Аутор Тема: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године  (Прочитано 38558 пута)

smiksi14

  • Гост
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #100 послато: новембар 26, 2015, 08:53:34 пре подне »
Цитат
Претпостављам да се овде ради о селу Горња Ровца у племену Ровца. Ово ровачко село насељава онај део братства Булатовић које је од Булатовог сина Батрића (Батрићевићи). Славе св. Луку. Због чега данас презиме Колашинац можемо само да претпостављамо да је разлог томе што су ваши претци можда, као и многе друге породице из Роваца и Мораче након протеривања турака из Колашина, населили се и једно време можда живели у непосредној близини Колашина (Липово, Требаљево, Штитарица, Колашинска Поља), па због тога касније дошавши у Метохију добили то надимак-презиме ''Колашинац'', или једноставно доласком у нову средину у Метохији добили тај надимак због тога што је у то ''турско'' време Колашин ипак био познатија дестинација, поготово ако је неко можда бежећи од крвне освете избегавао да даје прецизније податке о себи и свом пореклу, а неретко и мењао крсну славу, презиме и сл.
Било би неопходно да дате и неке ближе податке о вашој породици као нпр. слава коју славите, време када отприлике сте се доселили у Гораждевац, да ли можда постоји предање о сродству са још неком породици насељеном у ближој околини и сл. По овоме што сте навели сви су изгледи да сте пореклом од Булатовића из села Горња Ровца али нам морате дати још података.

Tačno je sve sto ste naveli, i jeste moje poreklo od Bulatovica i tačno je da su za vreme Turaka tri brata dosla u Metohiju gde je bilo i krvne osvete i svega. Jeste mesto Rovac kod Kolasina, ali da li je Gornja Rovca stvarno nisam sigurna. Od te brace bio je i cetvrti koji je otisao negde u Srbiju mislim oko Oplenca negde. Inace ti Bulatovici su od plemena Vlahovica ali posto se pleme toliko rasirilo i razrodilo onda su se podelili na Bulatovice i Vlahovice, a od tih Bulatovica su moji sada Jovanovici koji su uzeli prezime po nekom pradidi Jovanu (bar to znam iz price koliko je tačno ne znam). Hvala

 
Цитат
Поздрав, Смикси.
Мене Гораждевац занима, јер је тамо било (а има неких и сада) много исељених мојих Ћетковића из Шекулара.
Препоручујем ти књигу Милете Букумирића о Гораждевцу, има и тамо јако занимљивих података.


Hvala Nebo, Bukumiric je verovatno Gorazdanin, nacicu ovu knjigu, inace moji najblizi u Gorazdevcu su ili umrli ili se odselili imam tamo jos daljih rodjaka, ali nisam bila od 1997.

hvala hvala pozdrav


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7900
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #101 послато: новембар 26, 2015, 09:41:45 пре подне »
Hvala Nebo, Bukumiric je verovatno Gorazdanin, nacicu ovu knjigu, inace moji najblizi u Gorazdevcu su ili umrli ili se odselili imam tamo jos daljih rodjaka, ali nisam bila od 1997.

Књига се зове "Живот Срба у Гораждевцу" (Београд, 2007). Ја сам је узимао из Градске библиотеке у Бгд, има томе подоста времена.

Можда има код нашег прешједника у палилулској библиотеци?

