Порекло српског православног становништва у Босни и Херцеговини-преглед

[drajver]

На овој теми ћу објавити један свој покушај да се у најкраћим цртама опише поријекло српског православног становништва на подручју Босне и Херцеговине. И то поријекло у контексту миграција кроз историју. Објавићу прво карту у којој сам издвојио шест области, а затим и својеврсну легенду уз карту, тј. описе тих области са специфичностима поријкла српског становништва у оквиру њих.

Волио бих кад би било и неких коментара и примједби или питања везано за закључке које сам извео. Можда неке процесе нисам добро препознао.

[drajver]

ЛЕГЕНДА УЗ КАРТУ

ОБЛАСТ 1

Средњи вијек: Стара Херцеговина и Стари Влах, дио средњовјековне државе Немањића, ушла у састав државе Котроманића од 1326-1373. године,  средњовјековне српско становништво, новоштокавски ијекавски дијалект
15-16. вијек: задржава се старо српско средњовјековно становништво, нема усељавања у област, али је интензивно исељавање из области према западу и сјеверу
17-19. вијек: исељавања из области  у Боку, Србију, Босну, Русију, Далмацију, усељавања у област из Старе Црне Горе и Брда
Данашње становништво: у претежном броју потомци средњовјековног српског становништва Старе херцеговине и Старог Влаха

ОБЛАСТ 2

Средњи вијек: Доњи Краји, Западне стране и дијелови Краљеве земље, у држави Котроманића, домицилно становништво Срби средњовјековне Босне, новоштокавски икавски дијалекат
15-16. вијек: крајем 15. вијека и у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Херцеговине, уз задржавање и асимилацију новоштокавских икаваца, могућа мања досељавања из правца Србије и Старог Влаха
17-19. вијек: стабилност српских ијекавских насеља уз умјерена исељавања према западу ка Поуњу и према истоку ка долини Босне све до Сарајева, мање значајна досељавања из Далмације и Лике
Данашње становништво: највећим дијелом потомци новоштокавских ијекаваца из Херцеговине (једним дијелом и из Старог Влаха), мањим дијелом потомци новоштокавских икаваца старинаца, повезани са српским становништвом у Западној Славонији

ОБЛАСТ 3

Средњи вијек: Земља Соли, Област Ковачевића, у држави Котроманића, домицилно становништво Срби земаља Усоре и Соли, босански староштокавски дијалекат
15-16. вијек: крајем 15. вијека и у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Старог Влаха, уз асимилацију дијелова босанских староштокаваца
17-19. вијек: крајем 17. вијека дјелимично растурање српских ијекавских насеља, поготово оних на сјеверу ближих граници, исељавање у Славонију и Срем, масовније досељавање новог ијекавског становништва из Старе Херцеговине
Данашње становништво: подједнака мјешавина старијих српских ијекаваца поријеклом из Старог Влаха и новијих поријеклом из Старе Херцеговине, у Семберији и Мајевици, доминирају Старохерцеговци,а у Бирчу, Лудмеру и Осату, старији ијекавци из 15-16. вијека, могуће у мањој мјери присутво асимилованих староштокаваца, повезани са српским становништвом у Славонији, Мачви и Подрињу

[drajver]

ОБЛАСТ 4

Средњи вијек: земља Усора, у држави Котроманића, домицилно становништво Срби земаља Усоре и Соли, босански староштокавски дијалекат
15-16. вијек: крајем 15. вијека и у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Старог Влаха и дијелом из Херцеговине, уз асимилацију дијелова босанских староштокаваца
17-19. вијек: крајем 17. вијека дјелимично растурање српских ијекавских насеља, поготово оних на сјеверу ближих граници, исељавање у Славонију и Срем, слабије досељавање новог ијекавског становништва из Старе Херцеговине, мањи прилив становништва из Крајине
Данашње становништво: преовладавају  старији српских ијекавци поријеклом из Старог Влаха и Херцеговине (из 15-16. вијека), новији херцеговачки досељеници и Крајишници присутни, али не значајно , могуће у мањој мјери присутво асимилованих староштокаваца, повезани са српским становништво у Славонији

