славе Св. Василија Острошког. Вероватно су у задњих 80 година променили славу због нечега. Такође, у селу Тимар, у Дробњаку, има насељених Ровчана, који су добили турску земљу у време књаза Данила. То су Влаховићи и њихов огранак Јововићи, који прислужују Св. Јована и Булатовићи и њихов огранак Никићи, који прислужују Св. Николу. Мислим да већина данас не прислужује.

Мислим да су те преславе код њих управо у вези са пресељењем и да су новијег датума. Већина је преслављала Петеровдан и Марковдан, али као што кажеш, код многих се то временом изгубило.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #92 послато: јануар 18, 2017, 10:09:27 поподне »

"Никшина плоча", надгробна плоча Војводе Никше у селу Заград, у Жупи Никшићкој

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #93 послато: јануар 18, 2017, 10:13:22 поподне »

Никшин киљан, планина Лукавица код Никшића

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #94 послато: јануар 18, 2017, 10:18:23 поподне »
Моћно!  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #95 послато: јануар 18, 2017, 10:32:13 поподне »

Илија Ђилас из села Заград, копајући земљу за породичну гробницу , на Ђиласком гробљу, на дубини од метар и по, ископао је стећак, који је по орнаментици сличан Никшиној плочи...По легенди, давно је на овај локалитет донесен из села Дубље и представља надгробну плочу Јевросиме, Никшине мајке и жене грбаљског Бана Илијана...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #96 послато: јануар 18, 2017, 10:38:06 поподне »
У наредним постовима, слаћу слике познатих Никшића, историјских личности, са детаљима о њиховом пореклу :)

Ван мреже Витомир Радовић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 280
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #97 послато: јануар 18, 2017, 11:22:31 поподне »
Одличне слике.
Имаш ли шта о Радовићима?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #98 послато: јануар 18, 2017, 11:32:13 поподне »
Ништа немам о Радовићима, мада има један Шћепановић који има податке о родовима...Ја бих поставио историјске личности са подацима које имам о њима...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #99 послато: јануар 18, 2017, 11:40:17 поподне »

РОЂЕН:  У Дубровнику 18. маја 1711. године (умро у Милану 13. фебруара 1787).

РОДИТЕЉИ: Отац Никола (Србин, родом из Орахова Дола код Требиња, трговац), мајка Павла (италијанског порекла, из породице Бара Бетере, познатог дубровачког песника).

КРСНА СЛАВА: Свети Лука.

О ПРЕЦИМА: Преци Руђера Бошковића су Ровчани са црногорских Брда, велико племе које као крсну славу слави Светог Луку и насељава планински простор између Никшића, Подгорице и Колашина. У време првобитне српске државе Ровца су била у саставу жупе Мораче и тамо су Срби, доселивши се на Балкан, затекли мали број Влаха који су у народној традицији оставили помене као род Мацуре. Врло брзо су посрбљени од стране српског племена Лужана који су се у Ровца померали из зетске равнице. У петнаестом веку ту се насељавају Никшићи, о чијој историји сведочи само народно предање, с обзиром да не постоје никакви писани трагови.

Ровчани су се убрзано размножавали, а међу њима су Срезојевићи били највеће братство. Четврти Гојаков син Срезоје имао је четири сина – Радоњу, Радича, Луку и Вукашина.

Кнез Иваниш Радоњин Срезојевић се почетком седамнаестог века налазио на челу целог ровачког племена. Али, тада долази и до масовног исељавања, највише Срезојевића, али и Булатовића, Влаховића и Шћепановића. „Преко Никшића Ровчани се селе у Попово као и у околину Стоца, Чапљине и Мостара. У Попову су се рано населили Шћепановићи – Бошковићи, названи тако по Бошку Стошкову Шћепановићу. Један део тих Бошковића иселио се почетком 17. века преко Колашина у Затарје, а Бошковићи у Попову населили су се у Ораховом Долу близу манастира Завале, одакле су се доцније расељавали, највише у околину Стоца, у Дубравама, где и данас има око 70 домаћинстава. Они Бошковићи у Орахову Долу доцније су покатоличени и назвали се Кристићима, док су се други Бошковићи назвали Томичићи. Један од тих Бошковића, Никола Матијашев, преселио се у Дубровник у другој половини 16. века, где се бавио трговином. Његов је син Руђер Бошковић.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #100 послато: јануар 18, 2017, 11:47:47 поподне »
Године 1760. Бошковић се, уз све почасти које су му исказиване као славном научнику, „много кретао у друштву дипломата. Био је ту и руски посланик Галицин. Бошковић и Галицин установише да су „исте народности“ и да говоре „два дијалекта нашега заједничкога језика.“ (Агата Трухелка: Руђер Јосип Бошковић, Хрватско природословно друштво, Загреб 1957., стр. 64.) Кад је већ увелико скинуо монашку одежду и дистанцирао се од пропалог језуитског реда, Бошковић се трајно настанио у Паризу 1774. године и стекао акт о натурализацији, племићки официрски статус, сам се проглашујући за „властелина од Луке“, сећајући се да му је породица као православна славила крсну славу Светог Луку. Француско држављанство је решило све финансијске проблеме Руђеру Бошковићу, али он тада заоштрава многе научне полемике, а изложен је и сујети осветољубивих колега који све могу лако поднети осим туђег успеха.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #101 послато: јануар 18, 2017, 11:59:51 поподне »
Сима Милутиновић Сарајлија, Његошев учитељ

Sima Milutinović nije Sarajlija, već Nikšićanin! Ovaj do sada nepoznat podatak „Novostima“ su otkrili sveštenik Miodrag Todorović i arhitekta Andrija Markuš, ukazujući da je deda Sima (čije ime je poneo njegov glasoviti unuk), živeo u Dragovoljima kod Nikšića. Od njega je kasnije nastao ogranak porodice Simović, kojima je krsna slava Sveti Luka.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #102 послато: јануар 19, 2017, 12:05:25 пре подне »
Хајдук Вељко Петровић

Petrovići i Hajduk-Veljkovići vode poreklo od Petra Vlahovića, Hajduk-Veljkovog oca po kome su dobili prezime Petrović.

Vlahovići iz Andrijeva kod Kolašina (ogranak Radovića?). Prema predanju Petar Vlahović doselio se sa sinom Veljkom krajem XVIII veka u Srbiju u Lenovac u negotinskoj krajini, gde je već bilo nekoliko porodica poreklom iz kolašinskog kraja [3].

Petar Vlahović postao je uskoro najpoznatiji uzgajivač stoke i proizvođač sireva u kraju, zbog čega je bio poznat kao Petar Sirenjar.

Petar Vlahović je pored najstarijeg sina Veljka imao i sinove Milutina i Miljka, kao i kćerku Milanku [4].

Ван мреже Барышников

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #103 послато: јануар 19, 2017, 10:13:01 пре подне »
МИЛАН Савов МИНИЋ

Први председник УЛУПДУС-а, Милан Минић, архитект, касније и доживотни почасни председник. Власник, са својом женом Јеленом, и неимар београдског хотела "Мажестика".



Минићи у Пријепоље долазе из Црне Горе, почетком 19. вијека, из околине Никшића. Родоначелник пријепољских Минића је Ристо Минић, трговац стоком, вуном и воском, све до Цариграда и Солуна. Када је Ристо улазио у Пријепоље, увек би се чуле две кубуре, и народ је знао ко долази у град.
Ристова су деца били Саво, Перса и Киро.
Очевим стопама наставља Саво, који има 10 (десеторо) деце из два брака, јер му је прва Косара умрла. Од њих 10-оро за нас су најбитнији Милош и Милан Минић. Први, Милош, јуначки даје живот за свој род у околини Куманова, у батаљону 1300 каплара, док Милана бива пребачен на Корзику, где и са осталом србском омладином дочекује и крај Првог светског рата.
Милан завршава студије архитектуре, и постаје један од битнијих србских архитеката, 20. века, као и његов син Оливер, такође архитекта, потоњи декан Архитектонског Факултета. Миланово најпознатије дело је београдски хотел "Мажестик", чији је био и власник, заједно за женом Јеленом.
Никад није заборавио дечачке дане, проведене у Пљевљима, и своју тетку Јулу Пејатовић. И управо ти пљевљски Пејатовићи су заслужни за ширење много добрих гена по србском народу, и то као ујчевина, Патријарх Варнава Росић је свакако најпознатији и најзначајнији.

Остале занимљиве чињенице и појединости можете сазнати на следећим везама

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9C%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD_%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B

http://www.politika.rs/scc/clanak/132646/Slike-spojile-Korziku-i-Prijepolje

http://kulturniheroj.com/?p=2786#comments




Ван мреже Барышников

  • Гост
  • *
  • Поруке: 16
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #104 послато: јануар 19, 2017, 10:16:09 пре подне »
Од исте, пријепољске гране Минића, је и наша глумица ИСИДОРА МИНИЋ



Све што важи за Милана, важи и за њу, а овде је већ доста рекла о себи, раније на страници Порекла,
па да не преписујем.

http://www.poreklo.rs/2012/09/13/poreklo-isidore-mini%C4%87/

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #105 послато: јануар 19, 2017, 02:03:18 поподне »
Минићи су грана Булатовића, а од Минића има грана Никетића, један се и тестирао...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #106 послато: јануар 19, 2017, 02:16:47 поподне »

Vukomanovići su poreklom sa Kosova i Metohije, odakle su se doselili u Šumadiju, rudnička nahija, u selo Srezojevci. Vukomanovići potiču od Bogoljuba Vukomana. Krsna slava Vukomanovića je Sveti Luka.

Prema određenim izvorima, verovatno je da su se Vukomanovići na Metohiju doselili iz okoline Nikšića i da su poreklom iz Nikšićkog plemena [1].
Кнегиња Љубица (Вукомановић) Обреновић, Милошева жена

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 758
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #107 послато: јануар 19, 2017, 02:21:22 поподне »
Од Бошковића из Попова поља су Милаковићи настањени у Јасеници(Требињска шума), покатоличени Кристићи, Поповци из Љубомира.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #108 послато: јануар 19, 2017, 02:38:16 поподне »

Луњевице је некадашње зааједничко презиме за неколико сада подвојених родова, али су се они овако назвали по називу села а не село по њима. Уствари, то име је носио Никола Луњевица, најистакнутији члан овог рода. За њега је забележено да је рођен 1767. године а умро је 1842. године и сахрањен код цркве манастира Вујна, који је он обновио 1805. године. Старином су то Милићевићи од Никшића, даљим пореклом из Пећке Нахије и сви славе Лучиндан. Најпре су се населили у Семедражи, где још има њиховог рода. Пошто у Семедражи није било згодно за одгој свиња, јер нема довољно воде, Никола је прешао у Луњевицу око 1800. године.
Драгиња Милићевић Луњевица (Драга Машин)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #109 послато: јануар 19, 2017, 02:42:26 поподне »

Јелена Јовановић Карађорђевић, жена Караћорћева, село Маслошево у Јасеници, крсна слава Св. Лука, данас их има у Наталинцима код Тополе...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #110 послато: јануар 19, 2017, 02:43:27 поподне »
И Карађорђе и Милош су решили да ожене Никшићанке :)

Ван мреже Грк

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 758
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #111 послато: јануар 19, 2017, 02:47:53 поподне »
Ако сам добро схватио од једне Шћепановићке Шћепановићи, Булатовићи и Влаховићи су потомци сестре од Светог Саве?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #112 послато: јануар 19, 2017, 02:59:41 поподне »

Јелена Јовановић Карађорђевић, жена Караћорћева, село Маслошево у Јасеници, крсна слава Св. Лука, данас их има у Наталинцима код Тополе...

Јовановићи из Маслошева су Илијашевићи. Они су тачније Тарски Никшићи, о чему пише и Жарко Шћепановић.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #113 послато: јануар 19, 2017, 03:01:04 поподне »
Хајдук Вељко Петровић

Petrovići i Hajduk-Veljkovići vode poreklo od Petra Vlahovića, Hajduk-Veljkovog oca po kome su dobili prezime Petrović.

Vlahovići iz Andrijeva kod Kolašina (ogranak Radovića?). Prema predanju Petar Vlahović doselio se sa sinom Veljkom krajem XVIII veka u Srbiju u Lenovac u negotinskoj krajini, gde je već bilo nekoliko porodica poreklom iz kolašinskog kraja [3].

Petar Vlahović postao je uskoro najpoznatiji uzgajivač stoke i proizvođač sireva u kraju, zbog čega je bio poznat kao Petar Sirenjar.

Petar Vlahović je pored najstarijeg sina Veljka imao i sinove Milutina i Miljka, kao i kćerku Milanku [4].
Андријево је село, заправо засеок села Трмање у Ровцима. Тамо се развило велико братство Влаховић, са много својих огранака. Они немају везе по мушком пореклу са Радовићима из Мораче (Богићевци), који такође својатају Хајдук Вељка. Влаховићи су I2-PH908 a Radovići R1b. Кад смо већ код те теме о пореклу Хајдук Вељка Петровића, било је раније речи о томе да би требао да се тестира један Хајдуквељковић, пријатељ или познаник Радовића који се тестирао. Од тада када је то поменуто пре можда годину дана више ни речи о томе. Да ли се Радовић предомислио или можда чека да се  Хајдуквељковић сети и да сам одради (плати) тест?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #114 послато: јануар 19, 2017, 03:06:29 поподне »
Ако сам добро схватио од једне Шћепановићке Шћепановићи, Булатовићи и Влаховићи су потомци сестре од Светог Саве?

