Српски ДНК месец 2021

[Иван Вукићевић]

185. Павловић, Ђурђевдан, Цивљане, E-V13>Z5017>CTS9320>Z16988

Припада роду В из табеле Српског ДНК пројекта. Најближе поклапање (22/23) има са Вајагићем из Доброг Села код Бужима Аранђеловдан, а може се издвојити и блиско поклапање (22/23) са Мељанцем из Отишића код Врлике (Јовањдан), који је географски врло близу.

Тестирани је у упитнику навео да су Павловићи староседеоци. У Цивљанима су присутни од 18. века:
https://www.poreklo.rs/2018/03/15/poreklo-prezimena-selo-civljane-vrlika/

[Зрно]

170. Милаш, Стевањдан, Цетина, Цивљане, E-V13>Z5017>Z19851>A18833>A18844

Припада роду Матаруга. Поседује карактеристичну вредност маркера DYS385a=15.
Од 97 тестираних припадника овог рода, Милаш је први који слави Стевањдан.

Породица тестираног нема предање о даљем пореклу. Милаши су присутни у Цетини од 18. века:
https://www.poreklo.rs/2017/11/09/poreklo-prezimena-selo-cetina-vrlika/

 Милаши су кнежевска породица и дошли су око 1690. са подручја Купреса (Дувно/Томиславград). Видео сам двојицу са тог подручја који су им блиски по маркерима.

[Зрно]

1692. године се из Добре код Дувна на подручје Врлике доселило око 50 породица (500 душа). Предводио их је Никола Милашевић, кнез/харамбаша. Године 1714. биле су у Цетини велике породице харамбаше Николе Милашевића (40 чланова) и Боже Милашевића (20 чланова)

Милаш са Вуковићем из Дувна/Томиславграда има само 1 маркер разлике на 23, а са Милисавом из Липе код Дувна 2 маркера разлике. Обојица славе Никољдан, за разлику од Милаша. Такође се са Суботићем из Ервеника у Далмацији (Марковдан) Милаш разликује на 2 маркера.

Из ове породице је владика далматински Никодим Милаш, који је издао капитално дело "Православна Далмација" (1901. године), што је основа проучавања историје Срба у Далмацији.

[Ђукарић]

Тако је, не мора нужно да значи да потичете од Васа, али је то врло могуће.
Удаљеност до заједничног претка је апсолутно немогуће утврдити на основу хаплотипова са свега 23 маркера. Не само у овом случају, већ генерално.
Братства која славе Часне Вериге генерално имају истоветан хаплотип као Васојевићи на 23 маркера, што најбоље сведочи Ваш резултат. Једину карактеристичну вредност коју имате не делите ни са једним тестираним који слави Часне Вериге, иако су Вам они сигурно ближи од тестираних који су према предању од Васојевића. То је најбољи показатељ да хаплотип на 23 маркера не може послужити за одређивање временске удаљености до заједничког претка. Тест на 23 маркера је практично оријентациони тест са којим, ако имате среће као што је Ваш случај, можете сазнати ком генетичком роду припадате. И то је то. За све више од тога морате урадити дубље тестове који су знатно скупљи.

Хвала на свим информацијама, сад ми је ствар јаснија.

[Лука]

179. Маринковић, Игњатијевдан, Коранско Село, Бариловић

Припада хаплогрупи I2-PH908, по свему судећи подграни Y51673. Највероватније да је ближе повезан са тестираним Шумоњом из Плашког, који такође припада Y51673 подграни и слави Игњатијевдан. Оно што је занимљиво је да упркос крсној слави ова два рода по свему судећи не припадају роду који је означен као род Малешеваца у табели пројекта. Међутим, сам резултат свакако упућује на даље порекло са подручја Источне Херцеговине.

На попису из 1948. године, у Коранском, тада у општини Војнић су пописане 84 особе са презименом Маринковић у 18 домаћинстава. На 23andme постоји резултат Игњатијевштака Петровића из Средњег Полоја (I2-S17250) који се налази недалеко од Коранског Села, па је с обзиром на хаплогрупу могуће да су Петровићи повезани са Шумоњама и Маринковићима.

