Новогодишња ДНК недеља 2024

[Ojler]

Никада није било толико, иако су се неки Љубинци са форума играли цифрама. Разумем да је то људима интересантно.

Сад баш погледах, на узорку од 72 из Љубиња, на хаплогрупу I2-Y3120 одлази око 65%. Што је такође веома високо и на нивоу неког западнохерцеговачког просека.

За Кучево је рано да се прича на основу 10-ак тестираних.

То је реална бројка. Чак и када се пондерише са величином тестираних братстава на основу пописа 1991. године учешће износи око 67%. Дакле око 2/3.

[Христифор]

Између 70% и 90% је велика разлика. А чак је и мање од 70%.

У праву сте колега Ojler.  Било је изнад херцеговачког и српског просека свакако,  пермутовао сам са једном другом локацијом.

[Акса]

64. Радовановић, Никољдан, Доњи Лајковац, Лајковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280. Од нешто специфичнијих вредности издвајају се повишена DYS390=26 и снижена DYS576=16. Нема претерано блиских поклапања у табели нашег пројекта (са мање од 3 разлике на 23 маркера), а једини који би му на основу маркера и географске блискости потенцијално могао бити близак је Ивановић из Јајчића код Љига (Аранђеловдан), од ког се разликује на 3 од 23 маркера, с тим да је разлика на једном од тих маркера двостепена. Ако нека веза између њих двојице и постоји, свакако није скорија, узевши у обзир и разлику у маркерима, као и чињеницу да славе различите славе. Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Судећи по тексту о Доњем Лајковцу, Радовановићи највероватније потичу од старе фамилије Филиповића:

https://www.poreklo.rs/2013/03/24/poreklo-prezimena-selo-donji-lajkovac-lajkovac/

Ја сам погледао хаплотипове ново тестираног Радовановића и раније тестираног Ивановића.  Потенцијалну везу си закључио само на основу DYS390 = 26 и како и сам наводиш географско порекло.
Не верујем да знаш да се код припадника A11460>BY202471 јавља 26 na DYS390.

Хаплотип Македонца на почетна 37 маркера са y full-a . Небуле тест: https://www.yfull.com/tree/R-Y345540/

DYS393;13.c; DYS390;26; DYS19;16; DYS391;10; DYS385.1;n/a; DYS385.2;n/a; DYS426;12; DYS388;12; DYS439;?; DYS439;?; DYS389I;13; DYS392;11; DYS389II;29; DYS458;n/a; DYS459.1;9; DYS459.2;10; DYS455;11; DYS454;11; DYS447;24; DYS437;14; DYS448;?; DYS449;n/a; DYS464.1;n/a; DYS464.2;n/a; DYS464.3;n/a; DYS464.4;n/a; DYS460;11; Y-GATA-H4;11; YCAII.1;n/a; YCAII.2;n/a; DYS456;15; DYS607;?; DYS576;?; DYS570;?; CDY.1;n/a; CDY.2;n/a; DYS442;13; DYS438;11;

Ново тестирани Радовановић има на DYS389II = 30, док Ивановић на том маркеру има = 29 (модалну вредност за хаплотипове A11460/BY202471) једини који има 30 је Ралић, очигледно нека породична мутација узимајући у обзир да деле карактеристичан хаплотип са Бурсаћима и њиховим сродницима.

Радовановић има на Y-GATE-H4 = 12, док Ивановић има 11 (модалну вредност за хаплотипове A11460/BY202471), једини који има другу вредност је Зељковић = 10. Ако бацимо поглед на хаплотипове Зељковићевих сродника из Крајине видећемо да сви на Гате имају = 11. То значи да се код Зељковића догодила нека породична мутација.

Радовановић има на DYS576 = 16, док Ивановић има вредност = 18. Ако бацимо поглед на хаплотипове А11460/BY202471 видећемо да се највише јавља вредност 18. 
Комбинација 18 20 на маркерима DYS576 и DYS570, осим Ивановића има и Радаковић из Крајине који је близак Бурсаћима и њиховим сродницима.