Они су Ровчани и сви потичу од Гојака (друга половина XIV века), који се населио у Ровцу из Жупе Никшићке. Родоначелник свих Никшића је Никша (рођен почетком XIII века), син Владимира бана и Јевросиме, ћерке Вуканове. Тако иде легенда. Дакле Никша је син Расткове (Св.Сава) братанице.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #115 послато: јануар 19, 2017, 05:12:01 поподне »
Јовановићи из Маслошева су Илијашевићи. Они су тачније Тарски Никшићи, о чему пише и Жарко Шћепановић.
Да, изгледа да од Никшићког становништва у пределу Јасенице и Рудничког краја,доминирају Тарски Никшићи...Око Аранђеловца, Тополе...Моја баба по мајци је од Николића из Овсишта, а они су од Гавриловића, мислим исто Тарски, дошли из околине Сјенице

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #116 послато: јануар 19, 2017, 05:25:46 поподне »

Јанко Катић је рођен у Рогачи испод Космаја, 70-их година 18. века.[1] Обављао је дужност кнеза Туријске кнежевине. У устанку је учествовао од првих дана и био је један од најхрабријих војвода. Мемоаристи кажу да је био један од највећих јунака свога времена и да је био веома речит и паметан, један од ретких писмених устаника и војвода. Истицао се као преговарач (перфектно је говорио турски језик) и био је један од најбољих говорника.[1] Погинуо је уочи Мишарске битке, недалеко од Шапца, у селу Крнић, данас општина Владимирци. Из његове породице потиче и још неколико устаничких првака.
КАТИЋИ у Рогачама славе Св. Луку, потомци су племена Никшићи

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #117 послато: јануар 19, 2017, 05:27:13 поподне »
Да, изгледа да од Никшићког становништва у пределу Јасенице и Рудничког краја,доминирају Тарски Никшићи...Око Аранђеловца, Тополе...Моја баба по мајци је од Николића из Овсишта, а они су од Гавриловића, мислим исто Тарски, дошли из околине Сјенице

Да, као што једном рекох, а то каже и Шћепановић, Св. Лука+ предање о доласку од Сјенице, једнако је Тарски Никшићи...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #118 послато: јануар 19, 2017, 05:46:22 поподне »


Хаджи Рувим, архимандрит манастира Боговађа и његов синовац Петар Николајевић Молер, војвода Карађорђев, из села Бабина Лука код Ваљева...
Бабина Лука је врло старо село. У списку села окр. палешког из 1768. Год. помиње се село Pabaluzanin, које није друго до данашња Бабина Лука, само ршаво изговорено име.
ХАЏИЋ (6 к) – најстарија породица у селу, прозвата тако по Хаџи – Рувиму, иначе је позната под старим презименом Николајевићи. Хаџићи не знају да су од куда досељени већ су на велике давнине. Из њихове су породице онај знаменити велики мученик и претеча устанку од 1804. Године Хаџи-Рувим и његов синовац Петар Молер, војвода сокоски. Поред ова два велика човека за дуги низ година било је чиновника и свештеника из ове породице, па је то престало и данас нема. Славе Св. Луку. Са Хаџићима су род Пејићи из Докмира, досељени првих аустријских ратова из Никшићке Жупе. Пејићи су род и са Даниловићима или Вукомановићима из Мургаша. Кад се узме да је Данило био синовац старог кнеза Грбе из Мратишића, онда су и Хаџићи од исте породице.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #119 послато: јануар 19, 2017, 06:00:54 поподне »

Јован Скерлић, пореклом из Липовца...
СКЕРЛИЋИ (ПЕТРОВИЋИ, ЈОВАНОВИЋИ),АВРАМОВИЋИ, ЛАЗИЋИ(ГАВРИЛОВИЋИ) најстарије су породице у селу, славе Св. Луку, пореклом су од једног претка, преци су им се доселили од Бијелог Поља, а тамо из Потарја...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #120 послато: јануар 19, 2017, 06:53:05 поподне »

Јанко Катић је рођен у Рогачи испод Космаја, 70-их година 18. века.[1] Обављао је дужност кнеза Туријске кнежевине. У устанку је учествовао од првих дана и био је један од најхрабријих војвода. Мемоаристи кажу да је био један од највећих јунака свога времена и да је био веома речит и паметан, један од ретких писмених устаника и војвода. Истицао се као преговарач (перфектно је говорио турски језик) и био је један од најбољих говорника.[1] Погинуо је уочи Мишарске битке, недалеко од Шапца, у селу Крнић, данас општина Владимирци. Из његове породице потиче и још неколико устаничких првака.
КАТИЋИ у Рогачама славе Св. Луку, потомци су племена Никшићи

Постоји велики род Катића из И. Колашина, тачније Лучке Ријеке, које своје порекло везују за Ровчане. Њих данас има у многим селима подно Рогозне и Копаоника. Славе Лучиндан, а преслављају Марковдан. Једни су од најстаријих досељеника у И. Колашину.  Не знам да ли Јанко Катић има везе са овим Катићима...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #121 послато: јануар 19, 2017, 07:10:09 поподне »
Могуће, и Драгишина Жилетова мајка је Катић из Ибарског Колашина, причао ми је, али да ли имају неке везе са овима, незнам...Није немогуће

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #122 послато: јануар 21, 2017, 02:45:52 пре подне »

Психолог Жарко Требјешанин
Требјешани чине групу родова која је ускочила из никшићког села Требјесе на дробњачку територију и населила села Сруг, Малинско и Сировац. Овај се предио по становништву који га је населио назвао УСКОЦИ.

Требјешани су дио племена Никшића, које по предању доби име по Никши, сину војводе Илиона и Јевросиме, кћери Стевана Вуканова Немањића.
Ово ускочко братство води поријекло од требјешког братства Дипића, које се, заједно с осталим требјешким породицама, иселило из Требјесе послије њихове разуре 1789. године – прво у Пјешивце и Бјелопавлиће, гдје су живјели око двије године, када пређу у Доњу Морачу, у манастирске конаке, а одатле се, 1792. године, населе у Горњој Морачи, у селу Љевиштима. Пошто се група требјешких породица иселила у Русију 1804. године, у Љевиштима је остало требјешко братство Дипићи, који за своје презиме узму Требјешани, по мјесту Требјеси, одакле воде поријекло. Од њих су се одвојили Ђоковићи и Шундићи и населили у Жупи никшићкој.

Требјешани су имали у свом братству попова, па их још зову и Поповићи.
Славе Лучиндан, а прислужују Петровдан.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #123 послато: јануар 21, 2017, 02:54:49 пре подне »

Ђиласи потичу из села Драговољићи, Жупа Никшићка...Прозвали су се по преткињи Ђили, имала је два сина:Маринка и Мићу, које су сељаци прозвали по мајци.Имали су бурну прошлост па су се селили.Тако је једнима књаз Никола дао земљу код Мојковца.Други Ђиласи су се иселили у Херцеговину, па одатле у Босну и Хрватску, а трећи на Косово и Метохију.Славе Св. Луку...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #124 послато: јануар 21, 2017, 03:38:06 пре подне »

Зоран Ђинђић
Из Кљајевићеве књиге о Никшићима, одељак Никшићи у Топлици...
"ЂИНЂИЋИ су се доселили из Роваца, пореклом су од БУЛАТОВИЋА, кажу да су презиме добили по преткињи Ђинђи док су живели у Кучима. Истог ово презимена има код Лазаревца и они су део ове породице, пореклом су од Булатовића и славе Св. Николу, славу су променили приликом сеобе. Од ове породице је бивши српски премијер Зоран Ђинђић."

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #125 послато: јануар 21, 2017, 03:53:05 пре подне »

ШЕШЕЉИ православни и католици , живе у Завали, Ораховом Долу и Долу (Попово), огранак су братства Милобратовића (део племена Никшићи). Старином су испод брда Требјесе, код Никшића, касније су овај део великог братства звали братство Требјешани.Због заваде са Турцима, побегоше једни у планине Роваца и Ускока а други у Рисан, ту се поново разделише па једни одоше у Русију...  Прича се да је Јово Шешељ убио Црног Омера на вашару на Петровдан у Завали, због тога су морали да беже, један оде у село До, други у Невесиње, а трећи Јово оде код Метковића у неко место и покатоличи се.Остали славе Светог Луку. Један род су са ШЕШЛИЈАМА, СУДЖУМИМА И КУКОЉИМА...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #126 послато: јануар 21, 2017, 04:08:56 пре подне »
Парадоксално је што у политичком животу Србије било далеких рођака али и великих противника...

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #127 послато: јануар 21, 2017, 09:30:05 пре подне »
Било би веома значајно када би се тестирао неко од ових Ускочких Никшића, рецимо Требјешанин или Војводић из Пиве који су такође од Требјешких Никшића. Можда ће се у наредном периоду појавити, или већ постоји (нисам упознат) неки хаплотип из области  Украјине где су почетком 19. века насељени ови Требјешани, па би било занимљиво упоредити их и анализирати.
Ђиласи су према предању "изникли" од Војиновића из Никшићке Жупе, а ми у табели Српског ДНК Пројекта у роду Никшићи имамо већ тестираног Војиновића који је из околине Бијелог Поља али су његови тамо одселили управо из Никшићке Жупе, што је опште познато, и што је и ДНК потврдио. Зато би и ово предање о Ђиласима било јако занимљиво проверити кроз упоређење са хаплотипом Војиновића.
Шешеље за себе везују Шћепановићи из Роваца, а и сами Шешељи имају предање о томе да су из Роваца, али је путања њихова до Херцеговине ишла преко Никшићке Жупе. Занимљиво је и то да се кроз ово предање помињу и Драшковићи за које је утврђено да су заправо Мацуре тј. староседеоци из Роваца, и за које предање каже да су такође кренули у Жупу али су се успут предомислили и населили у Веље Дубоко, у засеок Немишљак. Предање каже да је Радојица Драшко, предак Драшковића, рекао "...Не мишљак се ту населити...", и да од тада овај засеок носи тај назив.. Решење имамо, само је потребно мало стрпљења да се ураде тестови брисева узетих у акцији "Херцеговина", а међу њима су Шешељ, али и Шешлија, па ће то свакако бити једна од занимљивијих тема за расправу и доношење закључака, само да се то и уради онако како је замишљено и да се опет не деси нешто непредвиђено са госпођом. Ако ништа, имамо и последњи адут предлог Јарића. :)
Што се тиче Ђинђића ту је ствар нешто магловитија и замршенија у односу на све друго наведено, из разлога што је и код самих Булатовића ствар доста замршена, па тако данас имамо расељене припаднике овог братства који припадају ХГ R1a, двојицу различитих I2-PH10228, и I1-P109, као и једног "правог" (Минић-Никетић) који упада у хаплотип Никшића. Обзиром да предање каже за Ђинђиће да су преко Куча дошли у Топлицу није искључено да имају везе са овима који су R1a.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #128 послато: јануар 21, 2017, 09:55:33 пре подне »
Било би веома значајно када би се тестирао неко од ових Ускочких Никшића, рецимо Требјешанин или Војводић из Пиве који су такође од Требјешких Никшића. Можда ће се у наредном периоду појавити, или већ постоји (нисам упознат) неки хаплотип из области  Украјине где су почетком 19. века насељени ови Требјешани, па би било занимљиво упоредити их и анализирати.
Ђиласи су према предању "изникли" од Војиновића из Никшићке Жупе, а ми у табели Српског ДНК Пројекта у роду Никшићи имамо већ тестираног Војиновића који је из околине Бијелог Поља али су његови тамо одселили управо из Никшићке Жупе, што је опште познато, и што је и ДНК потврдио. Зато би и ово предање о Ђиласима било јако занимљиво проверити кроз упоређење са хаплотипом Војиновића.
Шешеље за себе везују Шћепановићи из Роваца, а и сами Шешељи имају предање о томе да су из Роваца, али је путања њихова до Херцеговине ишла преко Никшићке Жупе. Занимљиво је и то да се кроз ово предање помињу и Драшковићи за које је утврђено да су заправо Мацуре тј. староседеоци из Роваца, и за које предање каже да су такође кренули у Жупу али су се успут предомислили и населили у Веље Дубоко, у засеок Немишљак. Предање каже да је Радојица Драшко, предак Драшковића, рекао "...Не мишљак се ту населити...", и да од тада овај засеок носи тај назив.. Решење имамо, само је потребно мало стрпљења да се ураде тестови брисева узетих у акцији "Херцеговина", а међу њима су Шешељ, али и Шешлија, па ће то свакако бити једна од занимљивијих тема за расправу и доношење закључака, само да се то и уради онако како је замишљено и да се опет не деси нешто непредвиђено са госпођом. Ако ништа, имамо и последњи адут предлог Јарића. :)
Што се тиче Ђинђића ту је ствар нешто магловитија и замршенија у односу на све друго наведено, из разлога што је и код самих Булатовића ствар доста замршена, па тако данас имамо расељене припаднике овог братства који припадају ХГ R1a, двојицу различитих I2-PH10228, и I1-P109, као и једног "правог" (Минић-Никетић) који упада у хаплотип Никшића. Обзиром да предање каже за Ђинђиће да су преко Куча дошли у Топлицу није искључено да имају везе са овима који су R1a.

Колико ми је познато, Ђинђићи су из Кладнице и Калипоља на Јавору, одакле су дошли у Топлицу. Пошто је цео тај крај који гравитира према Сјеници био насељен Тарским Никшићима, не би ме изненадило да Ђинђићи припадају њима. У селу Прекопуце у Топлици где су се населили, живе и Радовићи Лучинштаци, који су вероватно Тарски Никшићу и рекао бих да веза између њих сигурно постоји. Најстарији род у  Кладници данас су Тарићи, муслимани, који носе презиме по реци Тари одакле су дошли.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #129 послато: јануар 21, 2017, 11:27:20 пре подне »
С друге стране, Шешељи, као и остали херцеговачки Лучинштаци су највећим делом Требјешани. И Шешељи и Ђинђићи , односно део њих, спомиње порекло од Ровчана. То је по мом мишљењу последица тога, што једино Ровчани нису исељени Никшићи и остали су на својој земљи још од средњег века.
Што се генетике тиче, Жупљане и Ровчане од оних за које ја предпостављам да су Тарски Никшићи, одваја маркер DYS19. Код првих је ту вредност 16, код других 14. Пошто је DYS14 прилично спор маркер, а знајући да се мутације могу дешавати у оба смера, мишљења сам да је код изворних Никшића на том маркеру била вредност 15. Тако да би требало да се појави и неки никшићки хаплотип са том вредношћу. Не бих имао ништа против да се то покаже код Требјешана.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #130 послато: јануар 21, 2017, 12:12:16 поподне »
С друге стране, Шешељи, као и остали херцеговачки Лучинштаци су највећим делом Требјешани. И Шешељи и Ђинђићи , односно део њих, спомиње порекло од Ровчана. То је по мом мишљењу последица тога, што једино Ровчани нису исељени Никшићи и остали су на својој земљи још од средњег века.
Што се генетике тиче, Жупљане и Ровчане од оних за које ја предпостављам да су Тарски Никшићи, одваја маркер DYS19. Код првих је ту вредност 16, код других 14. Пошто је DYS14 прилично спор маркер, а знајући да се мутације могу дешавати у оба смера, мишљења сам да је код изворних Никшића на том маркеру била вредност 15. Тако да би требало да се појави и неки никшићки хаплотип са том вредношћу. Не бих имао ништа против да се то покаже код Требјешана.
С'тим што осим предања о пореклу из Роваца које је сачувано код Шешеља, то исто је сачувано и код Ровчане Шћепановића који тврде да су Шешељи од њих. Тешко да се Шешељи могу повезати са Требјешанима, не само због чињенице да постоји ово "двосмерно" предање које се поклапа, већ и због чињенице да је сеоба Шешеља била нешто раније у односу на време када се десило масовно расељавање Требјешана из разлога разоре од стране Никшићких Турака.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #131 послато: јануар 21, 2017, 12:21:46 поподне »
С'тим што осим предања о пореклу из Роваца које је сачувано код Шешеља, то исто је сачувано и код Ровчане Шћепановића који тврде да су Шешељи од њих. Тешко да се Шешељи могу повезати са Требјешанима, не само због чињенице да постоји ово "двосмерно" предање које се поклапа, већ и због чињенице да је сеоба Шешеља била нешто раније у односу на време када се десило масовно расељавање Требјешана из разлога разоре од стране Никшићких Турака.

