Новогодишња ДНК недеља 2023

[Шарпланинац]

Занимљив резултат! Тешко је са N1 гранама често. L1034 је 481=21, занимљива грана N-FT12659 је 456=13.

 Село Арбиново се јавља у османским дефтерима Охридског санџака из 1516., 1530., 1582., 1613. у нахији Дебарца, и звало се тада Хрбино.
 1582. у селу скоро сви имају уобичајена словенска имена, Шула/Шола је необичније. Нека вуку више на српски простор, нпр. Милош, Оливер па и Бошко, као да је ту српска средњевјековна држава имала јачи утицај.

Ima prezime Hrbinic u Bosni. Oni su muslimani testirani E-V13. Neznam dali to ima neke veze sa selom Hrbinovo.

[НиколаВук]

125. Јевтић, Митровдан, Брестовац, Бојник

Припада хаплогрупи I2-M223>L801>CTS6433>Z78. Предвиђач Невген даје могућност од преко 97% за припадност овој подграни, па сам га ту уврстио као њеног првог предвиђеног припадника у табели Српског ДНК пројекта. Свакако би било пожељно да тестирани уради неки од дубинских тестова (Dante или Nebula WGS или FTDNA Big Y700) како би се добила прецизнија профилизација његове линије. Нема никог нарочито блиског међу припадницима CTS6433 гране у табели, од свих се разликује на по 7-8 или више маркера. Подграна Z78 има бронзанодопску старост (око 3400 год. пре садашњости према Yfull-у, односно око 1400. год. п.н.е.) и њени носиоци су углавном припадници германских народа (Немци, Швеђани, Енглези, итд.).

https://www.yfull.com/tree/I-Z78/

Тестирани није оставио податке о пореклу. У раду Јована В. Јовановића "Пуста Река" се у Брестовцу не помињу Јевтићи, а нажалост се не помиње ни које славе прослављају обрађени родови, па се због тога не може знати коме од побројаних родова би могао да припада Јевтић. Већина родова у селу је досељено (вероватно након 1878.) из места Клисура близу бугарске границе, у општини Сурдулица.

https://www.poreklo.rs/2017/06/11/poreklo-prezimena-selo-brestovac-bojnik/

[Црна Гуја]

102. Вранов, Аранђеловдан, Вишњићево, Шид

Припада хаплогрупи R1a, млађа подграна не може се са сигурношћу утврдити на овом броју маркера. Иако је снижена вредност DYS481=20 на први поглед указивала на грану Y2613>YP6098>BY149000, Вранов поседује велики број за ову грану немодалних вредности (DYS391=11, DYS389II=32, DYS448=21, Y-GATA-H4=12, DYS549=13, DYS635=24), па је вероватноћа да јој заиста припада изузетно мала. НевГен даје преко 99% шансе да припада неподржаној/неоткривеној грани, а ни у бази пројекта нема ниједно ближе поклапање са мање од 6 разлика на 23 упоредива маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700).

[Црна Гуја]

105. Тошић, Никољдан, Петровац, Пирот

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>YP951. Поседује модалан хаплотип, без неких карактеристичних вредности, па не чуди да има потпуно поклапање на 23 маркера са Медићем из Цетине код Цивљана, а врло блиска поклапања има и са већином других припадника ове гране. Од тестираних који су му географски ближи, блиско поклапање има са Стаменковићем из Тулова код Лесковца (Алимпијевдан) и Матејићем из Секурича код Рековца (Петковдан), од којих се разликује на 2 од 23, и са Живковићем из Гара код Гаџиног Хана (Никољдан) и Биџићем из Власотинца (Св. Ђорђе посни), од који се разликује на 3 од 23 маркера. Сви су смештени у род Д. С обзиром да нико од припадника овог рода није дубински тестиран, препорука за Тошића је WGS или BigY-700 тест. Нисам пронашао детаљније податке о становништву Петровца, а сам тестирани је у упитнику навео само да им је родовски/племенски надимак Панђеловци.

