Новогодишња ДНК недеља 2023

[Ojler]

Ако се добро сећам овој петој скоро откривеној грани I2-Y3120 који су јавно објављени припадају још и Џувелековић из Угљевика, Хајдаревић из околине Прибоја и Јакшић са Брача.  Веома вредан резултат за даље истраживање ове ретке гране на нашим просторима.

Тако је. Постоји наравно ризик да је моја процена припадности Новаковића овој грани можда сувише смела, те погрешна. Зато би било заиста корисно да Новаковић уради неки геномски тест.

[drajver]

129. Лачњевац, Никољдан, Стањево/Александровац

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује у потпуности модални хаплотип за овај род, па има велики број потпуних и блиских поклапања која не морају указивати на ближу филогенетичку везу. Дакле, на основу самог хаплотипа не може се ништа сигурно тврдити у вези припадности појединим огранцима дробњачког рода или ближим везама са другим дробњачким породицама.

Тестирани је оставио предање о поријеклу из Црне Црне Горе, из насеља Лачњево. У етнографској литератури налазимо сљедеће податке везане за Лачњевце из Стањева:
"Лачњевци (15 к., сл. Св.Никола и, раније, Петковдан), предак дошао из Лачњева у ибарском крају, због убиства Турчина. Бег је дошао да прибира десетак и том приликом захтевао за себе њихову сестру Росу. Њен брат Милош, преобучен у сестрину одећу, убије агу. Због тога су морали да побегну и да промене славу. Дошла су три брата: Драгутин, Аврам и Милан, који су се презивали Маљевићи, а даљим пореклом су, како кажу, били из Црне Горе. Драгутин је подигао кућу бусару и у њу унео гусле. И сада његов праунук Вукадин пева уз гусле. Броје од досељења четири колена (Љубо, Вукадин, Јефтимије и Драгутин)."

Насеље Лачњево у ибарском крају је заправо заселак Лачновићи или Лачнојевићи села Бадањ на Копаонику. И ту наилазимо на опис једне породице која би могла бити идентична Лачњевцима из Стањева:
"У доба великих покрета наших народа током 17. века доселили су се "из Црне Горе" преци Радуловића (15 кућа, Св. Арханђео, у новембру) и преци Лачнојевића–Лачновића-Лачневаца, познатијих као Караџића (17 кућа, Ђурђиц и Св. Трифун). Старе њихове славе су Св. Никола зимњи и летњи, 9. маја." Са друге стране, Илић у свом раду Ибар, ове Лачновиће у Бадању помиње као старинце. Не би требало искључити ни могућност да је ту дошло до неког сплемењивања старинаца (који су славили Ђурђиц) и досељеног рода "из Црне Горе" који је славио Никољдан.

Од ближих поклапања можда би пажњу требало обратити на Богићевиће из Адрана Краљево који славе Никољдан (2/23) и још једну необјављену породицу из Рајетића код Новог пазара, која такође слави Никољдан.

[drajver]

143. Олуић, Аранђеловдан, Билишане/Обровац

Припада хаплогрупи I1, највјероватније грани I1-Z58. Припадност овој грани би свакако требало испитати путем дубинских или SNP тестова. У бази пројекта Олуић нема блиских хаплотипова. Има пуно поклапање са раније тестираним Олуићем из истог мјеста. Нисма примјетио да има ближих поклапања и у иностраним базама. Без SNP тестова незахвално је давати било какаве коментаре што се тиче генетичке блискости са другим тестираним.

У попису 1709. године, Олуићи су пописани у Билишанима и рекло би се да им је то најстарије броавиште на подручју Далмације. Једна кућа Олуића забиљежена је 1709 и у Жегару. Касније Олуиће налазимо у више далматинских насеља: Земунику Горњем, Каштелу Жегарском, Зеленграду, Исламу Грчком. Судећи по једном извору Олуићи су у Билишане доселили почетком 1686. године, вјероватно из Лапца у Лици. Постоје нека предања која Олуиће из сјеверне Далмације повезују са католичким Олујићима у Имотском.

[Ojler]

134. Павлица, Стевањдан, Мушић/Купрес, I2-Y3120

Према студији Боривоја Милојевића из 1923. године која обрађује Купрешко, Вуковско, Равно и Гламочко поље Павлице са славом Стевањдан живеле су у купрешком селу Рилић. Аутор је у истој студији обрадио и суседно село Мушић, али у њему Павлица тада није било. За Павлице у Рилићу Милојевић наводи да су један род са Франићима/Фрањићима из истог села, који такође славе Стевањдан. Према забележеном предању пореклом су из Вуковског. "Њихов прадед био је једном, у почетку 19. века, у Гушћу код оваца. Туда је наишао неки Турчин и затражио да му покаже пут. Овај то није хтео и у свађи убије Турчина. Затим побегне у Далмацију (где је била Аустрија) и устави се код Дубаца, између Имотског и Макарске. Отуда се вратио са синовима Павом и Франом. Славе Св. Стевана".