Мислим на председник Порекла, да не буде забуне  ;)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #102 послато: новембар 26, 2015, 12:09:07 поподне »
Inace ti Bulatovici su od plemena Vlahovica ali posto se pleme toliko rasirilo i razrodilo onda su se podelili na Bulatovice i Vlahovice, a od tih Bulatovica su moji sada Jovanovici koji su uzeli prezime po nekom pradidi Jovanu (bar to znam iz price koliko je tačno ne znam).
Булатовићи су од племена Никшићи, као и Влаховићи, пошто су Булат, Влахо, Срезоје и Шћепан рођена браћа, синови Гојака Никшина који се из Никшићке Жупе населио у Ровца, где су се разгранала братства Булатовићи, Влаховићи, Срезојевићи и Шћепановићи. Да ли славите св. Луку? Било би добро када би се неко од мушких из вашег братства тестирао. Постоје неки Булатовићи за које се зна да по крви нису прави изворни Булатовићи од Булата већ од неких стариначких братстава која су временом ''пришли'' уз Булатовиће. Добар део њих се временом иселио па стога постоји шанса да је и ваш огранак од неког од тих стариначких ровачких братстава, наравно ако би се показало да припадате ХГ И2а Дин. југ и да су вредности на маркерима приближне као и код Шћепановића и Бечановића који су се тестирали и чије вредности маркера можете видети у табели српског ДНК пројекта, то би онда значило да сте и ви по крви ''прави'' Никшићи тј. Булатовићи.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #103 послато: новембар 26, 2015, 02:38:45 поподне »
 Небо, у Гораждевцу код Пећи, поред презимена која су од Ћетковића из Шекулара, имамо и друга презимена поријеклом из Шекулара, из Мезгала, од протјераних породица од стране Васојевића: Микарића, Грујића, Портића, Пејковића, Ђошовића... Има потомака Дашића, али и других старошекуларских родова. Мене интересује да ли има потомака Вука Љевака? Има  потомака Васојевића и  других црногорских брђанских племена. Небо, знам да ти ово знаш.  Сви су они углавном прошли преко Шекулара и Ругове, јер су Шекуларци имали статус слободних сељака - филурџија. За збрињавање породица  код Махмутбеговића (укључујући и Гораждевац) велику улогу је имало шекуларско свештенство у Метохоји. Протојереј окружја пећког је био  прото Стефан Бракочевић ( секундарно презиме Петровић) у периоду од 1850 до 1895.године. Архимандрит Високих Дечана једно вријеме је био Кирило Андријевић Шекуларац. Звали су га и Бјелопољац, јер  му се отац из Шекулара преселио у Бијело Поље код Пећи.  Парох Бијелог Поља је био хаџи Никола Бракочевић, брат проте Стефана. Било је и других свештеника поријеклом из Шекулара, прије свега Вукољеваковића - Живковића - Поповића, али су под другим презименима, што је карактеристично за ову област Старе Србије, до дана данашњег.
Покојни Милета Букумирић је обрадио антропониме Гораждевца. Пет породица је дошло почетком 19. вијека, због крвне освете. Забиљежени су као Колашинци. Промијенили су ровачку славу Св. Луке. Славе Митровдан. Промијенили су и презиме у Вучетић ( не треба их мијешати са другим Вучетићима) и Јовановић. Два рођена брата Колашинац и Вучетић, чије име је носио домаћин, док му је син са унуком узео ново презиме по ђеду Јовану- Јовановић.  Ово је забиљежио М. Букумирић. Тако имамо Колашинце, Вучетиће и Јовановиће од тих пет породица, са славом Митровдан.
Дијелим мишљење са Војиненом, да треба урадити ДНК тест.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #104 послато: новембар 26, 2015, 05:51:32 поподне »