Све ово показује несумњиву припадност Ивановића хаплогрупи R-A11460>BY202471.

Што се тиче ново тестираног Радовановића из Лајковца. Усудио би се да кажем да је вероватно R-CTS3402+ , а шта би могао бити низводно тешко је прогнозирати на овом броју маркера.

[Ojler]

61. Стошић, Св. Јован Милостиви, Милутовац/Трстеник, I2-Y3120

Тестирани је навео да су према једном предању дошли из Борчана код Лепосавића, а према другом, мање поузданом, из Витомирице код Пећи. Друго предање заиста звучи мање вероватно, јер је Витомитрица сасвим младо насеље, основано двадесетих година 20. века као насељеничка колонија. До тада се та област сматрала стаништем хајдука, иако постоје трагови старих српских насеља.

У тефтеру чибука за козе и овце Капетаније Левач, јагодинске нахије за 1832. годину, у месту Милутиновац пописан је извесни Стеван Стошић, власник 25 грла стоке "ситног зуба". Вероватно исти Стошић, пописан као Стефан, поново се помиње 1936. године у Попису чланова мировних судова кнежевине Србије, као сеоски кмет („председатељ" мировног суда) за сеоску општину Милутиновачку, којој су припадала села Милутиновац, Страгари и Мала Дренова. Не знам наравно да ли се ради о припаднику исте породице из које је и тестирани, јер је сасвим могуће да је код поменутог Стевана у питању било патронимско презиме.

Хаплотип тестираног прилично одступа од модалног хаплотипа гране I2-Y3120, мада нема превише изразито карактеристичних вредности. Као посебно редак се издваја једино маркер YGATAH4=9, а карактеристичним се могу сматрати и вредности DYS391=10, те DYS570=20, док се за вредности DYS19=15 и DYS389ii=30 може рећи да се јављају нешто ређе. Међу резултатима тестираних из базе СДНКП овај хаплотип нема блиских резултата. Формално посматрано најближи му је хаплотип Павлице (Стевањдан, Мушић/Купрес) са подударањем 21/25, али је ова чисто математичка блискост веома мала и без филогенетичког значаја.

Тестирани може "окушати срећу" са неким дубинским тестом, BigY или WGS, чиме би барем сазнао млађу филогенетичку грану којој припада.

[Иван Вукићевић]

76. Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Од хаплотипа претходно тестираног Ђекића, чији смо резултат такође добили у овој акцији, разликује се на чак четири маркера:

35. Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Најближа поклапања хаплотипова има са следећим тестиранима, од којих се разликује на два маркера и са којима дели повишену вредност маркера DYS456=16:
- Дамјановић, Никољдан, Бранешци Доњи/Челинац
- Лужаић, Ђурђевдан, Дабар/Оточац
Веза са Дамјановићем је очито скорија, с обзиром да исту славу и географску блискост.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу.

Препорука за даље тестирање ради утврђивања млађе гране: WGS или BigY.

Међутим, њихови хаплотипови деле снижену вредност маркера DYS385b=17, која је типична за неколико крајишких породица које славе Никољдан, па двојица Ђекића вероватно припадају истом роду. Ђекић, чији резултат сада објављујем, не дели са претходно тестираним Ђекићем другу вредност маркера која је типична за тај род (DYS456=16).

Занимљиво је да најближе поклапање хаплотипова, ако гледамо број разлика, има са хаплотипом Ракитића (Никољдан, Себимиље/Рашка), од кога се разликује на два маркера. Међутим, хаплотип Ракитића поседује повишену вредност маркера DYS439=14, коју нема ниједан припадник гране L241 на пројекту.

Тестирани је навео да су преци Ђекића пописани на турском попису из 1850. године у Јошавки. Старији Ђекићи су причали да потичу из Црне Горе, али било каквих прецизнијих одредница. Овај резултат не иде у прилог пореклу из Црне Горе, пошто Ђекићи међу до сада тестиранима из Црне Горе немају генетичке сроднике.