[drajver]

154. Лончаревић, Јовањдан, Црљенице, Пљевља

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Прилично је модалног хаплотипа за ову грану и јединe двије рјеђе вриједности су промјене на маркеру 456=15 у односу на модално 14 и на маркеру 389-1/2=14/30 у односу на модално 13/29. Иако због модалности хаплотипа нема великог значења, најближи му је Марашевић из Врбнице код Сјенице. Није искључено да су Лончаревићи генетички повезани са родом Мараша са јевера Црне Горе, иако славе различиту славу и немају предање о вези са неком од породица из овог рода. Слава Јовањдан је ријетка за ову грану, и поред Лончаревића у оквиру гране славе је још Панићи из Врањака код Модриче. Међутим Лончаревићев и Панићев хаплотип се разликује на 4-5 маркера, тако да је веза упитна.

Тестирани је оставио податке о неким предањима Лончаревића, о старијем облику презимена-Лончар, о Орловићима, Косову и сл. У етнографској литератури Лончаревићи-Лончари из Црљеница се сматрају дијелом већег рода Бајчета присутног у пљеваљском крају. Огранак Бајчета у пљеваљском крају су Чоловићи, а од Чоловића из Дабовине су  Лончари који живе у више пљеваљских насеља. Ове Бајчете из пљеваљског краја имају и предање о вези са бањанским Бајчетама, али је резултат Лончаревића довео у питање ово предање.

Препорука за даље тестирање:
Најбоља, али и најскупља опција јесте неки од геномских тестова (BIGY700, Dante Labs, WGS YSeq, Nebula)
Има смисла тестирати BY170823 код YSeqa, али би се овај SNP најприје морао кандидовати.

[Небојша]

154. Лончаревић, Јовањдан, Црљенице, Пљевља

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Прилично је модалног хаплотипа за ову грану и једина нешто рјеђа вриједност је промејна на маркеру 389-1/2=14/30 у односу на модално 13/29. Иако због модалности хаплотипа нема великог значења, најближи му је Марашевић из Врбнице код Сјенице. Није искључено да су Лончаревићи генетички повезани са родом Мараша са јевера Црне Горе, иако славе различиту славу и немају предање о вези са неком од породица из овог рода. Слава Јовањдан је ријетка за ову грану, и поред Лончаревића у оквиру гране славе је још Панићи из Врањака код Модриче. Међутим Лончаревићев и Панићев хаплотип се разликује на 4-5 маркера, тако да је веза упитна.

Тестирани је оставио податке о неким предањима Лончаревића, о старијем облику презимена-Лончар, о Орловићима, Косову и сл. У етнографској литератури Лончаревићи-Лончари из Црљеница се сматрају дијелом већег рода Бајчета присутног у пљеваљском крају. Огранак Бајчета у пљеваљском крају су Чоловићи, а од Чоловића из Дабовине су  Лончари који живе у више пљеваљских насеља. Ове Бајчете из пљеваљског краја имају и предање о вези са бањанским Бајчетама, али је резултат Лончаревића довео у питање ово предање.

Препорука за даље тестирање:
Најбоља, али и најскупља опција јесте неки од геномских тестова (BIGY700, Dante Labs, WGS YSeq, Nebula)
Има смисла тестирати BY170823 код YSeqa, али би се овај SNP најприје морао кандидовати.

I1-M227 је пријатно изненадила током овог истраживања (2.7%). Из Црљеница (матица Мале Крће) су највероватније и Терзићи I1-M227 са 23andMe. Само што они славе Никољдан. О њима Милета Војиновић каже следеће:

Терзићи с Пандурице су род са осталим Терзићима у нашој општини. Пореклом су од Терзића из Малих Крћа, а Терзићи и Ненадићи од Милићевића са Крњаче, који преносе предање да их је било у косовској бици 1389. године 75 сабаља Кад су Турци убили Продана Терзића (1810), његова жена Стана са трогодишњим сином Илијом стиже у Варине и живела је у некој колиби више година Потом је прешла у Бељковића код ага Цигуљина У Бељковићима је остала Стана десетак година, па са Илијом прешла у Висибабу (испод Пандурице), код Струјића на имање.