[Црна Гуја]

116. Вилић, Никољдан, Брајићевићи, Гацко

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029>YP417>YP6047>FTB285270. Хаплотип је врло близак модалном, једине две вредности које благо одударају су снижене DYS458=15 и DYS481=24. Од припадника ове гране са подручја Херцеговине, Вилићу је најближи Младић из Калиновика (Ђурђевдан), од ког се разликује на 2 од 23 маркера. На 3 од 23 маркера разликује се од Жарковића из Крушчице код Калиновика (Никољдан) и двојице Драшковића из Улога код Калиновика и Сливље код Гацког (Никољдан), као и од Шолаје из Надинића код Гацког (Томиндан). Препорука за даље тестирање је неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео да су по предању дошли пре 200 година из Црне Горе, као и да се део фамилије потурчио и променио презиме у Крвавац. У тексту о Брајићевићима записано је следеће:

Вилићи су из Грачанице. Један брат је био сулуд, потурчио се па истјерао браћу. Има их у Братачу, Улогу и Зворнику.

https://www.poreklo.rs/2022/08/25/poreklo-prezimena-selo-brajicevici-gacko/

[Милош]

81. Сарачевић, Лучиндан, Љутовница, Горњи Милановац
 
Припада хаплогрупи I2-FT190799 >Y189944>Y250780, роду Никшића, највероватније грани A29200, која карактерише братство Булатовића. Поседује вредности 458=16 и 481=29, које дели са Тодоровићем из Орашца код Аранђеловца и Булатовићем из Пожње код Колашина. Сарачевић има и једну своју карактеристику, врло ретку вредност 10 на 549.

Предање о пореклу говори да су из Дробњака, од Сјенице, док је универзитетски професор Б. Ж. Милојевић, који је од овог рода, Миленку Филиповићу пренео предање о Никшићкој Жупи.

"Вулиновићи је заједничко старо презиме родовске групе, чији је родоначелник био Вулин, који је дошао из Никшићке Жупе. Вулин је дошао са три сина; Милованом, Дмитром и Н, вероватно у другој половини 18. века. Брат му је отишао у Бершиће (Тадићи). Сви Вулонови потомци славе Лучиндан. То су: Радојчићи, Милојевићи, Филиповићи, Савићи, Максимовићи, Сарачевићи и Поповићи, последњи без мушких чланова".
https://www.poreklo.rs/2015/01/06/poreklo-prezimena-selo-ljutovnica-gornji-milanovac/

Према овом резултату рекао бих да су пореклом Ровчани.

Свакако Сарачевићу предлажем неки од напреднијих тестова или потврду гране А29200 код Yseq-a.

[Црна Гуја]

122. Жујовић, Аранђеловдан, Врачевић, Лајковац

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>Y33>CTS8816>L1280>Y5647. Поседује обе за ову грану карактеристичне вредности, DYS385=11-13 и DYS643=9. Са претходно тестираним Жујовићем из истог села има потпуно поклапање на 17 упоредивих маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700), како би се установила најмлађа грана којој припадају Жујовићи, као и удаљеност од осталих десеторице Срба у овој грани који су већ урадили дубинско тестирање. Тестирани је у упитнику навео да су даљим пореклом из Корита код Бијелог Поља, одакле су досељени 1809. године, као и да припадају братству Пајевића. Наведена је и претпоставка да су старином Пипери, што бар из генетичке перспективе није тачно, јер род Пипера припада сасвим другој хаплогрупи (R1b-Z2705). Не може се наравно искључити могућност да су преци Жујовића били део племена Пипера, или да су у одређеном периоду живели на територији Пипера. Занимљиво је да је код раније тестираног Жујовића забележено предање да су даљим пореклом из Корита код Билеће (вероватно се ради о грешци), и да им је старије презиме Вуксановић. С обзиром да је тестирани и аутор монографије о Врачевићу, пренећу детаљније део који се односи на Жујовиће:

Породица Жујовић ближим пореклом потиче из Корита, предела на Пештерској висоравни, између Сјенице и Бијелог Поља. Предак Жујовића, по надимку Жујо, према неким записима, живео је у другој половини XVII века (мада постоји и основана претпоставка да је рођен почетком XVII века).
 
Даљим пореклом, према предању које је остало сачувано међу њиховим сродницима из Неменикућа, Жујовићи потичу из српског племена Пипера.
 
Жујов син звао се Никола Пипер и по њему су неки Жујовићи једно време носили презиме Николић, што је почетком XIX века случај био и у Врачевићу. Невелико племе Пипера настањује међуречје Мораче и Зете у Црној Гори.
 
Набрајајући најзначајније породице Србије XIX века, историчар Владимир Ћоровић потврђује ово предање и наводи да су из Пипера пореклом Узун Мирко Апостоловић и Жујовићи. Да су Жујовићи заиста пореклом из племена Пипера,
говори и њихова крсна слава – Аранђеловдан, заједничка свим Пиперима, осим Пипера Лужана који славе Ђурђиц.
 