[Иван Вукићевић]

77. Ждерић, Јовањдан, Благај, Купрес, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Бобанаца - ђурђевштака из Бобана (општина Требиње), који је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Радуловић, Ђурђевдан, Шћеница Бобани/Равно
- Кунић, Јовањдан, Грмљани/Требиње
- Ристић, Никољдан, Врање
Од поменутих Радуловић и Кунић такође припадају истом генетичком роду, а са Кунићем дели и исту славу.

О пореклу Ждера имамо прилог на порталу:
https://www.poreklo.rs/2012/02/17/%C5%BEdero/

Хаплогрупа ове породице је позната од раније, а сада је утврђено и ком роду припада.

Ждеро, Јовањдан, Благај, Купрес, E-V13

Ждере из Благаја су пореклом из Мрђеноваца.

Мрђеновци:
Ждере су се доселиле из Рујана (код Ливна) такође крајем 18. века. Једне Ждере су одавде отишле у Стројице (у Јањ) и сад се тамо зову Џакићи. Славе Св. Јована.

Према попису из 1991. године, Ждерића није било у сеоским насељима општине Купрес. Породица Ждеро је живела у насељима Бајрамовци, Мрђеновци, Ново Село и Занаглина у тој општини, али не и у Благају. Православних Ждерића било је једино у околини Травника и Витеза. Било би добро да тестирани прецизира када је његова породица напустила Благај и кад је дошло до промене презимена.

[Савас]

76. Ђекић, Никољдан, Јошавка Доња, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>Z16659>L241

Од хаплотипа претходно тестираног Ђекића, чији смо резултат такође добили у овој акцији, разликује се на чак четири маркера:
Међутим, њихови хаплотипови деле снижену вредност маркера DYS385b=17, која је типична за неколико крајишких породица које славе Никољдан, па двојица Ђекића вероватно припадају истом роду. Ђекић, чији резултат сада објављујем, не дели са претходно тестираним Ђекићем другу вредност маркера која је типична за тај род (DYS456=16).

Занимљиво је да најближе поклапање хаплотипова, ако гледамо број разлика, има са хаплотипом Ракитића (Никољдан, Себимиље/Рашка), од кога се разликује на два маркера. Међутим, хаплотип Ракитића поседује повишену вредност маркера DYS439=14, коју нема ниједан припадник гране L241 на пројекту.

Тестирани је навео да су преци Ђекића пописани на турском попису из 1850. године у Јошавки. Старији Ђекићи су причали да потичу из Црне Горе, али било каквих прецизнијих одредница. Овај резултат не иде у прилог пореклу из Црне Горе, пошто Ђекићи међу до сада тестиранима из Црне Горе немају генетичке сроднике.

Поздрав
Резултат другог тестираног Ђекића припада мом брату од ујака. Први тестирани Ђекић је наш рођак,ми за сад не знамо како смо повезани тј. ко је био наш заједнички предак јер то нам наши стари нису пренијели.
У попису из 1850. у Јошавци су двије куће Ђекића.

Да ли је могуће да између првог и другог резултата постоји толика разлика ако је наш заједнички предак живио током 19. вијека?

[ВелиборЛазић13]

Поздрав
Резултат другог тестираног Ђекића припада мом брату од ујака. Први тестирани Ђекић је наш рођак,ми за сад не знамо како смо повезани тј. ко је био наш заједнички предак јер то нам наши стари нису пренијели.
У попису из 1850. у Јошавци су двије куће Ђекића.

Да ли је могуће да између првог и другог резултата постоји толика разлика ако је наш заједнички предак живио током 19. вијека?

Гледајући податке за те двије куће Ђекића из пописа од 1850/51, заједнички предак је могао бити рођен најкасније око 1760, а можда и раније. Никако послије тога. Дакле, питање је да ли би разлика могла бити толика ако је заједнички предак рођен прије око 260/270 година, можда и више.