Небо, у Гораждевцу код Пећи, поред презимена која су од Ћетковића из Шекулара, имамо и друга презимена поријеклом из Шекулара, из Мезгала, од протјераних породица од стране Васојевића: Микарића, Грујића, Портића, Пејковића, Ђошовића... Има потомака Дашића, али и других старошекуларских родова. Мене интересује да ли има потомака Вука Љевака? Има  потомака Васојевића и  других црногорских брђанских племена. Небо, знам да ти ово знаш.  Сви су они углавном прошли преко Шекулара и Ругове, јер су Шекуларци имали статус слободних сељака - филурџија. За збрињавање породица  код Махмутбеговића (укључујући и Гораждевац) велику улогу је имало шекуларско свештенство у Метохоји. Протојереј окружја пећког је био  прото Стефан Бракочевић ( секундарно презиме Петровић) у периоду од 1850 до 1895.године. Архимандрит Високих Дечана једно вријеме је био Кирило Андријевић Шекуларац. Звали су га и Бјелопољац, јер  му се отац из Шекулара преселио у Бијело Поље код Пећи.  Парох Бијелог Поља је био хаџи Никола Бракочевић, брат проте Стефана. Било је и других свештеника поријеклом из Шекулара, прије свега Вукољеваковића - Живковића - Поповића, али су под другим презименима, што је карактеристично за ову област Старе Србије, до дана данашњег.
Покојни Милета Букумирић је обрадио антропониме Гораждевца. Пет породица је дошло почетком 19. вијека, због крвне освете. Забиљежени су као Колашинци. Промијенили су ровачку славу Св. Луке. Славе Митровдан. Промијенили су и презиме у Вучетић ( не треба их мијешати са другим Вучетићима) и Јовановић. Два рођена брата Колашинац и Вучетић, чије име је носио домаћин, док му је син са унуком узео ново презиме по ђеду Јовану- Јовановић.  Ово је забиљежио М. Букумирић. Тако имамо Колашинце, Вучетиће и Јовановиће од тих пет породица, са славом Митровдан.
Дијелим мишљење са Војиненом, да треба урадити ДНК тест.
Само једна напомена Видоје, треба да направиш исправку јер у питању је село Бело Поље а не Бијело Поље код Пећи. Подаци које наводиш очигледно се поклапају са предањем које наводи Смикси14. Било би одлично када би се урадио ДНК тест, а исто тако би за њу било значајно ако би могла да упореди родослов ових породица које су насељене у Гораждевцу са родословом Булатовића из Горњих Роваца који је сигуран сам поуздан и добро сачуван, тако да верујем да би се могла успоставити ''веза''.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #105 послато: новембар 26, 2015, 06:03:32 поподне »
 Дјелимично се слажем Војинена, око имена села Бело Поље код Пећи. Ја сам рођени ијекавац, па тек на студијама  преселио у Србију. У својим испитивањима родослова мојег братства и његових огранака, исељавања Шекулараца ,  проучавао сам  Пећ и околину... Вјеруј, да сам наилазио и ијекавску варијанту имена овог села, и то код "старосједиоца" Б(иј)елог Поља код Пећи.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #106 послато: новембар 26, 2015, 06:25:47 поподне »
Дјелимично се слажем Војинена, око имена села Бело Поље код Пећи. Ја сам рођени ијекавац, па тек на студијама  преселио у Србију. У својим испитивањима родослова мојег братства и његових огранака, исељавања Шекулараца ,  проучавао сам  Пећ и околину... Вјеруј, да сам наилазио и ијекавску варијанту имена овог села, и то код "старосједиоца" Б(иј)елог Поља код Пећи.
ОК разумемо се у потпуности, и мој отац исто изговара тај назив ијекавски иако је званичан и тачан назив Бело а не Бијело. Напоменуо сам ти то само због чињенице да је званично тај назив. Наравно да ће ретко који ијекавац, којих има много у Пећи и околини, да га изговара на екавици.