Чињеницу да су Жујовићи живели међу Васојевићима, наглашавали су летописци овог великог српског племена. Тако др Јагош Вешовић Жујовиће убраја међу братства Новаковића, потомке Васовог сина Новака (предање каже да је Васо поред њега имао још и синове: Раја, Мија и Ђура). Већина Васојевића, такође, слави Аранђеловдан. Занимљиво је и да једно од братстава Новаковића у Васојевићима носи презиме Николић.
 
Већина Жујовића је, према до сада познатим подацима, у Врачевић насељена 1809. године, након Карађорђеве опсаде Сјенице и Новог Пазара и боја на Суводолу, мада их је у овим крајевима било још 1804. године (прота Радојица у Шумадији је био почетком Карађорђевог устанка). У сродству су са Жујовићима са Космаја и онима који су били насељени у Гружи. Братства Жујовића, формирана у Врачевићу, слично као и у селима Космаја и Груже, имају
несумњиво исто порекло...

Љубомир Павловић у Врачевићу је чуо и потом објавио да су Жујовићи са Дробњачких корита и да су се у Врачевић доселили Жујо, Вуксан и Радоња.
 
ПОЈАШЊЕЊЕ
 
Захваљујући "Белешкама" Младена Жујовића, објављеним 1902. године у Београду, нема сумње да су се Жујовићи са Корита код Сјенице и Бијелог Поља 1809. године у Гружу и Врачевић, а из Груже 1826. прешли на Космај, где ће им се придружити једна грана првобитно насељена у Врачевићу (Миле Недељковић).
 
У Врачевићу међу Жујовићима заиста постоје братства Вуксановића и Радоњића, али је најстарији до сада познати Вуксан живео у првој половини 19. века. Њиве мојих Пајевића (Паја би, судећи према дефтерима, требало да је био Вуксанов синовац) и данас су уз њиве Вуксановића, а у ваљевском архиву чува се судска бекешка о спору Паје са стрицем Вуксаном око неке њиве 1839. године.
 
Жујо је, са друге стране, према читуљи Жујовића коју су чували наши космајски па београдски рођаци, живео у 17. веку и имао сина Николу Пипера. Миле Недељковић, који је био мој драги колега и пријатељ, говорио ми је да то не значи нужно да су Жујовићи заиста Пипери.
 
Извесно је да је већ након стотинак година народно памћење у овом случају почело да сажима време и догађаје.
 
Мени је тренутно најзагонетније помињање Дробњачких Корита код Љубе Павловића и могућност да су Корита код Сјенице, где су моји несумњиво живели у 17. и 18. веку, све до сеобе у Шумадију и ваљевску Колубару за време Првог устанка, можда, били успутна станица њихове шире миграције из Дробњака.

https://drive.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEd2x1enhUMjg4YXM/view?resourcekey=0-YMldzqs2IgubzmMdZlQ68g

[Lykos]

81. Сарачевић, Лучиндан, Љутовница, Горњи Милановац
 
Припада хаплогрупи I2-FT190799 >Y189944>Y250780, роду Никшића, највероватније грани A29200, која карактерише братство Булатовића. Поседује вредности 458=16 и 481=29, које дели са Тодоровићем из Орашца код Аранђеловца и Булатовићем из Пожње код Колашина. Сарачевић има и једну своју карактеристику, врло ретку вредност 10 на 549.

Предање о пореклу говори да су из Дробњака, од Сјенице, док је универзитетски професор Б. Ж. Милојевић, који је од овог рода, Миленку Филиповићу пренео предање о Никшићкој Жупи.

"Вулиновићи је заједничко старо презиме родовске групе, чији је родоначелник био Вулин, који је дошао из Никшићке Жупе. Вулин је дошао са три сина; Милованом, Дмитром и Н, вероватно у другој половини 18. века. Брат му је отишао у Бершиће (Тадићи). Сви Вулонови потомци славе Лучиндан. То су: Радојчићи, Милојевићи, Филиповићи, Савићи, Максимовићи, Сарачевићи и Поповићи, последњи без мушких чланова".
https://www.poreklo.rs/2015/01/06/poreklo-prezimena-selo-ljutovnica-gornji-milanovac/

Према овом резултату рекао бих да су пореклом Ровчани.

Свакако Сарачевићу предлажем неки од напреднијих тестова или потврду гране А29200 код Yseq-a.

Хвала на детаљном одговору, да ли се код вас или негде у Београду могу урадити неки од напреднијих тестова, или потврда гране А29200?