[Небојша]

77. Ждерић, Јовањдан, Благај, Купрес, E-V13>Y30977>Y37092

Припада роду Бобанаца - ђурђевштака из Бобана (општина Требиње), који је обрађен у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.
На два маркера се разликује од хаплотипова следећих тестираних:
- Радуловић, Ђурђевдан, Шћеница Бобани/Равно
- Кунић, Јовањдан, Грмљани/Требиње
- Ристић, Никољдан, Врање
Од поменутих Радуловић и Кунић такође припадају истом генетичком роду, а са Кунићем дели и исту славу.

О пореклу Ждера имамо прилог на порталу:
https://www.poreklo.rs/2012/02/17/%C5%BEdero/

Хаплогрупа ове породице је позната од раније, а сада је утврђено и ком роду припада.

Према попису из 1991. године, Ждерића није било у сеоским насељима општине Купрес. Породица Ждеро је живела у насељима Бајрамовци, Мрђеновци, Ново Село и Занаглина у тој општини, али не и у Благају. Православних Ждерића било је једино у околини Травника и Витеза. Било би добро да тестирани прецизира када је његова породица напустила Благај и кад је дошло до промене презимена.

Због низа карактеристичних вредности и крсне славе, вероватно да постоји веза са личким Кртинићима, који такође припадају E-Y37092.

[Мића]

77. Ждерић, Јовањдан, Благај, Купрес, E-V13>Y30977>Y37092

Према попису из 1991. године, Ждерића није било у сеоским насељима општине Купрес. Породица Ждеро је живела у насељима Бајрамовци, Мрђеновци, Ново Село и Занаглина у тој општини, али не и у Благају. Православних Ждерића било је једино у околини Травника и Витеза. Било би добро да тестирани прецизира када је његова породица напустила Благај и кад је дошло до промене презимена.

Предак тестираног је између два светска рата из Благаја дошао у Београд са презименом Ждеро, где су му једном приликом у админстрацији рекли, парафразирам, какав си ти то Србин, а презиваш се Ждеро, ти си Ждерић и тада су га уписали као Ждерића. Преправка презимена се види и у картону житеља који се водио између два светска рата.

[Иван Вукићевић]

87. Мацић, Ђурђевдан, Рајац, Неготин, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS390=25, DYS570=21 и DYS533=13, као и снижену вредност маркера YGATAH4=10. Једино иоле блиско поклапање има са Вуликићем из Ријеке Пиперске код Подгорице, који слави Аранђеловдан. Хаплотипови двојице тестираних разликују се на три маркера, међу којима су и DYS570 и DYS533. С обзиром на географску удаљеност и различиту славу, мало је вероватно да су ближе повезани.

Тестирани је навео да су се Мацићи у Тимокчку Крајину доселили током Прве велике сеобе Срба у 17. веку.

Препорука за даље тестирање: WGS или BigY тест ради утврђивања млађе гране.

[Uzi]

65. Мартић, Јовањдан, Миочић, Дрниш

Припада хаплогрупи N2-Y7310>Y7313>FT182494>FT213937

Од модалног хаплотипа се разликује на једном маркеру, има повишену вредност DYS449=31. На упоредивих 23 маркера има потпуно поклапање са Ветмићем из истог места, па вероватно постоји ближа веза између тих породица. Ветмићи припадају ширем роду Малешевића из Миочића, док за Мартиће то није забележено.

Најранији запис за Мартиће у Миочићу је из 1710. године, када су пописани Јован, Стеван и Милић Мартић.
https://www.poreklo.rs/2023/12/24/miocic-drnis-stanovnistvo-i-prezimena-slobodan-zrnic-2023/

Препорука за даље тестирање је директан тест на још нижу подграну FGC28435. Ако се потврди припадност FGC28435 подграни, онда би даља препорука била тестирање приватних СНП маркера Зубића из Мрђеноваца.