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7900
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #107 послато: новембар 26, 2015, 06:50:52 поподне »
Овде би, у ствари, спасоносно решење дао наш Невски са знаком ѣ, јер он у себи обихвата и екавски и ијекавски изговор, па кад напишемо Бѣло Поље, може се читати и као Бијело и као Бело Поље. Мојих Ћетковића, а и других Шекулараца, у Бѣлом Пољу има подоста и, колико сам ја похватао, велика већина га изговара ијекавски.
Званично, село се зове Бело Поље.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7900
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #108 послато: новембар 26, 2015, 06:53:57 поподне »
Небо, у Гораждевцу код Пећи, поред презимена која су од Ћетковића из Шекулара, имамо и друга презимена поријеклом из Шекулара...

Наравно, Видоје. Има у Гораждевцу много досељеника из Полимља и Брда. Кад сам читао књигу, мени су били битни моји Ћетковићи - Вајмеши, па нисам прибиљежио све остало, а најбоље би било да сам ископирао целу књигу, али - нисам... Нешто не могу да је нађем на интернету.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7900
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #109 послато: новембар 26, 2015, 07:38:45 поподне »
Иначе, кад смо код Гораждевца, верујем да многи не знају каква је етимологија овог назива, баш као што многи из нашег народа не знају значење суфикса –вац код мноштва наших топонима.
Средњевековни назив Гораждевца је Горазда Вас, илити Гораждево Село. Стари србски / словенски назив за село (насеље које није градског, утврђеног типа) је – вас. Овом селу је у једно време старешина / кнез био извесни Горазд, те кад је село пописано, назив му је дат по старешини.
Горазда Вас / Гораздево Село –временом се преобразило у Гораждевац.
Тако и Карановац, Митровац, Обреновац,.....
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1117
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #110 послато: новембар 26, 2015, 07:50:22 поподне »
Иначе, кад смо код Гораждевца, верујем да многи не знају каква је етимологија овог назива, баш као што многи из нашег народа не знају значење суфикса –вац код мноштва наших топонима.
Средњевековни назив Гораждевца је Горазда Вас, илити Гораждево Село. Стари србски / словенски назив за село (насеље које није градског, утврђеног типа) је – вас. Овом селу је у једно време старешина / кнез био извесни Горазд, те кад је село пописано, назив му је дат по старешини.
Горазда Вас / Гораздево Село –временом се преобразило у Гораждевац.
Тако и Карановац, Митровац, Обреновац,.....

Апсолутно си у праву Nebo! Словенци и дан данас користе исконски србско / словенски облик vas.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1060
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #111 послато: новембар 26, 2015, 07:57:30 поподне »
 Небо,  у натписима и записима на  старо (црквено)словенском управо тако пише за Б(је)ло Поље код  Пећи. У Гораждевцу су и забиљежени  Вајмеши као примарно презиме, многих родова поријеклом из Шекулара, па и само презиме, са познатим предањем да су Дробњаци. Са неким  појединцима сам разговарао, а има их и на сајту Порекла. Читао сам књигу М. Букумирића.   И Радуновић је писао о Гораждевцу. Са становишта ономастике и лингвистике, најдаље је отишао проф.др. Букумирић. Он је сигурно био Букумира, па додао "ић". О Гораждевцу има  и у путописима и писмима  Глигорија Божовића. Сјећање на Црну Гору је код неких становника Гораждевца изблијеђело. Шиптари Гораждевац зову   Мала Црна Гора, односно Карадаки Вогаљ.  За мене је импресивна  чињеница, да Гораждевац  траје и послије  НАТО агресије и шиптарске окупације Метохије и Косова. О антропонима Гораждевца од Букумирића имамо  текст у дигиталној библиотеци Порекла. Текст је претходио књизи, и објављен је у  Ономастичким прилозима.

Ван мреже Александар Невски

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 988
  • Борац за педерско-некрофилско-људождерска права.
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #112 послато: новембар 26, 2015, 07:58:59 поподне »
Иначе, кад смо код Гораждевца, верујем да многи не знају каква је етимологија овог назива, баш као што многи из нашег народа не знају значење суфикса –вац код мноштва наших топонима.
Средњевековни назив Гораждевца је Горазда Вас, илити Гораждево Село. Стари србски / словенски назив за село (насеље које није градског, утврђеног типа) је – вас. Овом селу је у једно време старешина / кнез био извесни Горазд, те кад је село пописано, назив му је дат по старешини.