Терзићи у Црљеницама су од Терзића из Малих Крћа, а они од Милићевића са Крњаче. Дошла су из Комина два брата Терзића: Иван и Обрад, око 1850. године, и населили се у Буковику (Доње Црљенице).

[drajver]

I1-M227 је пријатно изненадила током овог истраживања (2.7%). Из Црљеница (матица Мале Крће) су највероватније и Терзићи I1-M227 са 23andMe. Само што они славе Никољдан. О њима Милета Војиновић каже следеће:

Терзићи с Пандурице су род са осталим Терзићима у нашој општини. Пореклом су од Терзића из Малих Крћа, а Терзићи и Ненадићи од Милићевића са Крњаче, који преносе предање да их је било у косовској бици 1389. године 75 сабаља Кад су Турци убили Продана Терзића (1810), његова жена Стана са трогодишњим сином Илијом стиже у Варине и живела је у некој колиби више година Потом је прешла у Бељковића код ага Цигуљина У Бељковићима је остала Стана десетак година, па са Илијом прешла у Висибабу (испод Пандурице), код Струјића на имање.

Терзићи у Црљеницама су од Терзића из Малих Крћа, а они од Милићевића са Крњаче. Дошла су из Комина два брата Терзића: Иван и Обрад, око 1850. године, и населили се у Буковику (Доње Црљенице).

Да, ово је занимљив податак. Ваљало би свакако да се још неко из рода пљеваљских Бајчета тестира па да се види да ли је род генетички компактан. Без обзира на различите славе, географска блискост Лончара и Терзића је индикативна.

[Небојша]

Код Петра Мркоњића (Средње Полимље и Потарје, 1902) постоји податак да су ови Терзићи из пљеваљског краја славили и Аранђеловдан, што би већ могло упућивати на род Мараша.

[Бобан Чамџић]

154. Лончаревић, Јовањдан, Црљенице, Пљевља

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Прилично је модалног хаплотипа за ову грану и јединe двије рјеђе вриједности су промјене на маркеру 456=15 у односу на модално 14 и на маркеру 389-1/2=14/30 у односу на модално 13/29. Иако због модалности хаплотипа нема великог значења, најближи му је Марашевић из Врбнице код Сјенице. Није искључено да су Лончаревићи генетички повезани са родом Мараша са јевера Црне Горе, иако славе различиту славу и немају предање о вези са неком од породица из овог рода. Слава Јовањдан је ријетка за ову грану, и поред Лончаревића у оквиру гране славе је још Панићи из Врањака код Модриче. Међутим Лончаревићев и Панићев хаплотип се разликује на 4-5 маркера, тако да је веза упитна.

Тестирани је оставио податке о неким предањима Лончаревића, о старијем облику презимена-Лончар, о Орловићима, Косову и сл. У етнографској литератури Лончаревићи-Лончари из Црљеница се сматрају дијелом већег рода Бајчета присутног у пљеваљском крају. Огранак Бајчета у пљеваљском крају су Чоловићи, а од Чоловића из Дабовине су  Лончари који живе у више пљеваљских насеља. Ове Бајчете из пљеваљског краја имају и предање о вези са бањанским Бајчетама, али је резултат Лончаревића довео у питање ово предање.

Препорука за даље тестирање:
Најбоља, али и најскупља опција јесте неки од геномских тестова (BIGY700, Dante Labs, WGS YSeq, Nebula)
Има смисла тестирати BY170823 код YSeqa, али би се овај SNP најприје морао кандидовати.

Девојачко презиме моје мајке,моја ујчевина.
Сазнао сам за порекло са обе стране.

[Иван Вукићевић]

Из Црљеница (матица Мале Крће) су највероватније и Терзићи I1-M227 са 23andMe.