[Црна Гуја]

128. Грубор, Ђурђевдан, Бастаси, Дрвар

Припада хаплогрупи R1a-Z280>YP237>FGC13681>YP951. Поседује практично модалан хаплотип, једина вредност која одудара је DYS385=11-15 уместо модалне 11-14. Најближа поклапања има са тестиранима из рода Б, које одликује слава Ђурђевдан, од већине њих се разликује на 2-3 од 23 маркера. Од раније тестираног Грубора из Дрвара разликује се на 2, а од Грубора из Босанског Петровца на 3 од 23 маркера. Препорука Грубору је дубинско тестирање (WGS или BigY-700), јер је до сада само један припадник ове гране урадио дубински тест, па њен српски огранак није још увек у потпуности генетички профилисан. Грубори су у Бастасе досељени из Плавна:

Грубори (26 к.) славе Ђурђевдан. Доселили из Плавна пре 120—140 г. Кућа им била у Жупи, а горе под планином држали наслане и имали по 500 оваца, 30 коња н 60 говеди.

https://www.poreklo.rs/2013/09/01/poreklo-prezimena-selo-bastasi-drvar/

https://www.poreklo.rs/2016/03/21/stanovnistvo-sela-plavno-u-dalmaciji-sredinom-19-vijeka-prema-maticnim-knjigama-1845-1859-godine/

[Иван Вукићевић]

103. Рајић, Никољдан, Калаузовићи, Соколац, E-V13>Z5018>S2979>FGC11451>FGC11450

Хаплотип тестираног поседује вредност маркера DYS385=15-20 коју нема ниједан припадник хаплогрупе Е на пројекту. Поред ове вредности, за грану FGC11450 нетипична је и вредност маркера DYS635=21. Због тога бих тестираном препоручио да поручи SNP тест којим би потврдио припадност грани FGC11450:
http://www.yseq.net/product_info.php?products_id=2490
На три маркера се разликује од хаплотипова Поповића (Аранђеловдан, Опарић/Рековац), Вранића (Томиндан, Баја/Мађарска) и Стојановића (Јовањдан, Липовица/Власотинце).

Рајићи важе за староседеоце на Романији, а према сопственом предању су на том простору живели и у време доласка Турака. Памте као најдаљег претка неког војводу Угљешу, кога због свог имена везују за Угљешу Мрњавчевића.

[Црна Гуја]

132. Михаиловић, Аранђеловдан, Кладово

Припада хаплогрупи R1a, а НевГен врло јаку предикцију даје за припадност грани L664>YP287, која колико ми је познато није забележена на овим просторима, а јавља се скоро искључиво у западној Европи. Од неких карактеристичних вредности истичу се DYS385=11-13, DYS448=19 и DYS635=24. Михаиловић нема ближих поклапања у бази пројекта, док са неколико хаплотипова из Енглеске има прилично блиска поклапања са само 2 разлике на 23 маркера. Препорука је да се уради неки од дубинских тестова (WGS или BigY-700) како би се прецизно установила терминална грана којој Михаиловићи припадају. Тестирани није оставио детаљније податке о пореклу, а у самом Кладову не помињу се Михаиловићи са славом Аранђеловдан.

https://www.poreklo.rs/2015/10/10/poreklo-prezimena-varos-kladovo/

[Црна Гуја]

133. Шаренац, Аранђеловдан, Доњи Давидовићи, Билећа

Припада хаплогрупи R1a-Z280>CTS1211>YP4278>Y109474>BY30743>Y144943, роду Шаренаца. Поседује модалан хаплотип, без неких специфичних вредности. Са већином припадника рода А има врло блиска поклапања (1-3 маркера разлике). Када су у питању раније тестирани са презименом Шаренац, са Шаренцем из Степена код Гацког има потпуно поклапање на 22 маркера, од Шаренца из Давидовића код Билеће разликује се на само 1 од 23, а од Шаренца из Кута код Билеће на 2 од 20 упоредивих маркера. Препорука за даље тестирање је дубински тест (WGS или BigY-700). О роду Шаренаца опширно је писано на форуму, а детаљно је обрађен и у књизи Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине.

https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=662.0

[Милош]

95. Павловић, Јовањдан, Добрње, Петровац на Млави

Припада хаплогрупи I2-PH908. Има низ карактеристичних маркера: 390=25, 19=17, 570=20, 549=12, 635=24. Нема ближих поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Ни у иностраним базама нисам нашао сличан хаплотип. Можда са Стојиљковићем из Гаџиног Хана постоји нека веза, јер деле неке карактеристике и славу, али с обзиром да имају 7 разлика на упоредива 23 маркера, не бих могао да потврдим такву везу.