Исто двосмерно предање постоји и код Утвића из Калудре у И. Колашину. Чак се и топоними по селу и околини зову "Ровца", "ровачки"...а генетика каже да су ближи Тарским Никшићима,односно да су део њих.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #132 послато: јануар 21, 2017, 12:33:55 поподне »
С'тим што осим предања о пореклу из Роваца које је сачувано код Шешеља, то исто је сачувано и код Ровчане Шћепановића који тврде да су Шешељи од њих. Тешко да се Шешељи могу повезати са Требјешанима, не само због чињенице да постоји ово "двосмерно" предање које се поклапа, већ и због чињенице да је сеоба Шешеља била нешто раније у односу на време када се десило масовно расељавање Требјешана из разлога разоре од стране Никшићких Турака.
Има ли тестираних Шешеља на хрватском днк пројекту. Познато је  да је В.Шешељ једини Шешељ који се изјашњава као Србин.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #133 послато: јануар 21, 2017, 12:56:56 поподне »
Има ли тестираних Шешеља на хрватском днк пројекту. Познато је  да је В.Шешељ једини Шешељ који се изјашњава као Србин.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #134 послато: јануар 21, 2017, 12:58:32 поподне »

Потпуна неистина. Ја знам више од двадесет Шешеља који се декларишу као Срби. Војислав, други Војислав, Здравко, Тихо, Владо, Момо, Милорад, Гордана, Ана....

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #135 послато: јануар 21, 2017, 01:08:14 поподне »

Има доста Шешеља који се изјашњавају као Срби, али и доста тог рода који су католици и самим тим с изјашњавају као Хрвати...Доста католичких родова има порекло од Никшића, због миграција на запад и преласка у католичанство, пре 300,400 година, неке ћу да објавим, познате особе су у питању у све три вере...Наравно, то како се они данас изјашњавају је друга ствар, али они су део племена Никшићи, а већина њих то и незна, јер хрватски етнолози и ти родови, углавном прате своје порекло у задњих 300 година највише, не закаче прелазак у другу веру, па немају сазнање о томе...Наравно, тестови код њих могу да то потврде, негде сам видео тгестираног Шундића, Хрвата, који има никшићки хаплотип, а Шундићи су никшићка породица...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #136 послато: јануар 21, 2017, 01:17:22 поподне »
Има ли тестираних Шешеља на хрватском днк пројекту. Познато је  да је В.Шешељ једини Шешељ који се изјашњава као Србин.

Шешеља иначе има мало... Нема их међу тестираним Хрватима, а има их (га) међу тестираним Србима из Херцеговине... и није у питању Војислав. Тарски Никшићи имају доста поклапања са Хрватима из западне Херцеговине. Тако Краљевић има само једну разлику на упоредивих 26. То не значи да су Т. Никшићи од тих херцеговачких Хрвата, већ обрнуто. Такав је случај и са Шешељима.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #137 послато: јануар 21, 2017, 01:26:44 поподне »
Има доста Шешеља који се изјашњавају као Срби, али и доста тог рода који су католици и самим тим с изјашњавају као Хрвати...Доста католичких родова има порекло од Никшића, због миграција на запад и преласка у католичанство, пре 300,400 година, неке ћу да објавим, познате особе су у питању у све три вере...Наравно, то како се они данас изјашњавају је друга ствар, али они су део племена Никшићи, а већина њих то и незна, јер хрватски етнолози и ти родови, углавном прате своје порекло у задњих 300 година највише, не закаче прелазак у другу веру, па немају сазнање о томе...Наравно, тестови код њих могу да то потврде, негде сам видео тгестираног Шундића, Хрвата, који има никшићки хаплотип, а Шундићи су никшићка породица...
Сви Шешељи из Попова Поља односно из села До, Марева Љут и  Орахов До се изјашњавају као Срби, иако су међусобно родбински доста удаљени. Шешељи се у Долу спомињу још 1694, а затим и 1701. И управо је то вријеме када се хришћанско становништво из Попова  исељава у Опузен и околину Метковића. гдје неки избјегли прелазе на католичанство. Међу њима могуће да је било и Шешеља.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #138 послато: јануар 21, 2017, 01:35:09 поподне »
Да ли би могли да ми помогнете око прецизнијег утврђивања порекла мојих Вукосављевића? Да смо од племена Никшићи, то је несумњиво, међутим занима ме да ли би могло да се утврди да ли смо од Требјешана, Жупљана или Ровчана (због оне карактеристичне вредности 16 на маркеру DYS19 стоји да нисмо Тарски Никшићи)? Ово су подаци које сам пронашао код Ускоковића у студији "Исељени Никшићи":

"Крајем 17. века велики део Никшића, поглавито од Војводића „из села Луке“ (Луково код Никшића) насељен је у Сјеничком Пољу, нарочито у селима под Јавором: Љепојевићима и Буковику. У овом крају нису се много задржали, јер су често узнемиравани због пута који је туда водио из Босне и због многих муслиманских беговских породица из Н. Пазара и Сјенице. Поступно су прелазили преко Јавора и насељавали се по склоњенитијим старовлашким селима испод Голије, Јавора и Мучња. Отуда сад у Љепојевићима има од Никшића само једна кућа Петковића, а у Буковику 4 куће Глибића и 10 кућа Мариновића. Ратних година 1809. и 1876. и ови су се много расељавали и Глибића сад има неколико кућа у селима око Ивањице: Кушићима и Свјештици, драгачевској Д. Краварици (Насеља, 1,154 и 158) и љубићским Мрчајевцима и Бресници, а Мариновића у Бјединој Вароши код Ивањице, чачанским селима: Жаочанима, Премећи, Балузи и Јежевици (Вукосављевићи) и у Крагујевцу."

Оно што ме занима је да ли су ови Војводићи из Лукова исто што и Војводићи из Требјесе, најистакнутије никшићко братство из којег су се бирале племенске војводе? О њима у истом раду:

"Од Никшиних пет синова доводи порекло племе Никшићи, насељено сада у 13 села Никшићске Жупе, и из њих расељено по селима Никшићског Поља. Од Крсте су Војводићи у Требјеси...", па затим: "Никшин син Крсто живео је у жупском селу Рубежи, где му остане син Радул (од њега сад велико браство Радуловићи, којих има у вароши Никшићу), а син Дракул пређе на пусту и густом гором обраслу главицу Требјесу у Никшићском Пољу, насели се у њој и искрчи је, те се и прозове за то Требјеса. Дракулов син војвода Гаврило Грдан бунио је 1597. год. против Турака Пивљане, Дробњаке и Никшиће, и 1608. год. поново радио на устанку са пећским патријархом Јованом II истичући се као врло чувен национални радник у овом покрету. Овај његов рад наставио му је син војвода Јован, а други син, војвода Петар, зидао је Манастир Св. Луке у селу Лиеровићу, у коме је се велики број Никшића изучио свештеничкоме позиву. Са Војводићима у Требјеси живела су и друга им сродна браства: Лопушани, Клајићи, Ђоковићи, Бућићи и Вујичићи; од неких од њих данас у Требјеси има неколико кућа, док су се остали, нарочито врло истакнуто и најјаче браство Војводићи, већином иселили."

Ако би припадали овом братству, онда би требало да смо Требјешани? Ту ми једино није јасно у којој сеоби је тај огранак Војводића доспео у Луково. С друге стране, Жупа је Лукову најближа...најлогичније ми је да смо или од Требјешана или од Жупљана, али видим сад по овим подацима што је Душан Вучко овде поставио да су се и Ровчани исељавали ка западу (преци Руђера Бошковића) и да су неки од њих остајали у селима Никшићког поља. Да ли би се на основу мојих маркера могло ближе одредити да ли сам сроднији Жупљанима, Требјешанима или Ровчанима?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Đorđo

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 664
  • shí shì qiú shì
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #139 послато: јануар 21, 2017, 02:13:22 поподне »
Потпуна неистина. Ја знам више од двадесет Шешеља који се декларишу као Срби. Војислав, други Војислав, Здравко, Тихо, Владо, Момо, Милорад, Гордана, Ана....
Хоћеш да кажеш да Вук Драшковић лаже!  :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #140 послато: јануар 21, 2017, 02:23:08 поподне »
Хоћеш да кажеш да Вук Драшковић лаже!  :)
Не да лаже, он лаже као пас!

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #141 послато: јануар 21, 2017, 02:31:43 поподне »
Исто двосмерно предање постоји и код Утвића из Калудре у И. Колашину. Чак се и топоними по селу и околини зову "Ровца", "ровачки"...а генетика каже да су ближи Тарским Никшићима,односно да су део њих.
Анализа генетске блискости која се врши уз помоћ 23 маркера, у случају као што је то код Тарских и осталих Никшића, никако не може имати основа да се доносе такви закључци. За тако нешто без дилеме потребно је тестирање на много већем броју маркера. И никако не би требало искључивати предања, поготово ако су "двосмерна",  као и чињеницу да се тај топоним зове баш "Ровачки".

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1292
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #142 послато: јануар 21, 2017, 02:34:21 поподне »
Не да лаже, он лаже као пас!

А неколико Драшковића су били католички бискупи.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1292
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #143 послато: јануар 21, 2017, 02:38:24 поподне »
Има ли тестираних Шешеља на хрватском днк пројекту. Познато је  да је В.Шешељ једини Шешељ који се изјашњава као Србин.

Овакве изјаве стварно не разумем.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #144 послато: јануар 21, 2017, 02:40:14 поподне »
Да ли би могли да ми помогнете око прецизнијег утврђивања порекла мојих Вукосављевића? Да смо од племена Никшићи, то је несумњиво, међутим занима ме да ли би могло да се утврди да ли смо од Требјешана, Жупљана или Ровчана (због оне карактеристичне вредности 16 на маркеру DYS19 стоји да нисмо Тарски Никшићи)? Ово су подаци које сам пронашао код Ускоковића у студији "Исељени Никшићи":

"Крајем 17. века велики део Никшића, поглавито од Војводића „из села Луке“ (Луково код Никшића) насељен је у Сјеничком Пољу, нарочито у селима под Јавором: Љепојевићима и Буковику. У овом крају нису се много задржали, јер су често узнемиравани због пута који је туда водио из Босне и због многих муслиманских беговских породица из Н. Пазара и Сјенице. Поступно су прелазили преко Јавора и насељавали се по склоњенитијим старовлашким селима испод Голије, Јавора и Мучња. Отуда сад у Љепојевићима има од Никшића само једна кућа Петковића, а у Буковику 4 куће Глибића и 10 кућа Мариновића. Ратних година 1809. и 1876. и ови су се много расељавали и Глибића сад има неколико кућа у селима око Ивањице: Кушићима и Свјештици, драгачевској Д. Краварици (Насеља, 1,154 и 158) и љубићским Мрчајевцима и Бресници, а Мариновића у Бјединој Вароши код Ивањице, чачанским селима: Жаочанима, Премећи, Балузи и Јежевици (Вукосављевићи) и у Крагујевцу."

Оно што ме занима је да ли су ови Војводићи из Лукова исто што и Војводићи из Требјесе, најистакнутије никшићко братство из којег су се бирале племенске војводе? О њима у истом раду:

"Од Никшиних пет синова доводи порекло племе Никшићи, насељено сада у 13 села Никшићске Жупе, и из њих расељено по селима Никшићског Поља. Од Крсте су Војводићи у Требјеси...", па затим: "Никшин син Крсто живео је у жупском селу Рубежи, где му остане син Радул (од њега сад велико браство Радуловићи, којих има у вароши Никшићу), а син Дракул пређе на пусту и густом гором обраслу главицу Требјесу у Никшићском Пољу, насели се у њој и искрчи је, те се и прозове за то Требјеса. Дракулов син војвода Гаврило Грдан бунио је 1597. год. против Турака Пивљане, Дробњаке и Никшиће, и 1608. год. поново радио на устанку са пећским патријархом Јованом II истичући се као врло чувен национални радник у овом покрету. Овај његов рад наставио му је син војвода Јован, а други син, војвода Петар, зидао је Манастир Св. Луке у селу Лиеровићу, у коме је се велики број Никшића изучио свештеничкоме позиву. Са Војводићима у Требјеси живела су и друга им сродна браства: Лопушани, Клајићи, Ђоковићи, Бућићи и Вујичићи; од неких од њих данас у Требјеси има неколико кућа, док су се остали, нарочито врло истакнуто и најјаче браство Војводићи, већином иселили."

Ако би припадали овом братству, онда би требало да смо Требјешани? Ту ми једино није јасно у којој сеоби је тај огранак Војводића доспео у Луково. С друге стране, Жупа је Лукову најближа...најлогичније ми је да смо или од Требјешана или од Жупљана, али видим сад по овим подацима што је Душан Вучко овде поставио да су се и Ровчани исељавали ка западу (преци Руђера Бошковића) и да су неки од њих остајали у селима Никшићког поља. Да ли би се на основу мојих маркера могло ближе одредити да ли сам сроднији Жупљанима, Требјешанима или Ровчанима?

Мислим да на основу 23 маркера је тешко утврдити којој грани из рода Никшића припадаш. То најбоље показују двојица Шћепановића на табели СДНК пројекта. Разликују се на доста маркера за тако близак род, као што јесу... а главна карактеристика је управо DYS19, где је код једног вредност 16, а код другог 17. Зато се ту треба користити релевантном литературом,  која једина може да помогне.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #145 послато: јануар 21, 2017, 02:46:47 поподне »
Ако би припадали овом братству, онда би требало да смо Требјешани? Ту ми једино није јасно у којој сеоби је тај огранак Војводића доспео у Луково. С друге стране, Жупа је Лукову најближа...најлогичније ми је да смо или од Требјешана или од Жупљана, али видим сад по овим подацима што је Душан Вучко овде поставио да су се и Ровчани исељавали ка западу (преци Руђера Бошковића) и да су неки од њих остајали у селима Никшићког поља. Да ли би се на основу мојих маркера могло ближе одредити да ли сам сроднији Жупљанима, Требјешанима или Ровчанима?

Војводићи су Требјешани, потомци најстаријег Никшиног сина Радована. Један огранак се након друге разуре Требјесе доселио у Жупу и тамо су се прозвали Ђоковићи. Ђоковићи данас живе у Југовићима. Што се тиче Лукова, могуће је да је један огранак Војводића живео на Лукову али то би било свакако пре зидања града Никшића, јер је Луково запустело након што су се Турци населили у тврђави. Луково је било катун никшићких Турака и почиње поново да се насељава крајем 18. века из Озринића и Цуца.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #146 послато: јануар 21, 2017, 02:54:57 поподне »
Анализа генетске блискости која се врши уз помоћ 23 маркера, у случају као што је то код Тарских и осталих Никшића, никако не може имати основа да се доносе такви закључци. За тако нешто без дилеме потребно је тестирање на много већем броју маркера. И никако не би требало искључивати предања, поготово ако су "двосмерна",  као и чињеницу да се тај топоним зове баш "Ровачки".