Да ли је потпуно извесно да је тестирани Терзић из Пљеваљског краја, или је то само претпоставка?

[Небојша]

Да ли је потпуно извесно да је тестирани Терзић из Пљеваљског краја, или је то само претпоставка?

Из Пљеваља је и слави Никољдан. Не знам додуше тачно место. Да ли постоје индиције да су ови Терзићи нека друга хаплогрупа?

[Иван Вукићевић]

Из Пљеваља је и слави Никољдан. Не знам додуше тачно место. Да ли постоје индиције да су ови Терзићи нека друга хаплогрупа?

Ненадићи, који као и Терзићи, према предању потичу од Милићевића из Крњаче, припадају грани I2-PH908.
Зато сам хтео да потврдим одакле је тестирани, али очигледно нису сродни јер нема других Терзића у Пљеваљском крају.

[Иван Вукићевић]

Код Петра Мркоњића (Средње Полимље и Потарје, 1902) постоји податак да су ови Терзићи из пљеваљског краја славили и Аранђеловдан, што би већ могло упућивати на род Мараша.

Изворна слава свих Терзића је Никољдан, али им је прислужба Аранђеловдан. Једино њихов огранак у Бујацима слави Аранђеловдан према Војиновићу:
Терзића има у Коминима, Шуманама, Црљеницама, а у Малим Крћама било их је 1920. године 10 кућа. Сви су они пореклом из Малих Крћа. Из Малих Крћа су и Терзићи у Бујацима и Панџрици, само су променили славу. Славили су, као и остали, Никољдан, али су тешко добављали посну храну (зејтин, пиринач) па су за славу узели Аранђеловдан који су раније прислуживали.

[Nebo]

154. Лончаревић, Јовањдан, Црљенице, Пљевља

Тестирани је оставио податке о неким предањима Лончаревића, о старијем облику презимена-Лончар, о Орловићима, Косову и сл. У етнографској литератури Лончаревићи-Лончари из Црљеница се сматрају дијелом већег рода Бајчета присутног у пљеваљском крају. Огранак Бајчета у пљеваљском крају су Чоловићи, а од Чоловића из Дабовине су  Лончари који живе у више пљеваљских насеља. Ове Бајчете из пљеваљског краја имају и предање о вези са бањанским Бајчетама, али је резултат Лончаревића довео у питање ово предање.

Уколико је ово релевантан резултат за затарске Бaјчете, има овде по нешто о том братству (код презимена Коруга):

https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/

[Небојша]

Ненадићи, који као и Терзићи, према предању потичу од Милићевића из Крњаче, припадају грани I2-PH908.
Зато сам хтео да потврдим одакле је тестирани, али очигледно нису сродни јер нема других Терзића у Пљеваљском крају.

Прошли су ми кроз главу ови Ненадићи I2-PH908, али сам превидео да и они имају предање о пореклу од Милићевића. Могуће да има више несродних Терзића, илити, да нечије предање није сасвим тачно.

[Лука]

Уколико је ово релевантан резултат за затарске Бaјчете, има овде по нешто о том братству (код презимена Коруга):

https://www.poreklo.rs/2020/10/23/o-nekim-neobicnim-prezimenima-kod-srba-3-deo/

Коруге највероватније припадају хаплогрупи R1b-U152. Тако да веза између њих и Бајчета по мушкој линији не би требало да постоји (ако је резултат Лончаревића релевантан за Бајчете и Чоловиће).