Хаплотип тестираног Павлице нема посебно карактеристичних маркера, али као ређе вредности ипак се могу уочити DYS391=10 и DYS389ii=30. Овај резултат по специфичним вредностима не одступа значајно од модалног хаплотипа гране I2-Y3120, па због тога у бази СДНКП има солидан број технички релативно блиских хаплотипова. Међу њима ипак нема ни једног који би се издвојио и могућом родословном блискошћу. Ради се о тестираним из историјско и миграционо нерелевантних регија. Зато радије не бих помињао ни један резултат који би само математички био најближи, како не бисмо трагање за пореклом беспотребно усмерили на погрешну страну.

Павлица би морао урадити неки од геномских тестова ако жели да продре дубље у своје порекло. Ваљало би проверити и навод из упитника за тестирање да су почетком 20. века живели у Мушићу, имајући у виду да их етнографски извор из 1923. у том селу не бележи.

[Иван Вукићевић]

158. Караман, Никољдан, Сплит, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада роду Матаруга (FT104106), а највероватније и подроду Драгошевића из Грахова (CTS11222) који слави Никољдан са чијим припадницима има више блиских поклапања хаплотипова. Потпуно поклапње хаплотипова има са Совиљем из Врточа код Босанског Петровца (пореклом из Лике), који такође слави Никољдан. Једина карактеристична вредност маркера коју поседују је DYS576=18.

Тестирани је навео да Карамани потичу из Јесенице код Сплита, те да је могуће старије презиме породице било Милиславић.

[drajver]

158. Караман, Никољдан, Сплит, E-V13>Z5017>Z19851>A18844>FT104106>FT287248>CTS11222

Припада роду Матаруга (FT104106), а највероватније и подроду Драгошевића из Грахова (CTS11222) који слави Никољдан са чијим припадницима има више блиских поклапања хаплотипова. Потпуно поклапње хаплотипова има са Совиљем из Врточа код Босанског Петровца (пореклом из Лике), који такође слави Никољдан. Једина карактеристична вредност маркера коју поседују је DYS576=18.

Тестирани је навео да Карамани потичу из Јесенице код Сплита, те да је могуће старије презиме породице било Милиславић.

Вјероватно су огранак рода Милисав из Дувна.

[Зрно]

Не разумем ово са славом. Карамани су католици и у Јесеницама није православаца, бар у последњих 400 година.

[Ojler]

135. Максимовић, Ћириловдан, Београд, I2-Y3120>I-Z17855>Y230195>A16413>A20030>Y135654>Y135653, род Љешњана ‒ Војинића

Предак тестираног доселио се у Београд другој половини 19. века из Видрована, засеока никшићког села Вир, од тамошњих Максимовића. С обзиром да је познато да је погинуо у Српско-турском рату 1876-1878, његово досељавање у Београд морало се догодити раније.

Тестирани припада роду Љешњана ‒ Војинића. Слава Ћириловдан коју слави тестирани је стара слава Љешњана - Војинића коју и даље славе у Старчу у Горњој Морачи и у Рашком у Доњој Морачи. Хаплотип тестираног поседује бројне специфичне вредности. Поред маркере DYS385a=15 и DYS385b=16 карактеристичних за модални хаплотип Љешњана - Војинића, поседује и ретке вредности DYS389i=12, DYS389ii=29, DYS458=45 и DYS643=11. Најближи му је резултат Ћетковића (Ћириловдан, Рашко/Колашин) из I2a пројекта са ФТДНА, са подударањем на 18 од 20 упоредивих маркера. Поред маркера карактеристичних за род Љешњана ‒ Војинића, хаплотип Ћетковића такође поседује ретке вредности DYS389i=12 и DYS389ii=29.

[Милош]

101. Костић, Стевањдан, Алексиначки Бујмир, Алексинац

Припада хаплогрупи I2-PH908>Y56203. Поседује неколико карактерисричних вредности: 385=14-16, 439=14, YGATAH4=11, 635=22. Најближи му је један тестирани у оквиру САНУ истраживања из околине Сврљига, са истом славом. Разликују се на једном маркеру на упоредива 17 маркера, али деле карактеристичне маркере и славу, па мислим да нема сумње да су повезани.