ОБЛАСТ 5

Средњи вијек: у угарској средњевјековној држави, домицилно становништво хрватско (чакавско) и словинско (кајкавско), чакавци присутни у јужној, а кајкавци у сјеверној зони
15-16. вијек: у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Доњих краја и Усоре, претходно досељених из Херцеговине и Старог Влаха, претходно кајкавско-чакавско становништво углавном није остало; помјерање српског становништва према турској Лици и Далмацији, али и мања исељавања на аустријску територију: Жумберак
17-19. вијек: крајем 17. вијека исељавање ијекаваца на Банију, Кордун, у Славонију и Далмацију, у 18 и 19. вијеку масовна досељавања Личана и Далматинаца, нешто слабија досељавања са Змијања, са Кордуна и Баније. Исељавања у Кнежевину Србију у 19. вијеку.
Данашње становништво: највећим дијелом Срби ијекавци Далматинци и Личани, даљим поријеклом из Старе Херцеговине и Старог Влаха, могуће у мањој мјери присуство асимилованих новоштокавских икаваца, повезани са српским становништвом у Лици, Далмацији, Кордуну, Банији, Жумберку, Горском Котару, сјверозападној Хрватској и западној Славонији

ОБЛАСТ 6

Средњи вијек: земља Павловића и дијелови Краљеве земље, у држави Котроманића, домицилно становништво Срби средњовјековне Босне, босански староштокавски дијалекат
15-16. вијек: у 15-16. вијеку готово потпуна исламизација ове области
17-19. вијек: крајем 17. и почетком 18. вијека, епидемије куге, депопулација муслиманског становништва, у 18. и 19. вијеку масовно досељавање старохерцеговачких ијекаваца, поготово из области Дробњака, Пиве, Гацка
Данашње становништво: готово у потпуности  Срби ијекавци досељени у 18. и 19, вијеку из Старе Херцеговине, мањим дијелом из Црне Горе, Брда и Старог Влаха

[Лука]

Свака част за тему!

Додао бих пар ствари:

ОБЛАСТ 5

17-19. вијек: крајем 17. вијека исељавање ијекаваца на Банију, Кордун, у Славонију и Далмацију, у 18 и 19. вијеку масовна досељавања Личана и Далматинаца, нешто слабија досељавања са Змијања, са Кордуна и Баније. Исељавања у Кнежевину Србију у 19. вијеку.

У овом периоду се становништво из поменуте области исељава и у Војводину. Такође, на подручју Северозападне Србије (тадашње Кнежевине Србије) су досељеници из ове области присутни и у 18. веку. Ту пре свега мислим на подручје које обухватају данашњи Мачвански округ као и неке општине које припадају Граду Београду.

ОБЛАСТ 6

Данашње становништво: готово у потпуности Срби ијекавци досељени у 18. и 19, вијеку из Старе Херцеговине, мањим дијелом из Црне Горе и Брда

Присутни су и досељеници са подручја Старог Влаха односно из општина данашње Југозападне Србије (са подручја Прибојске, Пријепољске и Нововарошке општине).

[Небојша]

ОБЛАСТ 5

Средњи вијек: у угарској средњевјековној држави, домицилно становништво хрватско (чакавско) и словинско (кајкавско), чакавци присутни у јужној, а кајкавци у сјеверној зони
15-16. вијек: у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Доњих краја и Усоре, претходно досељених из Херцеговине и Старог Влаха, претходно кајкавско-чакавско становништво углавном није остало; помјерање српског становништва према турској Лици и Далмацији, али и мања исељавања на аустријску територију: Жумберак
17-19. вијек: крајем 17. вијека исељавање ијекаваца на Банију, Кордун, у Славонију и Далмацију, у 18 и 19. вијеку масовна досељавања Личана и Далматинаца, нешто слабија досељавања са Змијања, са Кордуна и Баније. Исељавања у Кнежевину Србију у 19. вијеку.
Данашње становништво: највећим дијелом Срби ијекавци Далматинци и Личани, даљим поријеклом из Старе Херцеговине и Старог Влаха, могуће у мањој мјери присуство асимилованих новоштокавских икаваца, повезани са српским становништвом у Лици, Далмацији, Кордуну, Банији, Жумберку, Горском Котару, сјверозападној Хрватској и западној Славонији

Одличан преглед! Апропо овог болдованог. Да ли је било масовнијег померања из области Доњих краја/Усорце, или је српско православно становништво било ту значајније заступљено и у 16. веку? Касније само исељено на Банију, Кордун, у Лику, Северну Далмацију, па повратним сеобама (унутрашње миграције), добрим делом враћено "у стари крај". На крају и генетика ових области нам говори да је то практично све "исти народ". То могу бити они Власи Поуња из 15. века. Курипешић je око 1530. године боравио у Крајини, али се не сећам да ли тако дубоко, или само у крајевима око Бања Луке, где је затекао Србе, досељене "од Смедерева". Да ли то указује да је било раних досељеника са простора тадашње српске деспотовине, или је то била нека општа одредница за православне Србе тада.