[Милош]

46. Станковић, Митровдан, Осипаоница, Смедерево

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 439=11, 458=18, 576=17, 570=19. Потпуно поклапање на упоредива 23 маркера има са Маркушом из Момишића, док са другим Маркушом из Подгорице има две разлике на упоредива 25 маркера. Како Маркуши славе Ђурђиц, не могу са 100-процентном сигурношћу рећи да су блиски.

Станковићи припадају роду Крањчића (Крајинчића), за које се у литератури каже да су из источне Србије, док тестирани наводи детаљније предање, које каже да су Станковићи од Станка Петровића, брата хајдук Вељковог, који се са братом Огњеном, после Вељкове погибије, населио у околини Осипаонице. Од Станка су Станковићи, а од Огњена Огњеновићи.

https://www.poreklo.rs/2013/04/27/poreklo-stanovni%C5%A1tva-selo-osipaonica-smederevo/#google_vignette

Предлажем Станковићи WGS тест.

[Милош]

48. Јосимовић, Никољдан, Нови Бечеј

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 19=15, 391=10, 458=16, 635=22. Најближи му је један тестиран из околине Новог Пазара. Са њим има три разлике на упоредива 23 маркера (једна трострука разлика на 635). Иако дели главне карактеристике што се хаплотипа тиче, славе су им различите, па самим тим не могу са сигурношћу рећи да ли веза заиста постоји.

За Јосимовиће сам пронашао да су давно одсељени у Нови Бечеј из оближњег Врањева, данас интегралног дела Новог Бечеја.

https://www.poreklo.rs/2012/09/19/poreklo-prezimena-novi-becej-vranjevo/#google_vignette

Јосимовићу предлажем неки напреднији тест.

[Милош]

51. Димитријевић, Аранђеловдан, Јовац, Владичин Хан

Припада хаплогрупи I2-PH908. Главну карактеристику представља вредност 533=14. Али и поред тога нисам нашао неку јачу везу са осталима на СДНК Пројекту. Од осталих карактеристичних вредности, које нису тако ретке, издвојио бих 389II=30, 458=18, 635=22.

Тестирани није навео ком би роду могли припадати Димитријевићи. У Јовцу има доста породица које славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2016/11/08/poreklo-prezimena-selo-jovac-vladicin-han/

Димитријевићу предлажем WGS тест или BigY700.

[Милош]

60. Терзић, Никољдан, Самаила, Краљево   

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности се могу издвојити 390=23, 389II=32, као и 549=10. Рекао бих да нема сумње да му је најближи Васић из Штитара код Новог Пазара, а самим тим и Плавшић из Црног Врха (Попе) код Новог Пазара и Радовић из Жеровнице код Звечана Сви деле и исту славу. Како је Плавшић потврђен као A13912, вероватно и Терзић припада тој грани. Нека даља генетичка веза можда постоји са Бјелоглавом из околине Гацка.

Тестирани је навео да су пореклом од Терзића из Вапе код Сјенице, који су тестирани и припадају хаплогрупи E-V13, а и славе другу славу (Тривуњдан), тако да је то предање оборено.

С друге стране Терзићи су у литератури забележени да су из Павља код Новог Пазара, где Васићи имају своје блиске рођаке.

https://www.poreklo.rs/2017/11/18/poreklo-prezimena-selo-samaila-kraljevo/

Терзићу свакако препоручујем неки од напреднијих тестова попут WGS теста или BigY700 или бар СНП тест на А13912 код Yseq-a.

[Милош]

63. Лазаревић, Јовањдан, Кусовац, Кнић

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних вредности: 385=13-16, 389=14-32, 458=16. Нема ближа поклапања на Пројекту.