Прѣ више година покушавах по корѣнских рѣчницих наћи нешто више о корѣну вас, али не успѣх. Зна ли ко, има ли га данас у других словенских йезицих, и у койем значењу йе? Односно, йе ли му значење одлутало?
Србски пѣсник Лаза Костић: "у млазових прочитам сричући" "по уздасих тако први' у јунака реч поврви"

Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1117
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #113 послато: новембар 26, 2015, 08:21:18 поподне »
Прѣ више година покушавах по корѣнских рѣчницих наћи нешто више о корѣну вас, али не успѣх. Зна ли ко, има ли га данас у других словенских йезицих, и у койем значењу йе? Односно, йе ли му значење одлутало?

Осим у словеначком vas има и у пољском wieś као назив за село.  Пример "on jest ze wsi" он је са села.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7900
  • I2a S17250 A1328
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #114 послато: новембар 26, 2015, 08:36:35 поподне »
У Гораждевцу су и забиљежени  Вајмеши као примарно презиме, многих родова поријеклом из Шекулара, па и само презиме, са познатим предањем да су Дробњаци.

Занимљиво је да је та свест о дробњачком пореклу нарочито јака код исељених Ћетковића - што раније су исељени, предање је јаче. Закључно са Церовићима из Б. Поља код Пећи, којима и само презиме на то указује.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 653
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #115 послато: новембар 26, 2015, 11:36:29 поподне »
Интересује ме попис Кошевске парохије.

Хвала,
Поздрав

Поштовани Милићу, врло су шкрти подаци за Кошевску парохију, као и за околину ПЕЋИ. Ево шта има:

КОШЕВСКА парохија, извештај Церкољешког пароха Столета Весовића: 10 села - Кош 17 домова, Берково 19, Осојане 25, Тучепо 19, Опрашке 11, Штупео 11, Биче 9, Пољане 6, Дреновчић 7, Грабовац 6, и Шаљиновца 4.

Ван мреже Gallavant

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 110
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #116 послато: новембар 26, 2015, 11:59:10 поподне »
Прѣ више година покушавах по корѣнских рѣчницих наћи нешто више о корѣну вас, али не успѣх. Зна ли ко, има ли га данас у других словенских йезицих, и у койем значењу йе? Односно, йе ли му значење одлутало?

Na češkom je selo -- "vesnice" ali i "ves" ili "víska". "Nová ves" je najčešći naziv naselja u Češkoj. Na slovenačkom je koliko vidim "vas" reč za selo. Tako da je po meni neko staro-slovensko poreklo očigledno. Više bi me zanimalo kako je u južne i istočne slovenske jezike dospela reč "selo".

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 653
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #117 послато: новембар 27, 2015, 12:31:42 пре подне »
Околина ПЕЋИ, извештај Церкољешког пароха Столета Весовића:



КОШЕВСКА парохија: 10 села - Кош 17 домова, Берково 19, Осојане 25, Тучепо 19, Опрашке 11, Штупео 11, Биче 9, Пољане 6, Дреновчић 7, Грабовац 6, и Шаљиновца 4.

БУДИСАВАЧКА Парохија: 5 села - Крушево 28 домова, Наглавке 11, Будисавце 17, Свраке 5 и Петрч 11.

ГОРАЖДЕВАЧКА Парохија, Скопље 24. маја 1892. године, Према скопском конзулу В. Карићу *Дотично село има нешто преко 100 кућа, и једно је у дотичној кази које се у таквој јачини одржало,. Село је срећно и у томе што му ага, пореклом од неке Српске старе породице и сам иде на руку*. Према једном допису из Пећи, село Гораждевац имало је приличан број Срба. Бег овог села је 1892. године био Бешир-бег Махмутбеговић, који је стајао у блиском пријатељству са Лисовићем, Руским конзулом у Призрену.
: 6 села - Гораждевац 42 дома, Крстовац 10, Добродоље 9, Пиштање 4, Бабиће 3, и Почешће 1.

ИСТОЧКА Парохија: 7 села - Исток 30 домова, Синаја 13, Мојстир 5, Бело Поље 12, Уживине 3, Љевошта 5, и Драгољевце 25.

БЕЛОПОЉСКА Парохија: 5 села - Бело Поље 60 домова, Брестовик 20, Сига 12, Хакго 3, и Главичица 2.