Са друге стране, нека логика можда налаже да су Трци, по освојењу неких области, могли са собом повести и становништво из источнијих крајева Балкана. Као што су радили са муслиманским становништвом. Некада се на западу Крајине заиста могу пронаћи хаплогрупе типичне и за граничне српско-бугарске области. Упитно је да ли је ту реч о директним досељеницима, или нешто старијим миграцијама на потезу Источни Балкан-Херцеговина-Крајина (позната прича о власима).

[drajver]

У овом периоду се становништво из поменуте области исељава и у Војводину. Такође, на подручју Северозападне Србије (тадашње Кнежевине Србије) су досељеници из ове области присутни и у 18. веку. Ту пре свега мислим на подручје које обухватају данашњи Мачвански округ као и неке општине које припадају Граду Београду.

Ти исељеници у Војводину у 18. и 19. вијеку су углавном са аустријске и млетачке територије (из Лике, Далмације), тако да их нисам разматрао. А сеобе из 20. вијека према Војводини, које су биле масовне, такође сам искључио из овог прегледа.

Што се тиче сеоба у 18. вијеку у Србију јужно од Саве, нису ми познате. Знам само за оне из 19. вијека.

Присутни су и досељеници са подручја Старог Влаха односно из општина данашње Југозападне Србије (са подручја Прибојске, Пријепољске и Нововарошке општине).

У реду, додаћу.

[Лука]

Ти исељеници у Војводину у 18. и 19. вијеку су углавном са аустријске и млетачке територије (из Лике, Далмације), тако да их нисам разматрао. А сеобе из 20. вијека према Војводини, које су биле масовне, такође сам искључио из овог прегледа.

Мислим да их у попису граничара Шајкашког батаљона има и да су пореклом са територије која је под Турцима.

Што се тиче сеоба у 18. вијеку у Србију јужно од Саве, нису ми познате. Знам само за оне из 19. вијека.

Има таквих случајева, најпре у околини Обреновца и Уба. Видећу да наведем примере касније.

[drajver]

Одличан преглед! Апропо овог болдованог. Да ли је било масовнијег померања из области Доњих краја/Усорце, или је српско православно становништво било ту значајније заступљено и у 16. веку? Касније само исељено на Банију, Кордун, у Лику, Северну Далмацију, па повратним сеобама (унутрашње миграције), добрим делом враћено "у стари крај". На крају и генетика ових области нам говори да је то практично све "исти народ". То могу бити они Власи Поуња из 15. века. Курипешић je око 1530. године боравио у Крајини, али се не сећам да ли тако дубоко, или само у крајевима око Бања Луке, где је затекао Србе, досељене "од Смедерева". Да ли то указује да је било раних досељеника са простора тадашње српске деспотовине, или је то била нека општа одредница за православне Србе тада.

Са друге стране, нека логика можда налаже да су Трци, по освојењу неких области, могли са собом повести и становништво из источнијих крајева Балкана. Као што су радили са муслиманским становништвом. Некада се на западу Крајине заиста могу пронаћи хаплогрупе типичне и за граничне српско-бугарске области. Упитно је да ли је ту реч о директним досељеницима, или нешто старијим миграцијама на потезу Источни Балкан-Херцеговина-Крајина (позната прича о власима).