И сам тестирани наводи да су Костићи пореклом из Беле Стене код Сврљига, и да потичу од Стојана,  кога су звали Бели Стојан, а по његовом потомку Дини, презивали су се Динићи. Овај резултат иде у корист предању о пореклу из Сврљига.

Оно што је интересантно, Костић има поклапања са једним Хрватом из околине Дувна, који је тестиран преко FTDNA, а који је скоро оформио нову грану са Ћисофским из Пољске. Та грана је Y46296. Костић са овим Хрватом дели све поменуте карактеристике (с тим да Хрват има још нижу вредност на 635=21). Не сумњам да се ради о раносредњовековној вези, али и још једној вези динарског краја са југоистоком Србије.

Зато Костићу предлажем WGS тест или BigY код FTDNA компаније. У најмању руку, ваљало би тестирати СНП
Y46296.

[Милош]

161. Андрић, Јовањдан, Покревеник, Пирот

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико битних карактеристичних вредности: 391=10, 460=11, 533=14. Њима треба додати и 458=18 и 570=19. Све ове карактеристике поседује и Милићевић из Мирашевца код Раче, (на 570 има још вишу вредност 20). Како славе исто Јовањдан, а и предање каже да су из Црвења код Књажевца, и поред 5 разлика на упоредива 25 маркера, мислим да нема сумње да и Андрић припада грани FT16449>Y126296>Y109645. Уколико Андрић уради неки од дубљих тестова, вероватно би имали нову "југоисточну" грану у оквиру Y109645.

Према речима тестираног, старо презиме је било Ђурђић и промењено је 1955. Славе Јовањдан и Св. Константина и Јелену. Нисам нашао у литератури нешто више о њима.

[нцп]

161. Андрић, Јовањдан, Покревеник, Пирот

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има неколико битних карактеристичних вредности: 391=10, 460=11, 533=14. Њима треба додати и 458=18 и 570=19. Све ове карактеристике поседује и Милићевић из Мирашевца код Раче, (на 570 има још вишу вредност 20). Како славе исто Јовањдан, а и предање каже да су из Црвења код Књажевца, и поред 5 разлика на упоредива 25 маркера, мислим да нема сумње да и Андрић припада грани FT16449>Y126296>Y109645. Уколико Андрић уради неки од дубљих тестова, вероватно би имали нову "југоисточну" грану у оквиру Y109645.

Према речима тестираног, старо презиме је било Ђурђић и промењено је 1955. Славе Јовањдан и Св. Константина и Јелену. Нисам нашао у литератури нешто више о њима.

Узесте ми реч из уста.

Пажљиво пратим ове резултате.
Први пут - после дуже времена, како сте изложили његов хаплотип, помислих - има шансе да је неко близак.

Било би добро да тестирани наведе још неке податке - имена предака које зна (можда има понављајућих имена) ... Миграциони правац, од када су у том месту и др. Ради смо да финансирамо дубље испитивање порекла тестираног.

Ова друга слава, мимо Јовањдана,  је сеоска слава заправо.

https://www.novosti.rs/c/srbija/vesti/1123090/kolce-pastire-mestani-staroplaninskog-sela-pokrevenik-seosku-slavu-obelezili-vrhu-vidikovcu-smilovica

[Христифор]

Освежавање статистике, тренутно смо на 152 објављена резултата.


И2а-44 (28.9% )  Дин Југ- 36 (81.8%) / Дин Север-8 (18.1%)
Е-В13-28 (18.4%)
Р1а-21 (13.8%)
Р1б-17 (11.1%)
И1-11 (7.2%)
Ј2б-11 (7.2%)
Г2а-7 (4.6%)
Ј2а-3 (1.9%)
Н2-3 (1.9%)
И2-M223-1 (0.6%)
И2б-1 (0.6%)
Р2-1 (0.6%)
Т1-1 (0.6%)
Ј1-1 (0.6%)
Н1-1 (0.6%)
Q-1 (0.6%)

[ДушанВучко]

Освежавање статистике, тренутно смо на 152 објављена резултата.


И2а-44 (28.9% )  Дин Југ- 36 (81.8%) / Дин Север-8 (18.1%)
Е-В13-28 (18.4%)
Р1а-21 (13.8%)
Р1б-17 (11.1%)
И1-11 (7.2%)
Ј2б-11 (7.2%)
Г2а-7 (4.6%)
Ј2а-3 (1.9%)
Н2-3 (1.9%)
И2-M223-1 (0.6%)
И2б-1 (0.6%)
Р2-1 (0.6%)
Т1-1 (0.6%)
Ј1-1 (0.6%)
Н1-1 (0.6%)
Q-1 (0.6%)

Тренутно смо отприлике као Румуни  До краја улазимо у српски просек

[Христифор]

И2а на "мршавих" 28.9%, то дуго нисмо имали. Нема сумње да ће се то поправити.