Нису у питању било који маркери, већ три: DYS19=14, DYS643=11, DYS640=12. Ти маркери јасно профилишу род у коме су нпр. поменути Утвићи. Комбинација та три маркера одваја их од осталих Никшића. Е сад, моја теорија за Утвиће је да су они повратна миграција, односно да су из Потарја дошли у Ровцу. Између нпр. Липова, коју су насељавали Т.Никшићи и села В. Дубоко, није велика раздаљина, па је могуће да су управо из Г. или Д. Липова, Утвићи дошли у Ровцу.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #147 послато: јануар 21, 2017, 02:56:42 поподне »
Мислим да на основу 23 маркера је тешко утврдити којој грани из рода Никшића припадаш. То најбоље показују двојица Шћепановића на табели СДНК пројекта. Разликују се на доста маркера за тако близак род, као што јесу... а главна карактеристика је управо DYS19, где је код једног вредност 16, а код другог 17. Зато се ту треба користити релевантном литературом,  која једина може да помогне.
Управо тако, апсолутно добар пример су баш та два Шћепановића, оба пореклом из Вишања у Ровцима, и оба из Речина код Колашина.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #148 послато: јануар 21, 2017, 03:03:19 поподне »
Војводићи су Требјешани, потомци најстаријег Никшиног сина Радована. Један огранак се након друге разуре Требјесе доселио у Жупу и тамо су се прозвали Ђоковићи. Ђоковићи данас живе у Југовићима. Што се тиче Лукова, могуће је да је један огранак Војводића живео на Лукову али то би било свакако пре зидања града Никшића, јер је Луково запустело након што су се Турци населили у тврђави. Луково је било катун никшићких Турака и почиње поново да се насељава крајем 18. века из Озринића и Цуца.

Сада сам поново погледао табелу, на 23 маркера имам потпуно поклапање са Никетићем, а он је од ровачких Булатовића. Јасно ми је да је 23 маркера мало за поређење, али ипак има сигурно неког значаја што се на толико маркера подударамо; дакле или су Вукосављевићи пореклом од ровачких Булатовића, или су требјешки Војводићи генетски готово идентични са Булатовићима.
У Ускоковићевом раду пише да су се Војводићи из Лукова иселили крајем 17. века. Које године су се Турци населили у никшићкој тврђави?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #149 послато: јануар 21, 2017, 03:06:31 поподне »
Нису у питању било који маркери, већ три: DYS19=14, DYS643=11, DYS640=12. Ти маркери јасно профилишу род у коме су нпр. поменути Утвићи. Комбинација та три маркера одваја их од осталих Никшића. Е сад, моја теорија за Утвиће је да су они повратна миграција, односно да су из Потарја дошли у Ровцу. Између нпр. Липова, коју су насељавали Т.Никшићи и села В. Дубоко, није велика раздаљина, па је могуће да су управо из Г. или Д. Липова, Утвићи дошли у Ровцу.
Ја лично никада нисам чуо да је ико икада одселио из Потарја у Ровца, нити је то логично без обзира на чињеницу да се ради о две не тако удаљене локације, али није баш ни да су близу. Да си био у Ровцима схватио би зашто то кажем. Потарје је права питомина у поређењу са Ровцима. А што се тиче Липова ја колико знам тамо су управо насељавани Ровчани и Морачани након ослобађања ове области од Турака. Први пут чујем да су тамо насељени Тарских Никшићи.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #150 послато: јануар 21, 2017, 03:17:35 поподне »
Које године су се Турци населили у никшићкој тврђави?

Утврђени град Оногош-Никшић је подигао Реџеп-паша 1702. године.
Турака је овде, сигурно, било и раније, јер су још 1650-их, када је Свети Василије био епископ у Попима, угрожавали Захумску митрополију и Владику. Озбиљније насељавање муслимана је након те 1702.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #151 послато: јануар 21, 2017, 03:24:02 поподне »
Сада сам поново погледао табелу, на 23 маркера имам потпуно поклапање са Никетићем, а он је од ровачких Булатовића. Јасно ми је да је 23 маркера мало за поређење, али ипак има сигурно неког значаја што се на толико маркера подударамо; дакле или су Вукосављевићи пореклом од ровачких Булатовића, или су требјешки Војводићи генетски готово идентични са Булатовићима.
У Ускоковићевом раду пише да су се Војводићи из Лукова иселили крајем 17. века. Које године су се Турци населили у никшићкој тврђави?

Наводи се више година али у питању је период од 1699 до 1703. Убрзо су Никшићи потиснути из Никшићког поља а тада је и Луково расељено.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #152 послато: јануар 21, 2017, 03:29:32 поподне »
Ја лично никада нисам чуо да је ико икада одселио из Потарја у Ровца, нити је то логично без обзира на чињеницу да се ради о две не тако удаљене локације, али није баш ни да су близу. Да си био у Ровцима схватио би зашто то кажем. Потарје је права питомина у поређењу са Ровцима. А што се тиче Липова ја колико знам тамо су управо насељавани Ровчани и Морачани након ослобађања ове области од Турака. Први пут чујем да су тамо насељени Тарских Никшићи.

Хипотетички, та миграција је могла услледити крајем XVI и почетком XVII века. О томе сам већ писао на другој теми:

Тарски (Лимски) Никшићи се спомињу у дубровачким архивима 1467, а и у турским дефтерима у "Попису крајишта Иса-бега Исаковићa" из 1455. Ту се у Вилајету Никшићи налазе 6 села са укупно 70 кућа. Села су: Бистрица 14 кућа (тимар Ст(Шћ)епана cинa Никшићa), Церово 8 кућa и Сига 4 кућe (тимар Владка cинa Ст (Шћ)пановог), Обод (данашњи дeo ceлa Потрк) 23 куће (тимар Вука cинa Годевцa и Херака cинa Радицe), Лепенац 17 кућа (тимар Вукосава cинa Добрицe и Зомка cинa Тасовчeвoг) и Липова 4 куће (тимap Добрашинa cинa Влатковoг и Вукачa cинa Шајовoг).

До шeздeceтиx гoдинa XVI вeкa је трајала криза, а онда долази до препорода у рударству. У Маliyеdеn Мudеvvеr Defterler- заповестима које је Порта издала закупцима рудника Брсково и хасова Никшића из 1564/1565, спомиње се кнез Војина, син покојног Добрице, који је држао села Јавор, Бурене и Котражић. Јавор се може индетификовати са Јаворовом гором источно од Брскова, а Бурен је топоним у близини Јаворове горе. Котражић се не може убицирати. Јаворова гора се налази у близини села Прошћење где се и налази топоним Бурен. А недалеко од Прошћења је село Гојаковићи.

Берат где се спомиње кнез Војина датира из 4. септембра 1565. године. Иначе се треба споменути да је те 1564/65 наступила глад која је десетковала становништво, па је могуће и да је покренула и прве веће миграције Тарских (Лимских) Никшића у свим правцима.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #153 послато: јануар 21, 2017, 03:53:34 поподне »
Хипотетички, та миграција је могла услледити крајем XVI и почетком XVII века. О томе сам већ писао на другој теми:

Тарски (Лимски) Никшићи се спомињу у дубровачким архивима 1467, а и у турским дефтерима у "Попису крајишта Иса-бега Исаковићa" из 1455. Ту се у Вилајету Никшићи налазе 6 села са укупно 70 кућа. Села су: Бистрица 14 кућа (тимар Ст(Шћ)епана cинa Никшићa), Церово 8 кућa и Сига 4 кућe (тимар Владка cинa Ст (Шћ)пановог), Обод (данашњи дeo ceлa Потрк) 23 куће (тимар Вука cинa Годевцa и Херака cинa Радицe), Лепенац 17 кућа (тимар Вукосава cинa Добрицe и Зомка cинa Тасовчeвoг) и Липова 4 куће (тимap Добрашинa cинa Влатковoг и Вукачa cинa Шајовoг).

До шeздeceтиx гoдинa XVI вeкa је трајала криза, а онда долази до препорода у рударству. У Маliyеdеn Мudеvvеr Defterler- заповестима које је Порта издала закупцима рудника Брсково и хасова Никшића из 1564/1565, спомиње се кнез Војина, син покојног Добрице, који је држао села Јавор, Бурене и Котражић. Јавор се може индетификовати са Јаворовом гором источно од Брскова, а Бурен је топоним у близини Јаворове горе. Котражић се не може убицирати. Јаворова гора се налази у близини села Прошћење где се и налази топоним Бурен. А недалеко од Прошћења је село Гојаковићи.

Берат где се спомиње кнез Војина датира из 4. септембра 1565. године. Иначе се треба споменути да је те 1564/65 наступила глад која је десетковала становништво, па је могуће и да је покренула и прве веће миграције Тарских (Лимских) Никшића у свим правцима.
Све је то ОК, али предање које помиње Ровца и топоними који указују да ту нека веза заиста постоји свакако имају своју тежину. Ровачки Никшићи тј. Гојаковићи су се такође расељавали на све стране, а један од разлога је био константна пренасељеност области племена Ровца, где је народ у веома оскудним условима за живот имао веома велики природни прираштај. У таквој ситуацији у каквој су били Ровчани искључује се свака могућност да је неко из много питомијих области (иако ни она нису баш нека питомина али у поређењу са Ровцима ипак јесу) било у ком периоду имао места за досељавање у готово увек пренасељена Ровца, нити је то упамтило било које предање, а имао сам прилике да се упознам са многим. Дакле, ако су некада и живели Тарски Никшићи у селу Липово, искључи сваку могућност, чак и хипотетичку, да је неко од њих доселио или проселио кроз Ровца па из њих даље у област И.Колашина. Конкретно село Липово је у другој половини 19. века насељено искључиво становништвом племена Ровца и Морача.

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1830
  • I2-Z17855*
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #154 послато: јануар 21, 2017, 04:03:24 поподне »
Не знам шта каже оно тестирање 404 Црногорца, али кад видим где се све спомињу Никшићи, на 50 Црногораца верујем да је најмање 1 никшићкога хаплотипа. Најбројнија мушка лоза у Црној Гори?

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #155 послато: јануар 21, 2017, 04:13:31 поподне »
Све је то ОК, али предање које помиње Ровца и топоними који указују да ту нека веза заиста постоји свакако имају своју тежину. Ровачки Никшићи тј. Гојаковићи су се такође расељавали на све стране, а један од разлога је био константна пренасељеност области племена Ровца, где је народ у веома оскудним условима за живот имао веома велики природни прираштај. У таквој ситуацији у каквој су били Ровчани искључује се свака могућност да је неко из много питомијих области (иако ни она нису баш нека питомина али у поређењу са Ровцима ипак јесу) било у ком периоду имао места за досељавање у готово увек пренасељена Ровца, нити је то упамтило било које предање, а имао сам прилике да се упознам са многим. Дакле, ако су некада и живели Тарски Никшићи у селу Липово, искључи сваку могућност, чак и хипотетичку, да је неко од њих доселио или проселио кроз Ровца па из њих даље у област И.Колашина. Конкретно село Липово је у другој половини 19. века насељено искључиво становништвом племена Ровца и Морача.

Наравно да топонимија има своју тежину, али исто тако и генетика и управо су зато мени Утвићи интересантни. Овде имамо две чињенице. Прву: да су они генетски Т. Никшићи и другу: да имају предање да су Ровчани. Између те две чињенице, треба се тражити решење. А када се оно не назире, онда се теорише и ставрају се разне хипотезе, од којих ће нека бити сигурно најближа истини.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #156 послато: јануар 21, 2017, 04:39:26 поподне »
Овакве изјаве стварно не разумем.
Зрно и други, немо се љутите.  Ја само питам. Код Јефта Дедијера, у књизи Херцеговина, не налазим презиме Шешељ. О  телефонским именицима, Хрватске Србије, Републике Српске , Федерације, односно цијеле Босне и Херцеговине да не причамо. Својевремено сам пратио те полемике. Изјашњавала се и САНУ, о томе и вези Шешеља са племеном Никшића.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #157 послато: јануар 21, 2017, 04:40:13 поподне »
Сада сам поново погледао табелу, на 23 маркера имам потпуно поклапање са Никетићем, а он је од ровачких Булатовића. Јасно ми је да је 23 маркера мало за поређење, али ипак има сигурно неког значаја што се на толико маркера подударамо; дакле или су Вукосављевићи пореклом од ровачких Булатовића, или су требјешки Војводићи генетски готово идентични са Булатовићима.
У Ускоковићевом раду пише да су се Војводићи из Лукова иселили крајем 17. века. Које године су се Турци населили у никшићкој тврђави?

Исправка, са Никетићем се разликујем само на једном маркеру од 23, DYS635, а колико видим на табели у Rogersdna, овај маркер није нарочито спор али ни брз, нека средина отприлике.
http://www.rogersdna.com/geddna/mutate.php

Биће занимљиво видети још резултата од Булатовића и Никшића уопште, ради поређења. Што каже војиненад, нарочито би било занимљиво када би се тестирао неко од "потврђених" Војводића из Ускока. Време исељавања Војводића из Лукова (крај 17. века) се поклапа са расељавањем Никшића из Поља и претходи насељавању Турака у никшићком граду (око 1702.); хвала Неби и Дробњаку на овој информацији.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #158 послато: јануар 21, 2017, 04:44:55 поподне »
Зато и кажем, једино решење можда би било уколико би се тест проширио на већи број маркера, како код Утвића тако и код Гојаковића и код некога за кога се поуздано зна да припада Тарским Никшићима. Дотле, у ситуацији каква је код Утвића, ја ипак стављам превагу на страну предања које памти Ровца.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #159 послато: јануар 21, 2017, 04:49:21 поподне »
Биће занимљиво видети још резултата од Булатовића и Никшића уопште, ради поређења. Што каже војиненад, нарочито би било занимљиво када би се тестирао неко од "потврђених" Војводића из Ускока.
Војводић су пореклом Требјешани али нису селили у Ускоке већ у Жупу Никшићку и у Пиву.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1292
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #160 послато: јануар 21, 2017, 05:05:22 поподне »
Зрно и други, немо се љутите.  Ја само питам. Код Јефта Дедијера, у књизи Херцеговина, не налазим презиме Шешељ. О  телефонским именицима, Хрватске Србије, Републике Српске , Федерације, односно цијеле Босне и Херцеговине да не причамо. Својевремено сам пратио те полемике. Изјашњавала се и САНУ, о томе и вези Шешеља са племеном Никшића.

Мени није изгледало као питање, већ као самоуверена, а притом тотално неоснована, погрешна, измишљена и штетна тврдња - "Познато је да се само В. Шешељ изјашњава као Србин". Дајте ми ваше презиме и највероватније ћу вам наћи неког презимењака Хрвата. Не знам коме још није јасно, а бави се овим стварима, да се скоро свако српско презиме среће код Хрвата, па чак и код Муслимана.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1292
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #161 послато: јануар 21, 2017, 05:12:40 поподне »
Лично сам гледао пре петнаестак година, неку репортажу о Шешељима у Херцеговини, и наравно да су Срби. Репортер је причао са њима.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #162 послато: јануар 21, 2017, 05:42:06 поподне »
Мени није изгледало као питање, већ као самоуверена, а притом тотално неоснована, погрешна, измишљена и штетна тврдња - "Познато је да се само В. Шешељ изјашњава као Србин". Дајте ми ваше презиме и највероватније ћу вам наћи неког презимењака Хрвата. Не знам коме још није јасно, а бави се овим стварима, да се скоро свако српско презиме среће код Хрвата, па чак и код Муслимана.
Видим да Владимир Дедијер син Јевтов, у предговору обновљеном издању, "Херцеговина" наводи   "његов сусед Шешељ."
 Кад је ријеч о презимену Бракочевић, сигурно је нећеш га наћи ниђе , а да није поријеклом из Црне Горе, колико је мени познато.  О ДНК резултатима,  и могућим сличностима са неким родовима Срба у Далмацији...  нека суде упућени, кад за то дође вријеме. 