ЦЕРКОВЉЕШКА Парохија: 7 села -

ЦЕРКОЉЕЗ: Весо Антанијевић 6 мушких глава, Симион Милосављевић 4, Драгомир Радосављевић 3, Гмитар Марковић 3, Спасо Крстић 1, Недељко Јанковић 5, Јефто Радовановић 2, Живан Милетић 1, Гмитар Савић5, Вуксан Милентијевић 10, Раденко Јовић 10, Живан Ђорђевић 7, Живан Јанићијевић 4, Раденко Лазаревић 2, Милоје Јанковић 2, Трифун Милентијевић 4, Петко Мирковић 5, Коста Јовић 1, Стево Перић 4, Спасо Радојевић 2.

ЂАКОВА: Миленко Радосављевић 12, Илија Јанићијевић 7, Зарија Милићевић 4, Богосав Милојевић 3, Петар Раденковић 2, Марко Вукадиновић 5, Милета Радоичић 4, Живан Милосављевић 2, Перо Недељковић 2.

СТРОПАЦ: Перо Недељковић 14.

УКЧА: Миладин Цветковић 5.

КРЊИНО: Благоје Јовановић 6, Веселин Вукадиновић 3, Коста Ћирковић 2, Јаков ђокич 2, Никола Богићевић 4, Станоје Ристић 3, Коста Тачић 4, Здравко Стојковић 7, Радисав Веселиновић 6, Живан Гвозденовић 2, Перо Мијајловић 6.

СУОГРЛО: Миленко Радојевић 3, Ђорђе Настић 3, Никодин Сретковић 1, Коста Вукашиновић 4, Васо Бошковић 1, Здравко Филиповић 3, Стево Симић 4, Живан Недељковић 4, Радојко Андрејевић 3, Јанићијевић Сава 3, Лазар 3, Перо Јовић 2, Величко Веселиновић 1, Вукајло Радосављевић 4.

РУДНИК: Јовановић Милун 3, Миладин, Спаса Живковић 3, Трифун Васиљевић 6, Вучина Димић, Обрад Јеремић 1, Недељко Тодоровић 4, Спаса Јанићијевић 3, Вукајло Ђокић 3, Глигорије Недељковић 1, Милисав Димитријевић 2, Јован Станковић 3, Крстан Ристић 5 и Белаш Мелентијевић 2.

Чувари села Ђакове били су Муртез Аризовић и Мемет Ветовић, ЦерколезаЈашар Селмановић, Весел Меметовић, Рама Зецировић и Ишљам Салишљамовић и Суогрла Зенел Укић.

У вароши Пећи живела су 523 Српска домаћинства са око 600 мушких глава између 18 и 45 година.



Ван мреже Сол

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1117
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #118 послато: новембар 27, 2015, 12:40:54 пре подне »

Околина ПЕЋИ, извештај Церкољешког пароха Столета Весовића:
Бег овог села је 1892. године био Бешир-бег Махмутбеговић, који је стајао у блиском пријатељству са Лисовићем, Руским конзулом у Призрену.


gillle да ли знаш, је л`има од бегова Махмутбеговића потомака? Наводно су потомци пећког спахије Радича Црнојевића.
СОКО БАIО СА ТРИЕС ЗМАIEВАХ МРѢЕТ НЕЋЕ ДОК СВѢЕТА ТРАIЕ

Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 653
Одг: Попис становништва Косова и Метохије 1912. године
« Одговор #119 послато: новембар 27, 2015, 12:53:36 пре подне »
gillle да ли знаш, је л`има од бегова Махмутбеговића потомака? Наводно су потомци пећког спахије Радича Црнојевића.

Заиста не знам, можда треба проверити у радовима Салема Селимовића, историчара из Сјенице, он је писао о познатим Муслиманима Српског порекла. Иначе, изузетан истраживач, аргументовано  доказује да су муслимани на територији Рашке области - пореклом Срби.