Што се тиче области 5 (Дубоке крајине) она је касније од свих других области пала под Турке, након 1530. године, Бихаћ је нпр. пао тек 1592. године. Када је Курипешић 1530. године пролазио тим подручјем, Крупа је  још увијек била под Аустријом, а на турску територију је Курипешић ступио у Каменграду. Идући даље од Каменграда према Јању поменуо је ту и неко досељавање тамошњих Срба из Смедерева и грчког Београда. Али Смедеревски санџак је тад обухватао и подручја западне Србије, па претпостављам да су ти Срби дошли одатле, вјероватно кад се у Смедеревском санџаку укидао влашки статус. Са друге стране , на истом подручју јасно се кроз турске пописе препознаје миграциони правац са горње Неретве, преко Раме, Купреса, Ускопља до Јања, Пливе, Кључа, Санице и даље на запад. Горњи ток Сане, Плива и Јањ  биле су најраније насељена ијекавска српска подручја у Крајини. А то је некадашња област Доњих Краја, зато сам их и споменуо у контексту насељавања Дубоке Крајине, јер се српско становништво које до 1530. године било насељено у Доњим крајима само прелило ка западу како су Турци освајали нове територије. Исто тако мислим да је и са сјеверне стране, из правца Усоре (а овдје Усору описујем у средњовјековном значењу, јер је на запад допирала до Врбаса) био миграциони талас према крајевима око Козаре, доњег тока Сане и доње Уне.  Па сам у том контексту помињао и Усору и Доње краје, као прелазне станице за даље сеобе на запад.

[drajver]

Занимљиво да је ових 6 области на неки начин нашло одраз и у постојећој подјели Републике Српске на регије, а које су концентрисане око већих градова.

Тако, ако узмемо горње описе и приказ области, имамо сљедеће градске центре за сваку:

Област 1- Требиње
Област 2- Бања Лука
Област 3- Бијељина
Област 4- Добој
Област 5- Приједор
Област 6- Српско Сарајево- Пале

[Лука]

Има таквих случајева, најпре у околини Обреновца и Уба. Видећу да наведем примере касније.

Да, ради се о другој половини 18. века:

-Алексићи, друга половина 18. века, Дубица у Босанској Крајини, Пантелијевдан.

https://www.poreklo.rs/2013/02/14/poreklo-prezimena-selo-banjani-ub/

-Мандићи, друга половина 18. века, Дубица, Часне Вериге,

https://www.poreklo.rs/2013/03/07/poreklo-prezimena-selo-dren-obrenovac/

Има сигурно још примера.

Захваљујући крсним славама, може се са великом сигурношћу претпоставити којим генетичким родовима у Крајини припадају ове две породице.

[Небојша]

Што се тиче области 5 (Дубоке крајине) она је касније од свих других области пала под Турке, након 1530. године, Бихаћ је нпр. пао тек 1592. године. Када је Курипешић 1530. године пролазио тим подручјем, Крупа је  још увијек била под Аустријом, а на турску територију је Курипешић ступио у Каменграду. Идући даље од Каменграда према Јању поменуо је ту и неко досељавање тамошњих Срба из Смедерева и грчког Београда. Али Смедеревски санџак је тад обухватао и подручја западне Србије, па претпостављам да су ти Срби дошли одатле, вјероватно кад се у Смедеревском санџаку укидао влашки статус. Са друге стране , на истом подручју јасно се кроз турске пописе препознаје миграциони правац са горње Неретве, преко Раме, Купреса, Ускопља до Јања, Пливе, Кључа, Санице и даље на запад. Горњи ток Сане, Плива и Јањ  биле су најраније насељена ијекавска српска подручја у Крајини. А то је некадашња област Доњих Краја, зато сам их и споменуо у контексту насељавања Дубоке Крајине, јер се српско становништво које до 1530. године било насељено у Доњим крајима само прелило ка западу како су Турци освајали нове територије. Исто тако мислим да је и са сјеверне стране, из правца Усоре (а овдје Усору описујем у средњовјековном значењу, јер је на запад допирала до Врбаса) био миграциони талас према крајевима око Козаре, доњег тока Сане и доње Уне.  Па сам у том контексту помињао и Усору и Доње краје, као прелазне станице за даље сеобе на запад.

Да, то ме сада подсети на ону Карановићеву поделу на старинце и досељенике с југа. Где би досељеници с југа заправо били каснији досељеници из Лике, Далмације, а старинци досељеници са Змијања и дубље из Средње Босне. За делимично разрешење овог питања, не би било лоше урадити пресек по хаплогрупама/подгранама за области 2 и 5. Иако има преклапања, ипак ми се чини да су западно присутне неке хаплогрупе/подгране које се чешће срећу на простору цетнралне, па и јужне Србије, вероватно и Црне Горе, док је становништво између Босне и Врбаса мање више униформно а порекло упућује на Источну Херцеговину и делом простор Старог Влаха.