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #163 послато: јануар 21, 2017, 05:57:15 поподне »
Зато и кажем, једино решење можда би било уколико би се тест проширио на већи број маркера, како код Утвића тако и код Гојаковића и код некога за кога се поуздано зна да припада Тарским Никшићима. Дотле, у ситуацији каква је код Утвића, ја ипак стављам превагу на страну предања које памти Ровца.

Свакако је пожељно да се тестира што више Никшића и на што већем броју маркера. Али на колико год се маркера тестирали, Утвиће ће од осталих из рода Никшића одвајати прилично спор маркер DYS 19, где су у питању две разлике, као и DYS643, где је једна разлика. Само те три разлике чине велики јаз. Једино ако код Никшића тај DYS19 није толико спор, што примећујемо код двојице Шћепановића.
Што се Т. Никшића тиче имамо тестираног Глишовића из Мајдана, који је један род са Поповићима, чије је старо презиме Чопић. Чопиће као Т. Никшиће спомиње и Ж. Шћепановић у књизи "Средње Полимље и Потарје". У истој књизи налазимо и податак за Виријевиће, где се каже да вероватно имају везе са родом и местом Виријевићи, који припадају Т. Никшићима. Глишовићи, Виријевићи и Утвићи су у истом роду.
Тако да ја предност код Утвића дајем Т.Никшићима.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #164 послато: јануар 21, 2017, 06:08:20 поподне »
Зрно и други, немо се љутите.  Ја само питам. Код Јефта Дедијера, у књизи Херцеговина, не налазим презиме Шешељ. О  телефонским именицима, Хрватске Србије, Републике Српске , Федерације, односно цијеле Босне и Херцеговине да не причамо. Својевремено сам пратио те полемике. Изјашњавала се и САНУ, о томе и вези Шешеља са племеном Никшића.
Дедијер није обрадио већи дио Попова Поља. Касније је то учинио Љубо Мићевић.

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #165 послато: јануар 21, 2017, 06:12:16 поподне »
Дедијер није обрадио већи дио Попова Поља. Касније је то учинио Љубо Мићевић.

Сигурно си мислио на Љубу Михића.

Ван мреже НиколаВук

  • Помоћник уредника
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 4902
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #166 послато: јануар 21, 2017, 06:18:49 поподне »
Све је то ОК, али предање које помиње Ровца и топоними који указују да ту нека веза заиста постоји свакако имају своју тежину. Ровачки Никшићи тј. Гојаковићи су се такође расељавали на све стране, а један од разлога је био константна пренасељеност области племена Ровца, где је народ у веома оскудним условима за живот имао веома велики природни прираштај. У таквој ситуацији у каквој су били Ровчани искључује се свака могућност да је неко из много питомијих области (иако ни она нису баш нека питомина али у поређењу са Ровцима ипак јесу) било у ком периоду имао места за досељавање у готово увек пренасељена Ровца, нити је то упамтило било које предање, а имао сам прилике да се упознам са многим. Дакле, ако су некада и живели Тарски Никшићи у селу Липово, искључи сваку могућност, чак и хипотетичку, да је неко од њих доселио или проселио кроз Ровца па из њих даље у област И.Колашина. Конкретно село Липово је у другој половини 19. века насељено искључиво становништвом племена Ровца и Морача.

Па ипак се предак тих ровачких Никшића из питомије Никшићке Жупе преселио у Ровца, што би значило да то "правило" да се Ровца не насељавају из питомијих крајева није увек важило.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Полић

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 495
  • I2-Y56203
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #167 послато: јануар 21, 2017, 06:29:48 поподне »
Читам мало сад ову тему, и пошто сам ја ту са маркерима негде са Тарским Никшићима, ни превише близак, али са неким поклапањима, занима ме да ли има неки СНП који може да се тестира а који би потврдио можда моју припадност/неприпадност Никшићима?
Оно што ме одваја за сада је и слава, али ко зна.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #168 послато: јануар 21, 2017, 06:31:59 поподне »
Па ипак се предак тих ровачких Никшића из питомије Никшићке Жупе преселио у Ровца, што би значило да то "правило" да се Ровца не насељавају из питомијих крајева није увек важило.  :)

Наравно, многи данашње или стање из блиске прошлости пројектују на далеку прошлост. Милош је поменуо да се прелазак могао одиграти крајем 15. и почетком 16. века. Ми не можемо знати какве су демографске прилике биле у Ровцима у то време. Не мора да значи да ако су Ровца крајем 18. и у 19. веку била пренасељена, да је иста ситуација била и триста година пре.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже Wolf Sagash

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1317
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #169 послато: јануар 21, 2017, 06:36:00 поподне »
Сигурно си мислио на Љубу Михића.
Не, управо сам мислио на Љубу Мићевића који је убијен 1941. и бачен у јаму Јагодњачу на Ржаном долу. Успут, Љубо Михић је тетак моје мајке тако да ми то не би промакло.

https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEcWZSSVU4WUJCT1k/edit

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #170 послато: јануар 21, 2017, 06:45:45 поподне »
Наравно, многи данашње или стање из блиске прошлости пројектују на далеку прошлост. Милош је поменуо да се прелазак могао одиграти крајем 15. и почетком 16. века. Ми не можемо знати какве су демографске прилике биле у Ровцима у то време. Не мора да значи да ако су Ровца крајем 18. и у 19. веку била пренасељена, да је иста ситуација била и триста година пре.

Да, крај 16. века, тачније 1564/65.када је наступила велика глад, о чему говоре турски извори. Тада су преци Утвића, можда живећи у близини Ровце (ја сам дао пример Липове, која је 1455. била насељена Т. Никшићима), спас потражили међу својим саплеменицима, Ровчанима, па отуда је и остало предање у каснијем периоду.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #171 послато: јануар 21, 2017, 07:42:33 поподне »

Богдан Тањевић, кошаркашки тренер
ТАЊЕВИЋИ у Бобову, Слатини, Градцу, Оджаку и Пљевљима.У области Лепенице, у Шумадији, у селу Доња Сабанта, постоји породица Тањевића која се доселила из области Колашина, славе Св. Луку...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1847
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #172 послато: јануар 21, 2017, 07:49:55 поподне »
Обзиром да предање каже за Ђинђиће да су преко Куча дошли у Топлицу није искључено да имају везе са овима који су R1a.
Управо тако. Ђинђићи су највероватније R-L1280, исто као и Булатовићи од којих је бивши председник Црне Горе.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #173 послато: јануар 21, 2017, 07:52:01 поподне »

Никола и Владимир Грбић
ГРБИЋИ у Сушћепану (Бока), доселили су се из Попова Поља, огранак су тамошњег братства РАГУЖА.Потомци су племена Никшића, напустили су стару славу Св.Луку и славе Св. Климента и Св. Стефана.Грбићи су потомци Никшиног сина Владимира, који се вратио из Оногошта на дедовину у Кртоле , Грбаљ и по томе добили презиме. Касније су се иселили из Грбља и Боке, неки били у Дубровнику, па су се прозвали по старом имену Дубровника-Рагуза, братство РАГУЖИ, одатле се раселили у разне правце са тим презименом, а неки су поново вратили презиме Грбић...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #174 послато: јануар 21, 2017, 08:03:58 поподне »

Душан Баста
БАСТА у Меденом Пољу и Крњеуши, славе Св. Василија, доселили из Андића код Удбина.Код ове породице постоји претпоставка да потичу од породице БАСТАСА, који славе Св. Луку, а пореклом су из Никшићке жупе, из села Бастаса, по чему су добили презиме...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #175 послато: јануар 21, 2017, 08:10:08 поподне »

Мало у комшилук :) Славен Билић
Билићи живе у Ђеврском, Имотском, Книнском пољу и Цивљанима, славе Св. Јована и католици.Кажу да су се доселили из Ливна, а даље из Херцеговине око 1780, има их који су постали католици.У Херцеговини Билићи су огранак братства Рагужа, пореклом су од племена Никшићи

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1847
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #176 послато: јануар 21, 2017, 08:16:06 поподне »
БАСТА у Меденом Пољу и Крњеуши, славе Св. Василија, доселили из Андића код Удбина.Код ове породице постоји претпоставка да потичу од породице БАСТАСА, који славе Св. Луку, а пореклом су из Никшићке жупе, из села Бастаса, по чему су добили презиме...
Бастаси нису Никшићи. Досељени су са Чева у Никшићку Жупу.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #177 послато: јануар 21, 2017, 08:21:24 поподне »

Аљоша Асановић
АСАНОВИЋИ живе у Книну, Житнићу, славе Св. Јована , овамо су се доселили из Кадијине Главице код Дрниша.Старина Асановића је из Херцеговине, где су рођаци са братством СПАЈИЋ, старином су из Роваца у Црној Гори.Док су били у Црној Гори, неки су се истурчили и презиме добили по претку Асану, који је био спахија, касније се поново вратили у православну веру.С њима у сродству су братство РАИЧЕВИЋ у Полицама код Требиња о којих су они Спајићи.Братство Асановићи су у току сеобе променили славу у Св. Јована

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #178 послато: јануар 21, 2017, 08:23:05 поподне »
Бастаси нису Никшићи. Досељени су са Чева у Никшићку Жупу.
Ок, ово све вадим из књиге Божидара Кљајевића, где вероватно има и пропуста, тако да ако неко зна нешто што се не слаже са овим, слободно демантујте :)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #179 послато: јануар 21, 2017, 08:26:12 поподне »
Мада ипак мислим да је већина података тачна, наравно, увек треба имати и резерву, ништа није коначно док тестови не потврде, али информације о пореклу, тј. одакле је ко дошао, јесу тачне, што наравно не мора да значи сто посто да је род Никшића, али порекло и миграције родова које је обрадио у књизи, су тачне...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #180 послато: јануар 21, 2017, 08:49:12 поподне »
Ипак ћу остати на објављивању личности које су Срби...Мислио сам да би било занимљиво да се види које од личности које се не изјашњавају као Срби, воде порекло од Никшића, али и да воде , то можда сад није ни битно, јер ништа се не добија тиме, ако се неке породице дуго изјашњавају за нешто друго (Хрват, Бошњак), онда је свака друга прича сувишна...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9248
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #181 послато: јануар 21, 2017, 08:54:27 поподне »
Уз дужно поштовање, мислим да многи ове побројани не воде порекло од Никшића. Говори смо пре неки дан о том произвољном повезивању појединих породица од стране наших аутора, па треба бити опрезан приликом изношења оваквих података.

Конкретно Билића има пуно, а Славен је рођен у Сплиту. Ово презиме се јавља у више места на потезу западна Херцеговина-Далмација и није сугурно да постоји веза између ових породица. Веза са Никшићима је тек недоказива. У Босанској Крајини има и Срба Билића, славе Никољдан.

Басте су пореклом из Крајине и славе Св. Василија, а не Св. Луку. Огранак су великог крајишког рода Вејновића. Тестиране су две породице из ове групе родова и са сигурношћу можемо рећи да ни генетски не припадају Никшићима.

Значи, ако може мали савет - фокусирајте се на породице конкретно из племена Никшића и евентуално на оне исељенике за које се са сигурношћу може рећи да су Никшићи.


Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #182 послато: јануар 21, 2017, 09:15:59 поподне »
Уз дужно поштовање, мислим да многи ове побројани не воде порекло од Никшића. Говори смо пре неки дан о том произвољном повезивању појединих породица од стране наших аутора, па треба бити опрезан приликом изношења оваквих података.

Конкретно Билића има пуно, а Славен је рођен у Сплиту. Ово презиме се јавља у више места на потезу западна Херцеговина-Далмација и није сугурно да постоји веза између ових породица. Веза са Никшићима је тек недоказива. У Босанској Крајини има и Срба Билића, славе Никољдан.

Басте су пореклом из Крајине и славе Св. Василија, а не Св. Луку. Огранак су великог крајишког рода Вејновића. Тестиране су две породице из ове групе родова и са сигурношћу можемо рећи да ни генетски не припадају Никшићима.

Значи, ако може мали савет - фокусирајте се на породице конкретно из племена Никшића и евентуално на оне исељенике за које се са сигурношћу може рећи да су Никшићи.
Хвала на савету, размишљам исто...Лако може на овај начин да се оде у неку "митоманију" и фантазирање, а овај форум и пројекат уопште, треба да служи за разбијање митова и непроверених информација...Слободно могу да се избришу постови после Тањевића , ја незнам како се то ради (брисање поста)...

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #183 послато: јануар 21, 2017, 09:26:00 поподне »
Па ипак се предак тих ровачких Никшића из питомије Никшићке Жупе преселио у Ровца, што би значило да то "правило" да се Ровца не насељавају из питомијих крајева није увек важило.  :)
Не можеш да поредиш почетак 15. века, када се доселио Гојак, са каснијим периодима о којима је овде било речи. Гојак је доселио бежећи од крви у време када су Ровца иако насељена стариначким становништвом у то време била ипак много ређе насељена него што су то била касније. Експанзија наталитета настаје већ од почетка 16. века па надаље, а животни услови и ресурси су у тој мери ограничавајући да је нпр. село Лијешње, које је иначе уз Веље Дубоко најпогодније за живот у читавим Ровцима, од тог периода увек бројало не више од 50 кућа, а периодично када би се становништво намножило преко одређеног броја који је могао да економски опстане на овом простору, и када би настала глад, расељавало се у ближу и даљу околину, пре свега у Доњу Морачу али и у Горњу Морачу, Дробњак и даље. Ровачки Никшићи су живели у још оскуднијим условима него становници Лијешња, ко није био у каменим Ровцима не може то ни да замисли. Постојале су њивице које су њихови власници орали тако што би коња и себе везивали за дрво да их стрмина не би повукла у амбис, а путеви су на неким местима били такви да се два човека нису могла мимоићи. Велики број људи је некада страдао тако што су падали низ стрмине и амбисе у кањон Мртвице и по разним увалама. Ако је игде би Црној Гори било глади било је у Ровцима, то је описано и у "Ровачком Колу" где се каже "Патили смо муку сваку, и кунову кору јели, клик с Платија соколовски, чујао се нама смјели". Мислим да нигде као у Ровцима природни услови за живот нису тако сурови и оскудни. Ровчани су посебно били погођени у периодима примирја са колашинским и никшићким Турцима које су морали поштовати, а неретко баш због те оскудице су и кршили та примирја. Ругова то сигурно најбоље разуме јер је био у матици Климената и зна шта је сурова пустош и средина која осим скровитости не пружа ништа друго, па је и то сигурно био разлог што су се Клименти прочули далеко по својим упадима и пљачкашким походима који су у то време били готово природни начини привређивања и неретко једини начин за опстанак и преживљавање. Тако су и Ровчани неретко пљачкали турске буљуке који су многима били у хладним годинама извор живота.
Због свега тога је јако мали број њих који су се од краја 15. века па кроз читав период под Турцима доселио у Ровца, једино Пижурице који су бежали од крви, једна кућа Радовића и једна Радоњића из Доње Мораче, који су се призетили, Гурешићи који су некада живели у Вељем Дубоком и Јањушевићи који су испочетка били чипчије Никшићких Турака. Али то се зна и то је предање запамтили, да је било неког досељавања од стране Тарских Никшића и то би се сигурно знало. Дрекаловићи су били 7 година када су их Ровчани примили јер је Скадарски паша хтео да их истреби, а за сво то време није се родило ни једно дете ни Ровчанима ни Дрекаловићима јер су се тако били тврдо зарекли да би могли да опстану и да прегрме глад и тешке услове живота. Из Роваца се углавном и много чешће бежало због пренасељености и глади, а не да се неко досељавао да се прехрани, а и када се десио тако неки случај као са Дрекаловићима или Гурешићима, Пижурицама, то је остајало у предању.