[Црна Гуја]

161. Станишић, Никољдан, Сеоштица, Подгорица

Припада хаплогрупи Q-L275>M378>L245>Y2209>BZ3000>FT42424, роду Братоножића. Једина вредност која одудара од модалног хаплотипа овог рода је повишена DYS385b=18. Од јавних резултата најближа поклапања има Станковићем из Грачанице код Андријевице, Недићем из Дубнице код Сјенице и Ђоковићем из Ивањице, од све тројице разликује се на 2 од 23 маркера. Сви наведени такође славе Никољдан. Од већине осталих припадника овог рода разликује се на 3 од 23 маркера. Овим тестом је потврђено да Станишићи припадају роду Братоножића:

Прву групу »Братових“ потомака чине дакле Чађеновићи, којих има 1 породица у Кисјелици и 20 породица у Брскуту, и уз њих Ђурићи (3 пород. на Пелеву Бријегу а недавно одсељених у Подгорвцу, у Загарач и у Крњицу у Зети). Друга су група Своштичани, Љумови потомци, воји се таво зову по овоме селу Своштици, у коме и данас сви станују. Деле се на два главна »трбуха“: Велимировиће и Станковиће. Велимвровићи опет имају два „трбушчића“ или »трбушка«: Бошковиће, Љаковиће, а тако исто и Станковићи: Радошевиће и Станишиће.

https://www.poreklo.rs/2013/06/13/pleme-bratono%c5%bei%c4%87i/

Тестирани је у упитнику навео и пасове од родоначелника Брата:

Брато-Нико-Љумо-Љаље-Пејо-Станко-Милутин-Станиша-Ђурко-Милован-Спахо-Радоје-Милош-Зоран (отац)

[Драган Лукић]

Драги Лукићу, мени је ујчевина из Осечине, тако да смо земљаци. 

Немојте очајавати! Предлажем да кренете да састављате родослов, ако већ нисте, и да полако откријете која грана евентуално није истородна са другим линијама по мушкој линији (што може бити последица усвајања, призећивања и низа других разлога, не само неверства и сличних догађаја).

Лукићи-Бодуши можда нису велика фамилија, али итекако јесу једна од већих у Осечини.

На дефтеру 1831, колико видим, има три куће Лукића пописаних једна до друге, то су вероватно Бодуши.

У једној су Сима Лукић са синовима Радованом и Милошем, у другој Јевта Лукић са сином Митром, у трећој Пано Лукић, са братом Радојицом и синовима Милосавом, Томом и Павлом. А можда се крију и под неким другим презименом, то захтева пажљиву анализу јер је велико село. У сваком случају, крените одатле.  Матичне књиге су скениране и доступне у Ваљевском архиву.

Поштовани, извините на малој дози хумора...Није прилично, износити "варнице", када је реч о овако важном националном пројекту.Дубуко извињење. .Хвала на саветима. Крећемо, да разоткријемо Бодиновиће. Уздам се уз евентуалну помоћ - земљака.

[drajver]

168. Тешановић, Ђурђевдан, Кореташи, Лопаре

Припада хаплогрупи I1-M227>A11380>BY169301. Има прилично модалан хаплотип за ову хаплогрупу, самим тим и већи број ближих поклапања. Пуна поклапања има са Нововићем из Побретића /Бијело Поље и Крунићем из Јасенице/Ваљево, међутим узимајући у обзир модалност хаплотипа, различите славе и географску удаљеност, питање је да ли ова пуна поклапања имају суштинског значаја. Од географски ближих поклапања ту је и Панић из Врањака/Модрича, али он слави Јовањдан. Од слављеника Ђурђевдана, Тешановићу су најближи Радовићи из Славковице, Љиг, а није далеко ни једна необјављена херцеговачка породица из околине Билеће која слави Ђурђевдан (иако припадници ове породице имају неке своје карактеристичне маркере)

У литератури нема података везаних за Тешановиће. На порталу је остављен податак да је Лука Тешановић из Слатине у Посавини забиљежен у попису харачких обавезника из 1851. године и да су се његова три сина: Лазар, Никола и Перо преселила у Кореташе. Од Лазара и Пере су Тешановићи у Кореташима. Тестирани је у упитнику навео даље поријекло из "Крупе",а још раније, на основу усмених казивања из "Меке Груде". Ово предање би можда могло Тешановиће повезати са необјављеном породицом из Херцеговине, која као и Тешановићи слави Ђурђевдан и генетички им је блиска.

Препоруке за даље тестирање:
Неки од геномских тестова (BIGY700, Dante Labs, Nebula, YSEQ WGS400).