[Лука]

Мислим да их у попису граничара Шајкашког батаљона има и да су пореклом са територије која је под Турцима.

Добро мислим, у питању је и у овом случају друга половина 18. века:

Žabalj   Žabalj   Lazar   Bursacs   112   Grahovo, Turska

Čurug   Gospođinci   Wid   Mallessev   91   Glamoč, Bosna

Čurug   Gospođinci   Gaja   Mandich   58   Rujiška, Bosna

Mošorin   Mošorin   Trifun   Zevalov   113   Maglajci, Turska

[drajver]

Да, ради се о другој половини 18. века:

-Алексићи, друга половина 18. века, Дубица у Босанској Крајини, Пантелијевдан.

https://www.poreklo.rs/2013/02/14/poreklo-prezimena-selo-banjani-ub/

-Мандићи, друга половина 18. века, Дубица, Часне Вериге,

https://www.poreklo.rs/2013/03/07/poreklo-prezimena-selo-dren-obrenovac/

Има сигурно још примера.

Захваљујући крсним славама, може се са великом сигурношћу претпоставити којим генетичким родовима у Крајини припадају ове две породице.

Добро мислим, у питању је и у овом случају друга половина 18. века:

Žabalj   Žabalj   Lazar   Bursacs   112   Grahovo, Turska

Čurug   Gospođinci   Wid   Mallessev   91   Glamoč, Bosna

Čurug   Gospođinci   Gaja   Mandich   58   Rujiška, Bosna

Mošorin   Mošorin   Trifun   Zevalov   113   Maglajci, Turska

Видим, евидентно да је било појединачних случајева, али није то било толико широко заступљено да би се уписало као општа појава. Ови горе у Обреновцу и у Убу што су наведени на основу предања су ми додуше сумњиви. Има ми логике да су мигрирали само на ослобођену територију било за вријеме Првог или Другог устанка.

[Христифор]

Шта мислите колико се у области 3 задржало старо средњовековно становништво и Саси рудари, људи из Бирча су у просеку доста светлији у односу на околину колико сам ја то приметио?

[Небојша]

Лакше ми је било да прво направим пресек на основу резултата са 23andMe. Иако често нема дубљих подграна, па није тако корисно као када би се одрадио пресек са маркерима. За област бр. 2 нисам рачунао тестиране из Средње Босне, већ само из "источне Крајине" (Бања Лука, Кнежево, Котор Варош, Мркоњић Град, Шипово, Купрес, итд.)

Област 2 (узорак 57)

I2-M423 = 43.9%
I2-S17250= 29.8%
I2-Z16983= 5.3%
I2-Z17855 = 1.8%

E-M78 = 14%
E-V13 = 10.5%
E-L241 = 1.8%

R1a-M512 = 10.5%
R1a-CTS1211 = 5.3%
R1a-M417  = 3.5%
R1a-YP417 = 1.8%

I1-M253 = 10.5%
I1-P109 = 5.3%
I1-Y6228 = 1.8%
I1-Y13946 = 1.8%
I1-M227 = 1.8%

N2-P189.2 = 7%

R1b-CTS9219 = 3.5%

J1-M267 = 3.5%

G2a-Z6211 = 1.8%

J2b-Z631 = 1.8%

I2-A427 = 1.8%

T-L446 = 1.8%

[Небојша]

Област 5 (узорак 83)

I2-M423 = 33.7%
I2-S17250 = 14.5%
I2-Z16983 = 3.6%
I2-Z17855 = 2.4%

R1a-M512 = 15.7%
R1a-CTS3402 = 6%
R1a-M417 = 4.8%
R1a-YP417 = 3.6%

E-M78 = 15.7%
E-V13 = 13.3%
E-L241 = 2.4%

N2-P189.2 = 12%

J2b-M205 = 6%

I1-M253 = 3.6%
I1-P109 = 2.4%
I1-Y6228 = 1.2%

R1b-M269 = 3.6%
R1b-U152 = 2.4%
R1b-P297 = 1.2%

J1-M267 = 3.6%

G2a-L42 = 2.4%

J2a-M92 = 1.2%

I2-M223 = 1.2%

I2-L38 = 1.2%

[drajver]

Шта мислите колико се у области 3 задржало старо средњовековно становништво и Саси рудари, људи из Бирча су у просеку доста светлији у односу на околину колико сам ја то приметио?