Ван мреже spahibija

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 153
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #184 послато: јануар 21, 2017, 09:28:45 поподне »

Аљоша Асановић
АСАНОВИЋИ живе у Книну, Житнићу, славе Св. Јована , овамо су се доселили из Кадијине Главице код Дрниша.Старина Асановића је из Херцеговине, где су рођаци са братством СПАЈИЋ, старином су из Роваца у Црној Гори.Док су били у Црној Гори, неки су се истурчили и презиме добили по претку Асану, који је био спахија, касније се поново вратили у православну веру.С њима у сродству су братство РАИЧЕВИЋ у Полицама код Требиња о којих су они Спајићи.Братство Асановићи су у току сеобе променили славу у Св. Јована
Нису Спајићи, него Спаићи и нису из Роваца, него из Ровина.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #185 послато: јануар 21, 2017, 10:29:26 поподне »
Један од најзнаменитијих Никшића је архимандрит Авксентије Шундић, савременик и сарадник Светог Петра Цетињског, старешина Манастира Морача у важно време ЦГ повести, између 1790. и 1826. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8014
  • I2a S17250 A1328
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #186 послато: јануар 21, 2017, 11:34:18 поподне »
Један занимив детаљ из никшићке повести:

Када су 1711. Требјешани опседали Никшић, помогнути црногорским одредима и руском финансијском потпором, било је већ извесно да ће се никшићки Турци предати. Међутим, командант црногорских одреда, чевски сердар Вукале Ђикановић, добио је мито од турског заповедника да се са својом војском повуче са бојног поља. Тако су Црногорци одступили од Никшића, а сердар се правдао да је град немогуће освојити и да би улудо изгубио много својих ратника. Ову издају Требјешани су скупо платили. Видевши да се Црногорци повлаче, Турци су сачекали да Требјешани остану усамљени, а затим су извршили противудар и поарали Требјесу...

Тако барем кажу "Казивања старих Требјешана".

Има још занимљивих појединости у овом раду Комнена Бећировића:
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/kosovo/kazivanje.pdf
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #187 послато: јануар 21, 2017, 11:58:08 поподне »
Занимају ме Никшићи, мој прађед рођен у XIX вјеку је потомцима говорио да смо ми од Никшића (племена не града) а све се дешава у Босанској Крајини у селу Врбљани у близини извора ријеке Сане. Колико ја знам и његов ђед или прађед рођен је у истом селу.
Ја знам доста о Никшићима, о постанку и поријеклу али не знам о каснијој генези, тј. о разиласку и расељавању. Ми не славимо Лучиндан као крсну Славу али нам је то једна од четири "мале" Славе.
бити Србин је светиња

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #188 послато: јануар 22, 2017, 02:08:37 пре подне »
Један од најзнаменитијих Никшића је архимандрит Авксентије Шундић, савременик и сарадник Светог Петра Цетињског, старешина Манастира Морача у важно време ЦГ повести, између 1790. и 1826. године.
Постојбина Шундића су Васиљевићи, једно од дванаест насеља Никшићке жупе, питомог краја који се простире уз ријеку Грачаницу, сјевероисточно од другог по величини града у Црној Гори. Село је добило име по Васиљу, брату њиховог родоначелника.

У Васиљевићима данас живи  тридесет пет породица Шундића (старосједиоци), те по четири-пет породица Драгнића (поријеклом из Васојевића) и Дрекаловића (досељеници из Куча)[1]. Припадници најбројнијег од ова три братства (Шундићи) сматрају се, као и већина породица у горњим  селима Никшићке жупе, потомцима Гезимира (Казимира) – сина Никше Грбљанина, родоначелника племена Никшићи.

Cродници Шундића из Никшићке жупе су Шундићи у Бјелопавлићима (селу Шобајићима) и Стојнику код Аранђеловца, те Бушковићи на острву Врањини (Скадарско језеро)[2]. Шундићи у Стојнику потичу од Петра Шунде, кога помиње прота Матеја Ненадовић у Мемоарима, а Бушковићи на Врањини од брата му Николе. Петар и Никола, браћа архимандрита Аксентија, побјегли су из завичаја око 1795. године, због убиства. Први је убио, у свађи, Максима Бојовића, а други неког муслимана Феризовића, који је покушао да му обешчасти жену[3].

Шундића сада има више у аранђеловачком крају (око 45 домова) него у Никшићкој жупи[4], иако су неки припадници овог рода, из Стојника, узели друго презиме ( Маркићевић, Несторовић)[5]. У околини Бруса (Будиловина, Осредци) Шундићи су малобројни (5-6 породица)[6].

Братство Шундића из Васиљевића дало је, у својој прилично дугој историји, шеснаест свештеника[7]. Најпознатији од њих је народни трибун Аксентије Шундић.

Монах и јунак Аксентије Шундић

Аксентије Шундић (свјетовно име Мирко) рођен је у Васиљевићима љета Господњег 1750.[8] Замонашио се, као младић, у манастиру Студеници. Од 1792. године до смрти био је архимандрит манастира Мораче[9].

Архимандрит Шундић несебично је помогао Требјешанима који су се, након друге разуре Требјесе, населили у горњоморачком селу Љевиштима[10]. Путовао је у Русију, 1794. године, као један од изасланика требјешких изгнаника одлучних да се преселе у највећу словенску земљу[11].

За вријеме Карађорђевог устанка, Шундић је водио сталну преписку са српским устаницима и црногорским митрополитом Петром Првим Петровићем. А 1805. године био је један од вођа устанка старохерцеговачких племена: Жупљана, Горњепољаца и Дробњака[12].

Према писању Томаша Катанића, потомка Карађорђевог познаника Петра Катане, архимандрит Аксентије учествовао је, заједно са осамдесетак Морачана предвођених војводом Мином Радовићем, у Бици за Нови Пазар (1809)[13]. Тада су, као што је познато, Карађорђеви устаници извојевали побједу над Турцима.

По наговору Аксентија Шундића убијени су турски зликовци Хасан Мекић и Мурат Ђурђевић. Мекића је убио Мина Радовић, а Ђурђевића поп Андрија Драговић[14]. „Отада се закрви крајина / чак од Кома те до Корјенића, / нож сијева, крв се пролијева“[15].

Духовник и јунак Аксентије Шундић упокојио се у Господу 1826. године у селу Кутима, идући ка родном мјесту. Сахрањен је код манастира Светог Луке у Никшићкој жупи[16].

Овај знаменити Жупљанин, опјеван у више јуначких пјесама[17], био је носилац Ордена Свете Ане другог степена, којим га је одликовала руска царица Катарина Велика[18].

Потомци војводе Никше Грбљанина

Жупљани: Безмаревићи, Бечановићи, Бојовићи; Боровинићи (Бршно), Бошковићи, Војиновићи, Даковићи, Дачевићи, Ђиласи, Ђуровићи, Јаредићи, Јовановићи, Јоковићи, Јокићи; Кнежевићи (Заград и Кута), Кораћи, Костићи, Лакетићи, Мандићи, Миличићи, Мирковићи, Митровићи, Мићковићи, Мишовићи, Николићи; Павловићи, Пековићи, Перишићи, Пиндовићи, Поповићи из Старог Села, Радуловићи, Рашковићи, Стојановићи, Ћираковићи, Чворовићи, Шундићи[19].

Ровчани: Булатовићи, Минићи, Тапушковићи, Вељовићи; Влаховићи, Селићи; Шћепановићи, Драшковићи, Бећковићи; Илинчићи (потичу од Срезојевића), Поповићи (Колашин), Новаковићи (Липово)[20], …

Требјешани: Балићи (Никшићка жупа, Гајтан код Медвеђе – о.а.), Бућићи, Војводићи, Вујачићи, Драгићевићи, Дипићи, Јокановићи, Кљајићи, Симоновићи[21]; Бећировићи (потичу од Кљајића), Лопушине [Струг, Сировац, Брус (некдашњи Јокановићи)], Требјешани (бивши Дипићи), Грдинићи (Сировац)[22], Папићи[23] (сви који славе Светог Луку – о.а.),  Туровићи – Вујачићи (Гајтан), жупски Ђоковићи (потомци војводе Ђока Ј. Војводића)[24], …

Крсна слава свих Никшиних потомака (Никшића) је Лучиндан (31. октобар).

Жупско коло[25]

(одломак)

Књига једна танка стиже
у манастир Светог Луке,
написана од владике
Светог Петра, свете руке.

Жупљанима упућена
прво књига изговара:
„Поздрав пуку и благослов
црногорског господара“!

Затим књигом светитељ их
на устанак свијех зове,
понајприје главаре им –
оне старе витезове:

„Ти Илија[26], и кнез Дако[27]
и ти, оче Аксентија[28],
да је зулум додијао,
ви видите као и ја.

Но на ноге! Ево згоде:
на Стамбол се Москов креће;
све што жели, сад ил’ икад,
цар русијски учињеће“!

И народ се српски диже
по свој Жупи Грачаници;
да из града ко изађе,
не даваше па ни птици.

И устаде народ живо
да се коље на све стране;
не жаљаше свог имања,
нити главе, нити ране.

– – – – – – – – – – – – – – – – – – – –

А кад наста књаз Данило,
два рођака Бојовића[29],
сердар Шого[30] су два брата
и два брата Војводића –

Одметнуше опет рају,
и наново крв се проли:
ил’ град Жупи – Жупа граду,
ко ће коме да одоли?

Прегнуће је у Србаља,
Данило их књаз помаже:
три им брата отпремио,
да их кр’јепе и оснаже.

Жупљани се одржаше,
и сад више раја није:
као прави Црногорац
зна јуначки бој да бије.

На До Вучји сабаља су
понајвише уграбили;
ђе је било стани-пани,
свуда су се намјерили.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #189 послато: јануар 22, 2017, 02:23:41 пре подне »

Манастир Светог Луке у Жупи Никшићкој

Храм је посвећен Св. апостолу Луки. По старом предању манастир је основала унука Вукана Немањића у XIII вијеку. Највише података о монашком животу имамо из XVII и XVIII вијека. Страдао од Турака 1853. године. Ктиторством књаза Николе (подигао га за душу своме стрицу књазу Данилу) обновљен 1881. године.

Садашње сестринство је у манастиру од 1997. године.
Настојатељица је игуманија Ефимија (Никчевић)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #190 послато: јануар 22, 2017, 02:40:57 пре подне »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #191 послато: јануар 22, 2017, 02:57:24 пре подне »

Мало злоупотребе медијског простора :) Двојица Никшића, ја сам овај десно, Душан Вучковић, а лево је Петар Марковић, Ровчанин од Срезојевића, обојица Крагујевчани, срећемо се сваки пут на слави у цркви кад носимо колач и у школи наравно :)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1292
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #192 послато: јануар 22, 2017, 03:16:56 пре подне »

Аљоша Асановић
АСАНОВИЋИ живе у Книну, Житнићу, славе Св. Јована , овамо су се доселили из Кадијине Главице код Дрниша.Старина Асановића је из Херцеговине, где су рођаци са братством СПАЈИЋ, старином су из Роваца у Црној Гори.Док су били у Црној Гори, неки су се истурчили и презиме добили по претку Асану, који је био спахија, касније се поново вратили у православну веру.С њима у сродству су братство РАИЧЕВИЋ у Полицама код Требиња о којих су они Спајићи.Братство Асановићи су у току сеобе променили славу у Св. Јована

Одакле та погрешна информација да су у Житнић доселили из Кадине Главице? У Житнићу су од давнина, а за присуство у Кадиној Главици први пут чујем.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #193 послато: јануар 22, 2017, 03:20:03 пре подне »
Одакле та погрешна информација да су у Житнић доселили из Кадине Главице? У Житнићу су од давнина, а за присуство у Кадиној Главици први пут чујем.
Већ сам рекао раније да за Асановиће и за Билиће, нису поуздане информације, пошто си ти други који је демантовао податке за Асановића...Хтео сам да избришем пост, али незнам како :)

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1292
  • R1b>BY611>YZ2705>BY200954
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #194 послато: јануар 22, 2017, 03:20:46 пре подне »

Мало у комшилук :) Славен Билић
Билићи живе у Ђеврском, Имотском, Книнском пољу и Цивљанима, славе Св. Јована и католици.Кажу да су се доселили из Ливна, а даље из Херцеговине око 1780, има их који су постали католици.У Херцеговини Билићи су огранак братства Рагужа, пореклом су од племена Никшићи

Билићи су једино у Цивљанима Срби, а сви остали из Далмације су Хрвати. Лик на слици потиче из Пакова Села код Дрниша.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #195 послато: јануар 22, 2017, 03:22:12 пре подне »
Билићи су једино у Цивљанима Срби, а сви остали из Далмације су Хрвати. Лик на слици потиче из Пакова Села код Дрниша.
Пиши, бриши , није више валидно :)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #196 послато: јануар 22, 2017, 03:23:15 пре подне »
Пиши, бриши , није више валидно :)
Моја грешка, опет понављам , поставио сам непроверене информације за лика са слике

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #197 послато: јануар 22, 2017, 03:32:37 пре подне »

Марко Ницовић
РОЂЕН: У Колашину, 10. маја 1946. године.

РОДИТЕЉИ: Отац Батрић рођен је 1899. године, а мајка Дмитра (дев. Влаховић) рођена 1910. године у Колашину. Отац је био службеник у општини, а Дмитра домаћица.

КРСНА СЛАВА: Свети Лука (и Ницовићи и Влаховићи).

ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА: Ницовићи су настали из ширег црногорског братства Влаховића. Ницо, од кога настаје презиме, био је главешина Ровачких хајдука који су пресретали турске караване на путу од Босне ка Цариграду. Зато је никшићки паша хтео да се договори са њима да престану нападе на ове путнике, а да им он у замену да дукате, храну и слична добра.