[Ojler]

146. Недељковић, Стевањдан, Долац/Завидовићи, I2-Y3120

Тестирани Недељковић је навео предање да је његов предак Недељко дошао у Долац средином 19. века због убиства Турчина, наводно из Србије. Знају да породица Недељковић у Доцу живи барем од краја 19. века. Фамилија Недељковић је до ратних збивања у БиХ била једна од бројнијих у Доцу. На попису из 1991. године пописано је 45 Недељковића од тадашњих 689 становника села. У општини Завидовићи презиме Недељковић се на истом попису помиње и у селу Потклече, где их је било четворо пописаних. У монографији из 1963. године у Доцу је било девет домаћинстава Недељковића, док у Потклечју тада нису живели.

Хаплотип тестираног Недељковића карактерише нешто ређа вредност маркера DYS391=10 и значајно ређа YGATAH4=11. Од пет резултата из базе СДНКП који са хаплотипом Недељковића имају најближе поклапање на 23 или више маркера, чак три припадају тестиранима који славе Стевањдан. Имајући при том у виду да је међу припадницима северног огранка хаплогрупе I2-Y3120 ова слава заступљена испод српског просека, тешко да је оваква концентрација сличних хаплотипова тестираних који славе Стевањдан само случајност. Ако се узме у обзир да је један од тих резултата и хаплотип Стевановића из Горње Бочиње код Маглаја, села које је суседно Доцу, намеће се закључак да се ради о истом роду. Тестирани Недељковић припада дакле роду који је у бази СДНКП означен као род Ф, у коме су поред поменутог Стевановића још и Богдановић (Стевањдан, Ратково/Оџаци) и Гојковић (Аранђеловдан, Горња Трепча/Чачак) који није биолошки потомак Гојковића. Овом роду би могао припадати и Чолаков из Великог Гаја код Пландишта, који такође слави Стевањдан, а од модалног хаплотипа рода Ф одступа на једном маркеру.
Резултату Недељковића је технички ипак најближи хаплотип Јевремовића (Игњатијевдан, Горње Црњелово/Бијељина), од којег се разликује на само једном маркеру од 25 упоредивих. Како је та разлика управо на једином суштински ретком маркеру Недељковића, YGATAH4=11, сва поклапања су на прилично модалним вредностима, па без детаљнијих тестова њихова блискост није извесна.

[ВелиборЛазић13]

146. Недељковић, Стевањдан, Долац/Завидовићи, I2-Y3120

У Шематизму Митрополије Дабро-босанске за 1882. годину Долац је пописан у саставу парохије Хрге. У попису презимена (са крсним славама) за ту парохију нема Недељковића, а Светог Стефана славе: Петровићи, Макрићи, Недићи, Ђурићи, Цвијановићи, Стевановићи, Никићи, Илићи, Божићи, Станићи и Јовићи. Поред села Долац, та парохија је обухватала још 7 села, између осталих и Смрдин, из ког је заправо породица тестираног Стевановића (Бочиња Горња), па је јасно да су пописани Стевановићи ови којима припада и тестирани, али није јасно за Недељковиће, да ли су досељени након 1882, или се крију под неким од ових презимена. Интересантно је да тестирани стевановић као свог претка рођеног почетком 19. вијека наводи управо Недељка/Неђељка.

У османском попису из 1851. Долац је пописан у оквиру Рујнице, али мали проценат српских породица је пописан са презименима, што указује на скорије насељавање (логично, јер је то случај са скоро свим насељима која се налазе у долинама већих ријека, па су тиме изложенија). Проблем је што у том попису није могуће са поузданошћу идентификовати ни Стевановиће, али добар кандидат је управо један Недељко, син Стевана, рођен 1805, пописан у Смрдину.

Међутим, огроман проблем у одгонетању истине представљају анахронизми у усменим предањима, па би било стварно корисно ако би ме тестирани Недељковић контактирао.

Приводимо крају превођење и објављивање пописа из 1851. за Озрен, Завидовиће и Возућу, па ћу покушати организовати и акцију тестирања за то подручје, али је свакако корисно и прије тога почети уклапати доступне фрагменте.