Колико сам успио да видим у неким труским пописима, прилично је опустио тај крај у другој половини 15. вијека, тако да претпостављам да је мало старог становништва остало, ту је дужи период било ратиште границе, па је и то узрок пустошења. Међутим, вјерујем да није сасвим нестало старог становништва. Само је питање колики је проценаттог становништва мога завршити код православних Срба. На том простору, не треба заборавити било је интензивне исламизације и становништва у влашком статусу, суштински такође досељеника. Бирач је једна од првих компактних влашких области у том подручју из 15. вијека, која се ево успјела одржати прилично јаком и са очуваним православљем све до наших дана.

Што се Саса рудара тиче, сигурно су неки њихови потомци дочекали Турке, католичка заједница у Сребреници, из које је и почела католизација босанског краљевства, одржала се негдје до Бечког рата 1683. године. Сад шта је било са тим актоличким становништвом, да ли се одселило, исламизовало, претпоило у православне, тешко је рећи.

[drajver]

Лакше ми је било да прво направим пресек на основу резултата са 23andMe. Иако често нема дубљих подграна, па није тако корисно као када би се одрадио пресек са маркерима. За област бр. 2 нисам рачунао тестиране из Средње Босне, већ само из "источне Крајине" (Бања Лука, Кнежево, Котор Варош, Мркоњић Град, Шипово, Купрес, итд.)

Што се тиче Средње Босне, опште је познато да су српска православна насеља на том подручју изразито ријетка. Неке општине чак немају уопште српска насеља (Фојница, Крешево, Прозор). Мислим да је добар дио српског становништва Средње Босне (слив Лашве и горњи ток Босне) доселио тек у 18. и 19. вијеку и то углавном из два правца: источне Крајине и Херцеговине. Те двије струје су се сусреле управо негдје на подручју сарајевског поља. Зато сам на карти и протегнуо "источну Крајину" све до Сарајева, да бих нагласио тај правац миграције у 18-19. вијеку. Ти досељеници са запада иако су у Сарајеву називани Крајишницима (познато је и српско презиме из Сарајева- Крајишник), заправо су били из рубних источних дијелова оног што се звало Крајином (Мркоњић-град, Доњи Вакуф, Јајце). Знам једну српску породицу која је у 19. вијеку из Мркоњић-града доселила у околину Зенице и то чак са источне стране Босне.

Говорећи о Србима Средње Босне, треба поменути да је у горњем току Врбаса српска православна заједница формирана још у другој половини 15. вијека и та група Срба се одржала све до ових посљедњих ратова. Ради се о Србима у околини Доњег Вакуфа и Бугојна. Попис из 1550. године нам показује да је било неколико српских кнежина  и то на превоју Комар, између долина Врбаса и Лашве, као и двије српске кнежине источно од Бугојна. О овим Србима се веома мало писало, страдали су и у посљедњем рату, а веома су старо становништво на том подручју. При томе, не мислим ту на Цинцаре из Чипуљића.

[Христифор]

Ово је оно о чему причам што се тиче регије Бирач.  Ова цура може проћи од Чешке, Пољске до Балтика.

<a href="https://www.youtube.com/v/83BqSQnHTKU" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/83BqSQnHTKU</a>

[Тимар]

Свака част, Синиша.

ОБЛАСТ 2

Средњи вијек: Доњи Краји, Западне стране и дијелови Краљеве земље, у држави Котроманића, домицилно становништво Срби средњовјековне Босне, новоштокавски икавски дијалекат
15-16. вијек: крајем 15. вијека и у 16. вијеку масовно досељавање Срба штокавских ијекаваца из Херцеговине, уз задржавање и асимилацију новоштокавских икаваца, могућа мања досељавања из правца Србије и Старог Влаха
17-19. вијек: стабилност српских ијекавских насеља уз умјерена исељавања према западу ка Поуњу и према истоку ка долини Босне све до Сарајева, мање значајна досељавања из Далмације и Лике
Данашње становништво: највећим дијелом потомци новоштокавских ијекаваца из Херцеговине (једним дијелом и из Старог Влаха), мањим дијелом потомци новоштокавских икаваца старинаца, повезани са српским становништвом у Западној Славонији