Делегација је из Ровца, те 1763. године, кренула на преговоре са пашом у Никшић, али их је пред самим улазом у град сачекала пашина војска. Такву превару Ровчани нису очекивали , па је у крвавој борби од њих 65 само тројица преживело. Међу њима је био Ницо Влаховић. Због таквог подвига тадашњи владика је наложио да се потомци овог хероја назову Ницовићи.

Дакле, постојбина Ницовића је село Ровца у кањону Платије, на путу од Колашина ка Подгорици.

РОДОСЛОВ ПО МУШКОЈ ЛИНИЈИ: Ницо-Периша-Вуксан-Богдан-Бајо-Батрић-Марко.Сви су били Ровчани и војници.

О ПРЕЦИМА: После протеривања Турака, краљ Никола је 1875. године Ровчанима дао да населе Колашин. Тако је прадеда Богдан добио земљу око Биоградског језера и Колашина.

Деда Бајо је погинуо у бици на Мојковцу, а био је најбољи стрелац у Ровцима и шеф свих стрелаца.

Отац Батрић је био првоборац у Другом светском рату, али је рањен 1942. године па је остао ратни војни инвалид.

Баба по оцу је Милена Кргушић, сестра чувеног сердара и перјаника краља Николе Јанка Кргушића. Деда по мајци је Никола, бавио се трговином.

ОДЛИКОВАЊА: Сва одликовања Ницовића опљачкана су у Првом светском рату када су Аустријанци ушли у Црну Гору. Једино преостало које Марко Ницовић чува је сребрни официрски грб Краља Николе са двоглавим орловима.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #198 послато: јануар 22, 2017, 05:55:39 пре подне »
Занимају ме Никшићи, мој прађед рођен у XIX вјеку је потомцима говорио да смо ми од Никшића (племена не града) а све се дешава у Босанској Крајини у селу Врбљани у близини извора ријеке Сане. Колико ја знам и његов ђед или прађед рођен је у истом селу.
Ја знам доста о Никшићима, о постанку и поријеклу али не знам о каснијој генези, тј. о разиласку и расељавању. Ми не славимо Лучиндан као крсну Славу али нам је то једна од четири "мале" Славе.
"Maла" слава може бити и бивша слава уколико се променила...

Ван мреже zox

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 161
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #199 послато: јануар 22, 2017, 11:55:00 пре подне »
Билићи су једино у Цивљанима Срби, а сви остали из Далмације су Хрвати. Лик на слици потиче из Пакова Села код Дрниша.

Pa valjda znaš da je nacionalnost glupost...pa i Dado Pršo se smatra Hrvatinom...

I on je imao svog Dadu prije par stotina godina... ;D ;D

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9248
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #200 послато: јануар 22, 2017, 01:11:44 поподне »
Занимају ме Никшићи, мој прађед рођен у XIX вјеку је потомцима говорио да смо ми од Никшића (племена не града) а све се дешава у Босанској Крајини у селу Врбљани у близини извора ријеке Сане. Колико ја знам и његов ђед или прађед рођен је у истом селу.
Ја знам доста о Никшићима, о постанку и поријеклу али не знам о каснијој генези, тј. о разиласку и расељавању. Ми не славимо Лучиндан као крсну Славу али нам је то једна од четири "мале" Славе.

Уколико би се водили днк резултатима крајишких Стефањштака, нисте од Никшића (племена). Само предање о Никшићу се не коси са предањем о пореклу Озгорастовића (Херцеговина).

Најбоље је да урадите днк анализу. Крајишки Срби су вековима изоловани тамо на западу и днк анализом се често може лоцирати даље порекло.

Предања код крајишких Срба нису толико значајна (и тачна) као код Срба из ЦГ нпр., али често могу дати смернице у ком правцу наставити истраживање.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #201 послато: јануар 22, 2017, 02:21:59 поподне »

Мало злоупотребе медијског простора :) Двојица Никшића, ја сам овај десно, Душан Вучковић, а лево је Петар Марковић, Ровчанин од Срезојевића, обојица Крагујевчани, срећемо се сваки пут на слави у цркви кад носимо колач и у школи наравно :)
Било би веома значајно када би се Марковић тестирао, то би био први Средојевић, Булатовиће, Влаховиће и Шћепановића већ имамо.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #202 послато: јануар 22, 2017, 02:39:00 поподне »
Ровчани: Булатовићи, Минићи, Тапушковићи, Вељовићи; Влаховићи, Селићи; Шћепановићи, Драшковићи, Бећковићи; Илинчићи (потичу од Срезојевића), Поповићи (Колашин), Новаковићи (Липово)[20], …
ДНК је већ показао да Вељовићи нису "прави" Булатовићи, да су Драшковићи, као вероватно и Бећковићи јер су њихов огранак, заправо Мацурског порекла, постоје озбиљне индиције да су и Селићи ровачки староседеоци или Мацуре, а исто то важи и за Поповиће насељене у Колашину.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #203 послато: јануар 22, 2017, 05:17:50 поподне »
ДНК је већ показао да Вељовићи нису "прави" Булатовићи, да су Драшковићи, као вероватно и Бећковићи јер су њихов огранак, заправо Мацурског порекла, постоје озбиљне индиције да су и Селићи ровачки староседеоци или Мацуре, а исто то важи и за Поповиће насељене у Колашину.
Да, тестови су тако показали...Једино што не бих одмах по "дифолту" стављао све Драшковиће у род Мацура, само зато што је један тестирани добио тај резултат, можда је то изузетак, а Драшковићи су огранак Шћепановића, тако да верујем да већина Драшковића имају никшићки тип, само нема тестираних...Зато бих и за Бећковића био суздржан дал је никшићки род или мацурски, све је отворено.Овај колега што је од Срезојевића , питаћу га ако хоће да се тестира.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #204 послато: јануар 22, 2017, 07:31:10 поподне »
Било би веома значајно када би се Марковић тестирао, то би био први Средојевић, Булатовиће, Влаховиће и Шћепановића већ имамо.
Хтедох да откуцам Срезојевић али ми се поткраде грешка па испаде Средојевић.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #205 послато: јануар 22, 2017, 07:49:19 поподне »
Хтедох да откуцам Срезојевић али ми се поткраде грешка па испаде Средојевић.
Причаћу са њим о томе, ако буде био заинтересован...Значило би свакако за пројекат...

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1062
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #206 послато: јануар 22, 2017, 08:26:17 поподне »
ДНК је већ показао да Вељовићи нису "прави" Булатовићи, да су Драшковићи, као вероватно и Бећковићи јер су њихов огранак, заправо Мацурског порекла, постоје озбиљне индиције да су и Селићи ровачки староседеоци или Мацуре, а исто то важи и за Поповиће насељене у Колашину.
Јесу ли Поповићи насељени у Колашину, од Поповића из Прекобрђа? Неђе сам гледао да су  Поповићи из Прекобрђа старинци.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #207 послато: јануар 23, 2017, 08:05:59 поподне »
Од виђенијих Никшића треба поменути чувене Феризовиће, без обзира на то што су муслимани. Потичу од братства Поповића, из Никшићке Жупе. Тодора Поповића су као малог одвели Турци, те га потурчили и добио је име Фериз. Као одрастао, на женин наговор вратио се у Жупу и настанио међу својим рођацима. Феризовићи су имали куле и шанчеве и заједно са Жупљанима су бранили Жупу од Пиперских и Ровачких чета. На наговор Црногораца, Жупљани истерају Феризовиће 1805. године, те они пређу у Никшић. Били су изузетно угледни и међу хришћанима и међу муслиманима. Становали су у Феризовића махали и пред ослобођење Никшића 1877. било их је 10 кућа. Црногорски и херцеговачки хајдуци су највише волели да им на мегдан изађе неко од Феризовића, јер су их сматрали изузетним јунацима. Знам да данас њихових потомака има у Сарајеву и Подгорици.
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #208 послато: јануар 25, 2017, 09:01:12 поподне »

Глумац Новак Билбија

Свештеник Војислав Билбија
Милорад Богдановић
4. новембра 2016. у 08:50
Ово презиме је доста „лако“ претраживати и пратити , за разлику од других. Спомиње се у већем броју на доста различитих мјеста, на простору од Ливна ка сјеверу. Сви славе Лучиндан, осим једне породице у Приједору који славе Ђурђевдан, што не значи да и они нису из ове породице.
Билбије су се још само спомињале у Далмацији. Јован Билбија у Обровцу 1837, као и у Полачи, који су доселили из Босне, по Накићевићу још у 16. вијеку, а слава им је Митровдан..
На другим мјестима нисам пронашао да се ово презиме спомиње.
Детаљније можете прочитати у нашој Дигиталној библиотеци
http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/
1.Шематизам митрополије дабробосанске за 1882. годину
2.Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993
3.Александар Бачко, Породице Далматинских Срба, стр.58

Врло би значајно било када би неко од Билбија извршио ДНК тестирање, како би се сазнало која су хаплогрупа и са киме су у сродству.
Билбије се помињу међу исељеним Никшићима...

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #209 послато: јануар 25, 2017, 09:06:05 поподне »

Велимир Вељко Влаховић (Трмање, код Колашина, 2. септембар 1914 — Женева, 7. март 1975), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.
Рођен је 2. септембра 1914. године у селу Трмање, код Колашина. Његов отац је капетан прве класеМилинко Влаховић, командант Ровачког батаљона војске Краљевине Црне Горе, и после њене капитулације, заједно са братом Тошком Влаховићем, Костом Пећанцем и Костом Војновићем четнички војвода у Јабланичко-Топличком устанку 1917. године, тј.командант Јабланичког комитског одеда у Србији (брат Тошко за Тимочку крајину).

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #210 послато: јануар 25, 2017, 09:18:25 поподне »

Велимир Вељко Влаховић (Трмање, код Колашина, 2. септембар 1914 — Женева, 7. март 1975), учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије.
Рођен је 2. септембра 1914. године у селу Трмање, код Колашина. Његов отац је капетан прве класеМилинко Влаховић, командант Ровачког батаљона војске Краљевине Црне Горе, и после њене капитулације, заједно са братом Тошком Влаховићем, Костом Пећанцем и Костом Војновићем четнички војвода у Јабланичко-Топличком устанку 1917. године, тј.командант Јабланичког комитског одеда у Србији (брат Тошко за Тимочку крајину).
Вељков отац Милинко дошао је најпре код својих рођака Вуксановића у село Туларе у Горњој Јабланици. Вуксановићи су од Ивана Вуксанова Влаховића из Трмања у Ровцима, засеок Андријево досељени у Туларе 1889. год.

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #211 послато: јануар 26, 2017, 12:57:52 пре подне »

Глумац Новак Билбија

Свештеник Војислав Билбија
Милорад Богдановић
4. новембра 2016. у 08:50
Ово презиме је доста „лако“ претраживати и пратити , за разлику од других. Спомиње се у већем броју на доста различитих мјеста, на простору од Ливна ка сјеверу. Сви славе Лучиндан, осим једне породице у Приједору који славе Ђурђевдан, што не значи да и они нису из ове породице.
Билбије су се још само спомињале у Далмацији. Јован Билбија у Обровцу 1837, као и у Полачи, који су доселили из Босне, по Накићевићу још у 16. вијеку, а слава им је Митровдан..
На другим мјестима нисам пронашао да се ово презиме спомиње.
Детаљније можете прочитати у нашој Дигиталној библиотеци
http://www.poreklo.rs/2014/01/05/digitalna-biblioteka-portala-poreklo/
1.Шематизам митрополије дабробосанске за 1882. годину
2.Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993
3.Александар Бачко, Породице Далматинских Срба, стр.58

Врло би значајно било када би неко од Билбија извршио ДНК тестирање, како би се сазнало која су хаплогрупа и са киме су у сродству.
Билбије се помињу међу исељеним Никшићима...

Билбије би требали да су истог порекла као и Ерцези.

"Ерцези су пореклом из Херцеговине. Кад су им Турци једном „силовали жене“, они Турке побију и утекну. Побегла су три брата и један дође у Врбицу, а два у Грахово. У Грахово су дошли били (Билбија) и Мића. У Врбици су из њихове куће кроз 327 година излазили попови. Из Врбице један Ерцег је „изишао“ овде 1900. и купио земљу од Вучића (Вујнића)."

Боривоје Милојевић  "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље"
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #212 послато: јануар 26, 2017, 05:08:28 поподне »
Билбије би требали да су истог порекла као и Ерцези.

"Ерцези су пореклом из Херцеговине. Кад су им Турци једном „силовали жене“, они Турке побију и утекну. Побегла су три брата и један дође у Врбицу, а два у Грахово. У Грахово су дошли били (Билбија) и Мића. У Врбици су из њихове куће кроз 327 година излазили попови. Из Врбице један Ерцег је „изишао“ овде 1900. и купио земљу од Вучића (Вујнића)."

Боривоје Милојевић  "Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко Поље"
Мислим да се чека резултат једног Ерцега, мајско тестирање, па ћемо да видимо...

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #213 послато: јануар 26, 2017, 05:39:31 поподне »
Мислим да се чека резултат једног Ерцега, мајско тестирање, па ћемо да видимо...

Чека се. То је мој кандидат.  :)
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #214 послато: јануар 26, 2017, 06:16:47 поподне »
Чека се. То је мој кандидат.  :)
Браво! Када се очекује да буду објављени резултати?

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #215 послато: фебруар 18, 2017, 08:57:49 поподне »
Паде ми на памет да би можда могло да се на лето организује и дружење у виду једне овакве планинарске туре. Мислим да би то било јединствено и незаборавно искуство.

https://www.youtube.com/v/Ihbf0nIWYiU&feature=youtu.be


Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #216 послато: март 09, 2017, 09:37:23 поподне »
Да ли је у табели код Никшића M423+ уписана ознака неког SNP под старим називом или је у питању нешто друго?

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #217 послато: март 09, 2017, 09:48:17 поподне »
Паде ми на памет да би можда могло да се на лето организује и дружење у виду једне овакве планинарске туре. Мислим да би то било јединствено и незаборавно искуство.

https://www.youtube.com/v/Ihbf0nIWYiU&feature=youtu.be
А шта је на снимку? Не могу да отворим...:)

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Помоћник уредника
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1847
  • Васојевић
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #218 послато: март 09, 2017, 09:51:45 поподне »
Да ли је у табели код Никшића M423+ уписана ознака неког SNP под старим називом или је у питању нешто друго?

I-PH908 је знатно млађа грана I2a од I-M423, а између њих је чак 5 SNP-ова:
M423>Y3104>L621>CTS4002>CTS10228>S17250>PH908
Претпостављам да је Бечановић позитивно тестиран на M423 пре него што су откривене млађе гране.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #219 послато: март 09, 2017, 11:06:54 поподне »
А шта је на снимку? Не могу да отворим...:)
У питању је планинарска рута која заокружује најлепше делове планинских масива Црне Горе (Маганик, Капетаново и Манито језеро, кањон Мртвице).

Ван мреже Селаковић

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1830
  • I2-Z17855*
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #220 послато: март 09, 2017, 11:13:21 поподне »
У питању је планинарска рута која заокружује најлепше делове планинских масива Црне Горе (Маганик, Капетаново и Манито језеро, кањон Мртвице).