Нисам пронашао у литетатури ништа о родовима Добрње, па самим тим ни о Павловићима.

Препорука за неки дубљи тест, најбоље WGS тест код Dante Labs-a.

[Милош]

Хвала на детаљном одговору, да ли се код вас или негде у Београду могу урадити неки од напреднијих тестова, или потврда гране А29200?

Сви ти тестови се раде у иностраним лабораторијама.

Овде се можеш информисати: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=39.msg157549;topicseen#msg157549

[Иван Вукићевић]

110. Пезић, Ђурђевдан, Бранешци Горњи, Челинац, E-V13>Z5018>S2979>L241>Y142744

Хаплотип тестираног поседује вредност маркера DYS385b=17 која је нетипична за грану Y142744. То је уједно и једина разлика у односу на хаплотипове Петровића (Петковдан, Бобово/Свилајнац) и Вукића (презиме по оцу - Видовић, Јовањдан, Пакрац).

Тестирани је навео да су Пезићи пре 1900. године живели у Челинцу.

[Зрно]

131. Марковић (Никољдан), Лозовик/Велика Плана

Припада хаплогрупи R1b-Z2705. На 23 упоредива маркера има потпуно поклапање са Брковићем и Филиповићем (славе Аранђеловдан), који су Пипери, тј. FT49714. Са многима има 1 маркер разлике и то су углавном Пипери са славом Аранђеловдан. Али, Пипери имају модалан хаплотип, па се добро поклапају са свима, тако да ништа није сигурно без дубинског тестирања. На маркеру DYS576 има ретку вредност 19. 

Тестирани је навео да му је чукундеда био Марко Радојковић, по коме је настало ново презиме. У раду из 1925. имамо податак: Radojkovići (Radojčići), (10 k., sv. Nikola). Došli iz sela Trnjane okolina Aleksinca, gde imaju porodicu. Из околине Алексинца немамо тестираних који припадају овој хаплогрупи.

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

[Milan Jovic]

Свакако је препорука за неки од напреднијих тестова да би дошли до више сазнања о вашим прецима јер не знамо чак ни ближе порекло. А да ли имате неки породични назив рода?

Нисам баш сигуран да сам Вас добро разумео, али ако мислите на породични надимак, он је такође генерацијама исти и важи за моју ширу фамилију, надимак је "Шулејци".

[Зрно]

163. Полимац (Митровдан), Швракарица/Двор

Припада хаплогрупи R1b-PF7562, вероватно низводној R-FT44409. Логично је да припада роду у којем су други тестирани Полимац, Булати, Мартић и Момић, пошто је иста слава и регија. Једино је изненађујућа велика разлика у маркерима с њима - најмање 4 на упоредивих 23. Тестирани једини има DYS389II=30 (остали 29), DYS576=19 (остали 18) и DYS635=22 (остали 23 и 24). Испада да му је ближи по маркерима Исаковић (Мратиндан) из Мачве, што је очигледно случајност услед мутирања.

Тестирани није написао ништа о пореклу, а Демић има спремљено, па га чекамо са информацијама.

https://www.yfull.com/tree/R-PF7563/

[Милош]

96. Росић, Алимпијевдан, Мислопоље, Рашка

Припада хаплогрупи I2-PH908, највероватније грани FT16499>Y183257>FT153539. Поседује две веома карактеристичне вредности 549=13 и YGATAH4=9, као и 570=19, 481=29. Све ове карактеристике дели са Авдаловићима из Херцеговине. И поред различите славе, нема сумње да су ближе повезани.

У литератури су Росићи забележени као стариници у Мислопољу. Тестирани наводи васојевићки крај као место даљег порекла.

https://www.poreklo.rs/2015/07/13/poreklo-prezimena-selo-rvati-raska/?script=cir

Росићу препоручујем дубински тест, како би се веза са Авдаловићима потврдила. На Yfull стаблу Авдаловић и Вучинић из Потарја припадају грани Y183257, чија је главна карактеристика YGATAH4=9.

https://www.yfull.com/live/tree/I-Y183257/

[ДушанВучко]

Хвала на детаљном одговору, да ли се код вас или негде у Београду могу урадити неки од напреднијих тестова, или потврда гране А29200?

Ја мислим да тај СНП немају у понуди у Берлину на Yseq (Влада Бојановић чини ми се да је рекао да га нису прихватили кад је био номинован)