[Ojler]

150. Голоскоковић, Стевањдан, Златарић/Ваљево, I2-Y3120

У етнографском раду Љубомира Павловића о Колубари и Подгорини из 1907. године за Голоскоковиће у Златарићу наводи се да воде порекло од Живановића из истог села. За Живановиће се каже да спадају у најстарије досељенике, насељене у Златарић пред крај XVII века са Грахова у Црној Гори, а због убиства неког Турчина. Живавовићи су у Златарић дошли у 3 засебне али врло сродне породице, које су се населиле у засеоцима (џематима) Војковац и Рогопеча. Од ове три породице касније су настали Живановићи, Ђерићи и Голоскоковићи, који сви славе Стевањдан. Голоскоковића је у време поменутог истраживања било 16 кућа. Из Златарића неки су се населили и у суседну Доњу Буковицу.

Хаплотип тестираног Голоскоковића карактерише више маркера. Посебно се издваја вредност DYS389i=12, затим DYS385b=14 и DYS549=12, те нешто мање ретке вредности DYS389ii=30 и DYS635=24.
На 23 упоредива маркера овом резултату је најближи необјављени хаплотип једног тестираног са Косова (Штрпце), који такође слави Стевањдан, а по предању пореклом је из плавско-гусињског краја. Ова два хаплотипа разликују се на три маркера, а оба поседују карактеристичне вредности DYS385b=14, DYS549=12 и DYS635=24. Како се не ради о значајно израженој сличности, без дубљег геномског теста тешко је рећи да ли је она само "техничке" природе или постоји стварна родословна блискост између тестираних.

[Иван Вукићевић]

Не разумем ово са славом. Карамани су католици и у Јесеницама није православаца, бар у последњих 400 година.

Јесу католици, осим породице тестираног. Деда или прадеда тестираног је прешао на православље кад се оженио, па је почео да слави женину славу. Од тада славе Никољдан.

[Ojler]

148. Обрадовић, Аранђеловдан, Божевац/Мало Црниће, I2-Y3120

О Обрадовићима из Божевца нисам нашао податке у литератури, а није их навео ни тестирани. Нажалост, ни резултат тестирања нам није дао неке значајније одговоре. Хаплотип тестираног прилично је модалан. Као ретка вредност уочава се DYS481=27, али овај маркер брзо мутира и јавља се у широком опсегу вредности. Други нешто ређи маркер који треба поменути је DYS391=10. Међу резултатима из базе СДНКП нема оних за које би се могло основано претпоставити да су родословно блиски хаплотипу Обрадовића. На 23 упоредива маркера технички су му најближи резултати Тодоровића (Доње Точане/Куршумлија) и Обрадовића (Кутловац/Блаце) од којих се разликује на три односно четири маркера. Са овим резултатима хаплотип тестираног Обрадовића дели ређу вредност DYS481=27, а са хаплотипом Обрадовића из Кутловца и вредност DYS391=10. Тодоровић и Обрадовић из Кутловца припадају роду Ковачана за који је установљена хаплогрупа I-Y3120>I-Z17855>I-Y230195>I-Y230196>I-A16413. Са друге стране, хаплотип тестираног Обрадовића из Божевца не поседује маркере карактеристичне за род Ковачана, тако да се чини да је њихова привидна сличност без филогенетичког значаја. Постоје и други резултати од којих хаплотип Обрадовића одступа на три вредности од 23 упоредиве, али се чини да су те сличности још мање релевантне.

[Nikola Rosić]

96. Росић, Алимпијевдан, Мислопоље, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани FT16499>Y183257>FT153539. Поседује две веома карактеристичне вредности 549=13 и YGATAH4=9, као и 570=19, 481=29. Све ове карактеристике дели са Авдаловићима из Херцеговине. И поред различите славе, нема сумње да су ближе повезани.

У литератури су Росићи забележени као стариници у Мислопољу. Тестирани наводи васојевићки крај као место даљег порекла.

https://www.poreklo.rs/2015/07/13/poreklo-prezimena-selo-rvati-raska/?script=cir

Росићу препоручујем дубински тест, како би се веза са Авдаловићима потврдила. На Yfull стаблу Авдаловић и Вучинић из Потарја припадају грани Y183257, чија је главна карактеристика YGATAH4=9.

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y183257/

Da li može neko podrobnije objašnjenje (nov sam u tumačenju ovih vrednosti)? Koje je prevashodno geografsko ili plemensko poreklo? (podatak o Vasojevićima nije dovoljno pouzdan ni u porodičnim relacijama, što rezultat najverovatnije potvrđuje ili ne?) Šta konkretno pokazuju vrednosti: 549=13 и YGATAH4=9, као и 570=19, 481=29.
Unapred hvala!