Лазаревићи припадају Биорцима:

"Биорци (Симићевићи, Весовићи, Ћировићи, Радосављевићи, Лазаревићи и Биорци). Чукунбаба данашњих довела је из Бихора синове Симића и Веса а са њима су дошли рођаци Витко и Радосав. Најпре су се населили у Борач са осталом својом фамилијом Биорцима, која је још велика у Борчу. Касније су дошли овде. Славе Јовањдан."

https://www.poreklo.rs/2015/02/21/poreklo-prezimena-selo-kusovac-knic/

Препорука је неки од напреднијих тестова (WGS или BigY).

[Милош]

58. Станковић, Аранђеловдан, Добротин, Лесковац

Припада хаплогрупи I2-PH908. Од карактеристичних вредности издвојио бих 19=17, 389II=32, 576=19, 481=29, 635=22. Уколико занемаримо 19=17, близак би му можда могао бити један тестирани из околине Гњилана са славом Никољдан, у супротном нема ближих поклапања.

Тестирани није навео ком роду припадају Станковићи или су можда у литератури изостављени. Има доста породица које у Добротину славе Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2013/11/26/poreklo-prezimena-selo-dobrotin-grdelica-leskovac/

Станковићу свакако предлажем неки од напреднијих тестова.

[Небојша]

86. Марковић, Аранђеловдан, Црнче, Јагодина, J2b-M241>Z638


Тестирани је навео да је предак Марко погинуо на Церу. Даље порекло негде из околине Дурмитора. Пре Марка био је Миљко (Миљковић?). Судећи по старијем презимену, реч је о следећем роду:

“Томићи, Миљковићи и Бојовићи, славе Аранђеловдан. Они су од Васојевића из Црне Горе, досељени овде пре 200 година.”
https://www.poreklo.rs/2014/10/13/poreklo-prezimena-selo-crnce-jagodina/#google_vignette

Нема потпуних поклапања у пројекту, а најближе стоје неки хаплотипови из граничних области према Албанији и са југа Србије. Реч је вероватно о подграни J-Z38299. С обзиром на подграну и предање, звучи смислено порекло из црногорских Брда и околних области.

[Небојша]

91. Марковић, Никољдан, Смолућа, Лукавац, J1-Z1828


Тестирани је навео да је старије презиме гласило Миросављевић и да су даљим пореклом из Шумадије. Етнографски је овај део Босне доста скромно обрађен, па не налазим детаљније податке о пореклу ових Марковића.

Реч је по свему судећи о подграни J1-Z1828>BY94>ZS3128, односно даљим сродницима шекуларских Радмужевића. Иако они славе Св. Јована, верујем да су им Марковићи даљи генетички рођаци. Разлика је на брзомутирајућем маркеру 439 и 458 (двострука промена). Све друге вредности срећу се и код Радмужевића.

Ова подграна је код нас присутна у Шекулару, код Срба са Косова, а током овог истраживања појавила се и на југоистоку Србије. Има је на старим налазиштима у Виминацијуму (J-BY94). Цитирам објаву раније тестираног Петровића из околине Пирота:

54. Петровић, Никољдан, Рсовци, Пирот, J1-Z2215>Z1828

Тестирани је навео да је предак Петреја доселио из Трнова у Бугарској. Родовски надимак Цветковци. Нема пуних поклапња у нашем и Бугарском днк пројекту. Реч је по свему судећи о подграни J1-BY94>ZS3128 (висока вредност на 481). Код нас су свакако најзвучнији припадници ове хаплогрупе Радмужевићи из Шекулара (слава Јовањдан), али Петровић им није посебно близак. Осим тога, грана је присутна код Срба са Косова. Нажалост, не уклапа се ни са ким значајније, па се не може рећи да ли чини генетички род са неком породицом. У оваквим случајевима најзахвалније је радити неко од дубинских истраживања (BIG700, WGS тест).

Важно је поменути да је подграна J1-Z2215>Z1828>BY94 пронађена у Виминацијуму (период 100-200 CE), узорак са доминантном Anatolian-Roman компонентом. (A genetic history of the Balkans from Roman frontier to Slavic migrations).