Уопште нисам видео овај Војиненадов предлог и подржавам неку планинарску туру. Прођох Комове, Проклетије, Дурмитор, Тару и Пиву.. али ми Капа Морачка и Капетаново језеро стално измичу  :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #221 послато: март 10, 2017, 08:07:22 пре подне »
I-PH908 је знатно млађа грана I2a од I-M423, а између њих је чак 5 SNP-ова:
M423>Y3104>L621>CTS4002>CTS10228>S17250>PH908
Претпостављам да је Бечановић позитивно тестиран на M423 пре него што су откривене млађе гране.
ОК, нисам имао комплетно стабло са старијим гранама па сам у моменту кад сам видео М423 помислио да је можда нека од млађих грана. Пронашао сам на ФТДНА главно стабло И2. Хвала у сваком случају.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #222 послато: март 10, 2017, 08:09:05 пре подне »
Уопште нисам видео овај Војиненадов предлог и подржавам неку планинарску туру. Прођох Комове, Проклетије, Дурмитор, Тару и Пиву.. али ми Капа Морачка и Капетаново језеро стално измичу  :)
Боже здравља, може да се организује на лето једна експедиција. Сви који су били пуни су утисака и одушевљења.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #223 послато: март 10, 2017, 11:24:16 пре подне »
У питању је планинарска рута која заокружује најлепше делове планинских масива Црне Горе (Маганик, Капетаново и Манито језеро, кањон Мртвице).
Супер идеја!

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #224 послато: март 10, 2017, 11:29:14 пре подне »
Боже здравља, може да се организује на лето једна експедиција. Сви који су били пуни су утисака и одушевљења.
Moже да се уклопи та тура око Светог Илије, тад је сабор на Лукавици (Ровчана, Жупљана, Требјешана и Пипера) , пошто је Капетаново језеро тамо, колико видим...Да се споји културно, спортско-рекреативни садржај :)

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #225 послато: март 10, 2017, 11:44:29 пре подне »
Moже да се уклопи та тура око Светог Илије, тад је сабор на Лукавици (Ровчана, Жупљана, Требјешана и Пипера) , пошто је Капетаново језеро тамо, колико видим...Да се споји културно, спортско-рекреативни садржај :)
Мислим да би тај термин био идеалан за тако нешто.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #226 послато: март 14, 2017, 08:28:40 поподне »
Управо је стигла потврда из лабораторије YSEQ да је Шћепановић из Речина код Колашина, а самим тим и остали Никшићи-Гојаковићи, PH908+.
Остаје да сачекамо резултат теста за Вељовића из Попа код Тутина, који је према вредностима маркера очигледно сродан са Вељовићем из Сувог Дола код Тутина, Обрадовићем из Тврдошева код Новог Пазара, и Булатовићем из Бијеле Цркве код Рожаја, који сви такође имају заједничко предање о пореклу од Булатовића из Мртвог Дубоког у Ровцима, да ли је то заиста тако и да ли је код њих у питању мутација на маркеру DYS448 због чега изгледа да нису сродни са Гојаковићима, или је ипак у питању давнашње братимљење стариначког ровачког рода са Гојаковићима.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #227 послато: март 14, 2017, 08:35:18 поподне »
Управо је стигла потврда из лабораторије YSEQ да је Шћепановић из Речина код Колашина, а самим тим и остали Никшићи-Гојаковићи, PH908+.
Остаје да сачекамо резултат теста за Вељовића из Попа код Тутина, који је према вредностима маркера очигледно сродан са Вељовићем из Сувог Дола код Тутина, Обрадовићем из Тврдошева код Новог Пазара, и Булатовићем из Бијеле Цркве код Рожаја, који сви такође имају заједничко предање о пореклу од Булатовића из Мртвог Дубоког у Ровцима, да ли је то заиста тако и да ли је код њих у питању мутација на маркеру DYS448 због чега изгледа да нису сродни са Гојаковићима, или је ипак у питању давнашње братимљење стариначког ровачког рода са Гојаковићима.

Чecтитaм! Oчeкивaнo... Кaд би тpeбaлo oчeкивaти peзултaт Вeљoвићa?

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #228 послато: март 14, 2017, 08:40:51 поподне »
Чecтитaм! Oчeкивaнo... Кaд би тpeбaлo oчeкивaти peзултaт Вeљoвићa?
Послао је брис пре 7-8 дана, требало би да пристигне ових дана у лабораторију, а онда све зависи од лабораторије. За очекивати је да то буде у наредних 10-ак дана готово.

Ван мреже Дробњак

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1112
  • I1 P109
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #229 послато: август 07, 2017, 07:19:45 поподне »
Прилог о Горњим Ровцима
<a href="https://www.youtube.com/v/W6Nf6M4cCKk" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/W6Nf6M4cCKk</a>
Искушење баца људе с трона,
роба диже изнад фараона.

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #230 послато: август 20, 2017, 03:20:01 пре подне »
<a href="https://www.youtube.com/v/1_yFmq3GWYk" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/1_yFmq3GWYk</a>

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #231 послато: септембар 29, 2017, 10:45:29 поподне »
<a href="https://www.youtube.com/v/ZTDqtolX3H0" target="_blank" class="new_win">https://www.youtube.com/v/ZTDqtolX3H0</a>

Jelic

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #232 послато: октобар 21, 2017, 02:55:56 пре подне »
Од виђенијих Никшића треба поменути чувене Феризовиће, без обзира на то што су муслимани. Потичу од братства Поповића, из Никшићке Жупе. Тодора Поповића су као малог одвели Турци, те га потурчили и добио је име Фериз. Као одрастао, на женин наговор вратио се у Жупу и настанио међу својим рођацима. Феризовићи су имали куле и шанчеве и заједно са Жупљанима су бранили Жупу од Пиперских и Ровачких чета. На наговор Црногораца, Жупљани истерају Феризовиће 1805. године, те они пређу у Никшић. Били су изузетно угледни и међу хришћанима и међу муслиманима. Становали су у Феризовића махали и пред ослобођење Никшића 1877. било их је 10 кућа. Црногорски и херцеговачки хајдуци су највише волели да им на мегдан изађе неко од Феризовића, јер су их сматрали изузетним јунацима. Знам да данас њихових потомака има у Сарајеву и Подгорици.

Заборавих написати, ових Феризовића има тестираних на бошњачком ДНК пројекту, и то предање да су потурчени Никшићи је несумњиво тачно јер су тестирани као припадници хаплогрупе I2-PH908.

Ван мреже Radul

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 919
  • J2a-Z38463>SK1357+ Башино Село, Цетиње
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #233 послато: новембар 27, 2017, 01:53:21 поподне »
Према рачуници за Y25, а која би требала бити сличана Y23, НЗП за Никшиће се креће од 1144. до 1250. година до заједничког претка.  8)
« Последња измена: новембар 27, 2017, 01:56:50 поподне Radul »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #234 послато: новембар 27, 2017, 02:12:34 поподне »
Према рачуници за Y25, а која би требала бити сличана Y23, НЗП за Никшиће се креће од 1144. до 1250. година до заједничког претка.  8)

Пpeкo "Нeвcки" paчунaчa, кojи ce пoкaзao кao пpиличнo пoуздaн, нa 67 мapкepa,  НЗП зa мeнe (Tapcки Никшићи) и Бeчaнoвићa (Жупљaни), пoкaзуje 42 гeнepaциje или oкo 1250 гoдинa. Mopaћу пpoвepити joш jeднoм, jep ниcaм cигуpaн, зa Toмaшeвићa и Бeчaнoвићa je иcпaлo 35 гeнepaциja или oкo 1050 г.
У cвaкoм cлучajу, у плaну je Big Y зa Tapcкe Никшићe, aли joш увeк ocкудeвaмo ca финaнcиjaмa... Нaдaм ce дa ћe ce тo peгулиcaти дo кpaja гoдинe. Taдa ћeмo вepoвaтнo дoбити гpaну иcпoд PH908 и coпcтвeни CНП, кojи ћe ce бpзo нaћи у пoнуди, пa ce cвaкo мoжe нa њeгa тecтиpaти, a пpeвacxoднo Никшићи, кao и ocтaли кojи имajу DYS557=17.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #235 послато: новембар 27, 2017, 10:29:17 поподне »
Пpeкo "Нeвcки" paчунaчa, кojи ce пoкaзao кao пpиличнo пoуздaн, нa 67 мapкepa,  НЗП зa мeнe (Tapcки Никшићи) и Бeчaнoвићa (Жупљaни), пoкaзуje 42 гeнepaциje или oкo 1250 гoдинa. Mopaћу пpoвepити joш jeднoм, jep ниcaм cигуpaн, зa Toмaшeвићa и Бeчaнoвићa je иcпaлo 35 гeнepaциja или oкo 1050 г.
У cвaкoм cлучajу, у плaну je Big Y зa Tapcкe Никшићe, aли joш увeк ocкудeвaмo ca финaнcиjaмa... Нaдaм ce дa ћe ce тo peгулиcaти дo кpaja гoдинe. Taдa ћeмo вepoвaтнo дoбити гpaну иcпoд PH908 и coпcтвeни CНП, кojи ћe ce бpзo нaћи у пoнуди, пa ce cвaкo мoжe нa њeгa тecтиpaти, a пpeвacxoднo Никшићи, кao и ocтaли кojи имajу DYS557=17.
Мораће двојица из рода Никшића да тестирају Велики ипсилон да би се евентуални низводни СНП добио у понуди за могућа тестирања.

Jelic

  • Гост
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #236 послато: новембар 27, 2017, 10:30:27 поподне »
Мораће двојица из рода Никшића да тестирају Велики ипсилон да би се евентуални низводни СНП добио у понуди за могућа тестирања.

И то по могућности, један Никшић-Ровчанин и један Никшић-Требјешанин или Никшић-Жупљанин.

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3973
  • I2-PH908>FT14506>Y56203>Y134578 Тарски Никшићи
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #237 послато: новембар 27, 2017, 11:25:39 поподне »
Мораће двојица из рода Никшића да тестирају Велики ипсилон да би се евентуални низводни СНП добио у понуди за могућа тестирања.

To би билo идeaлнo, aли у нeдocтaтку тoгa, мoждa дoбиjeмo нeку нoву тeзу, o чeму нaпиcax гope..

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #238 послато: децембар 02, 2017, 02:14:18 пре подне »
Према рачуници за Y25, а која би требала бити сличана Y23, НЗП за Никшиће се креће од 1144. до 1250. година до заједничког претка.  8)
Овај прорачун премашује за пар векова историјску личност Никшу, који је рођен почетком 13. века (по предању 1207.) , што значи да је племе старије од тог периода...
Илустрација Војводе Никше Грбљановића (Иванишевића, по деди Иванишу,)
« Последња измена: децембар 02, 2017, 02:18:17 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #239 послато: децембар 02, 2017, 02:34:06 пре подне »
Иначе, по предању , Никшићи су по женској линији сродни са Немањићима, преко Вуканове ћерке Јевросиме, која је била удата за Никшиног оца Владимира-Илијана Иванишевића  (докази писани не постоје, само се ради о предању, али се то некако нашло и на википедији где пише да је Вуканова ћерка била удата за Иванишевића)...
Dinastija   Nemanjići
Otac   Stefan Nemanja
Majka   Sveta Anastasija
Porodica
Supružnik   nepoznato
Deca   Dorđe (guverner Zete), Stefan Nemanjić, Dmitar Nemanjić i Jevrosima Nemanjić udato Ivanišević
https://sh.wikipedia.org/wiki/Vukan_Nemanji%C4%87
По предању иде уназад овако линија: Никша , Владимир (Илијан), Иваниш, Милутин (најстарији познати предак са Грбља)
« Последња измена: децембар 02, 2017, 02:42:06 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже barbarylion

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #240 послато: децембар 02, 2017, 03:03:09 пре подне »
Cekamo ove snp rezultate  :D

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #241 послато: децембар 02, 2017, 03:05:17 пре подне »
Cekamo ove snp rezultate  :D
хаха, једино кад би се СНП радили у 13. веку  ;D Искрено, "маса" Никшића има предање о томе, и Сима Милутиновић Сарајлија је имао то предање, па и у предању о Манастиру Св. Луке у Никшићкој Жупи, који је подигла Јевросима Немањић (по предању Никшина мајка), и о цркви Св. Луке на Луштици , на брду званом Никшина Главица, где је по предању рођен Никша, али то су предања, ипак, ја бирам да у то верујем :)
« Последња измена: децембар 02, 2017, 03:12:41 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #242 послато: децембар 02, 2017, 03:20:29 пре подне »
хаха, једино кад би се СНП радили у 13. веку  ;D Искрено, "маса" Никшића има предање о томе, и Сима Милутиновић Сарајлија је имао то предање, па и у предању о Манастиру Св. Луке у Никшићкој Жупи, који је подигла Јевросима Немањић (по предању Никшина мајка), и о цркви Св. Луке на Луштици , на брду званом Никшина Главица, где је по предању рођен Никша, али то су предања, ипак, ја бирам да у то верујем :)
А ко не би бирао да верује у то...идемо супротним смером, верујемо у предање док се не докаже супротно :) До тада предање стоји на снази ...ако ништа, можемо дуже да будемо у заблуди, за разлику од оних који имају предање по мушкој линији и које ће да траје док се не одреди ДНК Немањића :)

Ван мреже barbarylion

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #243 послато: децембар 02, 2017, 03:20:44 пре подне »
хаха, једино кад би се СНП радили у 13. веку  ;D Искрено, "маса" Никшића има предање о томе, и Сима Милутиновић Сарајлија је имао то предање, па и у предању о Манастиру Св. Луке у Никшићкој Жупи, који је подигла Јевросима Немањић (по предању Никшина мајка), и о цркви Св. Луке на Луштици , на брду званом Никшина Главица, где је по предању рођен Никша, али то су предања, ипак, ја бирам да у то верујем :)

Takodje . Nisu sva predanja stvar fikvicije sigurno tu nesto ima:)
Povrh toga saznacemo jos par bitnih stvari o nama, a ima nas svuda od Nikšića do Vojne Krajine  :)

Ван мреже barbarylion

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #244 послато: децембар 02, 2017, 03:25:32 пре подне »
А ко не би бирао да верује у то...идемо супротним смером, верујемо у предање док се не докаже супротно :) До тада предање стоји на снази ...ако ништа, можемо дуже да будемо у заблуди, за разлику од оних који имају предање по мушкој линији и које ће да траје док се не одреди ДНК Немањића :)

Naravno ...Ja jedva cekam I ove rezultate u svakom slucaju  :)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3746
  • I2-PH908>FT14506>Y52621, род Никшића
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #245 послато: децембар 02, 2017, 03:29:09 пре подне »
Naravno ...Ja jedva cekam I ove rezultate u svakom slucaju  :)
Исто...

Ван мреже barbarylion

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 380
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Никшићи I2-PH908>Y52621
« Одговор #246 послато: децембар 02, 2017, 03:31:43 пре подне »
Исто...

Taman da vidimo taj spoj tarski niksici, niksici I ostali (zap.hercegovina I vojna krajina)